Scena
20.12.2020. 14:40
Nebojša Jevrić
INTERVJU SNEŽANA PETROVIĆ: Tišina haosa
Univerzalni smisao usled haosa savremenog života gledano iz mog ugla kratko i jasno može da se nazove „Ideja“. Usled sve brže svakodnevice u životu koji nas bukvalno melje, „Ideja“ je za mene nešto što će uvek biti univerzalno, uvek sveže, živo i neponovljivo. Dakle, bilo da se bavite likovnom, primenjenom, muzičkom ili dramskom umetnošću, bilo da ste slikar, grafičar, vajar ili dizajner, da se izražavate apstraktno, ekspresivno, figurativno, kroz performans ili koncept, ako imate jaku ideju, ona će biti prepoznata i zauvek zabeležena - kaže Snežana Petrović, jedna od najuspešnijih srpskih slikarki koja u svetu „fantazmagoričnog realizma“ zauzima visoko mesto i čije se slike nalaze u kolekcijama najprestižnijih kolekcionara.
Uložili ste veliki napor u formiranje jednog drugačijeg izraza.
„Posao umetnika nije jednostavan i iziskuje veliku žrtvu, ali ukoliko imate viziju i želju da u tome istrajete, ništa vas na tom putu ne može sprečiti da to i ostvarite. Da biste postigli uspeh u bilo kojoj profesiji, morate da budete posvećeni onome čime se bavite. Dakle, u ovom poslu je neminovan konstantni rad u ateljeu kako biste se apsolutno posvetili stvaralaštvu i ostvarili neke rezultate i ono što je veoma bitno, da biste oformili svoju poetiku treba da provodite dosta vremena proučavajući, čitajući, tragajući, posmatrajući i vežbajući.
Što se tiče položaja mladih umetnika, on nikada nije bio zavidan. Kada završite akademiju, ostajete bez nadzora svog mentora, prepušteni samom sebi. Odjednom imate napretek vremena i ako ne znate kako da ga organizujete, ubrzo počinjete da tapkate u mestu. U većini slučajeva mladim umetnicima je ovo prva prekretnica u građenju karijere. Mnogi ovde zauvek stanu. Za one koji nastave dalje čeka ih borba za svoje mesto na aktuelnoj likovnoj sceni, suočavanje sa kritikom, neretko odbijanje na konkursima, obaranje cene njihovog rada na tržištu itd. Sve ovo je sastavni deo jednog umetničkog sazrevanja i može da izdrži samo onaj ko je siguran u ono što radi, istrajan i zaista posvećen svom stvaralaštvu.“
Postepeno ste prerasli u samosvojnu pojavu srpske škole fantastičnog slikarstva, koja je prema mišljenju stranih eksperata jedna od najjačih u svetu.
„Pored silne želje za individualnim izrazom, na mene i na moj stvaralački rad nesvesno su uticali stvaraoci sličnog senzibiliteta. Poseban uticaj na mene ostavilo je kompletno Bošovo slikarstvo (Hieronymus Bosch, 1450-1516), koje je u nekoj početnoj fazi mog stvaralaštva uticalo na opredeljenje samog stila mog likovnog izraza. Naravno, svaki uzor je tu da vas oblikuje u jednom određenom trenutku i inspiriše da nastavite dalje da tragate svojim putem. Osnovne studije Akademije umetnosti u Novom Sadu upisala sam 1999. godine na smeru Grafika, u klasi profesora Milana Stanojeva. To je godina koju većina nas pamti po NATO bombardovanju. Posle svega toga ostalo nam je jedno ružno sećanje i hendikep za mnoge mlade generacije koje su bile željne putovanja.
Ostali smo zatvoreni u državi koja je počela sve više da tone. Okruženi vestima o nestašicama, protestima i lažnim obećanjima, čekali smo bolje sutra. To me je navelo da uradim jedan serijal na temu ’Čekanje’ koji su odlikovale stilizovane ljudske figure. Materijal koji sam koristila u radu bili su isečci iz novina koji su ilustrovali aktuelne događaje u zemlji. Ti radovi bili su izvedeni u tehnici bakropisa, akvatinte, litografije i linogravure. Posle serijala ’Čekanje’, kojim sam predstavila publici retrospektivu mog dotadašnjeg rada na osnovnim studijama, počela sam da radim na novom projektu. Moja intuicija vodila me je dalje od masovnih grupacija kojima sam se bavila na osnovnim studijama u neke intimnije prostore koje sam istraživala na magistarskim studijama.
Povezane vesti - INTERVJU MILENA GRUJIĆ: Gnevni smo jer nikog ne zanima šta imamo da kažemo
Ideja se pojavila sasvim slučajno u jednoj šetnji kada sam videla ogromno gnezdo rode, bilo je ogromnih dimenzija i locirano visoko na vrhu drveta. Zamislila sam u njemu ušuškani i skriveni tajanstveni grad. Ono što mi je bilo bitno jeste da stvorim atmosferu i ambijent u kome će preovladavati tišina. Tišina je jako bitan momenat u mom radu generalno. U tišini čovek upoznaje sebe, osluškuje svoje najdublje i najskrivenije emocije. Htela sam da ideja dođe spontano, upravo iz apsolutne tišine. U novonastale gradove stidljivo sam počela opet da ubacujem likove. Oni su se ponovo rađali, ali sada u nekom drugom svetu pod nekim novim okolnostima. Nastao je metafizički svet pun tajni i neverovatnih stvorenja. Tek iz ovog ugla gledano mogu da priznam da je jako teško stvoriti biće iz mašte, a da to bude potpuno lična kreacija.“
Kako biste objasnili ikonografiju na Vašim radovima?
„Moje nesvesno je ogromno i inspirativno polje mog stvaralačkog rada. Posmatram ga kao veliki igrarijum iz koga s vremena na vreme izvlačim potrebne informacije koje sežu iz perioda mog detinjstva pa sve do danas. Tamo nalazim uvek nove i neponovljive slike koje projektujem na svoja platna, papir ili grafičke matrice. Kao što postoji makrouniverzum koji nas okružuje, tako je sličan i naš unutrašnji svet koji krije svoje tajne koje su inspirativne na potpuno nov i drugačiji način svakom od nas. Njegova neistraženost večita je inspiracija svima nama koji se bavimo stvaralačkim radom ma koja to oblast bila. Neretko se dešava da motivi na mojim radovima predstavljaju deo piktoralnih memoara iz mog života. Metaforički prikazi govore o ljudima i situacijama koji me okružuju.
Isprovocirana karakterističnim gestom ili adekvatnom atmosferom, apliciram ove procesuirane momente u svoje delo. Kada počinjem sa realizacijom, krećem od praznog platna, papira ili matrice, bez ikakve prethodne skice ili zapisa. Upravo je to sada već neko ustaljeno pravilo mog stvaralačkog procesa. Iz svog nesvesnog puštam da se neplanirano nižu elementi na slici. Dalje sledi obrada u tehničko-tehnološkom smislu, koja je ujedno i najduži proces bez obzira na to da li radim sliku, crtež, grafiku ili pak objekat. Na kraju kroz završeno delo volim da pročitam poruku koju mi je nesvesno poslalo u ovu našu dimenziju.“
Ovde nemate srodnike Vašeg idejnog koncepta, a u svetu vam je najbliža Remedios Varo.
„Na postepeno formiranje mog likovnog izraza uticalo je moje svestrano interesovanje za određene istorijske epohe iz likovne oblasti od renesanse do savremenog modernog likovnog izraza, kao i razna literatura vezana za medicinu, psihoanalizu, sociologiju i filozofiju prirode. Mislim da je sličan izbor uticao na stvaranje unikatnog stila Remedios Varo. Dakle, slična interesovanja nisu isključiva tako da postoji veliki broj primera, kako kroz istoriju umetnosti tako i danas u savremenom stvaralaštvu, da u vremenu i prostoru postoje umetnici koji nose sličnu energiju koja se ideološki poklapa sa vašom.
Povezane vesti - INTERVJU KRISTINA PIRKOVIĆ: Lakoća življenja imenuje našu površnost
Međutim, bez obzira na sve te uticaje koji čine misionarski stvaralački put kompletnijim, moj mistični svet je počeo da se formira još u doba mog ranog detinjstva. Imaginarni likovi koji se javljaju na gotovo svim mojim radovima uglavnom predstavljaju moj alter ego. Praktično sve te priče sa mojih radova vuku korene iz perioda mog odrastanja koje je vezano za prirodu i život na Fruškoj gori. Živeli smo u malom mestu koje je bilo nastanjeno uglavnom vikendicama tako da tokom radnih dana nisam baš imala puno vršnjaka za igru i uglavnom sam zamišljala svoje sagovornike u određenim situacijama. Možda sam već u tom periodu započela gradnju svojih karaktera na kojima i sada radim. U mojoj mašti tada je sve bilo moguće i izvodljivo kao i sada na mojim delima. Srećom, sačuvala sam tu detinju maštu od mnogih problema sa kojima se danas susrećem u realnom svetu.“
Vaš govor je skriven, alhemijski, a svet krajnje simboličan, time i neiscrpan.
„Umetničko delo je spoj dobre ideje i kvalitetne tehničke izvedbe. Stvaranjem dela autor u njega unosi veliki napor, odnosno energiju koju će prepoznati posmatrači sa sličnim afinitetom. To je ta nevidljiva interakcija. Titraji između publike i dela. U mom svetu mesta ima za sve one sa čistim srcem koji vide dalje od realnosti i ne zaboravljaju dete u sebi. Za većinu posmatrača ovaj svet je čudan i izopačen, da ne kažem odbojan, a opet nekolicina njih u njemu će prepoznati svoje detinjstvo i fantastični imaginarijum koji smo kao deca posedovali.“
Spadate u red umetnika koji grade svoj put na tradicionalan način, poetika u Vašem radu je razumljiva i odlikuju je virtuoznost izvedbe i klasičan stil izraza.
„Po mom mišljenju, bez obzira na izbor tehnike i načina rada, put ka stvaranju umetničkog dela pokreće energija onoga ko je stvara. Dakle, umetnički rad na prvom mestu mora biti iskren i ličan da biste krenuli u ovu vrstu avanture koju zovemo likovno stvaralaštvo. Delo morate da osetite negde duboko u sebi, da bi se izrodila želja da ga fizički realizujete. Ta želja mora biti jaka i iskrena. Energija kojom gradite sliku učiniće da ona priča ili ćuti. Lični senzibilitet diktiraće izbor načina stvaranja, odabir tehnike kao i likovne discipline. Svi smo mi različiti, i u tome i jeste bogatstvo savremene likovne scene kod nas i u svetu. Svako od nas nosi drugačije titraje koji su deo njegovog karaktera. Osluškujući te titraje, što je izuzetno bitan momenat na samom početku, kreirate svoj jedinstveni izraz. Suština je iskreni pristup delu i poruka koju to delo nosi. Ono što, takođe, karakteriše moj način rada kao i rad većinu umetnika je potreba za multidisciplinarnošću. Kako sazrevate, tako vam se povećavaju interesovanja za različite oblasti, počinjete da eksperimentišete sa materijalima, tehnologijom, spajate nespojivo. Nekada je to uspešno, a nekada vidite da to baš i nije adekvatan izbor i idete dalje, ali kontinuitet u radu na novim idejnim rešenjima treba da bude prisutan ako želite da se dalje razvijate i napredujete.“
Povezane vesti - INTERVJU MILA GVARDIOL: Na raskršću magije
Fokusirani ste na čoveka, na njegovu osećajnost usred nemilosrdnog sveta današnjice.
„Kada se vratim unazad, u centru mog istraživačkog rada sve vreme je bio čovek. Od osnovnih studija moje interesovanje na samom početku, kroz jednostavne nastavne zadatke, bilo je vezano za portret i figuru. Period sazrevanja prvog ciklusa praćen je stilizovanim masama ljudi kroz koje sam analizirala trenutnu političku situaciju u kojoj smo se nalazili. Tokom svog kasnijeg rada na ideološkom planu i dalje sam se bavila čovekom, sa prelaskom u više sfere istraživanja na čovekovo nesvesno. Tišina iz koje izranja nesvesni svet mašte pojedinca pretvorila se kasnije u psihoanalitički projekat koji se i dan-danas nadograđuje. Sa sociološkog aspekta homo spektator, posmatrač i potencijalni konzument svega onoga što ga okružuje, bio mi je interesantna tačka polazišta na istraživanju koje sam započela na doktorskim studijama podstaknuta knjigom našeg sociologa Đure Šušnjića ’Ribari ljudskih duša’. Na ovoj poslednjoj ideji sam se posebno zadržala i još razrađujem tu tematiku koja je i dalje prisutna u mom likovnom radu.“
Tragate za univerzalnim smislom usred haosa savremenog sveta.
„Neminovan tehnološki napredak treba da iskoristimo kao adekvatnu podršku i pomoć pri kvalitetnijoj realizaciji ideja i otvaranju mogućnosti ka novim inovativnim pristupima u svim likovnim oblastima. Nažalost, u nedostatku mašte nove tehnološke mogućnosti mogu samo da unazade napredak pojedinih oblasti ili da ih ostave u stagnaciji. Ono što želim da kažem je to da na ’Idejama’ treba raditi, treba ih negovati i hraniti ih. Čitanje adekvatne literature je vrlo bitna stvar za razvijanje mašte i kreacije kod mladog umetnika.
Da biste bili sposobni da stvorite nešto jedinstveno, morate prvo da naučite da osluškujete svoje unutrašnje biće, otvorite svest ka raznim interesovanjima, izvežbate maksimalno svoje motoričke veštine, savladate osnovne likovne elemente, da bi se vremenom i iskustvom umetnost transformisala u umetnički izraz shodno vašem temperamentu. Modernom tehnologijom čovek je dobio na prvi pogled dosta olakšica, ali polako gubi identitet. Iskreno se nadam da se savremeno likovno stvaralaštvo neće potpuno potčiniti naletima modernih dostignuća i izgubiti svoje bogatstvo univerzalnog likovnog jezika, već će mudro uspeti da modernu tehnologiju potčini svojim potrebama.“
Kako doživljavate savremeni trenutak u srpskom slikarstvu?
„Gledano kroz istoriju do današnjih dana, Srbija je zemlja koja neprestano stvara izuzetno kvalitetne stvaraoce iz svih likovnih disciplina. Međutim, problem koji se konstantno javlja kod nas je nedovoljno ulaganje novčanih sredstava u likovnu oblast. Neki umetnici su bukvalno na ivici egzistencije i jednostavno u takvim uslovima ne mogu da ispolje svoj maksimum rada. Za organizaciju samostalne izložbe, da bi ista prošla dobro i zapaženo, neophodno je uložiti značajna sredstva za opremu radova, transport dela do galerije, tekst likovne kritike za katalog, štampu kataloga i marketing same izložbe. Da ne nabrajam materijalna sredstva koja umetniku trebaju da realizuje jedan ozbiljan ciklus radova. Dakle, država se ne bavi dovoljno trenutnom situacijom i položajem likovnih stvaralaca. Prepušteni su sami sebi. Nekada su galerije umetnicima davale honorar za realizaciju samostalne izložbe upravo zbog prevelikih troškova koje ona nosi. Po svemu ovome sudeći, kada se uzme u obzir celokupna nepovoljna situacija, mogu da zaključim i da pored svega ovoga navedenog, uprkos lošim uslovima na našoj likovnoj sceni, zaista ima kvalitetnih i svežih likovnih ideja što ukazuje na to da bez obzira na uslove rada, ako je ideja dobra i jaka, naći će svoj put do realizacije.“
Šta ima novo i šta se sprema u Vašoj majstorskoj radionici?
„Trenutno sam u pripremi za svoju narednu samostalnu izložbu. U poslednje vreme moju pažnju okupira izrada objekata koji nastaju kombinovanjem različitih elemenata od drveta, metala, papira i stakla. Segmente za njihovu izradu sakupljam na okolnim otpadima. Vrlo mi je interesantno da od onog što je čovek odbacio napravim nešto u šta ću da udahnem novi život i promenim mu tok, od smetlišta gde mu je naizgled bio kraj do galerijskog ambijenta gde će ga posmatrati publika.“
Komentari
