Iskrojiti nevidljivo

Beril Bejnbridž rođena je 1932. u Liverpulu, umrla 2010. sa zvaničnom titulom dame komandanta reda Britanskog carstva, dobijenom od kraljice. Napisala je osamnaest romana, od kojih su neki ekranizovani, pet pozorišnih i TV drama, zbirke priča i putopisa, a bavila se i novinarstvom i glumom.

Dobitnica je brojnih priznanja, u dva navrata nagrade „Vitbred“, Memorijalne nagrade „Džejms Tejt Blek“, „Gardijanove“ nagrade za prozu, Nagrade „Dejvid Koen“, specijalne Bukerove nagrade „Men Buker“ pošto su se njeni romani čak pet puta našli u užem izboru za ovu nagradu. Časopis „Tajms“ uvrstio ju je u 50 najznačajnijih pisaca druge polovine 20 veka. Dva njena romana prevedena su na srpski jezik zahvaljujući izdavačkoj kući „Štrik“: „Fabrika za flaširanje vina organizuje izlet“ i „Krojačica“.

Hiperbola bola

Preporuka za čitanje

Preporuka za čitanje

Scena 26.06.2021. 09:05

Hiperbola bola

Mikroklima romana „Krojačica“ je skromna četvrt Liverpula krajem Drugog svetskog rata, u kojoj dve sestre koje žive same kao usedelice oprečnih karaktera uzimaju sebi bratovljevu ćerku u trenutku kada je on zvanično postao udovac i brinu se o njoj ne kao dve tetke, već kao dve majke. Dok biološki otac, koji zadržava samački brlog iznad svoje mesare, dobrovoljno i dogovorno biva degradiran u rođaka, posećujući svoje voljene najmanje jednom nedeljno. Pregrupisavanje je uspelo. Živa rana na porodičnom tkivu se zatvorila poput noćnog cveta. Porodica je napravila zakrpe na sopstvenom tkivu koje sada deluje mnogo jače, skoro kao šatorsko krilo. Neranjivo.

Najstarija sestra izdržava porodicu svojim krojačkim umećem, šijući vredno u komšiluku, iako je rat, prepravlja se stara i šije se nova odeća, prate se modni trendovi, ali i zahtevi vremena. Letnji dani su prohladni, i dalje se nose kaputi i sokne.

Druga tetka radeći u lokalnoj fabrici samostalno zarađuje za život. Ona je takođe udovica. Budući raskošnih oblina, otresita i komunikativna, imala je par udvarača, ali kad bi njene veze postajale ozbiljne, porodica je zahtevala raskid.

Ostrvo Hiperboreja – zemlja crne lave i penzionisanih ribara

Preporuka za čitanje

Preporuka za čitanje

Scena 21.06.2021. 20:35

Ostrvo Hiperboreja – zemlja crne lave i penzionisanih ribara

Njihova bratanica ima 17 godina i doživljava prvu ljubavnu avanturu. Svog Amerikanca sreće na sedeljci, u kojoj joj je tetka pratilja i anđeo čuvar. Njen emotivni život, koji stidljivo započinje, prelama se u dušama bližnjih, poput prljave vode, utoliko pre što nije očekivano srećan.

Vreme je rata, bombe razaraju trgove, sugrađani ginu, luka vrvi od Amerikanaca, koji svojim sledovanjem prekidaju iscrpljujuću oskudicu. Ali, život teče dalje, mladi se zabavljaju, moda se prati, od briljantina u kosi do najlon čarapa, modernog nameštaja i frižidera.

Devojka pronalazi svog Amerikanca, kao mnoge njene vršnjakinje. Amerikanci, za razliku od zemljaka Britanaca, predstavljaju ulaznicu za bolji život. Daleko od rata. Siromaštva. Otežanog snabdevanja. Pogibelji. Oni su svetla budućnost, Nojeva barka koja već brodi sutrašnjicom.

Ali, njen izabranik je suprotnost od stereotipa. Nije spasitelj. Nije dobra prilika. Niti tipični predstavnik vrlog novog sveta. On je promašaj, korov, kukolj u moru devojačkih očekivanja, na jastuku najtananijih snova. Nepismena mrcina, nezahvalnik i manijak od koga su mnogi zemljaci vredniji i bolji.

Starije žene posmatraju nesrećnu ljubav svoje štićenice. Poput predatora. I pitaju se, duboko u kleti, može li krojačica iskrojiti sudbinu, promeniti je poput izmerenog šnita? Popraviti fircanjem, prekrajanjem, čiodama i zihernadlama? Učiniti da nesrećna ljubav postane srećna, a jednostrana – obostrana? Da se na neizbežnu tragediju prišiju karneri srećnog kraja?