Bolero za Baskiju

Kirmen Uribe rođen je 1970. u Ondaroai, u Baskiji, u Španiji. Pesnik je i romansijer, a pored pisanja, bavi se i prevođenjem i multimedijalnim projektima. Na baskijski jezik preveo je dela Rejmonda Karvera, Silvije Plat, An Sekston, Mahmuda Darviša i Vislave Šimborske.

Za svoj prvi roman „Bilbao-Njujork-Bilbao“ dobio je prestižnu špansku Nacionalnu nagradu za prozu 2009, nacionalnu baskijsku Nagradu kritike 2008, kao i nagrade Fondacije „Ramon Rubijal“ i Udruženja baskijskih knjižara. Drugi roman „Ono što pokreće svet“, objavljen 2013, za kratko vreme doživeo je više izdanja. „Čas kada se budimo zajedno“ je Uribeov treći roman.

Povezane vesti - KNJIŽEVNI GURU: Haljina od kostreti

Delo koje kombinuje faktografiju i fantastiku „Čas kada se budimo zajedno“, vratilo me je u sredinu prve decenije XXI veka, kada sam kao član jedne muzejske delegacije doputovala u Gerniku, na Internacionalnu konferenciju Muzeja mira. Tamo nas je dočekao zbunjujući performans na otvorenom sa hiljadama upaljenih sveća, čiji je potpisnik bila ETA.

Stalna postavka Muzeja rekonstruiše i simulira rušenje jednog stana prilikom bombardovanja Gernike. Audio-vizuelni efekti koji se postižu ovom postavkom su realni, potresni i zastrašujući.

Baskija je kompaktna i žilava kultura, geografski smeštena u severnu Španiju i južnu Francusku. Njeno srce je Gernika, koju je ovekovečio Pikaso, a glavni grad Bilbao, rodno mesto Miguela de Unamuna. Moris Ravel, proslavljeni kompozitor, Bask je po majci. U njegova najranija sećanja spadaju izvorne baskijske pesme kojima ga je majka uspavljivala. One su formirale njegov muzički genije.

Gernika je nevelik grad, ali za Baske izuzetno važan, u kome se uzgaja sveti hrast Baska, koji istrajava vekovima. Pod njegovom krošnjom narodni tribuni i vođe pokreta za autonomiju su polagali zakletvu. Tokom španskog građanskog rata smatrala se epicentrom baskijske kulture i otpora Franku.

Povezane vesti - KNJIŽEVNI GURU: Roman tirada

Frankova namera prilikom prizivanja bombardovanja Gernike je bila fizičko uništenje Baska. Odabran je datum 26. april 1937. godine, inače pazarni dan. Dvadeset i četiri aviona nemačke legije „Kondor“ i italijanskog „Dobrovoljačkog korpusa“ naoružani sa dvadeset i dve tone teških i zapaljivih bombi, pod komandom pukovnika Volframa fon Rihthofena, bombardovali su Gerniku oko dva sata. Nemačka je iskoristila napad na Gerniku za testiranje novih oružja i taktike, primenivši ovu metodu prvi put. Kasnije, intenzivno vazdušno bombardovanje tepih bombama postalo je ključni preliminarni korak u blickrig taktici.

Bombardovanje je pokorilo Gerniku, kao što je očekivano. Tri četvrtine objekata je potpuno uništeno dok su ostale zgrade oštećene. Poginulo je oko tri stotine civila.

Pablo Pikaso je inspirisan ovom tragedijom naslikao mural za paviljon Španske republike za veliku izložbu u Parizu 1937. godine. Nakon što je pariska izložba okončana, umetnik je zahtevao da „Gernika” ne ode u Španiju dok je zemlja pod Frankovom diktaturom. I zaista, slavna slika, simbol civilnog stradanja i antifašizma, došla je u Španiju tek nakon Frankove smrti, 1981.

Moje znanje o Baskiji bilo je povezano sa bombardovanjem Gernike pre zvaničnog početka Drugog svetskog rata, ali u posleratnoj istoriji postoji praznina. ETA je nastala kasnije, kao teroristička organizacija, odgovorna tokom svog višedecenijskog delovanja za mnogobrojne civilne žrtve. Ali, šta se događalo pre ovoga? Primirje u XXI veku separatističku organizaciju preobrazilo je u mirovni pokret.

Povezane vesti - KNJIŽEVNI GURU: Legenda o ljubavi

Knjiga Kirmena Uribea „Čas kada se budimo zajedno“ je objašnjenje maglovitog perioda između bombardovanja Gernike i terorističkih akata ETA organizacije, koji su prerasli u borbu za kulturnu raznovrsnost i očuvanje maternjeg jezika.

Prateći ljubavnu priču Karmele Uresti i Čomina Letamendije od 1927. do 2011. govori nam o njima, njihovim porodicama, roditeljima, braći, sestrama, deci, prijateljima, sugrađanima i saradnicima u Španiji, Francuskoj, Americi. Knjiga prati Španski građanski rat, Drugi svetski rat, posleratnu međunarodnu blokadu Španije zbog Frankove diktature, otopljavanje odnosa sa frankističkom vladom od strane Zapada i međunarodnih institucija, antifrankistički pokret sedamdesetih, diktatorovu smrt i uspostavljanje demokratije...

Kako nam kaže Kirmen Uribe, na baskijskom jeziku postoji jedna ista reč za „zemlju” i „sneg”. To je putokaz koji otkriva drevnost baskijskog jezika. Na ovom jeziku je zapisana prelomna istorija Evrope i Španije tokom XX veka, kroz vizuru manjinske zajednice Baska.

S jedne strane, roman je informativan, potkrepljen istorijskim činjenicama, pismima iz zatvora, izbeglištvom, oduzimanjem baskijske imovine, ukidanjem državljanstva, prava na rad i primene raznih oblika diskriminacije i torture. Porodice se razdvajaju, akteri žrtvuju, a očaravajući ženski likovi pripovedaju nam odu o životu i sagu o trajanju, kao Presveta Bogorodica zvana „Šira od nebesa“. Ravelov „Bolero“ pomalja se u pozadini kao ogledalo njihove strasti i damara.