Preporuka za čitanje

Danska paleta žalosti

Knjiga, čitanje knjige — Izvor: Shutterstock

Ane Katrine Boman, rođena 1983. godine, danska je književnica i psiholog.

Živi u Kopenhagenu i vreme posvećuje jednako svojoj strasti prema književnosti i profesiji psihologa.

Njen debitantski roman “Agata“ je, nakon velikog uspeha u Danskoj, preveden na dvadeset tri jezika.

Posle romana “Plavi tonovi“ iz 2021. godine, koji ovde predstavljamo, objavila je ove godine još jedan roman, “Akvarijum“. Ane Katrine Boman je i uspešna sportistkinja.

Kad ne mogu da se odlučim koju ću knjigu izabrati za čitanje u bogatoj produkciji, pogledam ko je prevodilac i na osnovu toga donosim odluku.

Prevodioce smatram rafiniranim umetnicima, slične velikim glumcima, zbog čijeg učešća u nekom projektu – predstavi, filmu, serijalu ili književnom prevodu ih i konzumiram.

Tako mi je Radoš Kosović bio garant da je delo mlade danske autorke, čiji rad prvi put srećem, vredno čitanja.

U romanu Ane Katrine Boman “Plavi tonovi“, u velikoj danskoj farmaceutskoj kući, pored novih linija antidepresiva i tableta za smirenje, razvijaju nešto zaista novo, lek protiv produžene žalosti.

Ko to kopa bunar iglom?

Preporuka za čitanje

Scena 09.10.2024. 23:05

Ko to kopa bunar iglom?

Preporuka za čitanje: Apokrifi i palimpsesti

Knjige za uživanje

Scena 02.10.2024. 23:35

Preporuka za čitanje: Apokrifi i palimpsesti

Ovo farmaceutsko čudo autorizuje mlada naučnica koja je izgubila blisku osobu, kao neku svoju labudovu pesmu, standardnim metodama i procedurama, koje stvaraju pilulu u dugotrajnom procesu razvijanja i poboljšavanja samog leka, njegove primene na laboratorijskim životinjama i, konačno, na ljudima koji su dobili tu dijagnozu jer su izgubili nekog bliskog i koji na danskom univerzitetu učestvuju u naučnoj studiji, ne znajući da li primaju pravi lek ili placebo.

Pre eksperimentalne i kontrolne grupe, naučnica koja ga je stvorila pije ga godinama i u skladu sa uobičajenim protokolom, revnosno vodi dnevnik indikacija i kontraindikacija.

Farmaceutska kuća očekuje završetak univerzitetske studije da bi dobila odobrenje od državne agencije za lekove za proizvodnju i distribuciju leka. Lisica bi da pojede gusku. Profit se već projektuje i računa na globalnom tržištu.

Dve studentkinje pišu svoj master rad o ovoj temi. Nije im jasno zašto stanje produžene žalosti mora da postane psihijatrijska dijagnoza u šifarniku i klasifikaciji bolesti.

One su psiholozi po vokaciji, kao uostalom i autorka, koja u Kopenhagenu ima svoju privatnu psihološku praksu.

Ima li nuspojava, kontraindikacija, štetnih efekata leka nakon objedinjavanja rezultata istraživanja proizvođača leka i univerzitetske nepristrasne studije?

Preformulisaću pitanje, da li bi kompanija nadomak svog farmaceutskog buma i svoje zlatne koke, te sitno-krupne nedostatke otkrila javno i time rizikovala odbijenicu Agencije za lekove?

Ako se pitate ima li drame, zapleta u zemlji Hamleta, ima je, i te kako, pršti poput dinamita, ali odjekuje u tišini tajne.

Zveči ne na krovovima, već u lagumima misli. Zato je toliko opasna.

Šta sve nije zahvaćeno ovim požarom ispod površine stvari, od nesavesnog manipulisanja podacima, preko bezočnih laži skrivenih u francuskim poljupcima, do agresivnih incidenata, javnih skandala, pokušaja ubistva, odbijanja pružanja pomoći životno ugroženom čoveku.

Lek protiv sindroma produžene žalosti preuzet je kao termin iz istoimene distopije Karin Boje i proizvod je isključivo autorkine mašte, kako i sama navodi u pogovoru. Čita se kao triler.

Ipak, borba Davida i Golijata, čoveka i korporacije, neizvesna je do kraja. Ne zna se hoće li dobro ili zlo pobediti ili će rezultat biti izjednačen, lažiran, zataškan. Ne pogađajte, uverite se. Vredno je čitanja.

Slobodan pad sa ivice svemira