Sudbina žene - Meduza, Persefona ili Hera

Višestruko nagrađivana irska spisateljica Edna O’Brajen doživela je istovetnu sudbinu zemljaka Džejmsa Džojsa da joj neke knjige budu zabranjene u domovini. Autorka je stekla slavu prikazujući autentično žensko iskustvo, a omiljene teme su joj položaj žene danas, kultura represije, inferiornosti i sputanosti ženskog pola. Najpoznatija kod nas prevedena dela su „Provincijalke“, „Avgust je grešan mesec“, „Jedva sam te poznavala, Džoni“, „Dole kraj reke“, „Devojka sa zelenim očima“, „Sveci i grešnici“ i „Crvene stoličice“.

Irska i Malta imaju najrigoroznije zakone o zabrani abortusa – namerni prekid trudnoće zabranjen je čak i u slučaju silovanja, a dozvoljen je jedino u slučaju kada je ugrožen život žene. U Španiji je, primera radi, abortus zvanično zabranjen, dozvoljava se samo u određenim situacijama, ali se bez problema obavlja u privatnim klinikama. U Poljskoj, Španiji, Portugalu i na Kipru abortus može jedino da se primeni u slučaju silovanja i ozbiljnih zdravstvenih razloga. U Irskoj ni to nije dozvoljeno. Lekari su odbili da izvrše kiretažu ženi 2012. godine, kojoj je bio u toku spontani pobačaj, zbog čega ju je suprug dovezao u bolnicu, samo zato što su čuli otkucaje srca fetusa, tako da je ona, lišena medicinske pomoći, pred lekarima, na klinici, umrla od sepse.

Povezane vesti - KNJIŽEVNI GURU: Braća po filozofiji

Za razliku od Sovjetskog Saveza koji je prvi u Evropi tokom Oktobarske revolucije legalizovao pravo na abortus, Irska je to učinila poslednja, tek referendumom iz 2018.

U romanu Edne O’Brajen „Dole kraj reke“ Meri je četrnaestogodišnjakinja iz irske provincije, koja zatrudni. Slučajno čuvši priču vršnjakinje, pronalazi način da ode od kuće i prekine neželjenu trudnoću, ali ne uspeva da ostvari svoj naum jer je razotkrivena i vraćena u zemlju. Sud odlučuje hoće li joj dozvoliti abortus ili neće, a ako ga dozvoli, moraće da radi toga otputuje u Veliku Britaniju. Jer u domovini bi prekršila zakon.

U Irskoj je 93 odsto stanovnika katoličke vere, zbog čega je abortus tabu tema i potpuno nelegalan. Do referenduma iz 2018, dozvoljavan je samo u slučaju da majka ima samoubilačke namere.

Edna O’Brajen pokreće važna pitanja u svojoj knjizi, kao zastupnica žena, beskompromisni borac za ženska prava. Žena čiji je plod mrtav, ili je žrtva silovanja, ili rizična trudnoća ugrožava njen život, do pre par godina nije mogla da abortira u bolnici, ni drugde.

Povezane vesti - KNJIŽEVNI GURU: Jahači apokalipse

O’Brajen ukazuje na način na koji očajnice pokušavaju da prekinu neželjenu trudnoću samoinicijativno, prizivajući spontani pobačaj kupkom, prirodnim sredstvima, pilulalama za izazivanje abortusa, koje se mogu kupiti preko interneta, ali dokazana je opasnost od njihovih neželjenih efekata. Veliki broj žena obavlja abortuse u tajnosti, svesno dovodeći u opasnost svoje zdravlje. A rizik se udesetostruči kod maloletnica.

Kampanja u Irskoj koja se zahuktava nakon Merinog povratka iz londonske klinike uz policijsku pratnju koja je sprovodi kao okorelog kriminalca, liči na odmazde, kampanje iz grčke mitologije. Bilo da su smrtne žene ili boginje sa Olimpa u pitanju, one su silovane, žrtve incesta ili prevare bogova. Hera, Persefona, Leda, Leukipove kćeri, Evropa, Ganimed, a silovatelji braća, stranci, očevi, stričevi, rođaci... Zevs, Posejdon, Had, Kastor i Poluks, Ajant. Nikakva stigma ne pripada napasnicima. Hrišćanska, naročito katolička kultura, preuzela je gledište iz grčke mitologije i nastavila da kažnjava žrtve, abolira i glorifikuje počinitelje.

Po logici zakonske zabrane, žrtva silovanja nema pravo da se otarasi svog gorkog ploda. Ona će ga, u skladu sa puritanskim i ultrakonzervativnim shvatanjima devet meseci nositi u svojoj utrobi, a potom dati na usvajanje. Satisfakciju će primiti nadobudna crkva i usvojitelji zaštićeni kao beli medvedi, a žrtva silovanja neće na zlo odgovoriti zlom, po cenu da joj je budućnost uništena.

Inspiracija Edni O’Brajen bila je istinita priča o Meri Maknamari, maloletnici iz irske provincije, žrtvi silovanja. A možda i incesta. Trudnoća ove devojčice digla je Irsku i Britaniju na noge, a sud je odlučivao hoće li joj abortus biti dozvoljen ili neće. Hoće li Meri imati budućnost ili će pretvorena u mašinu za rađanje zauvek ostati okamenjena u prošlosti. Kao fosil.

Povezane vesti - KNJIŽEVNI GURU: Bolero za Baskiju

Romanom preovladava obrazac iskonskog i ritualnog pretvaranja žrtve silovanja u ikonu Meduze, čudovište zastrašujućeg izgleda, koja je nakon napastvovanja kažnjena, a Posejdon, iako njen silovatelj, nije sankcionisan zbog svog zlodela. Nežna lepotica nakon silovanja pretvorena je u monstruoznu nakazu, čiji pogled, ispunjen užasom, ubija.

Komešanje nadobudnih domaćica, vernika, sveštenika, dušebrižnika, poznatih i nepoznatih, celokupne javnosti, bučnijih od nemušte žrtve, ipak je zaustavljeno na vreme, a žrtvi su vraćene dostojanstvo, budućnost i pravo na privatni život. Zato su pitanja O’Brajenove važnija i dramatičnija od crkvenih zapovesti i društvenih zakona. Univerzalna apoteoza ljudskosti.