KNJIŽEVNI GURU: Braća po filozofiji

KNJIŽEVNI GURU: Braća po filozofiji

Volfram Ajlenberger


Volfram Ajlenberger: „Vreme čarobnjaka“; prevodilac: Saša Radojčić; izdavač: „Agora“

Ako ima izdavačkih poduhvata godine, „Doba čarobnjaka“ u izdanju „Agore“ to svakako jeste, jer je iz štampe plasiran filozofski roman o četvorici bogova filozofije koji su između dva svetska rata hodali nemačkim tlom, od Švarcvalda, Severnog mora, Davosa, do najdublje austrijske provincije.

Mada se nisu intimno poznavali i pripadali istoj diskusionoj grupi ili novoustanovljenom pravcu, bili su savremenici i formirali zlatni most koji se uzdigao iznad vrtloga nacizma i boljševizma, preko pakla rata, pravo u budućnost.

Povezane vestiKNJIŽEVNI GURU: Jahači apokalipse

Ludvig Vitgenštajn, Martin Hajdeger, Ernst Kasirer i Valter Benjamin započeli su svoja fundamentalna filozofska dela između 1919. i 1929. godine.  Hajdegerov „Biće i jezik“, Vitgenštajnov „Logičko-filozofski traktat“, Kasirerova „Filozofija simboličkih oblika“ i Benjaminova „Jednosmerna ulica“, koju je Herman Hese nedvosmisleno hvalio, ili kasnije publikovana „Umetnost u doba tehničke reprodukcije“.

Trojica od četvorice bili su nemački Jevreji, Vitgenštajn, pokršteni, Benjamin i Kasirer, stajali su nasuprot antisemite Martina Hajdegera, koji ih je krijući se iza pokreta eugenike, narastajućeg nacizma, samo prividno, kao čedo jednog nasilnog vremena, potopio, nadvladao, katapultirao i pobedio.

Volfram Ajlenberger

Volfram Ajlenberger

U srodničkim odnosima sa knjigom „Vreme čarobnjaka“ je roman Justejna Gordera „Sofijin svet“, prodat u 10 miliona primeraka, o istoriji filozofije koju je pisac, bivši profesor filozofije, ispričao kroz neobičnu priču detektivskog karaktera, kojom predstavlja istoriju filozofije, posredstvom pitanja kojima petnaestogodišnja Sofija biva uvedena u „zemlju filozofskih čuda“.

I Ajlenbergerova, kao i Gorderova vokacija je filozofija. Široj javnosti u Nemačkoj poznat je kao autor desetak knjiga, kolumnista nedeljnika „Die cajt“, autor emisije „Zvezdani sati filozofije“, a stručnjacima kao urednik časopisa „Filozofski magazin“. Knjiga je o četvorici titana koji su se među sobom dobacivali kamenom mudrosti kao helijumskim balonom ili krpenjačom.

Povezane vestiKNJIŽEVNI GURU: Bolero za Baskiju

„Vreme čarobnjaka“ nije puka replika, reinterpretacija romana „Sofijin svet“. Ono je nešto sasvim drugo. Odnosi se na fluid, oluju, konstelaciju, zvezdano jato kritičkog filozofskog mišljenja u konkretnoj dekadi ne samo velike četvorice, već i njihovih učitelja, mentora, recenzenata, izdavača, pripadnika iste škole mišljenja, sledbenika ili studenata.

Kao stanovnici njihovog filozofskog staništa – Beča, Hamburga, Frajburga, Frankfurta, Kembridža, Pariza, Moskve, Berlina, Kaprija, Marburga, redovima promiču Adorno, Rasel, Husler, Habermas, Hitler, Jaspers, Bloh, Arent, Lenjin, Varburg, Trocki… Anarhisti, simbolisti, fašisti, nadrealisti, dadaisti, zvezde nemačke klasične filozofije, Dekart, Niče i Gete, slavni paradoksi, nove teorije.

Volfram Ajlenberger

Volfram Ajlenberger

Ludvig Vitgenštajn, bogataški sin koji se poput Lava Tolstoja odrekao svog bogatstva, posvetio se učiteljskom pozivu. Mnogi ga percepiraju kao jednog od najvećih filozofa XX veka, Bertrand Rasel ga naziva čistim, nepatvorenim genijem.

Ernst Kasirer je simbol filozofije kulture, gromada i pripadnik pravca filozofskog idealizma, koji se sistematski bavi etičkim pitanjima. Sudbina Ernsta Kasirera u Nemačkoj uoči Drugog svetskog rata je sudbina Jevrejina lutalice, koji napušta svoju otadžbinu zauvek.

Povezane vestiKNJIŽEVNI GURU: Haljina od kostreti

Martin Hajdeger, predstavnik kontinentalne filozofske tradicije, jedan je od najuticajnijih filozofa svoga vremena, izuzev što ima aferu s mladom studentkinjom Hanom Arent, koja ga opisuje kao čoveka malog karaktera, vezuje se i za nacistički pokret, kome je nedvosmisleno pripadao.

Valter Benjamin ugnezdio se u Frankfurtskoj školi kritičke teorije kao car slave. Upoznavši ljubav svog života, litvansku anarhistkinju, postao je marksista, otišao u Moskvu. Kasnije, vratio se u rodni Berlin do dolaska Hitlera na vlast. Život je okončao 1940. samoubistvom, u Španiji, uzevši preveliku dozu morfijuma.

Ajlenberger nam u romanu „Vreme čarobnjaka“, prevedenom na dvadesetak svetskih jezika, počev od 2018, kada je knjiga objavljena u Nemačkoj, pokazuje da filozofija, životi i dela filozofa mogu postati bestseler.

Volfram Ajlenberger

Volfram Ajlenberger

Bogovi filozofi su smrtni, ali svemoćni, jedan homoseksualac, drugi preljubnik, treći revolucionar, pod stare dane konzumira narkotike, četvrti preosetljivog zdravlja, telesno neaktivan, aseksualan.

Ernst Kasirer bio je svestrani mislilac, renesansnog zamaha, fascinantne erudicije i memorije. U verbalnom dvoboju, koji se između njega i Martina Hajdegera odvijao 1929. u Davosu, on je gubitnik samo prividno, u fatamorgani epohe, ali njegova slava podeljena je sa pobednikom, koji je svojim trijumfom nagovestio neizbežni prodor nacizma.

Ajlenberger je stvorio delo koje lako može da čita i onaj koji nema bitna predznanja o filozofiji toga vremena. I filozofiji uopšte. Iznoseći nam biografske činjenice, od bogova filozofije i neospornih autoriteta vaja ljudske likove, koje ćemo lako razumeti i zavoleti. Kao i njihov pogled na svet. Životni kredo. Sudbinu filozofa. Izvan vremena.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar