Demistifikacija grupe Laibach uz Ivana Novaka i Teodora Lorenčića

I dok ih jedni optužuju za propagiranje fašizma, stavljaju ih u koš totalitarizma, drugi kažu da je Laibach kosmopolitski orijentisan i da upravo svojim spornim simbolima kritikuje sve navedeno, ali i više od toga. Njihove poruke ne mogu da razumeju oni koji ih tek površno slušaju, takođe se može čuti kada se raspravlja o grupi za koju se ne zna da li su živa instalacija, muzički projekat, bend, ali i šta zapravo sviraju – rokenrol ili neki posebni žanr?

Laibach je pokriven istim velom mistike kao i kada se tek pojavio pre četrdesetak godina u Sloveniji, a deo te mistike pokušali smo da razotkrijemo u razgovoru sa Ivanom Novakom i Teodorom Lorenčićem, koji su bili među osnivačima benda davne 1980. godine. Sada su u Beogradu, uoči koncerta u MTS dvorani koji je održan 20. decembra, promovisali knjigu "Laibach – 40 godina večnosti“, čiji je autor upravo Lorenčić.

Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, pred publikom sastavljenom od starih fanova koji su vršnjaci članova benda, preko onih koji tek pokušavaju da otkriju njihovu muziku i filozofiju, do brucoša koji su sada prvi put čuli tu čudnu reč – Laibach, vodio se razgovor duži od dva sata u koji je stao tek deo neverovatne istorije. Sve je počelo sećanjem na prvi beogradski koncert 18. maja 1982. godine…

"Bio sam tada u vojsci u Novom Sadu i na koncert sam došao u uniformi Jugoslovenske narodne armije. Osim uniforme, iz kasarne sam poneo i dimne bombe, da bi utisak tokom koncerta bio efektniji jer tada nismo imali pirotehnička sredstva koja danas postoje, a koja su mnogo civilizovanija. Znate, dimne bombe uopšte nisu bezazlena stvar. Mislim čak i da smo bili zaključali vrata kako publika ne bi mogla da pobegne. Razmišljali smo – zašto samo mi da se mučimo“, ispričao je na početku razgovora Ivan Novak Jani.

"U to vreme su mnogi verovali da smo mi iz Nemačke, iako smo imali dosta tekstova na slovenačkom, ali su oni mislili da je to nemački jezik. Možda su samo Amerikanci, eventualno, mislili da smo neki Rusi. Inače, na početku karijere mi nismo baš znali da sviramo instrumente, što se ispostavilo kao dobro jer smo zato koristili ambijentalnu muziku koja je imala industrijski ritam. Sve ostalo što smo pokušavali da sviramo bilo je poput neke džez improvizacije. Verujem da se džez muzičari ne bi s tim složili, ali za nas je to bila baš takva improvizacija - udri po instrumentu pa vidi šta će iz toga izaći! Što se tekstova tiče, uvek smo koristili one sa nekom referencijom, a najbolja nam je bila partizanska poezija jer je niko nije voleo. Od nekoliko partizanskih pesama napravili bismo jednu i na kraju je to dobro zvučalo. Mada, morali smo na početku da ubeđujemo ljude da je to što pravimo ipak muzika, dok smo kasnije, kada smo zaista postali muzički bend, govorili da mi, zapravo, nismo samo to“, nasmejao je ponovo publiku Ivan.

"Upravo zato su sve interpretacije Laibach-a pravilne jer nijedna, zapravo, ne stoji, nije tačna. Kao što je neko jednom rekao – nema grešaka u istoriji jer je cela istorija jedna greška“, nadovezao se Teodor Lorenčić, "poslednji jugoslovenski pesnik“, nekada i sam član grupe Laibach, čija je foto-monografija, u izdanju "Službenog glasnika“, doživela i drugo izdanje.

Sa više od 200 fotografija, nastalih mahom na turneji "Occupied Europe Toure 1983“, a koje do sada nigde nisu objavljene, Lorenčić je posle 40 godina obelodanio kako je izgledalo probijanje gvozdene zavese. Turneja je obuhvatila Austriju, Mađarsku, Istočnu i Zapadnu Nemačku, Poljsku, Holandiju i Englesku, a u svojoj knjizi Lorenčić, koji je i sam bio deo te turneje, dokumentarno svedoči o koncertima koji su bili svojevrsni performansi. Takođe, veliki doprinos ove knjige je i manifest grupe Laibach u 10 tačaka koji je istrgnut iz zaborava.

"Odavno razmišljamo o tome da bi trebalo napisati knjigu, a kada nam se Teodor obratio sa tom idejom, laknulo nam je – odlično, pomislili smo, ne moramo mi! Osim toga, i sami se često vraćamo u te osamdesete godine pokušavajući da razumemo šta se dešavalo tada, da li ovo što radimo sada ima fundamenta i da li je ta osnova održiva? Znamo da nikada nećemo u tom otkrivanju uspeti“, rekao je Jani i ekskluzivno najavio novi album koji se bavi upravo time kako se Laibach formirao:

"Novi album pod nazivom ’Sketches of the Red Districts’ izlazi 1. januara 2023, a naslov se ne odnosi na ’red district’ Amsterdama ili Hamburga. Tim naslovom malo smo se oslonili na Majlsa Dejvisa i ’Sketches of Spain’, a ’red district’ na koji mislimo je deo Slovenije – Rdeči revirji (Crveni okruzi) gde je Laibach nastao, a koji obuhvata industrijske gradove Trbovlje, Zagorje, Krasnik. Tu je, takođe, stvorena i komunistička partija Slovenije, a tu su bili i prvi štrajkovi u doba socijalizma, štrajkovi rudara… Kada smo mi bili klinci, najveći praznik u Trbovlju bio je onaj koji je imao veze sa Organizacijom jugoslovenskih nacionalista – ORJUNA. Ta organizacija je nastala nakon Prvog svetskog rata u Jugoslaviji, a bazu je imala u Splitu. Oni su hteli, između ostalog, da izbace Italiju iz Dalmacije, ali su u isto vreme bili i antikomunisti. Na kraju su zabranjeni, a došli su u Trbovlje koje je tada bilo centar komunizma te je došlo je do žestoke bitke između rudara komunista i ’orjunaša’. Bitka je bila surova i krvava, ali mi kasnije generacije o tome nismo mnogo znali i bili smo znatiželjni da saznamo više. Posebno nam je bio interesantan momenat da su oni bili i antifašisti i da su inicirali prvu evropsku antifašističku alijansu koja se zove ’Tigar’, a što je skraćenica od imena gradova – Trst, Rijeka, Istra, Gorica. Interesantno je da su i pored toga imali imidž fašista, iako su bili protiv toga, a za nas su oni, zapravo, uvek bili pravi rokeri.“

"Upravo zato je knjiga 'Laibach – 40 godina večnosti’ svojevrsna istorijska čitanka, osim što je priča o samom bendu. Knjiga ima segmente naučnog rada – prikazuje, u strateškom smislu sudbonosnu turneju ’Occupied Europe Tour 1983’, ali i ceo bend i sve okolnosti, iz sociološkog, istorijskog, filozofskog i kulturološkog aspekta“, objasnio je Teodor Lorenčić i dodao da se u knjizi, između ostalog, objašnjava i kako su nastali čuveni Laibach simboli, pre svega crni krst i plakat koji je bio zabranjen jer je, sasvim pogrešno, dovođen u vezu sa Maljevičevim Crnim krstom: "Interpretacije tog simbola su namerno prepuštene bogatstvu mašte i asocijativnosti, kako ljudske tako i stručne. Uvek konzumenti stvaraju mitologiju, oni mitologizuju da toga i nisu svesni. Manipulacija. Jezik politike.“

"Nama je cenzura uvek bila inspirativna, iako je sami ne praktikujemo“, nadovezao se Novak, koji je rekao i da Laibach svesno dopušta ta različita tumačenja:

"Za poeziju se kaže da je sa svakom interpretacijom pesme sve manje, ali je u našem slučaju obrnuto – sa svakom interpretacijom Laibach-a je sve više. Mi svima kažemo da su u pravu jer, zapravo, niko nije razumeo stvar dokraja. Mi bismo im pomogli kada bismo znali, ali ni sami ne znamo. Znamo otprilike, a u velikoj meri nas je na početku vodio instinkt kao reakcija na to šta se oko nas događa. Ipak smo mi pesnici, možda ne poslednji pesnici Jugoslavije, za šta slovi Teodor Lorenčić, ali smo pesnici.“

Novak je ispričao i kako su jednom prilikom pitali svog agenta u Nemačkoj – zašto Laibach ne svira u većim dvoranama, zašto nisu uspešniji, a on im je rekao – zašto se ne odlučite za jedan žanr i zašto mučite svoju publiku?

Međutim, bez obzira na veličine dvorana u kojima sviraju, Laibach opstaje, i to veoma uspešno, već duže od 40 godina, a tome svedoče ne samo uvek rasprodati koncerti, poput poslednjeg u Beogradu, već i činjenica da na promocijama knjige pojedinci kupuju i po tri primerka, a to ovako objašnjavaju – za mene, za sina i za unuka.

"I na muzičkim top-listama se i dalje dosta visoko kotiramo. Britanski muzički mesečnik ’Modžo’ stavio je na osmo mesto našu preradu Lenarda Koena, kao i ’Kvajitus’, koji se bavi novijom rok i pop-muzikom i kulturom. To znači da smo, na primer, ispred Bijonse i mnogih drugih izvođača koji su sada veoma popularni. BBC radio 6 nas je takođe uvrstio na svoju listu, a sve to je neverovatno i za nas same. Pitali smo se – šta mi radimo tu?“

Novaku je odgovor ponudio Lorenčić: "Slično pitanje sam postavio i u knjizi – zašto nijednoj svetskoj avangardi nije uspelo da bude na sceni 40 godina, kao što to uspeva grupi Laibach? Zašto nisu opstali dadaisti, futuristi…? Zbog toga što su se svi oni na kraju utopili u svoje vreme. Važno je da ne postaneš mejnstrim. Zapravo, Laibach jeste postao mejnstrim, ali mejnstrim kritičkog mišljenja. Laibach je bend koji nikada nije podilazio publici, ni na nivou tekstova, ni na nivou muzike, i od svog nastanka do danas ima konotaciju društvene proaktivnosti i simboličkog osvrta prema sistemu iznutra, ali i prema globalnom sistemu. Laibach je kulturološki fenomen koji je prevazišao granice svoje zemlje. To nije rokenrol, ali nije ni u funkciji kritike nekog režima, što svedoči i čuveni Treći član manifesta benda koji kaže: svaka je umetnost podvrgnuta manipulaciji sem one koja govori jezikom iste te manipulacije. Upravo to Laibach radi – razotkriva i izražava spoj politike i ideologije industrijskom produkcijom i nepremostivi jaz između tog spoja i duha. Laibach je manipulacija manipulacije. Oni zato i mogu da izdrže evo već 40 godina sa istom utalitarnošću, sa istom snagom refleksije. Laibach je jedini totalno nezavisni sistem koji funkcioniše.“

Umetnički narativ Laibach-a su mnogi citirali. Tako se, na primer, za berlinsku grupu Raimmstein kaže da je to "Laibach za decu“. Sada, na promociji u Beogradu, na Fakultetu političkih nauka, saznali smo koga su citirali članovi Laibacha-a.

"U širem kontekstu za nas je veoma bitna figura jednog dadaiste. Reč je o francuskom umetniku Marselu Dišanu. On je bio jedan od začetnika konceptualizma i od njega smo mnogo naučili. Takođe, i u Beogradu postoji čovek koji je bio naš veliki učitelj – Goran Đorđević, umetnik, čiju izložbu možete da pogledate u Galeriji ULUS-a do 26. decembra. Što se našeg vizuelnog identiteta tiče, na nas je u velikoj meri uticao Džon Hatfild, nemački antinacistički umetnik čije smo delo – četiri krvave sekire, stavili na unutrašnji omot našeg albuma ’Opus Dei’. Međutim, mnogi su u tome videli baš suprotno – nacistički simbol. Inače je naš izgled često pogrešno tumačen. Nosili smo uniforme JNA, zatim odela za skijanje, kao i jeftina odela napravljena ’po jusu’. Nosili smo obične stvari koje su drugi videli sasvim drugačije.“

EKSKLUZIVNI INTERVJU: Andre Riju "Kralj valcera"

Koncert o kojem se priča

Koncert o kojem se priča

Scena 18.11.2022. 10:58

EKSKLUZIVNI INTERVJU: Andre Riju "Kralj valcera"

Dado Topić: Uz rad i razmišljanje, čovek može da ostane na svom putu

Intervju

Intervju

Scena 22.07.2022. 12:53

Dado Topić: Uz rad i razmišljanje, čovek može da ostane na svom putu

Nele Karajlić: Razišli smo se i pre rata

Intervju

Intervju

Scena 02.01.2022. 07:05

Nele Karajlić: Razišli smo se i pre rata

Govoreći o svojim uzorima, Ivan Novak nas je podsetio i na čuvenu izjavu koju su dali na jednoj konferenciji za novinare u Francuskoj: "Na pitanje ko su vam uzori rekli smo: Tito, Toto, Tati i Tatu, i uopšte se nismo šalili. Tito (Josip Broz) apsolutno nam je tada bio uzor, Toto je italijanski komičar, a francuski reditelj i glumac Žak Tati je napravio jedan od najboljih francuskih filmova svih vremena. Dezmond Tatu, južnoafrički borac protiv aparthejda je dobitnik Nobelove nagrade za mir 1984. godine. Mi sve što radimo, pa makar nekada bilo i samo zezanje, shvatamo veoma ozbiljno.“

Međutim, neke situacije iz istorije benda zaista su bile veoma komične. "Kada smo bili pozvani da sviramo u BBC studiju u Engleskoj, bili smo totalno bez novca, a čuli smo da će svako ko bude na snimku dobiti po 50 funti. Što je u to vreme bio veliki novac. Zato smo se dogovorili da svi uđemo u studio. Tako je jedan duvao u trubu koja uopšte nije radila, toncima ništa nije bilo jasno, ali on je i dalje duvao u trubu razmišljajući o svojih 50 funti! Na kraju smo nekako uspeli da napravimo te snimke koje su tražili od nas. U istom kontekstu mi je veoma drago i kada neko kaže da voli da nas sluša jer ovog našeg pevača uopšte nije lako slušati. Kada smo bili u Severnoj Koreji, na primer, nakon nekoliko dana vežbanja pred koncert, došao je glavni organizator kod nas i pitao da li bi, možda, bilo moguće da naš pevač ne peva. Posle smo shvatili da je problem u tome što je Kim Il Sung pevao na sličan način pa je izgledalo kao da ga karikiramo.“

I na kraju, Ivan Novak Jani, otkrio nam je, ekskluzivno, još jedan veliki i važan događaj koji Laibach sprema: "Sledeće godine, povodom obeležavanja smrti Tomaža Hostnika, našeg člana koji je izvršio ritualno samoubistvo 21. decembra 1982. godine, napravićemo rekonstrukciju naše prve dve izložbe, a tokom svirke, koja će takođe u okviru toga biti organizovana, opet će se pojaviti Tomaž. Ne, neće biti hologram, toliko mogu da kažem.“