Scena
17.12.2021. 07:05
Scena
18.11.2022. 10:58
Dragana Todorović
Koncert o kojem se priča
EKSKLUZIVNI INTERVJU: Andre Riju "Kralj valcera"
Na njegovim koncertima se ne sedi, bez obzira na to što je reč o klasičnoj muzici. Na njegovim koncertima se pleše, peva, a ponekad ima i suza – ne od tuge, već od ushićenja. Njegovi koncerti pamte se i prepričavaju jer spadaju u one posle kojih kući odlazite s osmehom na licu, shvativši da je ovaj svet ipak jedno lepo mesto. Njegovo ime je Andre Riju, ali ga ceo svet zove "Kralj valcera“.
Ovaj violinista iz Holandije je superstar klasične muzike čiji koncerti imaju publiku brojnu koliko i nastupi najvećih svetskih pop i rok zvezda. Do sada je prodao više od 40 miliona albuma, a na turnejama, koje spadaju među 10 najpopularnijih, Andre Riju tokom godine nastupi pred više od pola miliona ljudi. Ako već govorimo o brojkama, neverovatne su i one koje se odnose na društvene mreže – njegove YouTube objave imaju više od milijardu pregleda, osam miliona fanova ga prati na Facebook-u, a 700.000 na Instagramu.
I to nije sve u vezi sa ovim umetnikom. Sećate se kada smo 2011. godine prvi put čuli valcer koji je komponovao "oskarovac“ Entoni Hopkins? Da, čuli smo tu kompoziciju upravo zahvaljujući Andreu Rijuu. Na tom koncertu u Beču supruga velikog glumca je plakala jer im se oboma ispunila velika želja – da upoznaju violinistu iz Holandije.
Ovog novembra i publika u Beogradu ima priliku da čuje uživo "Kralja valcera“, na njegovom drugom koncertu u glavnom gradu Srbije. Pre tri godine, najavljujući prvi dolazak u Beograd, publiku je na društvenim mrežama pozdravio na srpskom jeziku, a potom i prijatno iznenadio izvođenjem kompozicije "Tamo daleko“.
U ekskluzivnom intervjuu koji je dao za nedeljnik "Ekspres“, pitamo gospodina Andrea Rijua – šta nam je spremio za koncert koji će biti održan 24. novembra u "Štark areni“?
"Još uvek se sećam dirljive reakcije beogradske publike kada smo odsvirali prve note iz ’Tamo daleko’. To je prelep valcer, a znate koliko ja volim valcere! Moj orkestar i ja sviramo lokalne melodije gde god da dođemo jer znamo da se publika uvek iznenadi time. Zato vam neću reći šta imam na umu za sledeći koncert u Beogradu, ali budite sigurni da će veče biti ispunjeno fantastičnom muzikom!“
O Vašim uspesima se dosta zna – prodali ste više od 40 miliona muzičkih diskova, osvojili više od 480 platinastih ploča i tri "Classical Brit“ nagrade za album godine, ali – kako je sve počelo, kakvi su bili Vaši muzički počeci?
"Još 1988. godine osnovan je orkestar ’Johan Štraus’ sa svega 12 mladih muzičara. Nazvao sam ansambl po jedinom pravom kralju valcera, a članovi orkestra i ja smo delili jedan muzički san: da muzikom koju sviramo učinimo ljude srećnim, i to širom sveta. U međuvremenu, orkestar se povećao i sada je sa mnom na sceni više od 60 muškaraca i žena. Pre toga imao sam svoj prvi ansambl, ’Mastrihtski salonski orkestar’ koji je činilo pet muzičara, uključujući i mene – to je bila kolevka mog uspeha, pretpostavljam.“
Scena
03.06.2022. 10:00
Stefan Milenković: Nemam strah od pomeranja granica
Scena
26.05.2022. 13:52
Nikola Pjovani: "Ako slepo slediš isplativost, brzo ćeš se naći u paklu"
Glamur novogodišnjih koncerata u Beču, milanskoj Skali, njujorškom Metropolitenu uspešno ste preneli na stadione, gradske trgove i u koncertne dvorane, i time omogućili da magija postane dostupna gotovo svima. Čini nam se da su samo "Tri tenora“ uspela ono što Vi činite sa klasičnom muzikom – punite stadione poput najvećih rok zvezda (AC/DC, Rolling Stones, Coldplay…). Kako se postaje zvezda klasične muzike? Očigledno je da su potrebni izuzetna virtuoznost, šarm, strast i harizma, ali šta još? Šta je bilo presudno da Vi postanete takva zvezda?
"Zaista, potrebno je sve to što ste naveli, ali postoji još jedan ’sastojak’ neophodan da biste postali zvezda klasične muzike – beskrajno verovanje u sebe i u magične moći koje muzika sadrži. Nikada ne odustajte od svojih snova, baš kao što je Volt Dizni govorio: ’Ako nešto možeš da sanjaš, možeš to i da uradiš!’ Zahvaljujući njemu, slonovi mogu da lete, poput Damba, a miševi mogu biti snažni, kao što je Miki Maus. Zahvaljujući Štrausovoj muzici, ljudi imaju nezaboravno veče (nadam se). Ritam valcera, ritam tri četvrtine, ima isceliteljsku moć: ’A waltz a day keeps the doctor away!’ (Valcer na dan drži doktora podalje). I zaista je tako, samo pokušajte i poslušajte valcer.“
Kada publika kupi kartu za Vaš koncert, očekuje da se predate 100 odsto, njih ne zanima to što Vaša koncertna turneja podrazumeva nastupe gotovo svako veče. Kako uspevate da iz dana u dan poklonite publici doživljaj prvog izvođenja i ushićenje kao da se koncert više neće ponoviti?
"To uspevam tako što sam spontan i što svoju radost i sreću što nastupam prenosim na publiku. Sve što ćete videti, čuti i doživeti tokom naših koncerata je stvarno, ništa nije lažno. Svaki pokušaj prevare publika bi odmah prepoznala. Kada moj orkestar i ja imamo sjajno veče na sceni, siguran sam da će ga imati i naša publika!“
Živimo u doba najvećeg tehnološkog napretka, a Vi svirate na Stradivarijusovoj (ex-Captain Saville) violini koja je napravljena 1667. godine. Da li se ikada zapitate – zašto današnji majstori ne mogu da ponove takvu veštinu pravljenja violina ili zašto savremeni kompozitori ne mogu da stvaraju očaravajuće melodije poput velikih kompozitora 17, 18. i 19. veka?
"Tačno je da je Stradivarijus uspeo da napravi instrumente koji donose jedinstven zvuk. Ipak, mislim da su moje violine – svirao sam jedan od prvih instrumenata koje je italijanski majstor napravio – iz 1667. godine, kao i violinu iz 1732. godine, a instrument koji sada koristim je iz 1692. godine – napravljene dok je Stradivarijus bio zaljubljen. Međutim, ne slažem se sa vama da savremeni kompozitori nisu u stanju da stvaraju očaravajuće melodije. Uzmimo za primer muziku Mikloša Rožea, mađarskog filmskog kompozitora, koji je, između ostalog, tvorac muzike u jednom od mojih omiljenih filmova ’Ben-Hur’. Njegova dela prepuna su čudesnih melodija i zato sam odabrao da moj orkestar svira, uz pratnju velikog muškog hora (Mastreechter Staar) muziku iz filmske scene u kojoj se prikazuje trka dvokolica.“
Zahvaljujući Vama i Vašem orkestru, svet je imao priliku da prvi put čuje valcer koji je komponovao glumac Entoni Hopkins. Takođe, i sam glumac je te 2011. u Beču prvi put slušao svoju kompoziciju "And the Valtz Goes On“, koju je komponovao još 1964. Kako je došlo do toga?
"Još 2010. godine imao sam poziv iz moje kancelarije u Njujorku, kada su mi rekli da sa mnom želi da se čuje čovek koji je komponovao valcer. Rekao im je da je sanjao samo o jednom čoveku i jednom orkestru koji će to moći da izvede baš onako kako on to želi. Pitao sam se – zašto zove baš mene, a onda sam čuo glas gospodina Hopkinsa. Još uvek osećam veliku čast što je mislio na mene. Sprijateljili smo se tada, srećemo se i dalje. Kakva šteta što njegovi roditelji nikada nisu ohrabrili svog sina da nastavi muzičku karijeru. Ali postao je veoma dobar glumac i njegovi filmovi su apsolutno vrhunski!“
Vaš orkestar "Johan Štraus“ je najveći privatni orkestar na svetu. Kako uspevate da se izborite sa sujetama muzičara, razmiricama, ali i ostalim zahtevnim poslovima oko vođenja tako velikog orkestra?
"U mom orkestru gotovo da nema nesuglasica ili sujeta, zaista. Upečatljiv osećaj harmonije postoji sve vreme otkada delimo taj muzički san – da putujemo svetom i da Štrausovom muzikom činimo ljude srećnim! Možda sam ih malo previše razmazio, ali takođe svoju energiju pružaju publici svako veče. Tako sam ponosan na sve njih!“
Nadimak "Kralj romantike“ stekli ste stvarajući magičnu atmosferu na koncertima, ali Vi, kao i pravi kralj živite u dvorcu u svom rodnom Mastrihtu, a Vaša žena je kraljica Vašeg srca već 47 godina. Kada ste je upoznali, da li ste je očarali svojom muzikom ili su bili u pitanju uobičajeni muški "trikovi“?
"Prvi put kada smo se sreli Mardžori je imala 15, a ja 13 godina. Ona je bila drugarica iz razreda moje sestre Terezije i tokom zabave u kući mojih roditelja prvi put sam bacio oko na Mardžori. Nikada neću zaboraviti taj trenutak – devojčica sa tamnom i kovrdžavom kosom, ’vau’... Upecao sam se i još uvek sam upecan! Potpuno ste u pravu – ona je bila, jeste i zauvek će biti kraljica moga srca!“
"Mocart svoju muziku nije komponovao za elitu, već za sve“, rekli ste jednom. Da li je to, možda, i Vaša misija – da široku javnost upoznajete sa klasičnom muzikom, sa numerama koje možda nikada ne bi čuli jer inače nemaju afiniteta prema tom žanru?
"Što da ne? Muzika je zaista za sve nas, Mocart i Štraus su bili prave pop zvezde. Kada bi živeli u 21. veku, kladim se da bi imali hiljade pratilaca na Instagramu, a njihova muzika bi se mogla čuti u mnogim Tiktok objavama. Možete videti na mojim koncertima da je moja misija već ostvarena – u publici su zastupljeni svi uzrasti. I mladi i stari, svi su prisutni i svi imaju fantastično veče.“
Znamo da volite da ustajete rano ujutru. Kako izgleda jedan Vaš dan dok ste na turneji, a kako kada ste kod kuće? Pre svega, kako se opuštate, da li imate hobi?
"Kada sam na turneji, ustajem uz krišku hleba od đumbira i šoljicu kafe. Posle toga radim vežbe sa svojim ličnim trenerom i spremam se za koncert: malo vežbam na violini, ponekad i dremnem nakratko, da povratim energiju. Kod kuće se opuštam čitajući lepe knjige, igrajući sudoku slagalice. Takođe, vreme koje provodim sa svojih petoro unuka je lep način da se opustim, kao i šetnja sa svojom suprugom Mardžori i našim psima.“
Ova godina se završava za manje od mesec i po dana. Kako ćete je oceniti na kraju, ali i šta planirate za sledeću godinu, za budućnost uopšte?
"Bio sam toliko srećan što su sva ograničenja ukinuta i što smo posle dve godine opet mogli da držimo koncerte. Veliko je zadovoljstvo ponovo svirati pred publikom! Ja ne mogu da živim bez muzike, ona mi je kao kiseonik. Ne mogu da živim predugo bez toga. Nadam se da ću ovo raditi još mnogo godina. Kako je jednom rekao jedan mudar čovek: ’Kad radiš ono što voliš, ne moraš da radiš nijedan dan...’ Plan mi je da doživim 140 godina, dakle – tek sam na pola puta!“
Komentari
