Scena
05.09.2021. 07:05
Scena
13.11.2021. 17:05
Dragana Todorović
Intervju
Ljiljana Kapor: Da je Moma Kapor bio na premijeri...
"Da je Moma Kapor bio na premijeri predstave ’Zelena čoja Montenegra’, u Beogradskom dramskom pozorištu u utorak uveče 9. novembra, mislim da bi mu se dopalo kako je sve urađeno. Mada, on je uvek govorio: ’Evo vam tekst, snimite film, napravite predstavu, bilo šta, samo da ja ne moram to da gledam.’
Govorio je tako jer je posedovao, kao i svi umetnici, dozu onog lepog straha prilikom iščekivanja kako će publika prihvatiti njegovo delo, kako će reagovati. Dakle, možda i ne bi bio u publici, barem ne na premijeri, ali bi na kraju bio zadovoljan. Predstava je istovremeno i moderna i klasična, Nikita je to odlično uradio ‒ kroz istorijski momenat predstavio je i 21. vek, a i glumci su bili maestralni“, kaže u intervjuu za "Ekspres“ Ljiljana Kapor, supruga pisca i slikara Mome Kapora, osnivač zadužbina koja nosi njegovo ime.
Roman "Zelena čoja Montenegra“, koji je ovaj svestrani umetnik napisao zajedno sa Zukom Džumhurom, kolegom piscem, slikarom i karikaturistom, za pozorište je režirao Nikita Milivojević.
Istoimena predstava zajednički je projekat Beogradskog dramskog pozorišta, festivala Grad teatar Budva i Gradskog pozorišta iz Podgorice. Dramatizaciju dela uradio je Stevan Koprivica, dok je reditelj Milivojević naknadno pisao adaptaciju teksta i osmislio scenografiju. Glumačku ekipu čine Andrija Kuzmanović, Miloš Pejović, Branimir Brstina (koji je zamenio pokojnog Milana Gutovića), Ivan Tomić (koji je deo projekta postao nakon smrti Marka Živića), zatim Božidar Zuber, Dejan Đonović, Simo Trebješanin, Jelena Simić, Maja Stojanović, Stefan Radonjić, Milorad Miki Damjanović i Ivan Zablaćanski.
"Zelena čoja Montenegra“ je priča o odnosu crnogorskog vladara knjaza Nikole Prvog Petrovića i Osman-paše Sarhoša, u vreme kada je bio zarobljen u bici na Vučjem dolu u julu 1876. godine, gde je komandovao turskom artiljerijom. Roman su Momo Kapor i Zuko Džumhur napisali u formi razgovora njih dvojice, potencirajući upravo prijateljstvo – kako glavnih junaka tako i njih samih, autora dela.
Osim romana, Kapor i Džumhur su 1967. godine napisali i filmski scenario koji se bavi sudbinom turskog generala. Međutim, umesto filma, publika je dobila pozorišnu predstavu, iako je režiser Srđan Dragojević svojevremeno bio veoma zainteresovan da ekranizuje ovaj roman.
Premijerno je "Zelena čoja Montenegra“ bila izvedena u Budvi ovog leta, u veoma atraktivnom ambijentu na otvorenom, a sada se preselila u "kutiju“…
Sledeće igranje je u Podgorici, a kakav će dalje biti život ove predstave?
"Premijera u Podgorici će biti u decembru, a s obzirom na to da je u pitanju koprodukcija, saradnja Podgorice, Beograda i Budve svojevrsni je nastavak onoga o čemu roman govori, a to je prijateljstvo. Koliko će se na kojoj sceni predstava igrati ne znam, to zavisi od dogovora samih pozorišta, ali i od raspoloživosti glumaca. Za sada znamo da će se u Beogradu igrati još tri predstave, kao i da će gostovati u Sarajevu.“
Da li ćemo imati priliku da „Zelenu čoju Montenegra“ ipak jednom vidimo i na velikom platnu?
"Verujte da ću sve uraditi da se taj film snimi jer je i sama knjiga apsolutno za filmski scenario. To bi bio istorijski spektakl i skup projekat. Dok je Moma bio živ, još devedesetih godina, imali smo pregovore u vezi sa tim filmom. Možda bi sada i taj film mogao da bude koprodukcija Srbije i Crne Gore, a što da ne i Turske, na primer.“
Da li će se, možda, još neko delo Mome Kapora naći u pozorištu ili na filmu?
"Sigurno. Moma je napisao toliko divnih knjiga koje su odlične za dramatizaciju, za filmove, za televizijske serije. Glumica Vjera Mujović je, na primer, sada uradila predstavu ’Vodič kroz srpski mentalitet’. Premijera će biti 13. decembra u Skadarliji. Ona je izdvojila 17 segmenata iz istoimene knjige… ali neću ništa više od toga da vam otkrijem.“
Izložba, koju je organizovala Zadužbina "Momčilo Momo Kapor“ u saradnji sa Ministarstvom odbrane i Medija centrom "Odbrana“, a pod nazivom "Najlepše priče“, trajala je od 3. septembra do 6. novembra u Velikoj galeriji Doma vojske u Beogradu. Osim crteža i slika Mome Kapora, postavka je obuhvatila i lične predmete, nameštaj. Da li je Zadužbina zadovoljna posetom?
"Za mesec i po dana izložbu je videlo više od 10.000 posetilaca. Povremeno sam odlazila u Dom vojske i gledala kako ljudi reaguju… Primetila sam da su odlazili ozareni. Rekla bih da su svi oni bili iznenađeni lepotom koju je izložba prikazala, a željni smo lepote. Ono što me je posebno iznenadilo jeste broj mladih osoba među posetiocima, onih koji su bili deca kada je Moma preminuo. Takođe mi je bilo veoma drago dok sam čitala knjigu utisaka o izložbi. Verujte mi, bilo je takvih poruka od kojih su mi oči zasuzile. Shvatila sam da koliko su ljubav prema Momi, poštovanje i divljenje, i dalje živi. Zato sam zamolila da mi tu knjigu fotokopiraju.“
Očigledno nam tri meseca nisu bila dovoljna da uživamo u izložbi. Da li će se, možda, život te postavke nastaviti ili ponoviti?
"Deo ove izložbe ide u Kragujevac i otvaranje će biti početkom decembra u galeriji ’Đura Jakšić’, a potom i u Novom Sadu.“
Pre otvaranja izložbe mladom akademskom slikaru Petru Mošiću, dobitniku nagrade za likovnu umetnost "Momo Kapor“, svečano je uručena plaketa i novčana nagrada. Ko je sledeći dobitnik ove nagrade, kako ih Zadužbina "Momčilo Momo Kapor“ bira i kojom dinamikom?
"Kad je ustanovljena nagrada, s obzirom na to da je Moma i slikar i pisac, odlučili smo da se jedne godine nagrada dodeli nekom slikaru, a druge godine nekom piscu. Žiri se menja svake četiri godine.“
Momo Kapor je još tokom života nazivan legendom. Šta je za Vas, kao nekoga ko ga je znao intimno, bilo ono što ga je činilo legendarnim?
"Moma je bio toliko svestran i bogom obdaren čovek da je sve što dotakne pretvarao u zlato, bilo da se radi o pisanju ili slikanju. Bio je široko obrazovan, veoma načitan, stalno radoznao i na sve to, ono što je za mene njegova najdivnija osobina, bio je tako običan i tako skroman. Ljubav i poštovanje publike, kao i popularnost koju je imao, uopšte nisu uticali na njega. Bio je čovek pun ljubavi i pun radosti.“
Komentari
