MOMO KAPOR - od najgoreg đaka do najtiražnijeg pisca

Odrastao je bez roditelja - tokom Drugog svetskog rata u bombardovanju su mu poginule i majka i baka, a otac je uhapšen i odveden u Nirnberg. Odgajila ga je bakina sestra, a kada se rat završio preselio se sa ocem u Beograd.  

Danas slavljen kao veliki umetnik, Momo Kapor je bio veoma loš đak. Izbačen je iz Treće muške gimnazije u Beogradu, nakon čega ga je otac vratio u Sarajevo, u Prvu mušku gimnaziju - gde je sedeo u istoj klupi u kojoj je nekada sedeo i Ivo Andrić.

Kako sam piše u svom autobiografskom delu "Ispovesti" - bio je najgori đak u čitavoj gimnaziji, toliko loš da su ga u sedmom razredu opet izbacili iz škole i zabranili mu da narednih godinu pohađa bilo koju školu na prostoru cele tadašnje Jugoslavije.

Ljiljana Kapor: Da je Moma Kapor bio na premijeri...

Intervju

Intervju

Scena 13.11.2021. 17:05

Ljiljana Kapor: Da je Moma Kapor bio na premijeri...

Novinarstvom je počeo da se bavi kao gimnazijalac u Sarajevu, u listu "Naši dani", a krajem 60-ih počeo je da piše za najznačajnije beogradske listove i magazine. 

Veliku popularnost stiče tekstovima Beleške jedne Ane, koje izlaze u časopisu "Bazar".

Momo Kapor je bio umetnik podjednako talentovan i za slikarstvo i za književnost, poput Đure Jakšića i Miće Popovića, ali je široj javnosti ipak bio poznatiji zahvaljujući svojim pisanim delima, s obzirom na to da je jedno vreme bio najtiražniji pisac Jugoslavije.

Kao slikar, više je izlagao u inostranstvu, a samo nekoliko puta u domovini.

Autor je i velikog broja dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova.

Neka od njegovih najpoznatijih dela su romani "Provincijalac", "Ada", "Zoe", "Od sedam do tri", "Zelena čoja Montenegra", "Poslednji let za Sarajevo", "Hronika izgubljenog grada", "Beleške jedne Ane", "Hej, nisam ti to pričala".

Njegova dela su prevedena na francuski, nemački, poljski, češki, bugarski, madjarski, slovenački i švedski jezik.

Preminuo je 3. marta 2010. godine, u Beogradu, a nakon njegove smrti porodica je osnovala Fond "Momo Kapor".

Takođe, ustanovljena je nagrada "Momo Kapor“ koja se svake godine dodeljuje naizmenično za doprinose u književnosti i likovnoj umetnosti, na dan rođenja Mome Kapora u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda.

Boem koji je živeo svoju poeziju i kršio sva pravila

Mika Antić

Mika Antić

Scena 14.03.2025. 07:05

Boem koji je živeo svoju poeziju i kršio sva pravila

Izložba radova koje, do sada, nismo imali prilike da vidimo

Slike i crteži Moma Kapora biće u ponedeljak, u 19 sati, predstavljeni na izložbi "Momo Kapor - Zlatni presek" u Domu vojske Srbije u Beogradu, saopštila je ta ustanova.  

 

Biće izloženi slike i crteži na kojima dominira linija, bilo da je reč o ulju, pastelu, peru ili olovci, a mnogi radovi Kapora biće prvi put prikazani javnosti.  

 

"Trag koji je za sobom ostavio Momo Kapor nalik je jednoj jedinoj svespasavajućoj liniji - liniji umetnikovog srca", navodi se u saopštenju. 

 

Izložba koju organizuju Zadužbina "Momčilo Momo Kapor" i Medija centar "Odbrana" biće otvorena do 30. aprila.