Život
02.10.2025. 23:10
Scena
08.10.2025. 23:10
Nebojša Jevrić
Kolumna
Nova priča Nebojše Jevrića: "Arka"
Arkadije je umirao tri godine.
Godinu dana ranije umrla mu je žena.
U kući troje dece. Najstarija ćerka devetnaest. Lepotica, dvori joj se otac. Mrzela ga je.
U šesnaestoj je bio obećao hromom sinu varoškog trgovca.
Imao je moždani udar. Duša nikako da mu ispadne.
Jezik mu se oduzeo. Samo ponavljao: "Dukati... kačara... sekira.“ Danima ponavlja.
A nekad je silan gazda bio. Jahao bijesna konja. Nadničare plaćao. Imanje golemo, pregolemo.
Ali selo ga nije volelo.
Počeo je u potleušici nakraj sela, a sad u zidanici na dva boja nasred sela.
Kupovao je zemlju i stoku, za cijenu nije pitao.
Ali se selo pitalo odakle, bre, pare?
Arkadije je samo zasukivao brkove i zagonetno se smeškao.
Sve je počelo jedne decembarske noći kada je po duboku snegu sa planine pred ponoć sišao smrznut putnik vodeći natovarena konja.
Zakucao je na vrata kačare u kojoj je Arkadije pekao poslednji kazan rakije.
Već pripitom Arkadiju društvo je dobro došlo.
Uveo je i njega i konja. Smrznutog gosta ponudio rakijom prepekom. Pečenim krompirima.
Uz rakiju dočekali su zoru. Gost je bio trgovac voskom iz Babušnice.
Pripit gost pred zoru ispriča ono što se ne priča.
Skide bisage i pokaza dukate.
Kad je zaspao, Arkadije u vučju kožu – pa sekirom.
Nesretnog trgovca zakopa tu u kačari.
Jedno vreme je mirovao, ali kad vide da ga niko ne traži poče da kupuje zemlju.
Da se u čezama vozi u varoš.
Po kafanama hodi.
A onda pade u postelju.
Bogu dušu, bog je neće. Kaparisao je rogati.
Umrije tek treće godine.
Kad oca sahraniše, sutra veče Javorka se preseli u grad.
Sa čezama i kočijašem. Pravo u mehanu gde je muzika svirala.
I poče njeno.
Prvo viknu piće za dušu ocu celoj kafani. Jedino žensko.
Onda naruči oku vina i muziku za sto.
Crne duge kose, u struku da je prekineš, sludi goste.
Poče da igra, a Cigani oko nje.
Ustaše svi. Dva momka iz gazdinskih kuća klekoše prvi preda njom, a onda i ostali.
Ona kiti muziku, a očima ko ugalj crnim sijeva.
Pred zoru bahata i besna Azgina Arka, kako je krsti po ocu čaršija, besna i pohotna ode sa dvojicom bećara u sobu.
Sutradan isto, samo što odvede dvojicu drugih bećara.
I mlado i staro svake noći u kafani se tiska gatajući koju će dvojicu sa sobom noćas povesti.
Udara goča, Azgina Arka igra.
Pojaviše se odnekud i kockari koji plen nanjuše kao strvinari i na barbut je navukoše.
Baca kockice i gubi, ali ič ne haje.
Kada je prokockala, propila i uz plot popišala očevinu, brata i sestricu preseli u potleušicu na kraj sela odakle su i krenuli, prodade kuću i vinograde, a ona po starom.
Arki očeve reči iz glave ne izlaze "Kačara... dukati... sekira.“
Jedne večeri pred zoru jašući bijesna alata banu u selo i probudi brata. Trinaestogodišnjaka.
"Diž’ se da kopamo.“ I u kačaru.
Celu kačaru prekopaše. Ništa.
"Razvaljuj badnjeve!“
Bili su to veliki badnjevi za šljive. Mnogo je rakije pekao Arkadije.
Kad badnjeve razvališe, podigoše podnice, i kopaj.
Kopa brat Milutin, a Arku bijela pjena popanula.
Dok do kostura ne dođoše.
"Tu će bit i dukati.“
Razbaca kosti po kačari, ali dukata nema.
"Ti si ih iskopao“, viknu poludela devojka i brata sekirom.
Sve je sa vrata gledala najmlađa ćer Arkadijeva.
Pobježe u selo pravo u popovu kuću.
Arka je umrla u zatvorskoj bolnici.
Na suđenju je samo ponavljala: "Dukati... kačara... sekira.“
Najmlađa i sama bolešljiva udade se za jektičava momka, koji i nju tuberkulozom zarazi.
Umreše uskoro oboje. Osta samo priča i već požutele novine. O bratoubistvu pisale.
Scena
11.09.2025. 23:55
Urbane legende: Lažni slikar De Mišel
Scena
04.09.2025. 22:05
Urbane legende: Stan za svakoga ko nije imao gde
Komentari
