Oni su zaista postojali

Oni su zaista postojali

Foto: Shutterstock


Istraživači sa Univerziteta Duram sproveli su pre nekoliko godina istraživanje u kome je učestvovalo više od 1.500 čitalaca, a njih 19 odsto je tvrdilo da glasovi fiktivnih likova ostaju uz njih čak i kad ne čitaju, utičući na stil i ton njihovih misli – ili da čak direktno komuniciraju sa njima. Pojedini su tvrdili da imaju osećaj kao da su likovi “počeli da pripovedaju moj svet”, dok su ih drugi čuli kako razgovaraju ili su ih zamišljali kako reaguju na stvari iz svakodnevnog života. Da su ovakva istraživanja rađena među najmlađim čitaocima, verovatno bi svako drugo dete teško poverovalo da likovi nisu stvarni i bili bi u pravu, jer su neki od najpopularnijih likova iz dečje književnosti zaista postojali.

Jedan od najpopularnijih “Diznijevih” filmova  su avanture indijanske princeze Pokahontas i možda njen život nije bio baš kao na filmu, ali princeza nije izmišljena.

Potiče iz plemena Pouhatan, koje je živelo na prostoru današnje Virdžinije. Kada je Engleska na tom prostoru počela da gradi koloniju Džejmstaun, jedan od ljudi uključenih u taj projekat bio je i kapetan Džon Smit, koga su zarobili lovci iz ovog plemena. Od sigurne smrti spasla ga je upravo Pokahontas, bacivši se na njegovo telo kao živi štit. Nakon toga je njen otac, poglavica, odlučio da mu poštedi život.

Iako se često pominjalo da se ona zaljubila u Džona Smita, čovek koji se u nju zaljubio i koji je dobio dozvolu da se njome oženi zvao se Džon Rolf i bio je uzgajivač duvana. Sa njim je otputovala u Englesku i neko vreme tamo živela. Zna se da se njihov sin zvao Tomas i da je rođen 1615. godine.

Povezane vestiBeg u magičnu kutiju

Postojala je i neka Alisa jer je knjiga “Alisa u Zemlji čuda”, koja je objavljena 1865. godine, nastala tri godine nakon što je Čarls Latvidž Dodžson (poznatiji po pseudonimu Luis Kerol), kako bi zabavio ćerke svog prijatelja, izmislio priču u kojoj se glavna junakinja zove Alisa. Jedna od sestara, Alisa Lidel, bila je fascinirana pričom i zamolila je Luisa Kerola da joj sve to zapiše.

Priča je zapisana i prvobitno se zvala “Alisine avanture ispod zemlje”, a kasnije je dosta proširena i dodati su neki likovi, poput Ludog Šeširdžije. Konačno je i objavljena kao “Alisa u Zemlji čuda”. Godine 1871. objavljen je i nastavak ove priče, “Alisa sa one strane ogledala”.

Priča o Petru Panu, bajkovita priča o životu autora Džejmsa Metjua Barija i dečacima koji su bili inspiracija, u stvari nije nimalo zabavna.

Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

Džejms Metju Bari, autor „Petra Pana“, bio je dete kada je njegov stariji brat Dejvid nastradao na klizanju. Njegova majka je teško podnela gubitak sina, te se Bari trudio da imitira brata kako bi je oraspoložio. U početku mu je to uspevalo, ali ne zadugo: u mislima njihove majke Dejvid je zauvek ostao nevino dete, dok je Džejms bio osuđen na odrastanje. Verovatno je odatle nastala inspiracija za priču o dečaku zauvek zarobljenom u detinjstvu.

A inspiracija i stvarnost susreli su se kada je Bari upoznao dečake iz porodice Levelin Dejvis 1897. godine dok su se šetali Kensington Gardensom u Londonu, tako da se u romanu “Mala bela ptica”, objavljenom 1902, jedno poglavlje zove „Petar Pan u Kensington Gardensu“.

Dečaci su voleli Barija, koji ih je često zabavljao pričama o dečaku koji ne želi da odraste. Međutim, Artur, otac porodice, 1907. godine preminuo je od raka kostiju, a majka je umrla tri godine kasnije. Bari je tada postao staratelj petorice dečaka, ali uskoro su porodicu zadesile nove tragedije.

Povezane vestiDžon le Kare i MI6

Najstariji brat Džordž poginuo je kao dobrovoljac u britanskoj vojsci 1915. godine. Imao je dvadeset jednu godinu. Šest godina kasnije, Majkl Levelin Dejvis se na koledžu Oksford nesrećnim slučajem utopio sa svojim najboljim prijateljem. Smatra se da je Majkl bio najveća inspiracija za Petra Pana, a sam Bari je bio posebno pogođen njegovom smrću. Napisao je da je “to na neki način kraj njega”.

Džon Levelin Dejvis je preminuo 1959. godine, kada je imao šezdeset pet godina, a njegov brat Piter se 1960. bacio pod voz. Poznanici porodice su tvrdili da više nije mogao da podnese “identifikovanje sa Petrom Panom” i činjenicom da su ga tako zvali gde god bi se pojavio. Najmlađi brat Nikolas preminuo je 1980. godine.

Teško je naći dete koje nije pratilo dogodovštine tima Raketa u „Pokemonima“. Vođa Tima Raketa je Đovani i pojavljuje se s vremena na vreme, ali se zato redovno pojavljuju Džesi, Džejms i Mjau. Iako su u suštini negativci, mnogim fanovima „Pokemona“ oni su simpatični, a neki ih čak ubrajaju među najdraže likove.

Foto: Shutterstock

Foto: Shutterstock

Iako je inspiracija za lik Džesi bila bivša verenica jednog od autora „Pokemona“, imena Džesi i Džejms su direktna aluzija na Džesija Džejmsa, koji je bio američki razbojnik i pljačkaš banaka i vozova, o kome je snimljeno više od trideset filmova

Međutim, iako su imena Džesi i Džejms prisutna u svim sinhronizacijama, u originalnoj, japanskoj verziji, glavni likovi se zovu drugačije: Džesi je Musaši, a Džejms Kođiro. Ni ova imena nisu odabrana slučajno: Mijamoto Musaši i Sasaki Kođiro su se sukobili 1612. godine i Musaši je ubio Kođira. Dok je najpoznatija informacija o Kođiru da je poginuo u pomenutom dvoboju, o Musašiju se više zna. Pored toga što se smatra za jednog od najboljih boraca samurajskim mačem svih vremena, Mijamoto Musaši je bio i slikar, pesnik i skulptor. Sa svega trinaest godina imao je prvi dvoboj – iz koga je izašao kao pobednik!

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar