Povratak u najsurovije "Igre gladi"

Svake godine po dvoje mladih iz dvanaest distrikata odlazi u arenu iz koje izlazi samo jedan pobednik. Ali pedesete Igre gladi nisu obična godišnjica. Vlast odlučuje da jubilej obeleži još surovijim pravilom: umesto dvadeset četvoro, u borbu za život biće poslato četrdeset osam dečaka i devojčica.

To je početak filma „Igre gladi: Osvit dana žetve“, koji u srpske bioskope stiže 19. novembra, dan pre američke premijere. Radnja se odvija 24 godine pre događaja iz prvog filma, a u njenom središtu nije Ketnis Everdin, već Hejmič Abernati, čovek kojeg publika pamti kao ciničnog, umornog i često pijanog mentora iz Distrikta 12. Ovog puta videćemo kakav je bio pre nego što je preživeo arenu i postao čovek koji od sveta više ništa ne očekuje.

Mladi Hejmič ima samo šesnaest godina. Želi sasvim obične stvari: da ostane sa porodicom, da provodi vreme sa devojkom Lenor Dov Berd i da izbegne pažnju moćnika. Sve se menja kada bude uvučen u pedesete Igre. Za Kapitol je on tek jedan od četrdeset osam potrošnih života, a za gledaoce širom Panema novo lice koje će pratiti, procenjivati i zaboraviti čim se kamere okrenu drugom takmičaru.

Pedesete Igre poznate su kao Drugo četvrtvekovno zatomljenje (Quarter Quell). Svakih dvadeset pet godina vlast menja pravila da bi podsetila distrikte da pravila uvek određuje Kapitol. Četvoro dece iz svakog distrikta, umesto uobičajenih dvoje, znači i dvostruko više porodica koje strahuju pred televizijskim ekranima. Iza igre slučaja krije se vrlo jednostavna poruka: niko nije bezbedan.

Za razliku od Ketnis, čiju pobunu upoznajemo od samog početka, Hejmičeva sudbina poznata je unapred. Znamo da će preživeti i da će godinama kasnije podučavati Ketnis i Pitu kako da se izbore sa sistemom. Nepoznanica je, međutim, kakvu cenu mora da plati. Nije pitanje samo ko će ostati živ, već kako mladić koji veruje u ljubav i budućnost postaje čovek koji sve pokušava da zaboravi.

Reditelj Frensis Lorens, koji serijal vodi od filma „Lov na vatru“, ponovo preuzima kontrolu nad Panemom. Ulogu mladog Hejmiča dobio je Džozef Zada, dok njegovu devojku igra Vitni Pik. Mekena Grejs tumači Mejsili Doner, jednu od učesnica iz Distrikta 12. Objavljeni trejleri sugerišu da film neće graditi napetost samo na borbama u areni, već i na savezništvima koja mogu prerasti u otvoreno suprotstavljanje Kapitolu.

Glumačka postava pokazuje koliko studio „Lajonsgejt“ računa na ovaj povratak. Ralf Fajns igra predsednika Koriolanusa Snoua, čije je starije lice u originalnim filmovima nosio Donald Saterlend. Glen Klouz je Drusila Sikl, Džesi Plemons mladi Plutarh Hevensbi, El Faning nova Efi Trinket, dok Kiran Kalkin preuzima lik televizijskog voditelja Cezara Flikermana. Poznata imena nisu tu samo zbog spektakla: njihovi likovi predstavljaju aparat koji od ubistava pravi nacionalni događaj.

Posebnu pažnju izazvala je vest koja je krajem oktobra konačno potvrđena. Dženifer Lorens ponovo će igrati Ketnis Everdin, Džoš Hačerson Pitu Melarka, a Vudi Harelson starijeg Hejmiča. Lorensova je govorila o emotivnom susretu sa kolegama i ekipom s kojom je snimala originalne filmove. Njihov povratak povezuje dve vremenske linije, a njihov tačan doprinos novoj priči još nije otkriven.

Ipak, pravi protagonista „Igara gladi“ nikada nije bila samo arena. Ona je televizijski studio pod otvorenim nebom, mesto na kojem režim određuje ne samo ko će živeti, nego i šta će milioni ljudi smeti da vide i u šta će poverovati. Mladi takmičari dobijaju kostime, intervjue, navijače i sponzore. Njihovi strahovi pretvaraju se u zabavu, a njihove smrti u dramaturgiju. Kamera je jednako važno oružje kao i ono koje učesnici drže u rukama.

Suzan Kolins, autorka romana iz 2025. godine na kojem je film zasnovan, otvoreno je govorila da ju je za ovu priču inspirisala misao filozofa Dejvida Hjuma o lakoći s kojom malobrojni upravljaju većinom. Posebno ju je zanimalo kako propaganda omogućava ljudima da prihvate pravila koja im nanose štetu. Zato novi nastavak nije samo priča o ranijim Igrama, nego i o proizvodnji pristanka, kontroli informacija i pokušaju da se neposlušnost predstavi kao zločin.

Takva tema danas zvuči neobično savremeno. Svet u kojem se ljudska nesreća meri gledanošću, a istina menja prema interesu onih koji upravljaju ekranima ne deluje više kao tako daleka naučna fantastika. „Igre gladi“ od početka koriste jezik rijaliti programa i velikih televizijskih takmičenja, ali ga okreću naglavačke: publika ne odlučuje samo ko joj se dopada, već posmatra sistem u kojem je nečiji život pretvoren u sadržaj.

Koliko interesovanje za ovaj svet i dalje traje pokazala je i knjiga „Sunrise on the Reaping“. Prema podacima izdavača „Skolastik“, roman je samo tokom prve nedelje prodat u više od milion i po primeraka na tržištima engleskog govornog područja. Filmski serijal je, još pre novog nastavka, na svetskim blagajnama zaradio više od 3,3 milijarde dolara. Publika se očigledno ne vraća u Panem samo zbog poznatih junaka, nego i zbog priča u kojima spektakl skriva nešto mnogo neprijatnije.

Za Hejmiča, međutim, nema utehe u tome što gledalac zna da će preživeti. Njegova pobeda nije obećanje srećnog kraja. Novi film zato ima priliku da pokaže ono što se u velikim avanturama često preskoči: šta ostaje čoveku pošto se reflektori ugase, pošto se proglasi pobednik i pošto se od njega zatraži da zahvalno nastavi da živi. U Panemu je možda najstrašnija kazna upravo to što se iz arene može izaći, ali se ona iz čoveka nikada sasvim ne uklanja.