PRIČA NEBOJŠE JEVRIĆA: Skaska o Pačetu i pištolju

PRIČA NEBOJŠE JEVRIĆA: Skaska o Pačetu i pištolju

"Psihoanaliza" / Miloš Filipović Fića


Parabela stara zakovala, s kim Gara zimu zimovala – pevao je Pače Junior u pijačnoj kafani i častio Cigane pićem. Častio je i ciganske žene koje su došle da muževe vode kući. Pregojene i musave pile su pivo iz flaša i nazdravljale gazda Pačetu, koji je danas dobar šićar napravio. Cigani su mu tipovali seljaka koji je junca jednogoca na stočnoj pijaci prodao.

Pače Stariji bio je lopov i prevarant.

Posle rata ga je kroz selo vodila patrola KNOJ-a sa okačenim pršutama, kokoškama, sedžadama koje je od komšija pokrao.

Kao da ga zastide. Nije se Pače stidio. Otpozdravljao je i namigivao seljacima koji su psovali i pljuvali za njim. Nisu ga dugo zadržali. Imao je Pače iskustva. Ispričao je ne samo šta je ukrao, već i ko u selu slavu slavi, ko ima nekog u šumi, ko je protiv narodne vlasti i zadruge. Pustili su ga sa prvim mrakom.

Povezane vestiPRIČA NEBOJŠE JEVRIĆA: Pedeset zlatnih napoleona

Svom zanatu je Pače sina obučio. I sina su mu po ocu zvali Pače, jer se kao i otac gegao u hodu i mrdao lijevo i desno debelom zadnjicom.

Umro je stari Pače, ali sin je nastavio.

Po kazni je u palanku premešten Bodan.

Bodan je došao na neko vreme, ali se tu oženio i đecu izrodio.

Nikad načelnik, ali uvijek zamenik komandira milicije.

Teško tome ko njegovih ruku dopadne.

Obučit čovek. Umio je da bije, a trag za njim ostajao nije. Samo priča koja se kroz palanku širila kao i strah.

Od kolege je, zajedno sa radnim mestom, nasledio i Pačeta.

Pače i on su se sprijateljili prvog dana.

Mala je milicijska plata. Uvek dobro dođe crni fond za koji žena ne zna. Da se ponese kesa kafe kakvoj gastarbajterskoj ženi kad uvrati u noćnoj smeni da priupita šta to onaj njen u Švabiji petlja sa emigracijom.

I flaša rakije da razgovor bolje poteče.

Kad je stigao u palanku donio je sa sobom i pištolj parabelum „luger“. Ko zna kako zbavljen. Nigde nije popisan. Niko za njega nije znao.

Pošto je patrola privela Pače kod njega na informativni razgovor, Bodan je unjkavo kroz nos upitao:

„Ovaj, Pače, ove ćemo tvoje lopovluke da zaboravimo, da l’ bi mogao, sutra je pijačni dan, ovaj, da nekom od ovih gedža prodaš, ovaj, ’luger’.“

Povezane vestiPRIČA NEBOJŠE JEVRIĆA: Dragijin venac

Pače je zinuo kao peš gledajući u „luger“ u originalnoj futroli, kakve su samo švapski oficiri imali.

„Mogao bih, kako ne bih mogao, druže, druže komandire.“

„I da ćutiš.“

„Jezik glavu lopovima čuva. Ume Pače jezik da drži na toplom. Vole naši seljaci parabelu. Da za Božić zapucaju. Kad snahu za sina isprose.“

Nije se mnogo Pače sa seljakom Milutinom, koji je prodao junca, pogađao. Rekli su mu Cigani tačno koliko je para uzeo. Pače mu je spustio cijenu samo za polić rakije koliko su zajedno popili. Dao mu je pištolj i kutiju metaka duge devetke pride.

Ispratio ga do pola puta, a onda su u jednoj jaružini probali „luger“. Nikad nije napravljen pištolj koji bolje leži u svaku ruku od „lugera“.

Pošto je odbio svoj tal, ujutru je Bodanu ponio pazar.

Prošla su dva meseca, a Bodan je poručio Milutinu da siđe u čaršiju.

Poručio mu je i da ponese ono što je prije dva meseca kupio. Da mu kući ne dolaze. Može bit da bi i nešto drugo našli. A i bolje mu je nego da ga vode u istražni zatvor u okružno mesto. Tamo će priznat sve. I što ne sanja da je uradio. I da ne dolazi kod njega u stanicu, nego da se u kafani „Jedva“ nađu.

Povezane vestiPRIČA NEBOJŠE JEVRIĆA: Smrt stalnog saradnika

Kafanu „Jedva“ držala je Milka Švabica. Tri puta je slala pare iz Njemačke za zidanje i triput su je palanački dunđeri ispalili. Radovi su sporo odmicali, sve dok ona nije došla kući. I preuzela stvar u svoje ruke. Bilo je to omiljeno mesto Bodana i njegovih bastadura.

Milutin sa pripremljenim prasetom u papirnoj vreći i „lugerom“ zamotanim u tkanicu dođe.

Predade Bodanu i „luger“ i prase. Plati polić rakije a onda zdimi iz palanke.

Bez juneta, praseta, pištolja i municije. I bez para.

I šta da vam pričam.

Tako je prošao uskoro i Dragutin iz Vlakova.

Pa Pajsije iz Kurikuća.

Pa tako redom. „Glava šećera“ je kružila po selima.

Seljaci ko seljaci su ćutali, i krili svoju muku i bruku.

Ali, u cara Trojana kozije uši.

Pače je na kraju ponudio „luger“ operativcu iz sreza.

A onda su i Pače i Bodan privedeni.

Bodanu je ostalo po godine do penzije kad je izbačen iz službe.

A Pače se „po svom običaju starom, opet vrati kući sa šićarom“ – novim pištoljem „Zastavine“ proizvodnje CZ-99.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar