PRIČA NEBOJŠE JEVRIĆA: Smrt stalnog saradnika

Po A. P. Čehovu

Stalni saradnik je dugo gledao u dva slova - B. B. ispod teksta koji su u rubrici spec. objavile “Večernje novosti”.

“Ptičurina sova udarila u autobus. Putnici bezbedni. Autobus nad provalijom!”

Išao je kroz palanku i svima pokazivao tekst.

“Tek će se za mene čuti!”

To je njegov prvi objavljeni tekst.

Nije mu smetalo ni to što je potpisan inicijalima. Ni to što je tekst bio nedopustivo skraćen. On je znao da je to njegov tekst, a bogami su znali i svi ostali koje je tog dana sreo po kafanama. Čašćavao je on, ali vazda oprezni palančani čašćavali su i njega. Ko zna šta od svega toga može da ispadne.

U lokalnoj štampariji naručio je da mu naprave vizitkartu na kojoj je zlatnim slovima pisalo stalni saradnik. Iako još nije to bio.

Sudari, suđenja, razvodi… Redakcija je retko objavljivala njegove tekstove, ali  se on uredno javljao svojim dopisima ili izveštajima, koje je diktirao sa službenih telefona iz bolnice, opštine, preduzeća, a ponekad i od rođaka.

Kelneri su ga pozdravljali sa: ”Gospon novinar”.

Povezane vesti - PRIČA NEBOJŠE JEVRIĆA: Gladna godina

Sanjao je o tome da se njegovo ime nađe na spisku članova redakcije.

Družio se sa najvažnijim ljudima u palanci. Pokušavao da otkrije njihove najmanje želje. Da ih ispuni.

Ali uvek je pravio greške.

Daleko od glavnog grada, bazajući prašnjavim ulicama palanke, nije uspevao da prati tok politike koji se ubrzavao.
Ispostavilo se da bi uvek podržao onu stranu koja bi ubrzo postala gubitnička.

No, uvek je brzo menjao stranu. Toliko brzo da u redakciji, uvek pijani urednik cirotične jetre, to nije primećivao.

Onda je shvatio da mora da preduzme radikalne korake.

“Dolazi naše vreme…”, rekao mu je drug Obren sa kojim se viđao u kafani  na kraju grada. Do pada Rankovića drug Obren je bio prvi čovek palanke.

Kad je drug Obren napustio palanku i B. B. je prodao očevinu, kuću u palanci, imanje pored reke i kupio garsonjeru na Miljakovcu.

Intervencijom druga Obrena počeo je da piše kao spoljni saradnik u novinama. Za više nije imao dara ni podrške.

Primili su ga u Udruženje novinara. Dobio je novinarsku legitimaciju. Dopadalo mu se što je bila crne boje.

Posle par meseci, baš kad je očekivao da će ga primiti za stalno i da će njegovi snovi biti ostvareni, umro je drug Obren.

B. B. je počeo da brlja. Koliko god pokušavao da prokljuvi  logiku vlasnika novina, zaplitao se kao pile u kučinu.

Zajedno sa kosom sa njegove glave opadale su misli.

A onda jednog dana šef  se pojavio u redakciji. Očito je bio zadovoljan onim što B. B. radi. Čak mu je rekao:

“Javi mi se sledeće nedelje!”

Otišao je kući srećan.

Razmišljao je o tome šta će mu sve reći, šta ga je mučilo.

Znao je da se približava ostvarenju sna.

Povezane vesti - PRIČA NEBOJŠE JEVRIĆA: Ide Mile lajkovačkom prugom

Prošla je nedelja, ponedeljak, utorak. Čekao je sredu. Cele noći nije spavao.

Ustao je pre trećih petlova. Čekao vreme da mu se javi.

Šefov broj je imao upisan u svesci. Tamo gde su bili brojevi telefona najmilijih.

U petnaest do osam ukucao ga je na pametni telefon.

Ali, avaj. Nije se dalo stalnom saradniku.

Nikad nije uspeo da shvati šta je pogrešno pritisnuo. Ne želeći, pozvao je broj šefa u stanu.

“Nemoj da me jebeš, spavam!”, začulo se sa duge strane. ”Zvaću te!”

B. B. je bio prestravljen.

Ostalo mu je samo da čeka šta će se desiti.

Kad god bi mu telefon zazvonio, mislio je: “To je on!”

Ali nije bio.

Prolazili su dani. Bivao je sve bleđi. Prestao da jede. U kafanici na Miljakovcu, kako bi kome zazvonio telefon, on je skakao.

Povezane vesti - PRIČA NEBOJŠE JEVRIĆA: Miloš sa Grbavice

Ispijao je kafu za kafom. Pušio tri pakle cigara. U autobusu mu je bivalo još gore. Svi su imali mobilne. I svi su mobilni zvonili. Mrzeo  je zvuk zvona. Dani su prolazili. Možda i nedelje. Više nije znao.

Jednog dana u redakciji, dok je pisao tekst, pozvala ga je sekretarica.

“Šef na telefonu. Tebe traži.”

Spoljni saradnik je krenuo prema sekretarici i srušio se.

Lekarima iz hitne pomoći nije preostalo ništa drugo sem da ustanove smrt.