PRIKAZ LEGIJINE KNJIGE “DOLINA SUZA”: Priča o ratniku i lekaru

PRIKAZ LEGIJINE KNJIGE “DOLINA SUZA”: Priča o ratniku i lekaru


Student medicine Žarko završava studije u Moskvi kada mu javljaju da mu je cela familija stradala u saobraćajnoj nesreći. Ne znajući kuda da krene, on, sin ratnika, koji je prošao obuku mornaričke pešadije i padobransku obuku, odlučuje da se prijavi kao lekar dobrovoljac za rat u Avganistanu.

Ubrzo postaje lekar sa prve linije Specnaza, elitnih jedinica ruske vojske. U jednom okršaju kad poludeli tenkista uništi selo, on donosi odluku da pomogne ranjenim civilima. Mrtav od umora pošto je sanirao rane stanovnika sela, zaspi i tu ga pronalazi avganistanska vojska. Zarobljavaju ga i on uskoro postaje lekar u avganistanskoj vojsci. Sa njima u pećini operiše ranjenike i pomaže im. Uči jezik i operiše sa opijumom kao jedinim anestetikom. Posle povlačenja Rusa iz Avganistana odlučuje da u Kabulu napravi privatnu bolnicu. Ali na vlast dolaze talibani, koji mu ubijaju ženu koju je voleo.

Legija

Utom počinje rat u Bosni. Pomaže ranjenicima opet ne vodeći računa kojoj vojsci pripadaju. A onda jednog dana dovode mu ranjenog mudžahedina u kome prepoznaje dečaka iz Avganistana. Knjiga “Dolina suza” autora Milorada Ulemeka (izdavač “Publisher 2019) čita se bez daha ili u jednom dahu i ne ostavlja nikoga ravnodušnim, a na promociji na Sajmu knjiga o ovom delu su govorili Dragoslav Bokan, Nenad Milikić i Bratislav Nešić.

“Milorad Ulemek Legija je čovek kome je ne samo zabranjen život i oduzeta sloboda, nego je to čovek čiji romani ne postoje u srpskoj književnosti. Oni se pominju kao neka vrsta psihoterapije, pojave se povremeno na kioscima, ali nikada se ne govori o njemu u ratnoj književnosti koja je vrlo retka kod nas. Nedostaju upravo oni pisci koji su imali to iskustvo rata. Znači, oni ratnici koji su umeli da pretoče svoja iskustva ne samo u ispovest, ne samo u autobiografska sećanja, već u književnost rata.

Legija 2

To je podvig ljudi koji su od mača uspeli da pređu na pero i pređu u književnost. Tom podvigu svedočimo mnogo puta. Spremajući se za ovaj naš susret, čitao sam razne ratnike iz raznih ratova i vremena i shvatio sam da je to jedan deo najbolje svetske književnosti. Počev od Krakova, Edgara Alana Poa, Bele Hamvaša, koji je bio u oba svetska rata, od Dragiše Vasića, Milana Rakića, Milosava Jelića… Ljermontov, Puškin, Tolkin, Sent Egziperi, Hemingvej, Birz, Malro, Mišima, Apoliner, Crnjanski, Selin, Kipling, Bunjin… pa sve do onih najvećih koji su bili i vojskovođe i vladari, ali i ratnici – Cezar, despot Sefan Lazarević, Njegoš i Napoleon.

Ratnik je čovek koji susretne smrt, koji ne plašeći se smrti savlada smrt. Koji živi iznad smrti. Svetitelju je ideal da živi iznad greha, ratnik uspeva da prevaziđe smrt. Prevazilazeći smrt, on nama ima šta da kaže. Nama, uplašenima od smrti. U toj strepnji koja traje do sudnjeg dana, daje nam poruku da postoji nešto važnije i od života. To je ono što imamo u ovoj knjizi. Imamo jedno remek-delo i jednu knjigu. Od 55. do 230. strane imamo jedno remek-delo. Poput ‘Život čoveka na Balkanu’.

Pročitajte još: Krenite spremni u sajamsku avanturu

To je ratna proza najbolje vrste. Autor ove knjige piše u samici, on piše sam sa sobom. Sa svojim sećanjima u jednom malom prostoru u kojem je njegova sloboda ona unutrašnja. Jer spoljašnje nema. Sa ogromnom hrabrošću boreći se da ne izda samog sebe i osobine koje je imao. Taj njegov novozavetni kod koji niko od njega ne bi očekivao, pre bi se od njega očekivao starozavetni kod. Tri sudbine ljudi koji pišu meni liče jedna na drugu: Sudbina Žarka Lauševića, sudbina Džonija Štulića i treća je sudbina Milorada Ulemeka Legije. Sva trojica žive u jednoj specifičnoj situaciji. Na neki čudan način odbačeni od sveta.”

Nenad Milkić je podsetio da je Ulemek napisao dvadeset jednu knjigu.

“On nam iz te samice pokazuje kako treba da se borimo. Živimo u godinama kada se vrlo malo govori i piše o ljudima koji su ratovali u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu. Govorimo o jednom od najvećih savremenih srpskih pisaca kada se govori o ratnoj književnosti. Preporučujem svaku od njegovih knjiga. Ova poslednja je jedna od najboljih Ulemekovih knjiga. Dok govori o Dolini suza u Avganistanu, ja vidim stotine i stotine dolina suza u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.”

Bratislav Nešić je naglasio da “imamo problem, jer se ljudi i dalje plaše”.

“Nisam pisac. Ja sam samo čovek koji se trudi da Legijine knjige dođu do čitaoca. Od momenta kad rukopis izađe iz zatvora pa do gotove knjige, pisac više nema nikakvu kontrolu nad tim procesom. Knjiga ne dolazi na volšeban način već preko advokata. Lektori hoće da lektorišu, ali neće da se potpišu, tehnički urednici hoće da rade, ali neće da se potpišu.”

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar