Smešna strana erotike

Smešna strana erotike


Beogradskim ulicama tih ranih pedesetih godina još su promicale prepravljene partizanske bluze i sivkasti kostimi prekrojeni od šinjela. Prekaljene partizanke i neke nove drugarice nisu mnogo obraćale pažnju na modu, ali svakog novog leta osvanula bi neka nova cicana haljina, a i suknje su krišom počele da se skupljaju po dužini.

Stidljiva modna previranja su krajem 1954. godine zapretila ozbiljnom revolucijom kada je u „Ježu” objavljen strip „Dara Nijagara”. Malo je reći da je veći deo javnosti bio zaprepašćen erotikom u karikaturi jer je Dara Nijagara, vragolasta parafraza filmskih zavodnica, bila više nego provokativno obučena. Autorka Desanka Glišić nije krila da joj je inspiracija bila Merilin Monro, kao i da je ovom junakinjom odlučila da stvori svoju, „domaću ženu, koja po svaku cenu hoće da izgleda kao strankinja“. Strip nije dugo opstao na stranicama „Ježa”, ali i to je bilo dovoljno da postane kultni strip.

DEsa Glišić

Međutim, autorka se nije lako nosila sa takvom slavom u to vreme. Karikature njenih žena od kojih nije odustajala često su je dovodile u nezavidne situacije. Sećajući se tih vremena, u intervjuu za „Reporter“ rekla je da je bilo čak i trenutaka kada je mislila da treba da prestane da crta u tom maniru.

“Jedan ugledan književnik, pesnik, čak me je optužio da sam ja kriva za onaniju. Da su mladići sekli te moje gerle i lepili ih po kupatilima i klozetima. Jedna žena mi je na ulici dala neki paketić, ništa mi nije rekla, samo mi ga je tutnula u ruke. Kada sam ga otvorila, našla sam avan za tucanje šećera i oraha i ceduljicu na kojoj je pisalo: ’Drugarice Deso, kad tucate meso, setite se mene i moje uspomene’.

Čovek kod Bajlonijeve pijace, koga nikad dosad nisam srela, izmarširao me je najodabranijim srpskim rečnikom, što sam upropastila blaženu i nevinu našu mladost.”

Povezane vesti – “STRIP SA MARGINE”: Neotkriveni talenti sa prostora bivše Jugoslavije

Ali i pored prekora autorka nije odustala. I sve što je kasnije radila uradila je sa ogromnom istrajnošću i sasvim zasluženo postala prva dama naše karikature.

Rođena je 1911. godine u Beogradu i bila je jedna od samo 12 žena koje su 1941. godine bile članovi Udruženja novinara Srbije. Posle rata, samo njih četiri su se vratile novinarskom poslu, pa nije čudo što je naša najpoznatija karikaturistkinja morala osim talenta da ima i mnogo hrabrosti da bi opstala u ovom poslu. Bila je prva žena karikaturistkinja u Jugoslaviji i na jedvite jade je uspela da se izbori sa predrasudama porodice kada im je rekla da hoće da uči crtanje, ali i kad je trebalo dobiti prvi posao. Završila je umetničku školu i akademski tečaj u klasi profesora Milovanovića, a slikarstvo je pohađala kod Bete Vukanović.

SCENA Cdesa glisic k3 yugopapir

Kao mlada slikarka bavila se klasičnim temama pejzažima, mrtvom prirodom, portretima, a u Narodnom muzeju u Beogradu čuva se, između ostalog, i portret Olge Milunović, koji je Desa Glišić naslikala 1929. Međutim, vrlo brzo napušta “lepu umetnost” i posvećuje se „muškom poslu” – karikaturi.

Povezane vesti – Kada je Čehov sreo Tolstoja

Кrajem 1931. godine prodala je prvi rad, portret-karikaturu na izložbi studentskih radova i zaradila tadašnjih 300 dinara. Kako je kasnije ispričala, beskrajno je želela da liči na svoju koleginicu koju je nacrtala.

SCENA C Desanka-Desa-Glisic-karikatura-s-autogramom-_slika_O_98959623

Prvi posao dobija 1934. godine, u novoosnovanom listu “Trgovački glasnik”, kao ilustrator sudske hronike. Ovaj list se ubrzo ugasio, a Desa sledeći angažman nalazi u redakciji časopisa „Vreme”. Međutim, dobija otkaz kao jedan od “naprednih” saradnika, a etiketa levičara joj otvara vrata u “Ošišanom ježu”. Nakon okupacije koju je sa suprugom provela u Kragujevcu, Desa Glišić dobija naređenje da se vrati u redakciju novog „Ježa” (neošišanog). I nakon toga počinje period kada nije mogao da se zamisli iole važniji skup a da se na njemu nije pojavila Desa sa blokom u ruci. Malo je državnika i javnih ličnosti čije karikature nije uradila Desanka Glišić. Izlagala je u skoro celoj Jugoslaviji, a na konkursima u Bordigeri, Parizu, San Remu osvajala značajne nagrade.

Više od pedeset godina bila je iz nekog drugog ugla hroničar svog vremena, u njenim blokovima ostali su crteži Sirimavo Bandaranaike, Berta Lankastera, Hajlea Selasija, Nila Armstronga, Če Gevare… Umrla je  Beogradu 1991. Bila je jedna od prvih srpskih i jugoslovenskih žena karikaturista koju javnost nije ništa manje uvažavala od Pjera Križanića, Zuke Džumhura, Đorđa Lobačeva…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar