Sport
08.02.2025. 08:30
Sport
10.02.2025. 11:44
Zoran Šećerov
Fudbal
Šta ako Ilon Mask odluči da KUPI LIGU ŠAMPIONA?
Lil je pobedio Real iz Madrida, Aston Vila moćni Bajern iz Minhena, Siti je remizirao sa Interom na svom terenu, Sparta je u Pragu deklasirala Salcburg, a Seltik Slovan iz Bratislave. Malo je nedostajalo i da Đirona, debitant u Ligi šampiona, napravi iznenađenje u Parizu protiv favorizovanog sastava PSŽ-a. Ovo je bila priča posle događanja u prva dva kola evropske Lige šampiona u novom formatu.
Mnogi su se u tom trenutku prisetili i onog šta je Aleksandar Čeferin, predsednik UEFA, u svom izlaganju prilikom predstavljanja novog formata takmičenja rekao i, pokazalo se, već na startu da nije pogrešio.
"Moramo osigurati da svako ima priliku u našem sportu. Da mali mogu i dalje igrati protiv velikana, a ponekada i šokirati svet pobedom nad njima. To je suština fudbala, upravo to čini fudbal tako sjajnom i prekrasnom igrom.“
I u trenutku kad sve još nije ni počelo provejavalo je mišljenje "da bi klubovi iz manjih liga i oni koji se teže probijaju u Ligu šampiona mogli biti najveći dobitnici novog formata“. Drugi su opet na sve gledali ne kroz ključaonicu evolucije fudbala i jednog velikog takmičenja, već kroz prizmu novca. Njihov stav sveo se na razmišljanje "da veći broj utakmica znači i veće prihode klubova od televizijskih prava i sponzorstava, što bi moglo dovesti do veće finansijske stabilnosti ekipa bez obzira na to iz koje su zemlje“.
Posle prve etape pokazalo se da su manje bogati preko noći stekli status sasvim dobro stojećih. Svaka pobeda u uvodnom delu takmičenja donosila je i prihod od 2,1 milion evra. Uz obavezne bonuse ta cifra se uvećavala. Konkretno Crvena zvezda je na ime ulaska u Ligu šampiona zaradila 18,62 miliona. Na osnovu petogodišnjeg koeficijenta pripalo joj je još 3,74 miliona, a na osnovu desetogodišnjeg koeficijenta dodatnih 3,11 miliona. Kad se na sve ovo doda još i novac po osnovu osvojenih bodova (4,2 miliona), ispada da je srpski šampion inkasirao igrajući u Ligi šampiona u sezoni 2024/25. nešto više od 30 miliona evra. Nije za bacanje, uprkos saznanju da su drugi prošli mnogo bolje.
Konkretno, najveću početnu zaradu od 63,35 miliona evra imao je Pari Sen Žermen, zatim Mančester siti sa 62,76 miliona i onda kao treći Bajern sa 61,58 miliona. Koliko će profitirati do kraja znaće se u maju.
Sport
14.10.2024. 19:05
Ključno pitanje fudbala: IZDRŽLJIVOST MATERIJALA
U ovom kazivanju postoji i druga strana medalje. Igranjem u najelitnijem klupskom takmičenju kontinenta porasla je i cena mnogim pa i fudbalerima "crveno-belih“. Samo na transferu Nasera Đige Beograđani su od Vulverhemptona inkasirali 12 miliona evra, a od prelaska Mimovića u Fenerbahče još osam. Prvi je prilikom dolaska plaćen tri miliona, drugi je izdanak Zvezdine škole fudbala tako da je njegov transfer čist profit. Na ceni je i napadač Šerif Endiaje, a kako sada stvari stoje, u perspektivi bi iz ovog tima trebalo najviše da se zaradi od transfera Andreja Maksimovića. Trenutna cena srpskog fudbalskog vunderkinda na evropskom tržištu je oko 20 miliona evra.
Bilo je i onih koji su uoči starta lige sa 36 klubova ukazivali na manjkavosti novog sistema. Proslavljeni španski as Serhio Ramos izrazio je strepnju da bi kvantitet mogao možda da ugrozi kvalitet. U raspravu se uključio i jedan od najboljih igrača sveta u 21.veku, Portugalac Kristijano Ronaldo.
"Više utakmica znači više prilika za igru, ali isto tako i veći pritisak i umor“, govorio je Portugalac.
Da se razmišljalo o interesima "zaposlenih“ i naporima kojima su izloženi i kojima će tek biti, baš i nije. Sve je ovo istina, ali uprkos svemu novi format je na putu da proslavi potpuni trijumf. Uostalom, zar se u poslednjem kolu prve etape nije događalo ono što je na startu retko ko mogao i da zamisli. Konkretno da pre osme runde uvodne faze samo Liverpul i Barselona imaju siguran plasman. Puno toga se dakle odlučivalo u poslednjem kolu.
Zvuči zanimljivo i podatak da je Mančester siti, šampion Evrope iz 2023, sprečio baš u toj osmoj rundi možda i najveću senzaciju takmičenja koje je letos započelo 36 klubova. Izabranici Pepa Gvardiole gubili su u poluvremenu od Briža u meču pred svojim navijačima. Da je isti rezultat ostao do kraja, slavni engleski klub oprostio bi se od daljeg takmičenja. Ipak, u drugom poluvremenu sve je došlo na svoje. Siti je slavio 3:1.
Prepričavaće se i tragedija Zagrepčana. Da svaka računica uoči takmičenja ima u svom nizu i slabu kariku, uverili su se upravo momci u plavim dresovima. Govorilo se, čak i posle pet odigranih kola, da će devet bodova na tabeli sa 36 timova, najvećoj u istoriji fudbala ikada, biti dovoljno za nastavak takmičenja. Fudbal, misli se na igru s milion nepredvidivosti, sve ovo je demantovao. Zagrepčani su osvojili čak 11 bodova, u poslednjem kolu slavili na Maksimiru protiv favorizovanog Milana, ali ni to nije bilo dovoljno da proleće sačekaju u Evropi.
Eliminisani su Bolonja, Crvena zvezda, Đirona, Dinamo Zagreb, Lajpcig, Salcburg, Šahtjor, Slovan, Sparta, Šturm, Štutgart, Jang bojs. Uz podosta novca u kasi, ali i tuge u duši.
Sport
23.01.2025. 16:15
"Step by step" Vojvodine do šampionske titule
Lopta međutim neće stati, u Ligi šampiona kotrljaće se i dalje. Na redu su mečevi osmine finala. Igraće ih timovi koji su na jedinstvenoj tabeli ostvarili plasman od devetog do 24. mesta. Utakmice ove runde koje u najavi garantuju dobar fudbal sa teško predvidivim konačnim ishodom na programu su 11. i 12, odnosno 18. i 19. februara 2025.
Žreb je odlučio da u mečevima odluke ‒ igraće se dva meča, jedan kod kuće i drugi u gostima ‒ snage odmere: Briž – Atalanta, Sporting – Borusija Dortmund, Mančester siti – Real Madrid, Seltik – Bajern, Juventus – PSV, Fejenord – Milan, Brest – Pari Sen Žermen i Monako – Benfika.
I letimičan pogled na parove u prvi plan ističe meč Real Madrida i Mančester sitija. U nekim drugim okolnostima bilo bi to finale pre finala jer su upravo ova dva kluba osvajala evropske titule 2023, odnosno 2024. Jedan od dva velikana moraće međutim već u februaru, uprkos fascinantnim budžetima i timovima čija se vrednost meri milionima evra, da napusti evropsku scenu.
Pobednici iz plej-of mečeva priključiće se u nastavku takmičenja Lige šampiona ekipama koje su kroz ligaški deo izborile direktno mesto u osmini finala. Reč je o sastavima Arsenala, Aston vile, Atletiko Madrida, Barselone, Intera, Bajera iz Leverkuzena, Lila i Liverpula.
Do kraja priča će, bar što se kalendara Lige šampiona tiče, izgledati ovako. Mečevi osmina finala na programu su 4. i 5, odnosno 11. i 12. marta. Četvrtfinalni susreti zakazani su za 8. i 9, odnosno 15. i 16. april. Prve utakmice polufinala ljubitelji fudbala gledaće 29. i 30. aprila, a revanše 6. i 7. maja.
Finale je na programu 31. maja u Minhenu, na velelepnoj "Alijanc areni“. Titulu brani Real Madrid.
Sasvim je razumljivo što oni koji fudbal prate i dušom i telom već sada postavljaju pitanje da li je novi format takmičenja u Ligi šampiona promašaj ili je možda pun pogodak? Uoči poslednjeg kola prve etape, španska "Marka“ ponudila je čitaocima tekst sa argumentima koji dokazuju da je "novi format ispunio svoja očekivanja“.
Na vrhu su i dalje oni od kojih se to na neki način i očekivalo. U prevodu, samo se potvrdilo da timovi iz Liga petice vladaju Evropom. Čak tri četvrtine klubova koji nastavljaju evropsku priču su iz ovih liga. Ili samo šest ekipa u predstojećoj nokaut fazi je iz zemalja koje nisu na mapi Liga petice. To su Briž (Belgija), Sporting, Benfika (Portugal), Seltik (Škotska), Fejenord i PSV (Holandija).
Sport
04.02.2025. 16:45
Srbija i Albanija domaćini EP 2027. za mlade fudbalere
Zoran Avramović, gensek SD Crvena zvezda, i bez dileme prvi srpski fudbalski analitičar kad je u pitanju fudbal na globalnom nivou, podseća pre svega na činjenicu da se ništa nije dogodilo preko noći i da je novi koncept Lige šampiona bio dugo najavljivan.
"Liga šampiona u novom formatu je zapravo odgovor UEFA na ono što su poslednjih godina propagirali najveći evropski klubovi, pre svih Perez (Real) i Anjeli (Juventus) čija je neskrivena namera bila da naprave evropsku Superligu u kojoj bi igrali isključivo oni najbogatiji klubovi. Njihov koncept, na sreću fudbala, doživeo je katastrofalan debakl, ali ne i definitivan poraz.“
Izrečenu tvrdnju Avramović potkrepljuje onim o čemu se u javnosti malo pričalo.
"Bogati bitku nastavljaju. Formirali su i firmu koja se bavi novim konceptom eventualno novog sistema takmičenja u Evropi. Posle tužbe od Evropskog suda pravde su dobili napismeno da UEFA nema monopol na organizaciju fudbalskih takmičenja. Čeka se dakle njihov novi potez. Međutim, ni UEFA nije i neće sedeti skrštenih ruku. Osim što je promovisala novi koncept sa 36 klubova u Ligi šampiona, unela je novine i u dva preostala klupska evropska takmičenja. Učinila ih je pre svega pristupačnijim, ali i zanimljivijim. Zahvaljujući tome, jesenas je u Ligi šampiona, Ligi Evrope i Ligi konferencije startovalo 108 klubova.“
Ovim odlukama, naglašava Avramović, UEFA je uspela, kakva god trenutno izgleda Evropa u socijalnom, političkom, ekonomskom i sportskom smislu, da pred čitavim svetom odbrani kontinentalni fudbal.
"Evropski model sporta, na kome UEFA insistira, zasnovan je na principu kako bi se to u slengu reklo upadanja i ispadanja, a ne na principu bogatstva kluba. Dakle, svako mesto se mora zaslužiti jer je sistem postavljen tako da ne zavisi od količine novca u kasi klubova i uslova u kojima se radi. Preduslov da bi se igrala Liga šampiona, ali i dva preostala klupska takmičenja na evropskoj sceni, jeste pre svega pozicija u nacionalnim takmičenjima, a ta afirmacija nacionalnih liga je upravo ono na čemu krovna organizacija insistira. Dakle, ukoliko si dobar kod kuće, ideš napred, u Evropu.“
Da je sve vrlo mudro rađeno, ali i da se poštovao i princip nezameranja, potvrđuje i podatak da su opet najviše dobili klubovi iz najrazvijenijih liga.
"To je neoboriva činjenica, ali oni koji su sve osmislili ostavili su i mesta za nadu, odškrinuta vrata za klubove iz siromašnijih liga i manjih država željnih afirmacije. Pokazalo se takođe i da je igranje u Ligi Evrope pa i u Ligi konferencije i te kako lep pre svega sportski izazov“, tvrdi Avramović.
Za primer Avramović uzima TSC iz Bačke Topole, klub koji je igrajući u Ligi konferencije na sportskom polju dobio satisfakciju da je na pravom putu i da dobro radi.
"Na drugoj strani, učešće u Ligi šampiona donelo je Crvenoj zvezdi ne samo potvrdu ispravnosti puta kojim korača, već i odgovor nepromišljenima zašto je uporna u tome da treba biti prvak svoje države. Uostalom, kroz koeficijente koje prikuplja na međunarodnoj sceni Zvezda istovremeno afirmiše i srpski klupski fudbal. Posle svega za sva vremena ostaje istina i to da je Zvezda igrala prvu Ligu šampiona sa novim konceptom i da je u ligi od 36 klubova osvojila 29. mesto, postigla 13 golova i dobila dve utakmice. Sve ostalo je fraza i floskula. Činjenica je i to da je Zvezdi u pojedinim mečevima nedostajalo malo sreće i da nije na nekim mečevima uživala naklonost sudija, ali je u svemu najvrednija stvar da je Zvezda na ovaj ili onaj način i dalje deo tog evropskog miljea i da će to biti, nadamo se, i ubuduće.“
Uoči starta najviše su britanska štampa, ali i mnogi španski mediji uveravali da je buduća Liga šampiona sa 36 klubova "najveća liga na svetu“ i da će biti vrlo teško pratiti sva zbivanja čak i kad na sceni ostanu 24 kluba.
"Prvo, sve to su demantovali navijači koji su od prve do poslednje utakmice punili tribine. Drugo, ova Liga šampiona uspela je ono što je do juče bilo neverovatno. Ili nepojmljivo da kolo pre kraja prve etape na toj glomaznoj tabeli jedan veliki Real iz Madrida bude 17, PSŽ 22, a Mančester siti 25. i da će baš oni u poslednjem kolu morati svim snagama da se bore da bi prošli u sledeći krug. Ili da će tamo neki Brest biti među prvih osam, da će Lil lagano da prođe prvu fazu ili da će neki bogati klubovi koji imaju i pare i sponzore doći u isti rang gde i Crvena zvezda. To na početku niko nije sanjao“, kategoričan je Avramović.
Da je novi format pun pogodak, Avramović potkrepljuje još nekim podacima.
"Odgovor na to da je ovakvo takmičenje trebalo evropskom fudbalu i da je nova koncepcija na dobrom putu jesu i puni stadioni svuda. Kadrovi sa stadiona na bilo kojoj utakmici Bresta bili su samo dokaz da na tribinama nije mogla da padne ni igla. I stadion Ajndhovena na kome su snage odmeravali PSV i Liverpul u utakmici u kojoj nijednom od rivala ništa nije trebalo i u kojoj se igralo radi prestiža i da se pobedi bio je prepun. Kroz ovo Liga je napravila taj svoj čarobni krug.
Počelo je sve sa antologijskim žrebom u koji je bila uključena čak i veštačka inteligencija koja postaje sastavni deo našeg života. Ta i takva pamet predvidela je na startu da će trebati osam ili devet bodova da bi se prošlo među 24 pa se onda pokazalo da sve to nije tačno i da je uprkos svemu fudbal ipak malo jači i od veštačke inteligencije. Demantovana je i prognoza da je 11 bodova dovoljno, a onda se ispostavilo da je i to malo ukoliko nemaš dobru gol-razliku. Posle svega na vrhu piramide ostalo je ono što je trebalo navijačima. Trebala im je ta neizvesnost, eliminacija bilo kakvog kalkulisanja, prilika da gledaju velike i najbolje klubove kao što smo mi ovde u Beogradu gledali PSV, Benfiku, Barselonu.“
Uprkos tome što je UEFA uspela da plasira nov i u mnogo čemu dobar koncept, ne treba prebrzo donositi konačne zaključke. Ključna stvar je, uverava Avramović, to što je ovaj koncept overen na samo tri godine i što se već sada u UEFA razmišlja šta posle i kako dalje jer je budućnost fudbala na globalnom nivou i te kako upitna.
"Noć uoči inauguracije Donald Tramp je pred 25.000 ljudi pomenuo i to da će Amerika zajedno sa Kanadom i Meksikom biti domaćin SP-a u fudbalu. Takođe je naglasio i da ima dobar odnos sa svojim prijateljem Džonijem kako on zove Đanija Infantina, predsednika FIFA. Kod nas je prošlo ispod radara i to da je Amerika zapravo sve zainteresovanija za fudbal. Tramp je govorio i o tenderu kako bi se odlučilo koji će veliki gradovi biti domaćini utakmica na SP-u, koliko će još napraviti veštačkih terena. Ovo naravno nije slučajnost. Svet je primetio da sve više igrača iz Evrope ide u SAD, da je tamo i Mesi, da u američki fudbal pristiže dosta novog kapitala sa strane.“
Da Amerikanci imaju ozbiljne planove sa fudbalom, kao dokaz može da posluži i podatak da u 14 klubova engleske Premijer lige postoji vlasnički i suvlasnički odnos sa američkim kapitalom. To su sve ljudi povezani sa multiklab idejom, dakle vlasnici klubova u Engleskoj su u isto vreme i vlasnici klubova američkog fudbala, hokeja, bejzbola. Amerika je, naglašava Zoran Avramović, naprosto osetila da je "evropski fudbal stvar koju Amerikanci još nisu uspeli da potčine“.
"Zastupam i jednu tezu koja može da bude pogrešna, ali i ne mora. Reč je o tome šta će se dogoditi ako jedan Ilon Mask odluči da investira u fudbal. U opticaju je uveliko priča kako je njegov otac rekao da će od američkih biznismena da za 8,9 milijardi kupi Liverpul. Priča je vrlo brzo demantovana, ali šta će se desiti ako za tri godine jedan Mask kaže što bih ja kupovao jedan klub u Evropi kad mogu da podržim celu Ligu šampiona i neka se zove X liga.
Takođe, i ako kaže ja ću za LŠ dati toliko i toliko miliona. Za njega, bar kada je kapital u pitanju, nebo odavno više nije limit i baš zato što nema limita i neće biti iznenađenje ako Masku padne na pamet da fudbal kao poslednje ostrvo načina komuniciranja, evropske strasti i tradicije, prisvoji za sebe. On to može, on može da kaže svakom klubu daću toliko i toliko milijardi, zovite vi to i dalje Liga šampiona ako ne može da se zove X liga, ali ja ću biti tu negde i neka se finale igra gde ja odredim. I šta ako je tako odlučio da postane kralj planete kad već ne može da bude predsednik SAD jer je rođen u Južnoj Africi. Za fudbal se odavno priča da je kraljevstvo pod vedrim nebom. Istina, još uvek bez kralja. Ako ga već nema, zašto Ilon Mask ne bi bio kralj baš toga, kralj fudbala.“
Na priču o poziciji evropskog, ali i svetskog fudbala u globalu, trenutno podosta utiče i kapital iz Saudijske Arabije, podseća Avramović.
"Saudijska Arabija otkupila je Superkup Španije koji će se do 2034. igrati u Rijadu, Džedi ili tamo negde. Otkupili su i Superkup Italije kome će gradovi ove države biti domaćini do 2029. Dobili su i organizaciju SP 2034. ’Aramko’, najveća naftna kompanija sveta koja je u njihovom vlasništvu, najveći je sponzor Formule 1. I u golfu su uspeli da naprave najveći turnir koji se igra na terenima Sudijske Arabije. U istu zemlju preselili su se i najbolji biciklisti sveta. Najskuplji filmski festival, Red festival, održava se u Rijadu. Zašto ovo pričam? Zato što se Saudijska Arabija može pojaviti kao neko ko će reći da bi Liga šampiona Evrope mogla ubuduće da bude Aramko liga. Koncept ne mora da se menja, jedino što mora jeste da se finalna utakmica igra u Rijadu. I šta ako pred UEFA izađu sa ponudom koja se ne može odbiti. Ili pred uprave klubova. Zvezda je ove godine zaradila 30 miliona, Liverpul će možda sto i više zaraditi i šta ako neko sad kaže, konkretno firma ’Aramko’, od sledeće godine imaćete sve to, ali i još po 150 miliona samo za učešće uz uslov da Liga nosi naše ime. Da li će to klubovi i UEFA odbiti. Sumnjam.“
Fudbal je očigledno teško i biće sve teže ograditi od novca bez obzira odakle pristiže. Ovaj iz Saudijske Arabije ili Emirata nema prljave tragove.
"Saudijska Arabija i Emirati ne rade ništa na silu. Oni sve kupuju, oni ništa ne otimaju, sve rade lege artis, sve je čisto kao suza. Usput stiču i imidž. Više niko ništa ne govori ružno o Saudijskoj Arabiji. Da li se možda neko od fudbalera koji igraju u Saudijskoj Arabiji požalio na nešto, rekao neku ružnu reč, da li ste čuli neku negativnu priču oko toga da se nešto desilo u Sudijskoj ligi. Ništa, svi dobiju te pare koje su tražili i igraju, igraju“, kazuje Zoran Avramović.
Fudbal očigledno više nije što je bio. Iz prošlih vremena sačuvao je emociju i strast, pažnju miliona i navijačke navike. U Evropi i dalje među navijačima je na snazi pravilo da se "majka i klub“ ne mogu promeniti, ali priliv svežeg novca, utisak je, sve to polako menja. Uz novac, ozbiljan upliv u fudbal najavila je i politika.
"Navijači Borusije Dortmund pobunili su se da klubu bude sponzor ’Rajne metal’, najveća fabrika oružja na svetu. Odbili su sponzorstvo, a onda je napravljen odbor koji je provukao odluku da ’Rajne metal’ ipak to može da bude. Sada je najveća fabrika oružja sa po 20 miliona na godišnjem nivou sponzor Borusije Dortmund, ali i Borusije Menhengladbah. Sve ovo na neki način upućuje i na mogućnost da sutra, hipotetički rečeno, avioni ’rafal’ budu sponzori PSŽ-a“, govori Zoran Avramović.
Puno je očigledno interesa u fudbalu i oko fudbala. Pogotovo oko takmičenja za koja postoji interesovanje i koja su garancija dobrih fudbalskih predstava. U sve su na neki način uključene i cele države poput Katara, Emirata ili Saudijske Arabije.
"Ideja koju su Evropa i UEFA ponudile za klupska kontinentalna takmičenja je dobra ideja. Sada se postavlja pitanje kako sve odbraniti u momentu kada postoji prečica za rešenja svakog problema. A prečica se zove koliko vama para treba da biste uradili to i to. Dolazi se dakle u poziciju da pregovora nema. Zato i ne znamo šta će sa Ligom šampiona, ali i svim drugim takmičenjima biti za dve godine. Izgleda da će Liga šampiona u novom formatu zapravo biti samo temelj neke buduće koja verovatno neće biti ni nalik na ovu u mnogo čemu“, zaključuje Zoran Avramović.
Komentari
