Sport
08.07.2022. 09:06
Sport
10.07.2022. 16:57
Zoran Šećerov
Superliga
Fudbal u Srbiji i liga sa sve manje briga
Posle nikad kraće pauze startovao je novi šampionat Srbije u fudbalu. I sve to zato da bi do nikad kraćih priprema za Mundijal bilo odigrano što više mečeva u ligi u kojoj se igra najbolji fudbal u regionu.
Sezona u Superligi, koju otvaraju u međusobnom duelu Voždovac i Novi Pazar, trajaće od 8. jula do 21. maja. Utakmice baraža za opstanak u najelitnijem takmičenju zakazane su za 27. i 31. maj. Finale Kupa Srbije odigraće se 28. maja 2023. Pauza od fudbalske jeseni do fudbalskog proleća, ovog puta nikad duža, planirano je da traje od 13. novembra 2022. do 11. februara 2023, i to sve zbog Mundijala koji se igra u nevreme. Takođe i odluke FIFA da se u vreme najveće fudbalske smotre ne smeju igrati utakmice nacionalnih šampionata čak ni u onim zemljama koje nemaju reprezentaciju na SP.
Za one koji ne veruju dokaz da je srpska fudbalska Superliga najbolja u regionu, na svu sreću, postoji. I apsolutno je egzaktan. Na Uefinoj rang listi srpski elitni rang takmičenja zauzima visoko 11. mesto. Pet pozicija iza su Grci, na 18. mestu je šampionat Hrvatske. Bugari su 24, Mađari 25, a Rumuni 26. Oni iz bivše Jugoslavije su "mali miševi“ – Slovenija 31, Bosna i Hercegovina 37, Severna Makedonija 53, a Crna Gora 54. Ovo se takođe nikad nije dogodilo. Oni koji vole fudbal u napaćenoj fudbalskoj zemlji posle svega postavljaju i logično pitanje – da li će tako biti i ubuduće?
Za početak vredno je konstatovati da se u srpskom fudbalu uprkos niza loših stvari događaju i neke dobre. Mnogi nisu pročitali ono što je izjavio Dragomir Lazović, prvi čovek Javora. U ime stvarnog stanja stvari trebalo je, tek da bi se znalo da se uz malo dobre volje može ispraviti i neka kriva Drina.
"Za kratko vreme u srpskom fudbalu dogodile su se četiri radikalne stvari. Napravljena je racionalizacija poslovanja FSS-a u kome sada umesto 128 radi 80 ljudi. Druga dobra stvar su rezultati nacionalnog tima i vraćanje nacionalnog duha, a treća uvođenje VAR tehnologije. Na kraju, tu je i nikad veći novac od TV prava, odnosno sponzorskih ugovora, koji za srpske klubove nije zanemarljiv.“
Jednu od Lazovićevih teza potvrđuje i Darko Ramovš, generalni direktor Zajednice klubova Super i Prve lige.
"U saradnji sa FSS-om napravljen je veliki pomak kad su u pitanju marketinške aktivnosti. Konkretno, pre tri godine naše lige raspolagale su sa tri miliona na nivou jedne sezone. Danas je ta suma blizu 10 miliona evra za obe lige“, podseća Ramovš.
Drastična promena posledica je potpisivanja zajedničkog ugovora na osnovu kojeg je Superliga, zajedno sa još 18 liga u Evropi, stekla prava na novac koji do sada nije imala.
Sport
29.05.2022. 18:04
Superliga – teatar apsurda
Sport
03.07.2022. 13:35
Kako se u Srbiji srozala profesija fudbalskog trenera
"Pre dve godine jedan naš superligaš iz izvora takmičenja dobijao je 60.000 evra plus plaćene troškove za službena lica. Ove godine prvoligaški klubovi dobijaće po 50.000 evra i plaćene troškove takmičenja, dok će superligaši prihodovati znatno više, ali niko manje od 250.000 evra po sezoni. To su već neke finansije koje jednom našem prosečnom klubu pokrivaju trećinu ili četvrtinu budžeta“, kazuje Ramovš.
Još nešto se događa prvi put u Srbiji. Darko Ramovš to ovako objašnjava:
"Došli smo prvi put u istoriji u poziciju da naši klubovi mogu izvesnu sumu novca da prihoduju na osnovu samog takmičenja, odnosno da rezultatima, opstankom u ligi ili pozicijom na tabeli budu novčano stimulisani. Ubuduće, ako se ovaj trend nastavi, srpski klubovi i njihov opstanak više neće zavisiti od transfera igrača i potencijalnih sponzora kojih u Srbiji realno i nema. Sve to zajedno trebalo bi da doprinese i na kvalitetu ligaškog takmičenja.“
Ono što je dobro jeste i podatak da je Superliga dobila i novog naslovnog sponzora. Izdašnijeg nego što je bio prethodni. Kažu, bilo je više ponuda od kojih je najbolju dao "Mocart Bet“. Ugovor je potpisan na tri godine. Ukupna cifra iznosi 6.300.000 evra. Superligašima će biti na raspolaganju 5.250.000 evra. Za ovu sezonu od "Mocart Beta“, naslovnog sponzora, Superliga će dobiti 1.500.000, sledeće sezone 1.750.000 i 2.000.000 za poslednju sezonu ugovora.
"Nadamo se da će uspon srpskog fudbala ne samo potrajati, već i da će se sa novim partnerstvom regionalnog lidera u oblasti igara na sreću i Superlige fudbal u našoj zemlji vinuti u neslućene visine“, poručili su iz "Mocarta“.
Daj bože da bude tako. Na pitanje kako je moguće da jedna kladioničarska kuća bude sponzor ligaškog takmičenja Ramovš objašnjava:
"To je praksa u celom svetu. Finansijeri većine liga su kladioničarske kuće ili preciznije većina liga u svetu za partnere ima beting kompanije ("Betting Partners“ je nova premijum svetska pridružena mreža, koja pokriva poker, kazino, sport, trke i bingo). Ono što se kod nas možda ne zna jeste da su beting kompanije najveći borci protiv nelegalnog klađenja i nameštanja utakmica. Dakle, i tu nam se interesi sa našim novim partnerom podudaraju.“
Zanimljiv je i podatak da većina srpskih superligaša za partnere ima upravo ove kompanije.
"Bugarski Efbet je partner Čukaričkog, surduličkog Radnika i još nekoliko naših klubova. Tu je i ’Mocart’ koji je takođe prisutan kao sponzor u srpskim klubovima. Činjenica je da beting partneri zapravo jedini ozbiljnije investiraju marketinška sredstva u fudbal i naše klubove“, naglašava Darko Ramovš.
Od 2019. do 2022. naslovni sponzor Superlige bila je kineska kompanija "Linglong“. Ovo zadovoljstvo Kineze je koštalo 1,4 miliona evra. Kinezi su posle isteka ugovora sa Zajednicom ligaša odlučili da novac ulože u Partizan. Kao generalni sponzori kluba obavezali su se da u naredne tri godine investiraju šest miliona evra u kasu "crno-belih“. Dobre fudbalske namere kineske kompanije ogledaju se i kroz podatak da je "Linglong“ sponzor još dva evropska fudbalska velikana: nemačkog Volfsburga i italijanskog Juventusa.
Naredno prvenstvo, uz puniju klupsku kasu, uveravaju znalci, biće iz puno razloga možda i najznačajnije od svih dosadašnjih igranih na terenima Srbije. Razlog je sasvim prost.
Šampion Srbije, prvi put od kako je Srbije i Lige šampiona, imaće direktan prolaz u grupnu fazu najelitnijeg klupskog takmičenja u Evropi, dok će drugoplasirana ekipa učestvovati u kvalifikacijama UEFA Lige šampiona. Takođe, i još tri tima iz Superlige obezbediće mesto u evropskim klupskim takmičenjima, Ligi Evrope i Ligi konferencija, za sezonu 2023/24. Uz sportski motiv, tu je i onaj drugi, a zove se zarada koja u zavisnosti od rezultata nije zanemarljiva. Bolje upućeni tvrde da će za pet mesta u Evropi konkurisati, s podosta izjednačenim šansama, čak osam, ako ne i devet superligaša. Oni koji su namerni da ostvare taj cilj u pauzi su uložili pozamašna sredstva ne samo za pojačanja u igračkom kadru, već i za stručnjake za koje veruju da sa njima mogu otvoriti vrata (i kasu) Evrope.
"Puno je razloga što verujemo da će novi šampionat biti neuporedivo interesantniji od prethodnih. Pred klubovima je veliki izazov. Bilo bi sjajno ukoliko se pored Zvezde i Partizana još neko umeša u tu trku za prva dva mesta. Ta tendencija se već i oseća, klubovi dovode trenere, igrače, bilo je dosta promena i po pitanju rukovodstva u nekim sredinama, tako da se s pravom nadamo da će nova prvenstvena trka biti neuporedivo neizvesnija kada je u pitanju plasman u samom vrhu, ali i borba za opstanak u ligi“, dodaje Darko Ramovš.
Strah od neregularnosti, lošeg suđenja i još puno toga i dalje je u fudbalskoj javnosti i te kako prisutan. Dejan Filipović, u čijoj nadležnosti su sudije i suđenje, uoči nove sezone kratko je poručio:
"Moja ideja, u reformi organizacije, ne stavlja na prvo mesto teren, već moralni lik sudije. Jedan od seminara pred novu sezonu počeli smo scenom iz ’Deobe Mrnjavčevića’ i citatom ’bolje je izgubiti glavu, nego svoju ogrešiti dušu’.“
Sve ovo podržava i bivši sudija Raka Đurović koji ukazuje na sudijski problem koji polako prerasta u lošu praksu.
"Vreme je da se prekine s udvoričkim suđenjem, pogotovo kad su povlašćeni klubovi. Sve to izaziva kontraefekat. Na prijateljskim utakmicama uoči novog prvenstva zapazili ste česte gestikulacije naših fudbalera koji su od sudija tražili da im se svira faul koji to nije. Evropa u koju i ovog puta naši klubovi ulaze sa velikim ambicijama takvu vrstu ponašanja ne trpi.“
"Jedna od karakteristika prošle sezone je i ta da je bilo neuporedivo manje primedaba na suđenje nego u nekim prethodnim. VAR je doneo stabilnost, verovatno i samopouzdanje sudijama koje pravila igre sprovode na terenu jer sada znaju da imaju i tu mogućnost da svoju grešku isprave. Istina, bilo je manjih problema sa VAR-om, ali drugi su ih – ne samo u okruženju, već i u Evropi – imali neuporedivo više. Nadam se da se u novoj sezoni nećemo vraćati na stare probleme i da ćemo imati maksimalnu takmičarsku atmosferu na svakoj utakmici.“
Svi stadioni na kojima će se u novoj sezoni igrati superligaški mečevi dobili su upotrebnu dozvolu.
"Jedini problem je bila Mladost GAT. Novi superligaš iz Novog Sada nema odgovarajući objekat pa je dogovoreno da svoje mečeve kao domaćin igra na Stadionu 'Karađorđe', istom onom na kojem igra i Vojvodina. Na istom stadionu, onom u Kruševcu, igraće još i Napredak i Trajal, ali to nije problem jer su u pitanju dva različita ranga takmičenja.“
U Zajednici klubova i FSS-u spremaju jedan novi dokument koji je iz kategorije onih koji bi trebalo da budu dobrobit za klupski fudbal.
"Od naredne sezone u Prvoj ligi Srbije neće moći da se igra bez nekog minimuma koji klubovi moraju da ostvare, a da to nije samo sportski rezultat. Ovakvom odlukom povećaćemo i kriterijume za Superligu čak i po cenu smanjenja broja timova u oba ranga ukoliko ne ispunjavaju zacrtane kriterijume, pre svega one koji se odnose na infrastrukturu“, kaže Ramovš.
U ovom času, iako je to lane bila gotova stvar, neće se pričati o smanjenju broja klubova u dva elitna ranga.
"Ovaj model takmičenja predviđen je za neke naredne sezone. Međutim, tema da li je bolje smanjiti broj klubova u elitnim rangovima biće aktuelna i ubuduće. Postoje različiti pristupi. Smanjenje lige ne znači apriori i bolji kvalitet fudbala koji bi, opšti je zaključak, trebalo da se igra u svim krajevima zemlje. Da bi se to i dogodilo, neophodno je raditi na stvaranju uslova za tako nešto. Uz pomoć države u najavi je izgradnja nekoliko novih stadiona i revitalizacija postojećih. Neki opšti cilj je zapravo da imamo dve lige se po 16 klubova koji bi zadovoljili sve uslove takmičenja na vrhunskom nivou i 32 ozbiljna kluba sposobna da odgovore na sve izazove takmičenja.“
Opšti cilj krije se i u još jednoj vesti koja zaslužuje pažnju uoči novog šampionata. FSS je nedavno obelodanio jedinstvenu listu delegata Super i Prve lige Srbije na kojoj, za divno čudo, nema javnih funkcionera i političara.
Izbrisani su, između ostalih, Jovan Beč, gradonačelnik Smedereva, većnik u inđijskom savezu lokalne samоuprave Ljubiša Kovačević, pomoćnik predsednika оpštine Priboj Miroslav Bukvić, zamenik gradonačelnika Uba Aleksandar Jovanović-Džajić, zamenik gradonačelnika Pirota Vidojko Panajotović, član Opštinskog veća Surdulice Nebojša Arsić, kao i Miloš Vasiljević, odbornik u SO Blace protiv koga se vodi i krivični postupak zbog uzimanja mita. Bravo za FSS.
Darko Ramovš, uz suzdržan optimizam, ističe u prvi plan ono što bi trebalo da bude kvalitetna karakteristika sezone na pragu.
"Već je vidljiv veliki napredak po svim parametrima koji su bitni za naše takmičenje. Ali, tu ima još dosta prostora za novi iskorak. Uz sve, tu je i taj pomak na Uefa listi pre svega zbog dobrih rezultata Zvezde i Partizana. Sada je bitno da se pojavi i treći ili i četvrti klub koji će takođe beležiti dobre rezultate u Evropi kako bismo na toj Uefa listi ostali visoko kotirani i u narednim sezonama.“
"Sve je to lepo, ali treba biti iskren i konstatovati da uprkos svemu naši klubovi još uvek nemaju kvalitet za ozbiljniju evropsku priču. Za većinu je i dalje problem kako prebroditi prvi ili drugi krug kvalifikacija. Voleo bih, naravno, da me kvalitet igara u narednom šampionatu Superlige demantuje“, kaže Rade Zalad, nakadašnji as i reprezentativac.
Šta bi novo moglo da se dogodi u šampionatu od kojeg se toliko očekuje?
"Prošle godine dva tima su se praktično do poslednjeg kola borila za titulu. Isti scenario čeka nas i u novoj sezoni. Pitanje je samo da li će Partizan uspeti da smanji razliku u odnosu na Crvenu zvezdu“, govori Rade Zalad.
"U novoj trci za bodove Partizan neće biti ozbiljan konkurent Crvenoj zvezdi. Nova sezona biće sezona nove dominacije ’crveno-belih’ iz prostog razloga jer imaju neuporedivo jači tim od večitog rivala koji je u pauzi ostao bez trenera i nekoliko fudbalera. S obzirom na to da su se i drugi timovi ozbiljno pojačali, neće biti iznenađenje da baš neko od njih, možda Vojvodina ili Čukarički, napadne drugo mesto koje vodi u kvalifikacije za Ligu šampiona“, razmišljanje je Dragana Okuke, iskusnog stručnjaka s vrednim rezultatima u zemlji i inostranstvu.
Ivan Golac, nekadašnji internacionalac, znan u javnosti i po tome što izgovara bez zadrške istinu koja mnogima ne prija, na ovu temu kaže:
"Imamo paradoksalnu situaciju. Na jednoj strani je gorka istina da su srpski klubovi sve više samo tranzitne stanice za mlade i talentovane srpske fudbalere, i na drugoj je činjenica da su pojačanja od kojih se očekuje da donesu prevagu posebno u Evropi zapravo istrošeni stranci kojih su se evropski klubovi ratosiljali uz osmeh.“
Jedan od gorućih problema srpskog fudbala jesu i stručnjaci. Ili kvalitet struke. Istina, i u ovoj priči mišljenja su polarizovana. Šef Katedre za fudbal na beogradskom Fakultetu za sport i fizičku kulturu, profesor dr Aleksandar Janković, u javnost je izašao sa smelom tvrdnjom:
"Srbija danas nema stručnjaka kalibra Gvardiole, ali zato odgovorno tvrdim da ima bar 10 trenera koji su svetla budućnost ne samo ovih prostora. Svi oni imaju i talenat i sposobnost i znanje da posao trenera obavljaju vrhunski, ali još uvek nemaju ambijent u kome bi se dokazali.“
Moguće je da profesor ne greši. Ambijent u fudbalu i oko fudbala je širok, rastegljiv pojam. Nepodnošljivim ga prave oni kojima fudbal nije u krvi. Kada bi postojao neko rešen da uzme metlu i počisti i ovo smeće, na budućnost srpskog fudbala bi se gledalo iz sasvim druge perspektive.
Srpski superligaši novu sezonu dočekuju sa 11 novih imena na trenerskoj klupi. Reč je o stručnjacima koji sa sobom donose moderan pristup fudbalu sa zahtevima na koje se naši fudbaleri, uglavnom bez dovoljne kulture treninga, moraju i bukvalno preko noći prilagoditi. Njihovo razmišljanje i forsiranje napadačkog fudbala nagoveštava i povratak publike na stadione, odnosno navijače željne evropskih brzih i atraktivnih akcija sa puno golova. Da li će novi talas doneti i bistriju fudbalsku vodu podosta zavisi i od onih koji svoje neznanje u fudbalu uz moć odlučivanja iskazuju preko trenerskih leđa.
U Partizanu umesto Aleksandra Stanojevića šansu je dobio Ilija Stolica. Ne tako davno imao je ulogu pomoćnika u stručnom štabu "crno-belih“. Njegov najveći problem u ovom trenutku jeste odlazak većeg broja fudbalera i nemogućnost što bržeg dovođenja novih kvalitetnih pojačanja. Novo ime je Dušan Kerkez kome je poverenje ukazao uvek ambiciozni Čukarički. Stigao je u klub čiji je najveći problem što nema problema. U Srbiji je igrao fudbal, ali nije bio i trener. Dolazi sa Kipra sa zadatkom da Čukaričkom obezbedi ne samo visok plasman u nacionalnom šampionatu, već i da u Evropi stigne do grupne faze takmičenja. U ime tih ambicija Čukarički se opredelio za angažovanje nekoliko iskusnih igrača dajući im prednost u odnosu na mlade snage.
Tomislav Sivić nastavlja šetnju kroz Srbiju. Posle uspešno završenog posla u Novom Pazaru preselio se u Niš. Za više novca. U Novi Pazar stigao je Vladimir Gaćinović. Dušan Đorđević dobio je bolje finansijske uslove u Kruševcu u odnosu na one koje je imao u Surdulici. Surdulica je opet ponudila više Aleksandru Linti nego što je ovaj perspektivni stručnjak sa više nego zanimljivom fudbalskom filozofijom imao radeći u Voždovcu. Vojvodina, namerna da povrati stari sjaj, daje priliku Milanu Rastavcu čije trenersko umeće, pogotovo posle rada u Grčkoj, niko ne dovodi u pitanje. Dejan Joksimović je na klupi Radničkog 1923 nasledio Nenada Lalatovića, Nebojša Jandrić, debitant na superligaškoj sceni, predvodiće sa klupe Voždovac, a Branko Žigić Mladost GAT. Na "mesto zločina“ vratio se i Dejan Švaba Đurđević. Posle kraće pauze ponovo je šef struke u Kolubari.
"Treneri u Srbiji lako dobijaju šansu, a otkaz još lakše. Ono što se događalo prošle godine Evropa ne pamti i to nije dobro za srpski fudbal. Ne bi bilo dobro da se isto ponovi u sezoni koja našim klubovima širom otvara vrata Evrope. Fudbalska Srbija naprosto mora da shvati da njen problem nisu treneri, već neke druge stvari. Trenerski rad je proces, traži vreme i poverenje. Rastavac se vratio i to je dobro za srpski fudbal, ali da li će Vojvodina imati strpljenja da do kraja isprati njegovu ideju i nesumnjive trenerske potencijale veliko je pitanje“, kaže Dragan Okuka.
Okukino razmišljanje potvrđuju i reči Rake Đurovića, fudbalskog radnika s reformskim idejama.
"Treneri nisu ti koji kroje sudbinu jednog srpskog kluba. Jedno je njihovo znanje, moderan pristup poslu i sve drugo što ih čini vesnicima lepšeg sutra, a sasvim drugo stvarnost u kojoj to isto znanje i ideje ne mogu, iz hiljadu i jednog nefudbalskog razloga, da dovedu na željeni nivo.“
Ima ovde posla i za kladionice. Kažu da su neke već ponudile dobre kvote za one koji pogode ko će prvi od 16 trenera u 16 superligaških klubova dobiti otkaz.
"Ne treba biti optimista bez pokrića. Lepo je što su sada na sceni neki novi treneri sa nekim novim idejama, ali to je malo za velika ostvarenja. U pripremnim mečevima naših klubova nisam video potrebnu energiju na terenu, kvalitet generalno, mlade igrače koji bi kroz talenat nagovestili blistavu karijeru. Sve je to izgledalo nekako mršavo i siromašno. Bez obzira na visoku poziciju na Uefa listi, naša liga objektivno nema zadovoljavajući kvalitet za ozbiljnu evropsku priču“, zaključuje Rade Zalad.
Crvena zvezda juriša na Ligu šampiona, Partizan bi trebalo da se dokazuje u konkurenciji klubova koji igraju Ligu Evrope. U Ligi konferencija Srbija ima dva predstavnika, Čukarički i Radnički Niš. Koliko naši klubovi na ovoj sceni vrede, saznaće se vrlo brzo. Ono što je ovog puta prednost jeste podatak da će prve utakmice na evropskoj sceni srpski klubovi dočekati iz takmičarskog ritma zahvaljujući tome što nacionalni šampionat, sa pregršt motiva ukrašenih neizvesnošću, startuje 8. jula.
Komentari
