Sport
10.11.2025. 19:35
Sport
27.11.2025. 18:25
Zoran Šećerov
Srpski fudbal
Emotivna praznina - kamen spoticanja
Fudbal je večan, navijači takođe, sve ostalo je prolazno. Jednako timovi kao i selektor ili oni koji vode i rukovode fudbalom u nekoj zemlji.
Srbija nije izborila plasman na SP. Pa šta ako nije. Bilo je takvih situacija u prošlosti, biće ih i u budućnosti. Uostalom, isto se, zbog zakona koji vladaju u fudbalu, događalo i objektivno boljima od Srbije. Čak i onima koji su po predanju izmislili fudbal. Misli se na Engleze, tamo kod njih je navodno kolevka fudbala. Koliko puta baš oni nisu stigli do završne smotre, evropske ili svetske. I koliko puta su bili šampioni? Samo jednom, i to svetski, i to na šampionatu kome su bili domaćini. Evropski šampioni, uprkos činjenici da se na Ostrvu decenijama unazad igra najbolji klupski fudbal, i za fudbal troši najveći novac, nikad nisu bili. I šta se dogodilo sa fudbalom u Engleskoj, da li je nestao sa scene? Ne, nije, igrao se posle svakog neuspeha, a i igra i dalje.
Igraće se i u Srbiji. Debakl u kvalifikacijama nije tragedija, samo je jedan od poraza koji su u ovom, ali i svakom drugom sportu neminovnost. I zašto onda toliko povika na fudbal? Šta je to u Srbiji bolje od fudbala? Naravno, ne misli se samo na sport.
Kad je u kvalifikacijama koje su završene minule nedelje već sve bilo gotovo, Srbija je promenila selektora. Dve runde pre kraja. Posle dve utakmice, koje objektivno ama baš ništa nisu odlučivale, moglo se izgovoriti i ono "kasno Veljko u Srbiju stiže“. Ali, to je samo utisak.
Veljko jeste izgubio, ali se on i njegov sastav nisu obrukali na "Vembliju“. Takođe je pobedio u Leskovcu, ali ta pobeda protiv Letonije, bar za njega i njegov stručni štab, nije bila uspeh, već samo povoljan rezultat i ništa više. Trijumf u smislu ubedljiva i potpuna pobeda ili u drugom značenju veliki uspeh, to pobeda protiv Letonije sigurno nije bila. Tako nešto i mladi Paunović, pre deset godina selektor mladog tima Srbije koji je osvojio titulu šampiona sveta na Novom Zelandu, i sam priznaje. Onako gospodski i apsolutno dostojanstveno.
Možda bi sve ovo i bilo trijumf da se Srbija plasirala na Svetsko prvenstvo. Ili bar da je stigla do baraža. Ali, nije. I to je njena tragedija, odnosno bruka jednako koliko i sramota. Njena, ali ne i Veljka Paunovića.
Treće mesto u K kvalifikacionoj grupi, odmah iza neprikosnovene Engleske i trenutno od Srbije bolje Albanije koja je otišla u baraž, takođe je i više nego objektivna slika trenutne vrednosti reprezentativnog fudbala u zemlji koja je priželjkivala, ne nudeći ništa drugo osim retoričkog ubeđenja da puno vredi, da i treći put u nizu stigne do završne planetarne fudbalske smotre. U nekim nadmenim izjavama i pre kvalifikacija bila je viđena u Americi.
Zašto nije uspela? Zato što se opet niko nije bavio suštinom kad je trebalo, uzrocima katastrofalnih igara na oba svetska prvenstva, ali i jednom evropskom, još manje posledicama ili odgovornošću onih koji su na sve uticali. A da su uticali, jesu. Na ovaj ili onaj način. Bilo je i gluposti. Svemogući predsednik FSS-a u liku Slaviše Kokeze čak je sebi dopustio luksuz da selektora koji je nacionalni tim odveo na SP smeni uoči šampionata. Za svoje (ne)delo Kokeza nikad nikom nije odgovarao. Niti on, niti bilo ko drugi koji su svojim činjenjem ili nečinjenjem učinili da Srbija, utisak je definitivno, izgubi teško stečeni ugled u svetu fudbala.
Stara je istina da Srbija i oni koji vode fudbal u Srbiji nikad neće glasno priznati da je fudbal, jednako klupski koliko i reprezentativni, odavno na prostorima od Subotice do Preševa bolestan. Hronično bolestan. Zahvaljujući, naravno, podosta i njihovim promašajima.
O tome se naravno neće pričati. Još manje argumentovano diskutovati. Opet će šminka za jad i bedu od igara reprezentacije biti samo nova saga i novo zamajavanje oko izbora novog selektora.
Veljko Paunović jeste završio s reprezentacijom kvalifikacije, ali nije potpisao ugovor sa FSS-om. A da li će uopšte i potpisati onaj višegodišnji o kojem se pričalo kad je dolazio, ne zna se. Bar ne u ovom času.
Iza njega su mečevi na "Vembliju“ i utakmica sa nejakim Litvancima u Leskovcu. Bilans, poraz i pobeda. O pobedi je bez grama veličanja pričao više nego iskreno.
"Igrali smo protiv protivnika koji nije imao šta da izgubi.“
Mudro kazivanje, manirom gospodina fudbalsku vrednost rivala uprkos njenoj skromnosti nije potcenio, a svoj tim precenio. Uradio je usput i nešto čime je zbunio naciju. Glasno i jasno priznao je svoju grešku u pripremi utakmice sa Letonijom.
"U prvom delu utakmice forsirao sam igrače koji su već bili umorni. Bio je neophodno da se naprave tri izmene.“
Paunović je pohvalio i publiku, istina malobrojnu, ali uprkos svemu publiku koja je bila, kako kaže, "uz Srbiju i kad je gubila“. On baš takve navijače želi i u budućnosti. Ali, brojnije.
Ono što se nacija nada jeste da će se ubuduće velike utakmice igrati u Beogradu, da će Paunović na tome naprosto insistirati jer tim koji se pravi za budućnost mora da ima i podršku najmanje 30.000 ljubitelja fudbala sa tribina na svakoj utakmici bez obzira na rejting rivala.
O tome da li je onim što je u dve utakmice video zadovoljan ili nije Paunović je takođe pričao podosta neodređeno. Naravno, i o tome da li će potpisati ugovor iako iz FSS-a stižu vesti da je sve gotovo.
"Posle svega sa ovim iskustvom i saznanjima, sledi period bitan za odluku o potencijalnom ugovoru. Za konačnu odluku meni treba vremena, mislim da je ljudski da dobijem vreme, da razgovaram sa familijom, savetodavcima“, govorio je posle meča u Leskovcu.
Takođe je dodao i još ponešto što nije postojalo u vokabularu njegovih prethodnika. Čak ni u mislima. Reč je o tome da ugovor podrazumeva saglasnost volja obe strane.
"Morate, dakle, da pitate i drugu stranu da li je zadovoljna. O svemu govorim rezervisano jer nije sve u mojoj kontroli.“
U nastavku priče bio je za nijansu precizniji, ali ne i sasvim jasan. Njegova rečenica mnoge je zbunila.
"Osećam da postoji emotivna praznina, zbog okolnosti koje ne poznajem.“
U FSS-u se po ovom pitanju, misli se na igru i učinak reprezentacije u Londonu i Leskovcu, ne izjašnjavaju. Čak ne saopštavaju ni da li su uopšte zadovoljni onim kako je Paunović radio, kako je pripremao ili vodio utakmice. Takođe, i da li posle onoga što su videli imaju nameru, naravno iskrenu, da s njim i zaista potpišu višegodišnji ugovor.
Stručni savet ili neko slično telo se nije oglasio. Struka, konkretno trenerska organizacija, takođe. Uostalom, oni su odavno unutar struktura FSS-a samo mrtvo slovo na papiru. Struka u Srbiji od kako je Srbije nikad nije konsultovana kad su birani selektor ili selektori bilo koje selekcije.
Čelnici su gledali obe utakmice, puno toga pretpostavka je i videli, ali i dalje mudro ćute u ubeđenju da su svoj posao završili darujući naciji selektora kog je fudbalski plebs silno želeo odavno u ulozi selektora. Time su vešto i to unapred abolirali sebe. Ako se preporod ne dogodi, nismo mi krivi, već narod koji je hteo Paunovića za selektora.
Za njih je dakle ta stvar gotova, iako nije. Oni su ubeđeni da je Paunović potpisao ugovor iako to nije uradio. I to višegodišnji iako je u ovom času, čini se, daleko od toga. Ili, možda i nije.
FSS je spreman i da plati. Koliko treba. I Veljka i sve njegove pomoćnike. Zauzvrat od njega će tražiti da napravi tim koji će uspešno završiti kvalifikacije za naredni šampionat Evrope.
Kad je dolazio ili kad je bilo jasno da će prihvatiti poziv da preuzme nacionalni tim, bilo je u Srbiji i onih koji su se pitali zašto baš on. Isti su to pitali i kad je dolazio Piksi. Objašnjenje se krilo iza rečenice da je kao trener bio daleko od evropskog fudbala.
Ono što Veljko naziva "emotivnom prazninom“ ti isti tumače istinom da je čitavu deceniju bio daleko od srpskog fudbala i da upravo zato neke stvari ne zna.
Do 9. oktobra Paunović je bio šef struke španskog Ovijeda. Kluba koji je prošlog leta uveo i elitni rang takmičenja. U tom trenutku bio je jedini srpski stručnjak na klupi nekog od timova u pet najjačih liga Evrope. Međutim, početkom sezone u elitnom rangu, a posle slabih rezultata, dobio je otkaz. Sad zlonamernici pitaju da li je to, misli se na trenera koji je dobio otkaz u osrednjem španskom klubu, selektor po meri sa Srbiju. I preporod reprezentacije.
Naravno, odmah je usledilo i pitanje šta je to on kao trener pokazao. I gde? OK, kažu to što je bio selektor srpske U20 reprezentacije i s njom prvak je jedno, a sve drugo posle toga je nešto sasvim drugo. I nedovoljno vredno da bi ga bezrezervno kvalifikovalo za fotelju selektora.
Paunović je, činjenica je, mnoge iznenadio odlukom da trenersku karijeru posle uspeha na Novom Zelandu nastavi u SAD. Tamo daleko je četiri godine predvodio američkog MLS ligaša Čikago Fajer. Sledio je zatim kratak izlet do Engleske gde je kao šef struke vodio Reding, tim iz Čempionšipa. Ni tamo se nije dugo zadržao.
Nova destinacija zvala se Meksiko. Dve godine sedeo je prvo na klupi Čivasa iz Gvadalahare, a zatim i Tigresa iz Montereja.
Srbija u tim godinama nikada nije krila koliko želi da se Paunović vrati i preuzme A nacionalni tim. Sve svoje neuspehe pravdala je pričom kako bi Paunović da je ostao sa svojom decom sa Novog Zelanda napravio čudo sa Srbijom.
U FSS-u, nije tajna, razmišljaju da sa Paunovićem potpišu ugovor do 2030. čime se samo potvrđuju nagađanja da baš njemu u prepuštaju sudbinu srpskog fudbala. Ali i da su, uslovno rečeno, svesni da se reprezentacija ne pravi preko noći, već da je to proces koji zahteva vreme i, naravno, apsolutnu podršku onom ko je selektor.
Želja ljudi iz FSS-a postala je stvarnost 9. oktobra 2025. Paunović je pristao je da sa Srbijom završi ciklus neuspešnih kvalifikacija i da sa Srbijom posle napravi, kao selektor pod ugovorom, iskorak ne samo u rezultatima, već i na svim drugim nivoima koji podrazumevaju potpunu revitalizaciju i istinsku afirmaciju srpskog reprezentativnog fudbala.
Sport
26.10.2025. 19:10
GORAN NEGIĆ: I nepogrešivi greše, Filipa Krasoa izbacio je iz tima
Posle inauguracije na prvoj konferenciji za medije od Paunovića se čulo dosta zanimljivih stvari. Na startu je učinio i nešto što nije bio manir njegovih prethodnika. Prvo, na konferenciju je stigao nekoliko minuta pre njenog zvaničnog početka. Prilikom ulaska u medija centar prišao je i pozdravio se sa svakim novinarom. Nije zaobišao ni snimatelje, čime je pokazao poštovanje prema svima koji su prisustvovali ovom događaju.
Izdvajamo bitne citate, zapravo male postulate njegove ideje. Rekao je i još nije porekao:
"Važno je da se spoje svi slojevi, kako po pitanju struke tako i po pitanju selekcije igrača. Taj model se već dugo sprovodi, kao trener formiran sam u Španiji, u sistemu koji je uspešan. Naša generacija, svetski šampioni su i dalje aktivna vrednost koju imamo i iz koje treba da izvučemo nabolje. Španija je bila prvak sveta, evropski prvak, olimpijski šampion i onda su to uradili kao seniori. Mi smo bili prvaci Evrope sa U19, prvaci sveta sa U20 selekcijom.“
"Imamo igrače, puno igrača koji imaju bazične kvalitete, tehničke i talenat, ali i fizičke. Sad treba da se uradi ispit karaktera, da se vidi šta i kako kada se bude radilo sa njima.“
"Svako dolazi u reprezentaciju spreman da da svoj maksimum, da se izbori za mesto u timu, gledaćemo da takvu konkurenciju zadržimo u pozitivnim kontekstu, da gledamo da ako neko nije tu da počne utakmicu, da bude tu, da završi utakmicu.“
"Nikad nisam izgubio kontakt sa srpskim fudbalom, ali drugačije je kad ste tu. Postoji sportsko takmičenje, ali mi je potrebno da upoznam i druge aktere. Moj lični fokus usmeren je na pozitivne, dobre stvari u našem fudbalu. Ne želim da menjam stvari na koje ne mogu da utičem i da nam one budu prepreka u zadatku koji je pred nama.“
"Želim da razjasnim moj odabir stručnog štaba. Ima dosta stranaca i ljudi sa kojima sam radio do sada. Ja sam spremao utakmice protiv Reala, Barselone i drugih španskih klubova i oni su mi pomagali svuda gde sam radio. Gledaću da uklopim svoj stručni štab sa ljudima koje smo izabrali iz Srbije.“
"Obavio sam razgovor sa Dušanom Tadićem, nismo ga završili jer ima obaveze u klubu. Slažem se, njegove kreatorske stvari mnogo znače ovom timu.“
"Cilj treba da bude povratak publike na naše najveće stadione, a to su stadioni u Beogradu. Da bismo došli do toga, moramo da se fokusiramo na okupljanje, male zadatke koje imamo, da vraćamo igračima poverenje, samopouzdanje, da znaju koje su njihove funkcije, da igraju kao tim, da pokrenu dobru energiju, a dobri rezultati će vratiti publiku i nas na pravi put. Sve je proces koji moramo da sprovodimo.“
Sve ovo lepo zvuči ali... Sada se samo postavlja pitanje da li će Paunović nastaviti ono što je počeo u Londonu i Leskovcu, odnosno da li će ukoliko to prihvati Srbija jednog dana, za tri ili četiri godine, slaviti njegovo ime kao što danas Norveška slavi Steleu Solbakena.
Ko je Solbaken? Selektor koji je sa reprezentacijom Norveške napravio podvig u nedavno završenim kvalifikacijama. Zabeležio je osam pobeda u kvalifikacionoj grupi uz fantastičnu gol-razliku 37:5 i tako izborio direktan plasman svog tima na predstojeći šampionat sveta. Kraj je začinio neverovatnim trijumfom nad Italijom u Italiji od 4:1.
Četvorogodišnji ugovor sa Savezom Norveške potpisao je 2020. pošto je njegov prethodnik Lars Lagerbek podneo ostavku posle neuspeha u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo.
S njim u ulozi selektora Norvežani nisu izborili plasman na SP 2022. Takođe ni na EURO 2024. u Nemačkoj. Nisu blistali ni u Ligi nacija. Sada sve to pada u zaborav. Solbaken je radeći u kontinuitetu pet godina stvorio mašineriju koja teško prima i neverovatno lako postiže golove. Istina, zahvaljujući najviše moćnom Halandu. Od 37 postignutih ‒ 23 su njegova.
Da li je Srbija spremna da Paunoviću oprosti usputne neuspehe koje je Norveška oprostila Solbakenu?
Sport
18.10.2025. 21:15
Poslednja finta kapetana broda koji tone
Za istu misiju Paunović takođe ima puno vremena. Tačnije malo više od 300 dana do prve takmičarske utakmice. One u Ligi nacija...
U septembru i oktobru Srbija će zapravo odigrati četiri utakmice u A grupi Lige nacija. Protiv koga, još se ne zna. Zna se, međutim, da je Srbija u trećem šeširu zajedno sa Belgijom, Engleskom i Norveškom. U prva dva su Portugal, Španija, Francuska i Nemačka, odnosno Italija, Holandija, Danska i Hrvatska. Iz četvrtog šešira eventualni rivali Paunovićevim izabranicima mogu da budu selekcije Velsa, Češke, Grčke ili Turske. Ko god bude protivnik, zadatak je da se što manje utakmica izgubi.
Posle slede kvalifikacije za EP 2028. Igraće se u 12 grupa sa po četiri ili pet timova. Samo prvoplasirane ekipe obezbeđuju direktan plasman. Promena je što u baraž neće svi drugoplasirani kao do sada, već samo osam najboljih koji će biti rangirani na zajedničkoj tabeli. Ovom oktetu pridružiće se i četiri najbolje ekipe iz Lige nacija, što znači da je u zvaničnim utakmicama koje predstoje za Srbiju važan ne samo svaki bod, već i svaki gol.
"Imamo puno posla, ali jasno vidim potencijal i viziju koju želim da gradim. Volim kada je moja ekipa dinamična, kada napadamo na različite načine i sa smislom, u skladu sa našim mogućnostima“, izgovorio je novi selektor posle utakmice u Leskovcu.
Utisak je i da su novog selektora na pravi način prihvatili i reprezentativci, da veruju u ono šta i kako radi.
"Svaki novi selektor, svaki novi trener uvek donese nešto novo. Veljko je doneo energiju, to smo pokazali, nadam se da ćemo tako i nastaviti“, izjavio je iskusni Aleksandar Katai.
Slično misle i drugi, neki su to i javno rekli. Ne sme se, međutim, zaboraviti ni to da su na početku reči hvale reprezentativci imali i za Piksija Stojkovića. Onda je sve to bačeno niz reku, Piksi je u međuvremenu postao krivac, a oni i srpski reprezentativni fudbal s njima ‒ njegove (nevine) žrtve.
Da Paunović može da uspe, ima i primer iz svoje kuće iz ne tako daleke prošlosti. Oni koji pažljivo prate nacionalni tim prisetiće se da se nešto lično događalo i pre dvadesetak godina. U trenutku kada je selekcija, tada Srbije i Crne Gore, ostala bez šansi da se plasira na šampionat kontinenta u Portugalu, u finišu kvalifikacija u selektorsku fotelju zaseo je Ilija Petković. Odigrao je za plasman nebitnu utakmicu protiv Italije u Beogradu nerešeno 1:1, a zatim u poslednjem kolu trijumfovao (3:2), takođe u meču koji je za sve druge osim za njega i njegov stručni štab bio formalnost, protiv Velsa u gostima. Bio je to zalet za nacionalni tim koji je vrlo brzo kvalifikacije za SP završio ispred Španije bez poraza i sa samo jednim primljenim golom.
Da li Veljko Paunović može možda nešto slično da ponovi i da Srbiji kroz kvalifikacije obezbedi mesto među učesnicima EŠ 2028? Makar se cilja domogao i preko baraža.
Možda i može. Imaće novi srpski selektor priliku da deo svojih zamisli realizuje i kroz odmeravanje snaga svog tima na prijateljskim utakmicama. Istina, tek u martu. Do tada moraće, pod jedan, da iz reprezentacije i oko reprezentacije odstrani neke loše navike i vampire svih mogućih vrsta koje mu je u amanet ostavio Piksi Stojković.
Moraće Paunović i da menja tim, da podmladi reprezentaciju jer nekim standardnim reprezentativcima polako ističe rok upotrebe. Na mečevima koje je vodio pružio je šansu devetnaestorici. Protiv Engleza meč su počeli Rajković, Mimović, Milenković, Pavlović, Terzić, Gudelj, Lukić, Ilić, Živković, Vlahović, Kostić. Još su igrali Stanković, Grujić, Jović, Radonjić i Samardžić.
Protiv Letonije, u nešto izmenjenoj formaciji, prvi zvižduk sudije dočekali su na terenu Rajković, Eraković, Milenković, Pavlović, Kostić, Lukić, Grujić, Živković, Samardžić, Radonjić i Jović. Šansu su posle dobili i Mimović, Stanković, Gudelj, Katai i Milošević.
Očekivao se sa dolaskom Paunovića i povratak u reprezentaciju Dušana Tadića i braće Milinković Savić. Takođe i Svilara. Samo za ovog poslednjeg Paunović je izgovorio da se čuo sa njim i da mu je ovaj odgovorio kako nema nameru da brani bilo kad za Srbiju.
Međutim, hteo ‒ ne hteo, novi selektor moraće i da podmladi tim. Tim pre što će raditi na duge staze. Neke reprezentativce od reprezentacije će udaljiti prirodna selekcija, neke uprkos tome što imaju kvalitet način na koji doživljavaju nacionalni tim. Sigurno je jedno, a to je da onima koji u dresu nacionalnog tima igraju sa manje entuzijazma, volje i htenja nego što to čine u dresovima klubova čije boje brane, u nacionalnim timu neće biti mesta. Bar dok je Paunović selektor.
Srbija ima kvalitet i među onima koji dolaze. Momci imaju talenat, ali ne i iskustvo. Paunović je neke od njih upoznao. Druge će tek upoznati.
Mimoviću je u Londonu dao šansu na poziciji desnog beka, priliku da se dokaže dobio je i Stanković. Sasvim je sigurno da će na nekom njegovom budućem spisku uvek biti i Vanja Dragojević (Partizan), Jovan Milošević (Partizan), Ognjen Ugrešić (Partizan), Vasilije Kostov (Crvena zvezda), Kosta Nedeljković (Lajpcig), Andrija Maksimović (Lajpcig), Mihajlo Cvetković (Anderleht), Veljko Milosavljević (Bornmut) ili Lazar Jovanović (Štutgart).
O tome ko bi osim pomenutih mogao u perspektivi da obuče dres nacionalnog tima Paunović će uskoro razgovarati i sa Zoranom Mirkovićem, selektorom U21 selekcije.
Obećao je novi selektor i da će biti u bliskom kontaktu sa selektorima svih drugih mlađih selekcija, da će zajedno kreirati i promovisati novu strategiju koja bi u dogledno vreme trebalo da vrati ugled ne samo nacionalnom timu, već i generalno fudbalu u Srbiji.
Najveći problem biće golovi. Njih je malo, a za njih se i zbog njih se zapravo i igra fudbal. U poslednje vreme strelci u uglavnom bili Mitrović i Tadić. S vremena na vreme i Vlahović, Jović... Onima iz srednjeg reda kao da je bilo zabranjeno da tresu mreže i kreiraju igru. Uglavnom su bili zaduženi da je kvare. Misli se na igru protivnika. Zvuči takođe neverovatno, ali je istina da su štoperi Pavlović i Milenković u Piksijevo vreme češće pogađali mrežu protivnika nego svi vezni igrači zajedno.
Konkretno. Standardni Gudelj je samo jednom bio strelac, Kostiću je to pošlo za rukom tri puta, ali na sedamdeset i nešto utakmica. Andrija Živković je pogodio jednom, Saša Lukić dva puta. U svojim klubovima, međutim, češće pogađaju mrežu protivnika. Da ubuduće ne bi imali učinak kao kod Piksija, Paunović će morati nešto da menja. Neki klinci, pre svih Stanković, pokazali su da to znaju i mogu bez obzira na to što igraju na sredini terena.
Sve to oko tima je posao Paunovića i njegovih saradnika. I igra i taktika, formacija u kojoj će se igrati i ko će igrati. Važna je i ta čudesna hemija u timu i oko tima. Možda u ovoj priči i najvažnija jer u tom delu, utisak je, "roba“ ma kog kvaliteta da je bila brzo se kvarila. Svežih dokaza je mali milion. Zato i oni koji su angažovali Paunovića, ali i svi oni koji su bili za to da se angažuje Paunović, moraju da shvate da je ubuduće reprezentacija i njihova briga jednako koliko i Paunovićeva.
Na ispisuje ovih dana na svom instagramu Veljko Paunović slučajno rečenicu "zajedno vratićemo srpski fudbal tamo gde mu je mesto“. Kroz sve nudi i nadu da će ipak i uprkos svemu potpisati taj ugovor na duže staze.
A šta ako ne potpiše? Ništa, reprezentacija Srbije će i dalje postojati i igrati kvalifikacije sa više ili manje uspeha. Međutim, ono što je sigurno jeste da Srbiji u ovom trenutku ne treba selektor s filozofijom "hoću-neću“ ma kako da se zove ili ma koliko da ga fudbalski narod želi.
Sport
04.08.2025. 15:25
Fudbalska sećanja PREDRAGA TOMIĆA: "Dočekali su nas kao Tita"
Sport
23.07.2025. 22:10
ALEKSANDAR JANKOVIĆ: "Dok ne postoji strah od odgovornosti, neće biti ni odgovornosti"
Komentari
