Sport
06.11.2025. 13:20
Sport
10.11.2025. 19:35
Zoran Šećerov
VELJKO PAUNOVIĆ
Strast kao zaštitni znak selektora br. 13
Srbija je dobila novog fudbalskog selektora. Baš onog koga je godinama unazad silno i htela i želela. Da li i onog pravog – brzo će se saznati.
Prvi test Veljko Paunović imaće 13. novembra u Londonu protiv Engleske, a drugi tri dana kasnije u duelu sa Letonijom u Leskovcu. Oba meča su, bar za srpsku reprezentaciju, biti ili ne biti. Nisu, nada se Srbija, i za Veljka Paunovića.
Da bi Paunović i njegovi izabranici stigli do baraža, što je želja i poslednja nada Srbije koja ne voli toliko fudbal koliko pobede svoje fudbalske reprezentacije, neophodno je da "orlovi“ u Londonu pobede ili uzmu bar bod, i naravno tri u Leskovcu. Deluje nemoguće i vraški teško uprkos tome što je u fudbalu sve moguće.
Ko je Veljko Paunović? Stariji ljubitelji fudbala ovog 48-godišnjaka rođenog u Strumici (Severna Makedonija) pamte kao talentovanog fudbalera koji je sa samo 18 godina napustio Partizan, klub u kome je njegov otac Blagoje, kao prvotimac i reprezentativac Jugoslavije, ostavio neizbrisiv trag.
Od 1995. do 2003. Veljko je nosio dres Marbelje, Atletiko Madrida u tri navrata, zatim i Majorke, odnosno Tenerifa. Bio je i član nemačkog bundesligaša Hanovera u kome je odigrao samo šest utakmica da bi se opet vratio u Španiju i obukao dres Hetafea. Pune dve sezone bio je golgeter i jedan od najboljih igrača u timu koji je sa klupe predvodio slavni Bernard Šuster. Kratko je igrao iz za ruski Rubin iz Kazanja, takođe i špansku Almeriju iz koje se vratio tamo gde je i započeo svoju fudbalsku priču, u beogradski Partizan.
Česte povrede stopirale su ga da u nastavku karijere pokaže sve što zna, ali se nije predavao. Vratio se na teren da bi bankovni konto dopunio u dresu američke Filadelfije posle čega je stavio tačku na karijeru.
Fudbala se, međutim, nije odrekao. Nastavio je kao trener i to u mlađim selekcijama Srbije. Najveći uspeh ostvario je 2015. sa U20 reprezentacijom koja se sa Svetskog prvenstva održanog na Novom Zelandu vratila kao pobednik.
Svi su priznali, uradio je kao selektor sjajnu selekciju. U timu koji je preslišao planetu igrali su i na pravi način fudbalski maturirali izuzetno talentovani momci – golmani: Predrag Rajković (Crvena zvezda), Vanja Milinković Savić (Vojvodina), Filip Manojlović (C. zvezda); odbrana: Milan Gajić (OFK Beograd), Nemanja Antonov (OFK Beograd), Miloš Veljković (Totenhem), Srđan Babić (Vojvodina), Stefan Milošević (Spartak), Vukašin Jovanović (C. zvezda), Miladin Stevanović (Partizan), Radovan Pankov (Vojvodina); sredina terena: Saša Zdjelar (OFK Beograd), Nemanja Maksimović (Astana), Mijat Gaćinović (Vojvodina), Sergej Milinković Savić (Genk), Marko Grujić (C. zvezda), Filip Janković (Katanija), Andrija Živković (Partizan); napadači: Ivan Šaponjić (Partizan), Staniša Mandić (Čukarički), Stefan Ilić (Spartak).
Da li možda znate gde su ovi momci danas? I koliko su postigli u svojim karijerama? Pitanje je i da li bi da su i kao seniori ostali na okupu, ako ne svi a ono kvalitetnija većina, možda napravili još jedno rezultatsko čudo.
Kao trener, Paunović nikada nije radio u srpskim klubovima. Bilo je istina ponuda, najčešće iz Partizana, ali njegov odgovor je uvek bio ne. Dokazivao se u inostranstvu. Četiri sezone proveo je u Čikagu, a onda se preselio na britansko ostrvo sa zadatkom da Rading, klub sa nestvarno dugom tradicijom, vrati u englesku Premijer ligu. Bio je nadomak cilja, ali nije uspeo. Više zaslugama drugih nego svojom. Posle 18 meseci napustio je Englesku i preselio se u Meksiko. S uspehom je vodio tamošnje klubove Gvadalaharu i Tigers da bi onda kao trener napravio mali podvig u Španiji. Skromni, misli se na budžet i igrački kadar, Ovijedo je posle 24 godine vratio u La ligu.
Start Ovijeda među najboljima nije bio blistav. Ili ne onoliko dobar koliko je to želeo nadobudni i iznad svega bahati, nestrpljivi gazda kluba, Meksikanac Hasus Martinez. Kako je u njegovim rukama bio "i nož i pogača“, bez "hleba“ je ostao trener. Navijači Ovijeda ovu glupost prebogatom Martinezu još nisu oprostili. Da li će mu uskoro otpevati i "La kukaraču“, ostaje da se vidi.
Sve je iskoristila fudbalska Srbija. Posle bruke i očajnih rezultata u kvalifikacijama za SP ponovo je aktivirana priča da Paunović preuzme kormilo broda koji opasno tone. Toliko duboko da su šanse "orlova“ svedene na minimum da se nađu među učesnicima predstojećeg prvenstva sveta na kome će učestvovati pola sveta. Srbija verovatno neće. Ili možda i hoće. Nada je baraž. I, možda, čarobni štapić Veljka Paunovića.
Možda toliko i nije bitno, ali nije suvišno naglasiti da je reč o fudbalskom globtroteru čije se ime u svetu fudbala izgovara s poštovanjem. Porodičan je čovek ponosan na stabilan brak i četvoro dece. Uz trenersko zvanje ima i maksimalno fudbalsko obrazovanje. Takođe je i poliglota. Tečno govori čak pet stranih jezika.
Od kako je Srbije, dakle od 2006. godine, na poziciji selektora nacionalnog tima smenjivali su se Havijer Klemente, Miroslav Đukić, Radomir Antić, Vladimir Petrović Pižon, Siniša Mihajlović, Ljubomir Drulović, Dik Advokat, Radovan Ćurčić, Slavoljub Muslin, Mladen Krstajić, Ljubiša Tumbaković i Dragan Stojković Piksi. Na ovom spisku ime Veljka Paunovića zavedeno je pod rednim brojem 13.
Neki su se obrukali, drugi nisu. Ove druge obrukali su neki drugi. Konkretno, predsednici Saveza. Misli se na Antića i Muslina. Nekadašnji trener Real Madrida, Atletiko Madrida i Barselone bio je selektor pod čijim je uticajem reprezentacija Srbije počela da igra moderan fudbal. Insistirao je na igri od noge do noge koja je za najbolje srpske fudbalere bila punih 20 godina neka vrsta male tajne. Rezultati nisu izostali, nacionalni tim predvođen Antićem plasirao se na SP u Južnoj Africi uz napomenu da je na svim utakmicama reprezentacija imala podršku navijača.
Da nije pao u nemilost Tomislava Karadžića, tadašnjeg predsednika FSS-a koji ga je na ružan način smenio, sasvim je moguće da bi sve danas u srpskom fudbalu možda izgledalo drugačije.
U nemilost predsednika FSS-a, ovog puta fudbalskog anonimusa i svefudbalskog laika Slaviše Kokeze, pao je i Slavoljub Muslin. Njegova selekcija nije istina igrala lepršavo kao Antićeva, davala je malo golova, ali ih je i teško primala. Insistirao je na defanzivi i maksimalnoj disciplini u igri. Bilo je to sasvim dovoljno da se izbori plasman na SP u Rusiji. Međutim, Muslin Rusiju nije video. Svemoćni Slaviša Kokeza ga je bez zbogom oterao iz nacionalnog tima i na njegovo mesto postavio Mladena Krstajića koji se na najvećoj planetarnoj fudbalskoj smotri kao selektor propisno obrukao. I sebe i fudbalsku Srbiju.
Isto se dogodilo i Piksiju. Prvo je s reprezentacijom u ulozi selektora i uz ogromnu podršku javnosti izborio mesto na šampionatu sveta, a onda i dve godine kasnije na Prvenstvu Evrope. Srpski nacionalni tim je, međutim, na oba takmičenja razočarao igrom bez igre i ideje za dušu fudbalskog navijača.
Piksi je od svih ostvario zapravo najviše. Vezao je plasmane na SP u EŠ što pre njega niko nije upeo. Teško da će tako skoro neko isto uspeti i posle njega. Za razliku od prethodnika koje su "upucali“ predsednici Saveza, Piksi je "ubio“ sam sebe. Oni bliski reprezentaciji kažu – neznanjem.
U ovoj rečenici je i odgovor na pitanje zašto Srbija verovatno neće igrati na predstojećem šampionatu sveta. Piksi je u kvalifikacijama sa selekcijom koja nije znala šta i kako na terenu razočarao i sebe i sve one koji su navijali za nacionalni tim.
Iz naše grupe siguran odlazak obezbedila je Engleska bez obzira na ishod dve preostale utakmice. Još postoji nada da bi Srbija mogla da nadmaši Albaniju od koje je izgubila kao domaćin i eventualno se nađe u baražu. Takođe, pred dva odlučujuća meča Albanci, kojima bi ukoliko se plasiraju to bio debi na planetarnoj smotri, imaju ne samo bolju poziciju na tabeli i bod više, već i bolju gol-razliku od srpskog nacionalnog tima.
Da bi osigurala baraž, Srbija mora da pobedi. U obe utakmice (13. 11. Engleska; 16. 11. Letonija). U ovoj računici nema, međutim, odgovora da li to i može.
Paunović nije došao u Srbiju da bi gubio utakmice i lični ugled. Takođe i da u Srbiji bude selektor samo u novembru.
"Veljko Paunović je od prvog dana pregovora pokazao da mu je interes fudbalske reprezentacije ispred svega. Njegov prioritet nije bio ugovor niti finansijski uslovi, već da se odmah stavi na raspolaganje Fudbalskom savezu Srbije i preuzme ekipu u ovako važnom trenutku. Naglasio je da želi da svu svoju energiju usmeri na predstojeće utakmice protiv Engleske i Letonije, odlučan da se bori dok god postoji i najmanja šansa za uspeh. Verujemo da će svojim dolaskom uspeti da motiviše igrače i podigne atmosferu u timu, kako bismo pokušali da preokrenemo stvari u našu korist. Ne predajemo se dok god postoji i poslednji promil šanse“, obavestio je fudbalsku javnost Branko Radujko, generalni sekretar FSS-a, koji je boraveći u Madridu i dogovorio saradnju sa Paunovićem.
Novoustoličeni selektor, međutim, ne žuri. Svestan koliko je vruć krompir dobio u ruke, o svemu govori, istina za inostrane medije, hladne glave.
"Ne može se očekivati da se odmah naprave neke promene. Najbitnije je pripremiti ekipu da je fokusirana i spremna, da radimo stvari koje funkcionišu. Cilj je da za početak igrače stavimo u sistem i pozicije gde su najbolji i da odatle počnemo da gradimo stvari.“
Da bi Paunović na sve stavio i svoj trenerski pečat, neophodna je pre svega bolja komunikacija i stvaranje takvog odnosa sa igračima iz koga bi se izrodilo poverenje u njega i njegove odluke. Do juče baš tu je bio možda i najveći problem.
Insajderi su očigledno dobro obavili svoj deo posla, Paunović je već na startu dobio informaciju gde najviše škripi. U sličnoj poziciji bio je i Radomir Antić kada je preuzimao nacionalni tim samo 15 dana pre početka kvalifikacija za SP. Upravo zato što je zahvaljujući iskustvu uspeo da za kratak period uspostavi disciplinu i jedinstvo u nacionalnom timu i da usput pozicionira sve igrača na pozicije na kojima su igrački najmoćniji, dogodili su se i željeni rezultati. Sada svi znaju i to da je bilo potrebno samo malo sreće pa da se i na samom šampionatu dogodi isto i da se Srbija iz daleke Južne Afrike vrati s osmehom na licu.
Sport
26.10.2025. 19:10
GORAN NEGIĆ: I nepogrešivi greše, Filipa Krasoa izbacio je iz tima
Da se ne šali i da nema nameru da improvizuje, Paunović je uz blagoslov FSS-a okupio oko sebe i stručni štab u kojem su uglavnom stranci. Ili ljudi s kojima je godinama unazad sarađivao na ovaj ili onaj način i stručnjaci kojima bezrezervno veruje. Srbima, s razlogom, ne veruje. Bar za sada.
Najzvučnije ime je svakako Kvinton Forčun, nekadašnji fudbaler Mančester junajteda iz vremena kada je ovaj klub bio među najboljima u Evropi. Poreklom je Južnoafrikanac i već pet punih godina je jedan od najbližih Paunovićevih saradnika.
Uz Veljka Paunovića biće, u ulozi prvog asistenta, i Nuno Gomeš. Reč je o nekadašnjem igraču Sportinga, a ne mnogo poznatijem istoimenom reprezentativcu Portugala iz redova Benfike. U Paunovićevom stručnom štabu na istoj poziciji bio je i u Engleskoj, Meksiku i SAD.
Treći bitan saradnik u novom Stručnom štabu biće Argentinac Klaudio Arseno. Zajedno su, on i Paunović, radili u meksičkom Čivasu i posle u Ovijedu. Međutim, za sve njih, pa i Paunovića koji je bio selektor pre 10 godina, najveći problem biće prilagođavanje novom sistemu, odnosno prelazak sa klupskog na reprezentativni sistem rada.
Deo Stručnog štaba još su i Klaudio Pesuto, Hesus Garido i Alberto Martinez.
Uprkos (ne)poverenju, uz Paunovića će biti i nekoliko srpskih stručnjaka. Pre svih u ulozi kondicionog trenera i trenera golmana. Ali to nije sve. Važan šraf stručnog tima trebalo bi da bude Aleksandar Rogić, stručnjak sa bogatim "si-vijem“. Radio je i u Stručnom štabu Radomira Antića 2010. na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi. Pre nego što je dobio poziv Paunovića sarađivao je sa Markom Nikolićem u atinskom AEK-u.
Ovaj i ovakav stručni štab zapravo je i nagoveštaj onog kako će i na koji način srpska reprezentacija igrati sutra i čiji će se stil igre preferirati. Uz uslov da Paunović i njegovi saradnici, pred kojima je izuzetno puno posla, taj dan dočekaju.
Zato bi zbog tog sutra i bilo sjajno da reprezentacija u predstojećim utakmicama, ako već ne može da napravi podvig, bar odigra maksimalno korektno i povrati poverenje nacije, odnosno nadu da srpski reprezentativni fudbal uprkos glupostima kojima je okovan ima budućnost.
Paunoviću i njegovim saradnicima treba vreme, ali i bezrezervno, ne samo u priči, već i na delu, poverenje onih koji su ih angažovali. Za ostalo će se sam pobrinuti.
U značenju njegovog imena, Veljko, kriju se tri karakterne vrednosti: precizan, direktan i mudar vizionar. Uz to je i uvek iskren, odnosno neko ko je spreman da se bori za ideale.
Kad ne zna, pita. Nikad nije krio da je u fudbalskom svetu imao tri uzora i tri čoveka u koja nikada nije posumnjao, čije je savete i sugestije znao da sasluša.
Naravno, najveći fudbalski uticaj na njega imao je otac Blagoje, "blago od čoveka“, kako su ga predstavljali svi oni koji su imali čast da ga upoznaju i s njim sarađuju.
"On mi je usadio ljubav prema fudbalu. Uticao je na moju odluku da u vreme teškog života u Srbiji, kada je budućnost moje karijere u Partizanu bila neizvesna, prihvatim ponudu Atletiko Madrida i kao 17-godišnjak odem u Španiju. Najviše je uticao na mene i kao fudbalera i kao trenera“, govorio je Veljko pre puno, puno godina.
Pričao je, ne jednom, i to kako je posle svake utakmice razgovarao sa ocem i koliko su mu ti razgovori bili dragoceni. Dok je Radomir Antić bio živ, često se savetovao i sa njim, a danas to čini sa legendarnim Borom Milutinovićem čiji je ugled u svetu fudbala nemerljiv.
Pamti se i jedna Paunovićeva izjava posle velikog uspeha U20 selekcije na Novom Zelandu.
"Preneću ljudima u FSS-u šta mislim da je sada potrebno da iskoristimo ovu situaciju kako bismo stigli na sledeći nivo. U fudbalu je isto kao i u životu. Gde staneš, od te tačke dalje ideš nadole. Mi smo sada u usponu i treba ovo da iskoristimo za dalje.“
Veljko Paunović je tada rekao šta je imao. Nisu ga poslušali, a Srbija nije iskoristila na pravi način ono što je imala. Zato, srpski fudbal i dalje ide – nadole.
Zbog svega nije zgoreg podsetiti i na još jednu njegovu misao koja se odnosi na mentalitet koji je u srpskom fudbalu uglavnom krivac za svaki neuspeh. Pogotovo za poraze u poslednjim minutima.
"Mentalitet je nešto što se vežba kao i svaki drugi aspekt igre. Dakle, na svakom treningu i na svakoj utakmici. Fudbal se sastoji iz četiri elementa igre: tehnike, taktike, fizike i mentaliteta. Kad imaš ove četiri stvari, onda je sasvim moguće da ćeš imati i petu, a to je sreća. Ali na nju treba da utičeš, a ne da je čekaš kao dar s neba. Kad kažu imali ste sreće, odgovor je da, ali je i istina i to da smo se svojim mentalitetom borili dovde, da smo pritisli protivnika i naterali ga da lopta uđe u gol.“
Paunović ima i neka svoja pravila koja koristi gde god da radi i od kojih ne odstupa. Na pitanje kako izgleda njegov prvi kontakt sa fudbalerima odgovara:
"Kad dođu, pitamo ih, mislim na nas iz Stručnog štaba, šta im treba da budu bolji, šta žele od stručnog štaba, da li im je hrana dobra. Istovremeno ih obaveštavamo da treba da znaju i šta moraju da ispune. To je dogovor, tako funkcionišemo. Takođe, i da u toj našoj priči niko nikoga ni na šta ne sme da prisiljava.“
Voli fudbal i fudbal u kojem je prvi cilj dati gol.
"Uvek težimo tome, uvek idemo ka golu, uvek jurimo gol više.“
Ceni strast, jednako pojedinačnu koliko i timsku.
"Fudbalerima uvek kažem da je strast iskra koja treba da rasplamsa njihov potencijal. Strast je neizbežna u fudbalu.“
Govoreći o svojoj fudbalskoj filozofiji, ističe i ulogu kapitena.
"Suština je da se među reprezentativcima prepozna lider, neko ko ima liderske osobine. I zna se, ko ne sluša kapitena isto je kao i da ne sluša stručni štab. Ukoliko igrači to zloupotrebe, kapiteni više nikada neće biti kapiteni niti će biti u selekciji. Jako je bitna komunikacija sa kapitenom, igračima, stručnim štabom. Volim ljude koji su profesionalci i koji imaju tu vrstu entuzijazma da rade i ispunjavaju zadatke.“
Kad je angažovan, gensek FSS-a je naglasio da je prvi Paunovićev zadatak da u tim vrati one reprezentativce koji su manje ili više glasno rekli da se neće odazivati dok je selektor Dragan Stojković Piksi.
Za duele sa Engleskom i Letonijom Paunović je pod zastavu pozvao 27 fudbalera. Golmani: Slobodan Rajković, Đorđe Petrović, Veljko Ilić; odbrambeni igrači: Strahinja Pavlović, Nikola Milenković, Miloš Veljković, Veljko Milosavljević, Ognjen Mimović, Strahinja Eraković, Mihailo Ristić, Aleksa Terzić; vezni igrači: Saša Lukić, Ivan Ilić, Marko Grujić, Nemanja Gudelj, Aleksandar Stanković, Vanja Dragojević, Andrija Živković, Lazar Ranđelović, Filip Kostić, Luka Ilić, Lazar Samardžić; napadači: Dušan Vlahović, Luka Jović, Petar Ratkov, Aleksandar Katai, Nemanja Radonjić.
Ovo je onaj širi spisak na kome nema braće Milinković Savić, takođe ni bivšeg kapitena Tadića, povređenog Aleksandra Mitrovića. Paunović za ovu akciju ne računa ni "na neku svoju novozelandsku decu“. Pre svih na Milana Gajića, Mijata Gaćinovića i Sašu Zdjelara, takođe i Maksimovića koji je golom protiv Brazila doneo Srbiji svetsku titulu.
Od "novozelanđana“ na spisku su golman Rajković, Miloš Veljković i Marko Grujić. Iz grupe perspektivnih, dakle onih koji bi trebalo da budu okosnica neke nove selekcije, poziv su dobili Veljko Milosavljević, Ognjen Mimović, Aleksa Stanković, Vanja Dragojević i Lazar Ranđelović.
Sigurno je da će ovaj spisak izazvati i malu polemiku. Ponajpre zato što su na njemu neki fudbaleri čija je forma u ovom trenutku upitna, kao i igrači koji u svojim klubovima nemaju status standardnih prvotimaca. Veljko će i njima očigledno pružiti šansu. Da shvate gde su. Ali, samo ovog puta.
Nema ni drugih iznenađenja, debitanata. Liči na spisak koji je u sličnim prilikama proteklih godina diktirao i Stojković Piksi. Zašto?
Zato što Srbija u ovom trenutku nema kvalitet, odnosno mogućnost da sastavi tim od igrača čiji je rejting, čast izuzecima, iznad onog što se zove dobar prosek. Činjenica je, takođe, i to da srpski igrači nisu lideri u svojim ekipama, a kad je tako bolje je uzalud se ne nadati.
Paunović se, dakle, opredelio za iste one igrače koji su počeli kvalifikacije. Ako su ih već počeli traljavo, ne moraju isto tako i da ih završe. Red je da u dva preostala meča, najviše zbog sebe i svoje buduće karijere, pruže maksimum, da eventualno naprave i podvig i sa dve dobre utakmice možda i pobede, izbrišu sve one brljotine iz skore prošlosti.
Selektorov zadatak je bez obzira na to u kom sastavu i u kojoj formaciji će se igrati, i u trenutku kada je praktično sve izgubljeno, da u ova dva meča probudi uspavanu strast u onima koji nose majicu sa državnim obeležjima. Takođe, i da kroz ove dve utakmice reši sa samim sobom dileme na koga ubuduće može da računa. Na proleće njegov spisak neće biti ni nalik na ovaj.
Srpskoj reprezentaciji, uz fudbalske znalce, trebaju i fudbalski ratnici spremni da poginu za svaku loptu. Piksi ih je možda i imao, ali ih je loše hranio. Paunović to mora da ispravi.
U suprotnom, pričaće se kako Srbija ima i 13. selektora koji je na klupi debitovao 13. u mesecu i vrlo brzo, možda kroz 13 dana ili meseci, od svega digao ruke. Ono što mu želimo, ma koliko 13 bio nesrećan broj, da selektor bude 13 godina.
Sport
18.10.2025. 21:15
Poslednja finta kapetana broda koji tone
Sport
25.09.2025. 12:04
"Sve što sam želeo da kažem govorio sam na terenu"
Sport
30.09.2025. 14:20
DRAGAN OKUKA: "U Srbiji su treneri sve manje treneri"
Komentari
