Igre oko Olimpijskih igara

Tokio, najveći grad i prestonica Japana, od 24. juna do 9. avgusta 2020. biće domaćin 32. Letnjih olimpijskih igara. U konkurenciji Madrida i Istanbula, organizacija je dobijena još u septembru 2013. na zasedanju MOK u Buenos Ajresu. Domaćinima iz Zemlje izlazećeg sunca to je omogućilo da se bez žurbe, ali i uz bezbroj (ne)predviđenih teškoća pripremaju za ovaj veliki događaj i istinski spektakl kako mnogi s pravom nazivaju Letnje olimpijske igre. One su zapravo (od)uvek bile arene besmrtnika i nešto malo više od ubitačno napornih sportskih nadmetanja.

Prestonica Japana, danas megapolis sa skoro 14 miliona stanovnika, bila je domaćin Olimpijskih igara i 1964. Jugosloveni su, tada u
Tokiju, 1964. slavili slavnog Miroslava Cerara. Iz daleke zemlje Slovenac se vratio u domovinu Jugoslaviju sa dve medalje - zlatom i bronzom osvojenim na zahtevnim gimnastičkim spravama. Jedan od junaka bio je i zlatni rvač Branislav Simić. Mermerna ploča sa njegovim imenom i danas privlači pažnju posetilaca na glavnom ulazu tokijske dvorane u kojoj su 1964. održana rvačka takmičenja. Na Igrama 1964. učestvovalo je 5.140 sportista iz 93 zemlje u 19 sportova. Na ovogodišnjim Igrama biće održana takmičenja u 33 sporta, što je rekord Olimpijskih igara. U program  nadmetanja vraćeni su bejzbol i softbol, a debitovaće karate, sportsko penjanje, surfovanje i skejtbord. Unutar košarkaških takmičenja uvodi se basket 3 na 3 a u sklopu biciklizma "medison" i "fristajl be-em iks". Muško- ženske kategorije su uvedene u atletici, plivanju, stonom tenisu, streljaštvu, triatlonu i džudou. U ovim sportovima takmičarski program je zaokružen na 18 disciplina sa ukupno 474 nova olimpijca, što broj učesnika Igara u Tokiju povećava na 11.000 u 33 sporta umesto dosadašnjih 10.500 sportista i 28 sportova.

Čini se da su loše vesti verni pratioci Olimpijskih igara. Ni ove u Tokiju nisu bile i neće biti izuzetak. Prva je stigla iz Organizacionog komiteta koji je građanima i državi, bez straha od harikirija, priznao da će operativni troškovi Igara biti znatno veći od predviđene tri milijarde dolara s koliko se Tokio kandidovao za organizaciju. Da zlo po domaćine bude veće, ovi troškovi nisu uključivali rashode za izgradnju novih sportskih objekata i druge infrastrukture povezane s Igrama. Bogati, što Japan uistinu jeste, nerado troše više nego što treba, ali kad se mora, onda se mora.

I skandali u MOK-u uzdrmali su predolimpijska leta uoči Igara u Tokiju. Na inicijativu američkih vlasti obelodanjen je slučaj kontroverznog biznismena iz Uzbekistana Gafura Rahimova, predsednika AIBA, koji je navodno jedan od najvećih svetskih trgovaca heroinom i drugim narkoticima. Iako nikada nije podignuta nijedna optužnica protiv njega, Amerikanci su insistirali i na kraju uspeli u osvetničkoj nameri da se boks izbriše iz programa Igara. Ipak, krajem 2019. MOK je odlučio da se plemenita veština uvrsti u program takmičenja na Igrama u Tokiju. Da li će ovo biti i oproštajni ples boksera amatera u ringu ili najava nekog boljeg sutra za boks u porodici olimpijskih sportova, pokazaće vreme.

Povezane vesti - Antiruska doping histerija

Olimpijski pokret na globalnom nivou, uz indirektno i diskretno mešanje politike, ozbiljno je uzdrman i odlukom Svetske antidoping agencije iz 2019. da izrekne četvorogodišnju suspenziju ruskim sportistima na svim velikim takmičenjima. Dakle, i Olimpijskim igrama. To ne znači da ruski sportisti neće moći da učestvuju i da se takmiče, ali ako se za tako nešto odluče, onda će to činiti bez obeležja svoje zemlje. Na najvećim sportskim takmičenjima u naredne četiri godine zabranjena je i zastava Rusije. Takođe neće biti intonirana ni ruska himna. Ovako drastična kazna usledila je zbog toga što je ruska

Antidoping agencija proglašena nepouzdanom, odnosno zato što je navodno manipulisala laboratorijskim podacima koji su predati istražiteljima u januaru prošle godine. Rusi će se žaliti, ali čini se, kako sada stvari stoje, da od toga neće biti ništa. Neko je hteo da se Rusi ne takmiče i u toj nameri je uspeo. Kad bi Svetska antidoping agencija bila dosledna, kada bi njena pravila jednako važila za sve, bolje upućeni tvrde da bi se sa velikih takmičenja, samim tim i Olimpijskih igara, u svet slale druge slike. One na kojima bi se bar polovina učesnika, ako ne i više, takmičilo bez obeležja zemlje koja ih je poslala na takmičenje.

Šta će osim mesta u istoriji i nemerljive slave uokvirene u oreol ikona dobiti najbolji sportisti na Igrama u Tokiju 2020? Sportisti sa pobedničkog postolja, u zavisnosti od stepenika, dobiće pre svega medalje s dimenzijom dodatne vrednosti jer ih je dizajnirao nadaleko čuveni Juniši Kavasniši. Kružnog su oblika, prečnika od 85 milimetara i, da li slučajno, likom Atine, grčke boginje mudrosti, pravde, umetnosti, rata i pobede. Daleko zanimljiviji podatak je da je svih 5.000 medalja, namenjenih najuspešnijima na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama 2020, napravljeno od recikliranog materijala, odnosno od 32 kilograma zlata, 3,5 tona srebra i 2,2 tone bronze.

Verovali ili ne, plemenita sirovina je izvađena iz šest miliona starih mobilnih telefona koje su organizatorima Igara poklonili građani Japana. Da li bi onda bilo iznenađenje ako takmičari na 32. Letnjim igrama dobiju, naravno na poklon, i mobilne telefone.

Na najvećoj i najprestižnijoj smotri sportskog sveta 2020. u Tokiju učestvovaće i srpski sportisti. Treći put na Igrama nakon osamostaljenja. Takođe biće to i peto učešće srpskih sportista na Letnjim olimpijskim igrama. Led je probijen još 1912. u Stokholmu kada je boje Kraljevine Srbije branio trkač Dragutin Tomašević.

U Londonu 2012. osvojene su četiri medalje, u Riju 2016. osam. U Zemlji izlazećeg sunca, 2020, cilj je da se osvoji bar 12. Oni kojima to pođe za rukom biće od države Srbije nagrađeni najvećim nagradama do sada. Za svaku zlatnu medalju sa po 55.000 evra u pojedinačnim i 50.000 evra u kolektivnim sportovima.

Do ovog trenutka čak 46 sportista Srbije definitivno je obezbedilo učešće na Igrama u Tokiju. To su vaterpolisti (11 takmičara),
odbojkašice (12 takmičarki), basket reprezentacija 3 na 3 (4 takmičara), atletičari Ivana Španović i Armin Sinančević, kajakašica Milica Starović i kajakaš Strahinja Stefanović, veslači Martin Mačković i Miloš Vasić, zatim strelci Zorana Arunović, Jasmina Milovanović, Damir Mikec, Duško Petrović i Dimitrije Grgić, plivači Vuk Čelić (800 m slobodan stil), Čaba Silađi (100 m prsno) i Anja Crevar (400 m), reprezentativke u tekvondou Tijana Bogdanović i Milica Mandić, odnosno rvači Stevan Mićić, Mate Nemeš i Mihail Kadžaja. Kroz kvalifikacije put do Tokija trebalo bi da potvrde i košarkašice (kvalifikacioni turnir je na programu od 6. do 9. februara u Beogradu), košarkaši (od 23. do 28. juna, Beograd), rukometašice (od 20. do 22. marta, Budimpešta), a među putnicima bi trebalo da bude još takmičara iz individualnih sportova. Pre svih, tenisera predvođenih Novakom Đokovićem. Trenutno drugi teniser sveta, ali i najbolji sportista planete u poslednjoj deceniji, nedavno je na zvaničnom sajtu ITF izjavio:

"Ono o čemu sanjam jeste medalja sa Olimpijskih igara u Tokiju 2020. Uvek nađem ekstra motivaciju i maksimum kada predstavljam svoju zemlju. Olimpijske igre su događaj sa najviše istorije", rekao je Đoković.

Motiv nad motivima u Tokiju imaju i srpske odbojkašice. Svet zna da su izabranice Zorana Terzića na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. godine osvojile srebrnu medalju. Ukoliko, međutim, u Tokiju izbore zlato, što je cilj koji ne kriju, srpske odbojkašice bi bile, istovremeno, vlasnice tri zlata - evropskog, svetskog i olimpijskog. Do sada to niko nije uspeo.

"O zlatu iz Tokija se već dugo priča, posebno posle evropske zlatne medalje. Međutim, još uvek ne razmišljamo o tome jer do jula ima još dosta vremena. Sigurna sam da ćemo kada dođe vreme za to ozbiljno shvatiti naš zadatak i pružiti maksimum na Olimpijskim igrama - izjavila je nedavno prilikom proglašenja Tijana Bošković, najbolja odbojkašica Evrope i najbolja sportistkinja Srbije za 2019.

Ukoliko se za Tokio, kroz kvalifikacije, plasiraju košarkašice i košarkaši, sasvim je moguće da će se ostvariti prognoza portala Olympicmedalspredictions, koji tvrdi da će u Riju Srbija osvojiti 13 medalja. U toj smeloj prognozi zlato se predviđa za Novaka Đokovića, basketaše 3 na 3 i vaterpoliste. Zanimljivo je da među srpskim osvajačima medalja nema košarkaša. Da li su oni koji su pravili prognozu neke stvari prevideli ili... Selektor Igor Kokoškov ima zadatak da kroz kvalifikacije trasira put košarkaša do Tokija. Na turniru u Beogradu rivali će biti Dominikanska Republika, Novi Zeland, Italija, Senegal i Portoriko. Na Igre ide samo pobednik grupe.

Povezane vesti - INTERVJU PROFESOR DR VLADIMIR KOPRIVICA: Najteže je napraviti pleja

"Poštujemo sve naše protivnike koji će biti na kvalifikacionom turniru, ali se ne plašimo nikog. Pristup svakoj utakmici će biti maksimalan, jer se radi o eliminacionom sistemu takmičenja gde se jedan loš dan i jedna loša utakmica kažnjavaju. Mi kontrolišemo našu pripremu za predstojeće leto. Želim našim igračima da budu zdravi, da imaju uspešne sezone sa svojim timovima, a onda da sakupimo sve najbolje što košarka u zemlji Srbiji ima i da ispunimo očekivanja ljubitelja košarke da se nacionalni tim kvalifikuje na Olimpijske igre u Tokiju", rekao je Kokoškov.

Mnogi kažu - kvalifikovaće se. Ima i  onih koji tvrde da će se u tom slučaju okititi zlatom. Garanciju potpisuju Jokić, Bogdanović, Bjelica i još devetorica onih kojima Kokoškov ukaže poverenje. Svet opet veruje da će u igri za zlato pre košarkaša biti srpske košarkašice predvođene Marinom Maljković. Tamo gde u prognozi za zlato nema dileme je basket 3 na 3. Srbi kao najbolji u Evropi i svetu ne kriju nameru da u Tokio idu da uzmu i treću zlatnu krunu, prvu olimpijsku.

Bolje upućeni tvrde da je osim košarkaša i košarkašica, basketaša i odbojkašica, vaterpolista i Ivane Španović, medalja dostižna i za Tijanu Bogdanović bez obzira na jaku konkurenciju u tekvondou, zatim i džudiste Nemanju Majdova i Aleksandra Kukolja, tim pre jer je prvi šampion sveta a drugi prvak Evrope. Veruje se takođe i da će kajakaši Tomičević i Zorić bar ponoviti uspeh iz Rija, da se ozbiljno mora računati i na sestre Modovan, odnosno streljačice Andreu Arsović i Zoranu Arunović, odnosno strelca Damira Mikeca.

Ne treba zaboraviti ni Davora Štefaneka, ali ni istinu da su naciju na nekim prethodnim Olimpijskim igrama obradovali upravo oni od kojih to niko nije očekivao (Ivana Maksimović ili Milica Mandić u Londonu 2012). Neka tako bude i u Tokiju, gradu domaćinu 32. Letnjih olmpijskih igara za koje su domaćini već sada za sva takmičenja prodali skoro četiri miliona ulaznica. Igre počinju 24. jula, a zatvaraju se svečanom ceremonijom 9. avgusta 2020.

Pre nego što poverujete u prognoze i pomislite da će srpski sportisti i zaista na 32. Letnjim olimpijskim igrama osvojiti bar 12 medalja, ne zaboravite da je Tokio grad sreće za Srbe i Srbiju. Setite se 1991. kada je Crvena zvezda baš u Tokiju postala šampion planete u fudbalu. Srbija do Tokija!