Antiruska doping histerija

Antiruska doping histerija


Vest je brzinom munje obišla svet. Svetska antidoping agencija (WADA) odlučila je da suspenduje, da li samo u ime sporta, ruske sportiste na predstojećim velikim takmičenjima. S pravim razlogom ili ne, pokazaće vreme. Zbog svega toga, u ovom času sportska scena je žestoko uzdrmana na globalnom nivou, pogotovo kad su u pitanju kolektivni sportovi.

Činjenica da se ruski sportisti neće u naredne četiri godine takmičiti pod zastavom i himnom svoje države bila je povod da se oglasi i ruski premijer Dmitrij Medvedev, koji je izjavio:

“Ovo je antiruska histerija.”

Pred novinarima agencije Tass ruski premijer je bio iskren do krajnjih granica. Naglasio je:

“Ne tako davno već sam ukazao na problem koji postoji u našoj sportskoj zajednici, a koji se tiče dopinga, i to ne možemo da sporimo.

 EPA-EFE/HANNIBAL HANSCHKE GERMANY OUT

EPA-EFE/HANNIBAL HANSCHKE GERMANY OUT

Međutim, ovakve odluke se ponavljaju. Na udaru su sportisti koji su već bili kažnjeni na ovaj ili onaj način. O nekim drugim stvarima je bolje da ne govorim u ovom času, jer sve zajedno pokazuje da je reč o nastavku kampanje koja je postala hronična kada su u pitanju ruski sportisti.”

Da bi bilo jasno o čemu ruski premijer priča, treba podsetiti i na to da se ovom odlukom WADA praktično produžila suspenzija izrečena 2015. koja se odnosila na takmičenja u atletici. Moguće je i da su mnogi zaboravili da se 168 ruskih sportista takmičilo na Zimskim olimpijskim igrama u Pjongčangu pod neutralnom zastavom, odnosno da je čak 111 sportista Rusije zbog suspenzije izostalo sa Letnjih olimpijskih igara u Riju 2016.

Naravno, zbog najnovije odluke Svetske antidoping agencije Rusi će se žaliti. Pravila su i u ovoj proceduri više nego jasna. Ukoliko njihova žalba ne bude usvojena na prvoj instanci, gotovo je sigurno da će ceo predmet završiti na Sudu za sportsku arbitražu sa sedištem u Lozani. Odluka ovog suda biće obavezujuća.

U slučaju da se ništa ne promeni, ruski sportisti definitivno neće izaći na borilišta Letnjih olimpijskih igara u Tokiju 2020. sa svojom zastavom. Takođe ni fudbaleri na SP u Kataru 2022. Ali…

 EPA/FRANCK ROBICHON

EPA/FRANCK ROBICHON

Najnovija odluka ne odnosi se na Evro 2020. u fudbalu. Razlog je prosto neverovatan. Rusija je jedan od 12 domaćina ovog velikog takmičenja. Kako je moguće da odluke Svetske antidoping agencije nisu obavezujuće i za UEFA, o ovom času odgovora nema. Moguće je da je u pitanju i neki viši interes nedostupan običnim smrtnicima. Zarad svega u Moskvi je boravio i Aleksandar Čeferin, prvi čovek evropske kuće fudbala, koji je predsedniku Rusije Vladimiru Putinu saopštio, prenose agencije, “da UEFA nema nameru da oduzme domaćinstvo ovoj zemlji na predstojećem šampionatu Evrope”. Pored tri utakmice u grupi predstojećeg Prvenstva Evrope u Sankt Peterburgu, biće odigrano i jedno četvrtfinale. Fudbaleri će se, dakle, takmičiti pod zastavom Rusije, što nije slučaj sa košarkašima koje u Splitu čekaju (?!) kvalifikacije za Olimpijske igre u Tokiju.

Pošto su suspendovani, ostaje i pitanje regularnosti takmičenja u ovoj kvalifikacionoj grupi kao i žal što se u Tokiju neće takmičiti čak ni oni ruski sportisti koji su već obezbedili učešće na sportskom polju i bez korišćenja nedozvoljenih stimulativnih sredstava. Reč je o basketašima 3×3 u obe konkurencije, zatim odbojkašima i odbojkašicama, kao i rukometašicama. Ili, možda i hoće, ukoliko pristanu da to bude pod nekom zastavom koja nije njihova. A kako li će se tak osećati ukoliko stignu do prvog stepenika pobedničkog postolja i kada u tu čast budu intonirali neku himnu koja nija ruska bolje je i ne objašnjavati.

Prvi sportista u istoriji sporta koji je diskvalifikovan zbog upotrebe dopinga bio je atletičar Hans Gunar Lijeval. Zanimljivo je to što je diskvalifikovan samo jedino i zato jer je u krvi imao previše alkohola. Lijeval je jutro pre trke, utvrđeno je na antidoping testu ili možda i najobičnijem alkotestu, popio par piva s kolegama iz reprezentacije jer je bio nervozan. Ipak, suspenzija je ostala na snazi.
Smrt danskog bicikliste Knuda Jensena na Olimpijskim igrama u Rimu 1960. bila je povod da se načini prvi korak prema zabrani upotrebe doping sredstava. Obdukcija je konstatovala da je njegova smrt zapravo bila povezana s konzumacijom sredstava koja su mu omogućavala da trenira duže i neuporedivo jačim intenzitetom.

Doping sport

Četiri godine kasnije Međunarodni olimpijski odbor krenuo je s testiranjem sportista na doping, ali i dalje nije bilo diskvalifikacija. Prvi put u istoriji Olimpijskih igara svi učesnici su uoči takmičenja bili testirani u Meksiku 1968. Revolucija u ovoj oblasti stigla je sa anaboličkim steroidima. Prvo si počeli da ih koriste sovjetski i američki sportisti, može i obrnutim redom, večiti rivali na najvećim takmičenjima. Bilo je to sedamdesetih godina prošlog veka. I danas je misterija koliko je zapravo medalja osvojeno na častan način a koliko, posebno u atletici, plivanju, biciklizmu, dizanju tegova i sličnim sportovima uz upotrebu stimulativnih sredstava. Bilo je i slučajeva da su već osvojene medalje (od)uzimane i posle par godina dodeljivane onima koji su ih zaslužili. Istorija sporta pamti i jednu doping kontrolu po hitnom postupku.

Povezane vesti – INTERVJU VLADIMIR KUZMANOVIĆ: Kokoškov nema Dončića, ali ima Bogdanovića

Da li je u pitanju bio interes Amerikanaca ili ne, najmanje je bitno, ali priča kaže da se to dogodilo na Olimpijskim igrama 1998. kada je Benu Džonsonu oduzeto zlato i dodeljeno američkom natčoveku Karlu Luisu, koji je bio projektovan da na tim Igrama bude bolji od svih. Tog 28. septembra Džonson je preslišao konkurente na stazi od 100 metara među kojima je bio i Karl Luis i osvojio zlato uz novi svetski rekord – 9,79 sekundi. Samo tri dana kasnije zlato mu je oduzeto (i svetski rekord), a na kraju mu je propala i cela karijera jer se utvrdilo da je koristio steroide. Ono što je najzanimljivije jeste da su od osmorice finalista u toj trci, čak šestorica kasnije bila umešana u doping skandale. Među njima i legendarni Karl Luis, koji je po sopstvenom priznanju koristio nedozvoljena sredstva na američkim kvalifikacijama za Olimpijske igre. Zbog svega nikad nije kažnjen ili suspendovan.

 EPA PHOTO KEYSTONE FABRICE COFFRINI

EPA PHOTO KEYSTONE FABRICE COFFRINI

Karl Luis je bio sumnjiv i na SP u Tokiju 1991, baš kao i Majkl Pauel koji mu u direktnom duelu nije dozvolio da odbrani zlato u skoku udalj. Bio je to, kako ga je istorija atletike nazvala, epski duel. Pauel je skočio neverovatnih 8,95 metara, što je bilo dovoljno za svetsko zlato i novi svetski rekord. Prethodni Bimonov bio je star 23 godine. U nastavku karijere Pauel nikada nije bio ni blizu svog najboljeg rezultata iz Tokija. Šta mislite zašto?

U Minhenu na Igrama 1972. počinju i prve nedoslednosti. Amnestirani su, prisetite se, košarkaši Portorika za koje se dokazalo da su bili pod uticajem stimulativnih sredstava na meču sa tadašnjom Jugoslavijom. Umesto njih, ceh je platio naš as Ljubodrag Simonović, koji u ime fer-pleja i doslednosti izrečenih stavova nije želeo da nastavi takmičenje. Isto su saopštili i svi ostali iz naše reprezentacije, ali su se do ujutru predomislili.

Jedna od legendi odnosi se i na američke NBA igrače koji su krajem prošlog veka stekli pravo da se takmiče na OI. Navodno, pristali su uz uslov da ne idu na doping kontrolu. A onda je fama razbijena. U svet sporta stigla je vest da su se počev od 1999. svi američki sportisti pa i NBA zvezde podvrgavali antidoping testu. Antidoping agencija SAD, znana po najrespektabilnijim programima doping kontrole u svetu, saopštila je takođe da nema milosti kad je u pitanju upotreba nedozvoljenih sredstava. Sve su potkrepili i procesima vođenim protiv Merion Džons i Lansa Armstronga…

Shutterstock

Shutterstock

Doping i danas ozbiljno preti sportu. Uz razvoj stimulativnih sredstava i njihovo sve češće korišćenje, zatim uvođenje obaveznog testiranja i objavljivanje liste zabranjenih sredstava, otišlo se korak dalje. Cilj više nije birao sredstva pa su razvijene i pouzdane supstance koje maskiraju upotrebu dopinga (danas su i one na listi). Moguće je da se sve to i ne bi dogodilo da nekako u isto vreme nije obelodanjen slučaj nemačkih “čudesnih devojaka”. Nemci su, navodno, razvili posebnu vrstu dopinga, takozvani oral turinabol. Pod izgovorom da su u pitanju vitamini, sportistima su, a da to oni nisu znali, davali doping u obliku tabletica. Vrlo brzo takmičarke su karakterisali muški atributi kao što je dlakavost tela i duboki glasovi uz pojavu Adamove jabučice. Moguće je da se to ne bi tako brzo otkrilo da nije bilo plivanja.

Ostalo je upamćeno da su nemačke 14-godišnjakinje rušile kao od šale rekorde kad god bi skočile u bazen. Nešto slično postalo je veoma vidljivo i na najvećim takmičenjima atletičarki. Za istočnonemačke takmičarske se pouzdano zna da su posle završetka karijere rađala decu s podosta urođenih mana. Mnogi pamte i pozamašne bacačice diska ili kugle uglavnom iz istočnoevropskih zemalja a brčići su bili prisutni, pričalo se, i na licu svetske višestruke rekorderke u skoku uvis Stefke Kostadinove.

Povezane vesti – “MIRIŠE NA POLITIKU” Putin: Žalićemo se zbog zabrane takmičenja za ruske sportiste

Nije tajna da su Bugari i Istočni Nemci imali zajednički vrhunski centar, finansiran sredstvima dve države, za oporavak sportista na Belmekenu. Oni koji su tamo boravili neretko su osvajali medalje na najvećim takmičenjima. Zanimljiva je i priča, koja nije dokazana, kako su Rusi na igrama 1980. u Moskvi “dopingovali” svoje takmičarke. Nauka je dokazala da su žene biološki najmoćnije u drugom mesecu trudnoće. Ruskinje su, u šta je teško (ne)poverovati, to i potvrdile na Igrama u svojoj kući.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar