Sport
03.09.2022. 14:05
Sport
21.12.2022. 17:10
Zoran Šećerov
Ko je kriv?
Ima li rešenja za krizu u srpskim ekipnim sportovima?
Ovogodišnja više nego apsurdna ostvarenja na međunarodnoj sceni koja su deo nacije doveli do stepena teško objašnjive egzaltiranosti, Srbiju polako ali sigurno udaljavaju od pozicije najuspešnije evropske zemlje u kolektivnim sportovima. Do juče zbog fantastičnih rezultata njenih košarkaša, rukometaša, vaterpolista, odbojkaša i drugih Srbija je za sportske analitičare, ali i sociologe sporta bila svojevrstan fenomen s obzirom na to da je u pitanju zemlja od samo sedam miliona stanovnika. Ipak, ništa se nije događalo slučajno.
Zoran Slavnić, nekadašnji košarkaški as, koristeći emociju kao adut, uverava da je zapravo reč o nastavku tradicije iz bivše Jugoslavije, kada su srpski sportisti zahvaljujući urođenoj crti kreativnosti bili mnogo bolji od ostalih u Evropi i svetu.
"Razlika je postojala u mentalnom sklopu, disciplini, samoodricanju i da ne nabrajam dalje. Sve su to elementi koji su nekada našim takmičarima u ekipnim sportovima donosili prevagu u odnosu na neke sportske velesile“, objašnjenje je nekadašnjeg lucidnog košarkaškog velemajstora.
Sport
21.12.2022. 14:53
"Parni valjak" upalio motore (VIDEO)
Sport
21.12.2022. 14:25
Željko protiv "svog" Fenera: "Biće vrlo teška utakmica"
Činjenica je da su neka prošla vremena bila i vremena kada su srpski narod i zemlja bili oličenje kolektivnog duha, odnosno entuzijazma čudesnih razmera, takođe i ogledalo kolektivne svojine i samoupravnih principa, spoznaje da krivica nije kolektivna, već pojedinačna stvar, a odgovornost jednako kolektivna koliko i pojedinačna.
Proslavljeni košarkaški as ukazuje i na još jedan zanimljiv podatak iz vremena koje je daleko iza.
"Jedino su nam u tom delu na pravi način parirali Amerikanci s obzirom na to da i oni dosta polažu na kolektivne sportove.“
Koliko jedna nacija vredi i čemu teži u sportu najbolji pokazatelj su, uveravaju analitičari, rezultati sa Olimpijskih igara. Profesor dr Vladimir Koprivica iznosi zanimljive podatke naglašavajući da utisci mogu biti vrlo varljivi u poređenju sa stvarnim stanjem stari.
"Sportisti Jugoslavije, odnosno Jugoslavije i Srbije, na Olimpijskim igrama osvojili su ukupno 123 medalje u 20 različitih sportova. U ovo su uračunate i dva medalje sa ZOI. Dakle, osvojene su 34 zlatne, 44 srebrne i 45 bronzanih medalja, što je za svako poštovanje i divljenje.“
Od ovog broja 41 medalja ide na konto miljenika nacije, dakle sportista iz ekipnih sportova, što je 33,3 odsto od ukupnog broja osvojenih medalja. Najviše je bilo srebrnih (17), a najmanje zlatnih (11).
Poređenja radi, u pet borilačkih disciplina sportistima iz Jugoslavije i Srbije pripalo je 36 medalja (11 zlatnih, devet srebrnih i 16 bronzanih), što čini 29,3 odsto od ukupnog broja. U osam preostalih sportova sportisti "dve zemlje spojene u jednu“ osvojili su 46 medalja (12 zlatnih, 18 srebrnih i 16 bronzanih) ili 37,4 odsto od broja medalja kojima se danas s pravom kao nacija ponosimo.
Sport
20.12.2022. 19:51
Đoković se vratio na teren - porazom
Sport
20.12.2022. 14:42
Evo s kim će Zvezda odmeriti snage na pripremama
Pojedinačno, najviše medalja pripalo je rvačima (18), odnosno takmičarima i takmičarkama u streljaštvu (14). Za mnoge će, moguće je, mali šok predstavljati saznanje da je rvanje zapravo najuspešniji srpski sport svih vremena, bar kad su u pitanju medalje sa Olimpijskih igara.
Od osamostaljenja Srbija je na Olimpijskim igrama osvajala medalje u 11 sportova. Ukupno 24 (šest zlatnih, sedam srebrnih i 11 bronzanih. Od toga u kolektivnim sportovima 10 medalja (dve zlatne, dve srebrne i šest bronzanih), što je 41,6 odsto od ukupnog broja.
U borilačkim sportovima, tri discipline, osvojeno je sedam medalja (4, 1, 2) ili 29,2 odsto, dok je takmičarima u ostalim sportovima pripalo je sedam medalja (0, 4, 3).
Kad se pogledaju borilačke sportske grane, Jugoslaviji i Srbiji zajedno pripalo je 29,3 odsto medalja, Jugoslaviji bez Srbije takođe 29,3, a Srbiji kao samostalnoj državi 29,2 odsto medalja.
"Ovi podaci samo pokazuju stabilnost u borilačkim sportovima jer oni na Olimpijskim igrama po nepisanom pravilu uvek osvajaju nešto manje od trećine medalja od ukupnog broja“, naglašava profesor dr Vladimir Koprivica.
Više nego zanimljivi su podaci u kolektivnim sportovima koji su u fokusu ove priče. U Jugoslaviji na Olimpijskim igrama takmičarima u ovim disciplinama pripalo je 31,3 odsto medalja od ukupno osvojenih. Jugoslaviji i Srbiji zajedno 33,3 odsto, a Srbiji od kako je samostalna čak 41,6 odsto medalja.
"Srbija je od osamostaljenja na Olimpijskim igrama najviše medalja osvojila upravo u sportskim igrama, mnogo više od kako je samostalna nego u periodima pre toga. Ali, uprkos tome došli smo u poziciju da na kraju 2022. razgovaramo o krizi kolektivnih sportova“, naglašava profesor dr Vladimir Koprivica.
Sport
19.12.2022. 22:30
Partizan ostao na čelu ABA lige
U godini na izmaku srpski kolektivni sportovi doživeli su fijasko na međunarodnoj sceni, što je stvorilo strepnju i opravdanu zabrinutost kada su u pitanju vremena koja dolaze. Razočaranja su se nizala jedno za drugim. Vaterpolisti su prvi pali na ispitu. Plaćen je danak smeni generacija. Ni na jednom od tri velika takmičenja (Svetska liga, Svetsko prvenstvo, Prvenstvo Evrope) srpski "delfini“ nisu bili ni blizu medalje. Peta mesta u Svetskoj ligi i na Svetskom prvenstvu okarakterisana su kao neuspeh, a eliminacija od Francuske na EP još u osmini finala kao konačni nagoveštaj agonije kojoj se ne vidi kraj.
Ceh je platio, najmanje kriv i najmanje dužan, trofejni selektor Dejan Savić.
Košarkaši, miljenici nacije, bili su projektovani kao ekipa kojoj je na Evropskom prvenstvu zagarantovana medalja. Doživeli su plasmanski debakl. Posle pet pobeda u grupi poraženi su u osmini finala od Italije, što je prouzrokovalo da se pognute glave vrate kući.
"Pitanje da li su kolektivni sportovi u krizi je dobro, ali odgovor je vrlo kompleksan. Konkretno, košarka je na pragu malog apsurda. Interesovanje za ovaj sport se povećava, a potencijal smanjuje. Tužno, ali je istina. Živimo i dalje na temeljima onog što je postojalo u vreme Tita. Nemamo organizaciju prilagođenu savremenom trenutku življenja, ne postoje programi razvoja sporta, mi ne znamo razvojni plan košarke u Srbiji do OI u Parizu, a da ne govorim o godinama posle Pariza.“
Zašto je tako kako jeste Svetislav Pešić ima precizno i, utisak je, bolno objašnjenje.
"U KSS-u se o košarci ne priča, ukinut je Stručni savet na kojem se uprkos svemu pričalo o košarci. Od mene niko ništa ne traži, traži se jedino da sa ekipom izađem na teren i pobedim.“
Na pitanje da li bi se nešto moglo promeniti Pešić rezignirano konstatuje:
"Napravio sam projekat razvoja srpske košarke od najmlađih kategorija do seniora, ponudio za diskusiju izmene u sistemu takmičenja. To niko nije pročitao, to je tekst koji postoji, ali o njemu niko ne diskutuje. U tom projektu kako sutra postoji i priča o registracionom pravilniku, o tome kako i na koji način najtalentovanije i najbolje igrače zadržati u Srbiji do napunjene 22 godine starosti, kako dakle sačuvati mlade. Ne, o tome se ne priča. Ovde sve funkcioniše po principu zašto bismo nešto menjali kad je sve dobro. Koliko je dobro – pokazuju rezultati. Promene su neminovne.“
Jedna Ajnštajnova mudrost zaslužuje da bude citirana: "Ne možete raditi sve isto, a očekivati neku promenu.“
"Svako ko prati savremeni sport kroz prizmu ostvarenja u mlađim kategorijama s lakoćom dolazi do spoznaje da nas u mnogim sportovima ne čeka dobra budućnost. Kriza je prisutna i u vaterpolu i u košarci između ostalog i zato što i jedna i druga igra nema danas u mlađim kategorijama onoliko medalja koliko ih je nekada imala. Na evropskim i svetskim takmičenjima naši mladi vaterpolisti i košarkaši su ne tako davno praktično dominirali. U košarci su nam se događale i godine u kojima smo bili prvaci u svim uzrasnim kategorijama. U vaterpolu takođe. Ali, nisu samo ovi sportovi u problemu. I muška odbojkaška reprezentacija praktično nema naslednike i to naravno nije dobro za budućnost ove tri igre“, konstatuje profesor Koprivica.
Sport
19.12.2022. 21:45
Kampaco poslao poruku navijačima Zvezde (VIDEO)
Srpski rukometaši i rukometašice godinama unazad su daleko od svetskog vrha. Na Olimpijskim igrama odavno ih nema i baš su na tom sajmu sporta veličanstvenim uspesima i medaljama gradili slavu. Pravi blam rukometašice su doživele na ovogodišnjem prvenstvu kontinenta pošto su posle tri poraza takmičenje završile još u grupi.
Obrukali su se i odbojkaši. Sada je svima jasno da više nisu ono što su bili juče. Svetsko prvenstvo završili su još u osmini finala.
Fudbaleri su na SP-u takođe doživeli fijasko. Dva poraza i jedan remi uz konstataciju da su od 32 zemlje u ukupnom plasmanu 29. dovoljno govori o takmičarskoj vrednosti reprezentacije od koje se, da li s pravom, očekivalo neuporedivo više.
Jedino ko je u ekipnim sportovima u 2022. osvetlao obraz naciji jesu odbojkašice. Trijumfovale su ubedljivo na šampionatu planete bez poraza.
"I uspeh ženske odbojkaške reprezentacije može da bude zabluda jer je dobar deo njenog rezultata zasnovan na vrednostima Tijane Bošković, jedne od najboljih odbojkašica sveta svih vremena“, konstatuje profesor Koprivica.
Slutimo loš period i u nekim drugim sportovima. Teniseri su nekada i u pojedinačnoj i u ekipnoj kategoriji bili svetski vrh. Đoković definitivno, bar za sada, nema naslednika u tenisu. Posle Ane Ivanović i Jelene Janković, pre toga Monike Seleš, čak ni u najavi ne postoji takmičarka koja bi mogla da ih dostigne i prestigne.
Kriza rezultata u ekipnom sportovima je evidentna, a ključno pitanje je šta bi moglo da se uradi kako bi se stanje stvari promenilo.
"Problem postoji i treba ga brzo rešiti. Bez jednog ozbiljnog zahvata u narednoj deceniji ili decenijama nećemo moći da očekujemo vrhunske rezultate“, upozorava profesor Koprivica.
Svoju tezu profesor dr Vladimir Koprivica bazira na naučnim postulatima koji još uvek nisu u pravoj meri zastupljeni u srpskom sportu. Jedan demografski podatak je više nego upozoravajući.
"Planeta ima oko osam milijardi ljudi, a nas je oko sedam miliona. To što više nismo ni promil svetskog stanovništva ukazuje na problem koji će naš sport u budućnosti imati ne samo u igrama, nego i u drugim sportskim granama.“
U nekim prošlim vremenima tri nacije su bile dominantne u Evropi kada su u pitanju ekipni sportovi. SSSR kao prvi, Jugoslavija kao druga i Italija kao treća.
"Takvi i slični podaci ne bi smeli da nas zavaravaju u vremenima koja dolaze. Na ovom prostoru je nestao kolektivni duh i kolektivno vaspitanje, taj tim bilding koji je društvo nametalo. Sada su u fokusu odrednica tipa ja i samo ja, moje statistike, moj rezultat i moj uspeh su najvažniji“, naglašava profesor Koprivica.
Sport
19.12.2022. 16:30
Evo gde će se igrati završni turnir Evrolige
Budućnost će se razlikovati od prošlosti. Profesor Koprivica najavljuje da će na ovim prostorima individualne sportske grane u budućnosti biti dominantne po broju medalja na velikim takmičenjima.
"Smanjenje broja stanovnika dovodi nas u poziciju da više ne smemo računati na prirodnu selekciju, već na naučni pristup koji će nam omogućiti da iz sve manjeg broja izdvojimo one koji su najsposobniji da u budućnosti ostvare vredan rezultat.“
Dokazani sportski radnik i pedagog ističe još jedan problem kao gorući.
"U tom nekom budućem uređenom sistemu sporta u Srbiji nauka i struka moraju da imaju najveći značaj. Ukoliko se to i vremenima koja dolaze prepusti ljudima koji imaju samo lične interese, menadžerima i bulumenti sa strane, onda će srpski sport biti u velikom problemu. U tom uređenom sistemu država mora da vodi računa o objektima, školovanju kadrova, selekciji, bazama podataka, praćenju svih tih efekata itd. Sve to mi još uvek nemamo i tu kasnimo za svetom.“
Profesor Koprivica uverava da se na tom putu već startovalo sa mrtve tačke. Optimizam da sve nije izgubljeno gradi na promenama koje su se dogodile pre svega u Ministarstvu sporta Srbije.
"Sa novim ministrom Zoranom Gajićem mi dobijamo jedan novi kvalitet. Reč je o magistru sporta, treneru sa titulama u pet zemalja, selektoru sa medaljama na najvećim takmičenjima. Na njegovu inicijativu Ministarstvo sporta uskoro bi trebalo da promoviše svoj stručni savet u kome će biti najeminentniji srpski stručnjaci koji će se pozabaviti stručnim temama. To je bitan uslov za napredak. O struci mora da odlučuje struka. To je ključna stvar. Struka i nauka iz jedne oblasti naprosto mora da se pita za tu oblast. To je put na kojem će Gajić nadam se istrajati, a to će dovesti do i te kako kvalitativnih promena u strukturi srpskog sporta.“
Šta srpski sport trenutno nema, a bilo bi jako važno da ima? Profesor Koprivica upire prstom u sistem selekcije, nedostatak baze podataka, uređen rad sa mlađim kategorijama.
"Sistem takmičenja u mlađim kategorijama mora da posluži stvaranju vrhunskih sportista. Nije najbolji trener mlađih kategorija onaj koji ima najviše medalja, već onaj u čijem je klubu poniklo najviše vrhunskih sportista čak i ako nema nijednu medalju. Ima takvih primera u svim sportovima. Konkretno u košarci. Imali smo ekipu koja je bila četvrta na tabeli, ali u njoj su ponikli praktično svi reprezentativci. Iz one koja je bila prva nije bilo reprezentativaca.“
Nije tajna da se, sasvim namerno, u srpskom sportu radi vrlo pogrešno sa mlađim kategorijama. I sve to u ime njegovog prokletstva rezultata.
"Ključna greška je primena sistema seniorskog rada u mlađim kategorijama. Rad sa najmlađima, i to je ono što se mora promovisati, podrazumeva pre svega razvoj. Prvo razvoj ličnosti, biološki, psihološki i socijalni razvoj, kao i postepeni razvoj sa socijalizacijom preko koje se dolazi do vrhunskih rezultata. Ukoliko je u mlađim kategorijama rezultat primaran, onda se taj rad zapostavlja, stopira sportski napredak, sloboda u nastupima koja uništava kreativnost. Takvim načinom rada dobijamo polufabrikate u seniorskom uzrastu, odnosno nedovoljno obučene sportiste koji nisu spremni da pokažu svu raskoš svog talenta.“
"Dobar primer je za ovu priču Miloš Teodosić koji je u juniorskom uzrastu bio rezerva nekom Mijatoviću pristiglom iz Crne Gore. Mijatović je na kraju ostao nepoznat, nerealizovan i nikad više nije igrao košarku. Teodosić je uspeo jer nije dozvoljavao da ga uvedu u taj sistem da je samo rezultat važan. Igrao se igre, iz igre je nastalo vrhunsko stvaralaštvo. Kada se igra ubije u detetu, onda ono više ne postoji kao dete. Neke stvari jednostavno moraju da budu slobodne, da se dete slobodno igra u okviru pravila. To je osnova stvaralaštva budućeg vrhunskog sportiste“, uverava profesor Koprivica.
Sport
19.12.2022. 18:16
Selektor Srbije objedinio svetske titule
Šta još nedostaje da bi Srbiju i ubuduće krasio epitet sportske nacije?
"Konačno opredeljenje. Naravno strateško. Srpski sport ima materijalni problem. Uz strategiju školovanja kadrova po hitnom postupku neophodno je i da se odrede sportske grane koje moraju imati prioritet. Ako to rade Japanci koji imaju osam sportskih grana i u njima osvoje 30 medalja, zašto i mi ne bismo imali jedan takav pristup.“
Nije nikakva tajna da je i u ovim prostorima za nove generacije novac glavni motiv za bavljenje sportom. Profesor Koprivica naglašava:
"Novac ne sme biti primaran motiv. Kad novac to postane, onda su i roditelji spremni da svoje dete nedovršeno u vaspitanju pošalje u svet i izlože ga raznim negativnim uticajima ne samo novca, već i svega što profesionalni sport nosi sa sobom. Pod jedan, zapostavi se obrazovanje. Talentovani sportisti moraju imati rezervni položaj. Vojnik koji nema rezervni položaj nesiguran je na frontu. Za sportistu, koji je izložen povredama koje nekad znače i kraj karijere, taj rezervni položaj je završena škola ili fakultet. Istraživanja su pokazala da je u tom slučaju i njegov odnos prema sportu drugačiji.“
Istraživanja su takođe pokazala da je za jednu naciju jako bitno kakvu ulogu u sistemu sporta imaju žene.
"U prošlim vremenima ženski sport bio je posebno razvijen u socijalističkim zemljama. Zapad je izračunao da je konkretno dominacija SSSR-a na Olimpijskim igrama posledica razvijenog ženskog sporta. To je bio prelomni trenutak kada je počeo da se razvija ženski sport u svetu. Ali, šta je tu još bitno. Po nekim istraživanjima, majka je ključni usmerivač u sportu. U jednoj anketi čak 69 odsto NBA igrača izjavilo je da su tu gde jesu zahvaljujući svojim majkama. Jedno drugo istraživanje je opet potvrdilo da je najviše sportista poteklo iz onih porodica u kojima se neko bavio sportom. Otac ili majka, ili oboje, brat ili sestra. Za decu je, dakle, i te kako bitno da uzor imaju i u porodici.“
Ostaje nerazjašnjeno da li smo kao nacija više naklonjeni ekipnim ili pojedinačnim sportovima.
"Kolektivni duh je specifičan za naš rad. Kolektivnost potiče iz naše duhovnosti, vere, tradicije. Primer je kolo u kome ne postoje solo tačke. To je igra u kojoj u puno toga mora da bude povezano, u kome igrač mora da igra zajedno sa drugima, da se uskladi sa drugima. Ta vrsta zajedništva kroz naše narodno kolo je nešto što je jednako sportskoj igri. Nije, dakle, čudo što mi dobro igramo fudbal, jer fudbal je folklor. Uprkos pokušajima da se kao nacionalna vrednost, kao deo tradicije uništi, ismeje, folklor opstaje. Imamo najraznovrsniji folklor na svetu. Naše igre se razlikuju, naši igrači nisu štancovani na jedan isti način. Nadam se da će se ljubav i tradicija kao izvorni temelj našeg postojanja, odraziti i na sport, odnosno sportske igre, i da će ova kriza izazvati reakciju da se stvari što je moguće pre poprave.“
Sve više se priča i o patriotizmu kada su u pitanju naši sportisti, o tome da u dresu inostranih ekipa pojedinci više pružaju nego u majici sa nacionalnim grbom. Profesor Koprivica podseća prvo da su i sportisti kao i svi drugi ljudi s emocijama, ali...
"Šta znači biti reprezentativac? To znači da si najbolji predstavnik jedne nacije, njen reprezent na međunarodnoj sceni, da zbog svega imaš strašnu obavezu i veliku čast. I to ne može bez emocije. Međutim, teško je odrastati u državi i nositi dres reprezentacije, a u isto vreme slušati priče kako je država nikakva, da je ovakva, da je onakva. Patriotizam mora da se neguje, kroz lični primer, rad, vaspitanje. Trener mora biti prvi demonstrator te vrste emocije prema državi, a selektor ako je reč o reprezentaciji.
Emocija se neguje, ona mora da bude stimulans. Sve, međutim, ima i drugu stranu medalje. Prevelika emocija često vodi u neka stanja koja nisu dobra za sportistu. Videli smo Kineza kako plače i izvinjava se naciji što je osvojio samo srebro. Ali i to je razumljivo kad su u pitanju vrhunski sportisti. Nedavno sam pričao sa našom Zoranom Arunović koja je takođe bila nezadovoljna osvojenim srebrom. Objasnio joj da to čime je ona nezadovoljna milioni drugih na planeti sanjaju. Sportisti, zanimljivo je, više pamte neuspehe nego uspehe. Nezadovoljstvo postignutim je osnovni uslov uspeha u budućnosti. Takve treba tražiti, selektirati.“
I za kraj još jedna konstatacija profesora Koprivice koja možda najbolje odslikava budućnost srpskog sporta.
"Sve ovo što nam se danas događa nije posledica trenutnog stanja, već onog što se događalo ranije. Podaci za jedan period zapravo su uvek proizvod onog šta se događalo i kako se radilo pre 15 godina. Ukoliko nešto pod hitno ne promenimo, nije teško naslutiti kako će ova priča izgledati i gde će srpski, pre svega kolektivni sportovi, biti za nekih deset godina u budućnosti.“
Komentari
