INTERVJU IGOR MATIĆ: Strašno je kad trener dečaka juri rezultat

INTERVJU IGOR MATIĆ: Strašno je kad trener dečaka juri rezultat

Igor Matić; Foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto©


Pre nekoliko dana kao grom iz vedra neba odjeknula je vest da je jedan veliki italijanski klub za sumu od 3,5 miliona, plus bonusi, potpisao ugovor sa Dimitrijem Kamenovićem, 21-godišnjim levim bekom beogradskog Čukaričkog. Dakle, posle Siniše Mihajlovića, Dejana Stankovića, Aleksandra Kolarova, Filipa Đorđevića, Dušana Baste i Sergeja Milinkovića Savića još jedan Srbin, već od narednog leta, nosiće nebeskoplavi dres rimskog Lacija. Do tada će Kamenović, koji je nastupao za sve reprezentativne selekcije Srbije osim za A tim, biti prvotimac Čukaričkog kao pozajmljen igrač.

Pre samo godinu dana na gotovo isti način superligaš sa Banovog brda, otprilike za istu sumu, prodao je napadača Slobodana Tedića slavnom Mančester sitiju. Nešto ranije, istina za manje novca, ovaj scenario bio je i deo karijere igrača sredine terena Petra Mićina, koji se kao megatalenat sa Banovog brda preselio u italijanski Udineze. Pre njega i Erhan Mašović, takođe reprezentativac svih mlađih selekcija Srbije, postao je internacionalac u Belgiji.

Ono što je sada sasvim izvesno jeste da će do kraja ovogodišnjeg zimskog prelaznog roka još neko od standardnih prvotimaca Čukaričkog krenuti put Evrope. Takođe i da će se u kasu jedinog privatnog fudbalskog kluba u Srbiji sliti još miliona i miliončića. Kvalitet, onaj istinski fudbalski, Čukaričanima, pogotovo u mlađim kategorijama, ne manjka. Za evropsku fudbalsku pijacu definitivno imaju vrednu i izuzetno traženu robu. Možda ne bi bilo tako da filozofija funkcionisanja kluba sa jasnim opredeljenjima nije uveliko na sceni.

Jedan od onih koji su za kratko vreme pokazali da znanje, upornost i veliki rad mogu da promene neuspeh u neverovatno dostignuće je i Igor Matić, direktor omladinske škole FK Čukarički. Iza njega je uspešna fudbalska karijera. Nosio je dres desetak klubova iz zemlje i inostranstva kao i onaj sa nacionalnim obeležjima selekcije U-21, koja je na šampionatu Evrope 2004. pod imenom SCG osvojila srebro. Sa budvanskim Mogrenom bio je prvak Crne Gore, a u dresu Čukaričkog, kao kapiten, podigao je veliki pehar za trijumf Brđana u Kupu Srbije, što je i najveći rezultatski uspeh u istoriji kluba. Od svega onoga što je karakterisalo Matićevu u mnogo čemu turbulentnu karijeru koja nije bila blistavija usled sticaja kojekakvih okolnosti, danas pokušava da zaštiti decu kluba sa Banovog brda.

Kamenović je izdanak fudbalske škole Čukaričkog. Malo je klubova u Evropi koji se mogu pohvaliti da su za toliko novca prodali jednog, još uvek samo talentovanog beka.

„Nije važan toliko novac koliko saznanje da smo na dobrom putu. Ovaj transfer je zapravo podstrek za sve nas koji danas radimo u klubu. Moto naše škole je da deca ne prekidaju trening kad neku stvar urade dobro, već da treniraju i dalje dok ne dođu do toga da ne mogu tu istu stvar da urade pogrešno.“

Zanimljivo je da pre godinu i po dana Kamenović čak nije bio prvotimac. Ukazanu šansu je očigledno na pravi način valorizovao.

„U to vreme Čukarički je na toj poziciji imao Miroslava Bogosavca, mladog reprezentativaca Srbije i danas prvotimca ruskog Ahmata. Ideja je bila da se po povratku sa šampionata Evrope Bogosavac proda, ali kako je reprezentacija doživela debakl, neke stvari su prolongirane. Na kraju, Bogosavac je ipak potpisao inostrani ugovor a Kamenović je dobio šansu. On je od strane klupske struke zapravo bio projektovan da preuzme poziciju uz levu aut-liniju.“

Koliko godina unapred planirate, odnosno kad je neko i u kom godištu spreman da preuzme određenu poziciju?

„Još u kadetskoj selekciji. Prošle godine, na moj predlog a posle konsultacije sa trenerima i klupskim stafom, profesionalni ugovor potpisao je Mihajlo Spasojević, dečak rođen 2004. godine. On je danas naš najmlađi profesionalac. Mislimo da on ima potencijal da u skorije vreme bude ne samo prvotimac Čukaričkog, već i da jednog dana napravi transfer poput Kamenovića. Možda i vredniji.“

Povezane vestiINTERVJU FILIP ČOVIĆ: Nikada nisam mislio da je košarka opuštena priča

Danas Kamenović, juče Tedić i Mićin, a sutra možda Lukić. Čini se da je došao trenutak kada se Evropi lakše prodaju igrači iz Čukaričkog nego iz Zvezde i Partizana?

„Zvezda i Partizan imaju slavno ime i fudbalske škole sa tradicijom. Mi se na drugoj strani radujemo što danas dobro radimo i što je to prepoznala čak i Evropa. Imamo u tom poslu uspeha, između ostalog, i zato jer je jedno od naših opredeljenja da stanemo iza mladog igrača, da istrpimo i njegove loše trenutke. Odigrao je Kamenović kao naš prvotimac mnogo dobrih, ali i loših utakmica. Uprkos svemu, posle prve loše partije nismo ga preselili na klupu, čekali smo ga, činili smo to čak i nauštrb nekog rezultata, jer je klub imao jasan pravac i znao ja šta sa njim želi.“

Poredite ga sa Banetom Ivanovićem, Duškom Tošićem i Aleksandrom Kolarovim. 

„Pomenuti asovi su bili jednako fizički dominantni i uprkos mnogim tehničkim nedostacima napravili su vrhunsku karijeru. I Kamenović je sličan profil igrača. Ima i on mnogo tehničkih nedostataka, ali i mnogo prostora za napredak. Mislim da može da napravi evropsku karijeru.“

Pričate o tehničkim nedostacima. Kako je moguće da se igrač od kadeta do prvog tima provuče s takvim karakteristikama?

„Kamenovićevi najveći kvaliteti su potencijal tela i njegove fizičke predispozicije. Ali niko nije savršen. I jedan Kjelini ima tehničke nedostatke. Kamenović jednostavno mora da nadogradi neke stvari i da se fokusira na ono što ima. Ponavljam, njegov kvalitet je uz neverovatan potencijal tela i eksplozivna snaga, odnosno jako dobar skok, a velika prednost u današnjem fudbalu je to što je levonog. Malo je u Evropi levonogih štopera ili levih bekova. Ja njega tu negde vidim, mislim da ga je Lacio, koji igra u formaciji 3-5-2, upravo i kupio zbog toga. Njegova idealna pozicija je ona u poslednjoj liniji tima, u toj trojci na mestu levog štopera.“

Čukarički je bio ne tako davno na pragu propasti. Onda je na Banovo brdo, bilo je to valjda 2012, stigao Dragan Obradović sa svojom idejom. 

„Njegovim dolaskom i preuzimanjem kluba Čukarički je dobio potpuno novu fizionomiju i danas je posle samo nekoliko godina klub za primer, u čije prostorije rado svraćaju fudbalski ljudi Evrope i sveta. Obradović je na startu shvatio da kuću mora da gradi od temelja. I tako je i uradio, krenulo se od početka i od te 2012. do danas napredak kluba vidljiv je i iz aviona.“

Vi ste uz Obradovića bili od prvog dana.

„Kad sam na Obradovićev poziv došao u Čukarički, Zoran Popović je bio direktor omladinske škole a Vladan Milojević šef struke. Uz vlasnika kluba baš njih dvojica su uložila dosta energije i truda da se ponovo pokrene jedan klub i da vremenom izbori poziciju koju danas ima. U dogovoru s vlasnikom, struka je donosila odluku kakvi profili igrača trebaju prvom timu. Isplatilo se tako da je već od 2014. Čukarički enormno počeo da napreduje. Imidž kluba je na neki način definisan osvajanjem Kupa Srbije 2015, posle čega smo mnogo lakše dolazili do talentovane dece i uopšte dece koja hoće da treniraju fudbal. Meni je zato danas, kada Čukarički uživa već pomenuti ugled, mnogo jednostavnije da privolim decu da nam se pridruže nego što je to bilo u vreme kad je klub bio u fazi stasavanja.“

Igor Matić; Foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto©

Igor Matić; Foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto©

Često naglašavate da vam kao klubu u mlađim kategorijama nije bitan rezultat. Koliko škola Čukaričkog zapravo ima trenera i da li se oni slažu s takvim opredeljenjem?

„Sa oko 300 dečaka u svim mlađim uzrasnim kategorijama, od kojih niko ne plaća članarinu, radi 20 trenera. Svi oni imaju svoje viđenje, ali se na kraju prilagođavaju onom što je filozofija kluba, njegov pravac i DNK. Težimo tome da negujemo isti stil fudbal kako bismo u svim kategorijama bili uspešniji nego do sada. Nije više bitna formacija, ideja je da se igra napadački. Siguran sam da je to i budućnost fudbala u Evropi, ta igra sa totalnom dominacijom, velikim posedom lopte i kontrolom utakmice. Čak i Italijani koji su izmislili katanaćo sada igraju napadački.“

Koliko danas u prvom timu Čukaričkog, odnosno među 35 igrača koji su na pripremama u Antaliji, ima dece iz škole Čukaričkog?

„Između 20 i 25 igrača. Ne pripreme s prvim timom je otišlo 13 omladinaca, zapravo deset omladinaca i tri kadeta. Svi oni imaju profesionalne ugovore sa klubom. U prvom timu takođe trenutno igra desetak momaka koji su ponikli u našoj školi. Na dobrom smo putu, kao što vidite, da uskoro Čukarički bude klub samo naše dece. Naravno, vrata dobrim igračima iz drugih sredina nikada neće biti zatvorena.“

Čukarički je prepoznatljiv i po tome što u ekipi ima fudbalere koji su ponikli u Zvezdi i Partizanu, ali se tamo nisu na pravi način dokazali.

„Jeste, trenutno su to Birmančević, Pantić, Jovanović i Mihajlović. Pre toga punu afirmaciju u klubu su stekla braća Srnić, Bogosavac, Radonjić, Stojković, Brežančić i da ne nabrajam dalje.“

Šta je to toliko čarobno na Banovom brdu i zašto istu ili sličnu karijeru ti momci nisu napravili u svojim matičnim klubovima?

„Fudbaler zapravo nikada ne zna gde će i kad će da se pronađe. Ono što je suština jeste to da kad se Čukarički odluči za nekog igrača, onda je sigurno da će mu dati taj prostor da se dokaže i iskaže. Braća Srnić, Radonjić i Stojković su posle igara u dresu Čukaričkog završili u Zvezdi, mnogi drugi u inostranim klubovima.“

U poslednje vreme iz velikih beogradskih klubova preuzimate i decu. Jovan Lukić bi po proceni mnogih sutra trebalo da bude fudbaler Čukaričkog s najvećim transferom.

„Lukića sam ja doveo iz Partizana. On je fantastično obučen igrač, ali u Partizanu nije imao prostora za dokazivanje. Da li će sutra biti najskuplji igrač Čukaričkog, to ne znam i to je u ovom momentu najmanje bitno, ali je moguće. On ima potencijal da igra fudbal na top nivou. Motorički je fantastičan, njegova agilnost, hitrina i smisao za fudbal su zadivljujući. On još ima pravo da igra za omladince, ali je definitivno sada prvotimac. Dobio je šansu i podršku, što je jako bitno za mladog igrača. Na njemu je da pokaže da zaista ima kvalitet o kojem smo govorili.“

Povezane vestiINTERVJU LJILJANA STANOJEVIĆ: Igra koja je više od košarke

Šta je zapravo primarni cilj škole fudbala Čukaričkog?

„Da što više igrača imamo u prvom timu. Kad vidim šta se trenutno događa, jednostavno ne mogu da sakrijem emocije i ponos. Većina dece na terenu su naša deca. Dobro znam da svi ne mogu da igraju, ali svi moraju, bar na treningu, da uz našu, imaju i podršku starijih igrača. Kod te dece su normalne oscilacije. Joca Lukić je posle prvih utakmica u prvom timu bio doktor fudbala, a onda su posle treće utakmice oni koji su ga hvalili počeli da postavljaju pitanje da li Joca može.“

U poslednje vreme fudbaleri Čukaričkog idu i na pozajmicu u druge klubove. Konkretno, Novi Pazar, IMT, Inđiju… Zar nije trenutak, s obzirom na broj mladih talentovanih igrača, da Čukarički ima i zvanično svoju filijalu? Onakvu kakvu imaju evropski klubovi.

„Ja sam za, i po meni to je prioritet prioriteta Čukaričkog. Pričao sam o tome sa vlasnikom kluba Draganom Obradovićem i sportskim direktorom Nenadom Mirosavljevićem. Plašim se da ćemo gubiti talentovanu decu, da će ih pokupiti neki drugi klubovi. Oni će sigurno biti igrači i zato ne smemo da dozvolimo da klub ne iskoristi njihov potencijal. Imamo trenutno osam potencijalnih reprezentativaca rođenih 2002, petorica su standardni u U-19 selekciji Srbije. Svi oni su već sada spremni za seniorske utakmice. Da imamo filijalu, svoju filijalu i svog trenera koji bi ispratio našu ideju i ovo naše što radimo, to bi bila prava stvar. Za njih i njihovo fudbalsko sutra. Naravno i za Čukarički.“

Šta još kazuju analize?

„Ako pričamo o periodu koji je iza nas, Čukarički nikada nije imao ovoliko talentovanih mladih igrača. Šef struke, gospodin Dušan Đorđević i njegovi saradnici su oduševljeni kako ta deca rade i uistinu im je žao što ti dečaci neće moći odmah da igraju za prvi tim. Od njih osam, šansu će možda dobiti dvojica. Između ostalog i zato je filijala spas. Nije isto kad neko kao pozajmljen igrač umesto napadački u tamo nekom klubu igra defanzivno i onda kad se sutra vrati u Čukarički treba mu vremena da se prilagodi. Svi veliki klubovi imaju dubl, svi imaju te mlade timove. Proces sazrevanja mladog igrača se mora poštovati. Ja sam sa 17 godina upao u prvi tim Zemuna, ali sam bio beba. Nisam tada donosio Zemunu željeni kvalitet, ali je klub imao strpljenja i s mojim godinama i sa mojim neiskustvom.“

Pomalo ste i radikalni, šta je to što biste za dobrobit fudbala u Srbiji još promenili?

„Konkretno da u svim školama fudbala do 15. godine bude samo obuka, da rezultat ne sme da bude prioritet. Strašno je kad trener trinaestogodišnjaka juri rezultat. Razumem ambiciju, ali tako se ne postaje trener prvog tima. Takođe, voleo bih da se u stručnom štaba svih klubova postoje demonstrator. Tim pre što glasno pričamo da je Srpska liga razvojna liga. Ja sam bio igrač, pričam iz iskustva, odlično znam koliko je bitan demonstrator.“

Ko je bio Vaš demonstrator u vreme kad ste počinjali karijeru?

„Vladimir Petrović Pižon. Kod njega sam sa 20 godina u mladoj i olimpijskoj selekciji naučio brdo stvari. I to kako da udaram loptu, šta da radim kod predaje i prijema, kako da izvedem onaj njegov čuveni kontrafelš ili kako da odigram dugu loptu. Bio sam tada reprezentativac, igrao u finalu prvenstva Evrope do 21 godine, ali sam svaki dan nešto novo naučio. Uvek sam imao dobre trenere, konkretno Zvonka Živkovića, ali Pižon je fudbalski genije. On je sa nama izlazio na teren, igrao ševu. Velika je stvar kad ti neko praktično pokaže ono na čemu insistira. Demonstratori su kod nas jednostavno neophodni.“

Za Vas kažu da ste kao fudbaler bili poslednja autentična desetka srpskog fudbala. Zar ne biste mogli, bar ponekad, da budete Pižon u Čukaričkom?

„Teren je moj život, imam trenersku B i A licencu, polagaću i za profi, imam ambiciju. Tri ili četiri puta nedeljno izlazim na teren sa omladincima i kadetima, igram ševu, pokušavam da im prenesem te neke stvari, ja uživam u tome, ništa mi nije teško. Teren je nešto što me ispunjava.“

Povezane vestiINTERVJU BOJAN PAVIĆEVIĆ: Najmlađi smo i najbrži u Evropi

Kad je pravi trenutak da se proda mladi igrač? Starosna granica se sve više spušta. 

„Teško je reći kad je najbolji trenutak ili vreme. Mislim da naša deca sa 18 ili 19 godina odlaze u inostranstvo nespremna, ali tržište je takvo da niko neće da kupi igrača iz Srbije koji ima 23 ili 24 godine. Mančester siti nije u panici što kupuje poluproizvod, talenat koji se još mora brusiti. Za njihove finansijske mogućnosti tri ili četiri miliona su kap u moru. Kupuju zato talentovanu decu i te igrače šalju na doradu. Sutra ih uglavnom prodaju za mnogo više novca nego što su u njih uložili.“

Pričali ste o Lukiću, Spasojeviću, ko su ostali koji pristižu i na koje bi Čukarički sutra trebalo da bude ponosan?

„Tu je između ostalih mali Drezgić, štoper s vrhunskim predispozicijama, zatim Mitar Ergelaš, napadač koga je publika koja gleda Čukarički već imala priliku da upozna. Veliki prostor za napredak ima i desni bek Rogan, Dario Grgić je dečak u čiji talenat se ne sumnja. Uoči priprema u Antaliji bio je najizdržljiviji na treningu snage. Može da trči i zna da igra, samo je pitanje koliko će ga klub kao svoj projekat iscrpiti.“

Kad se prisetite tima Čukaričkog koji je u sezoni 2014/15. osvojio nacionalni Kup…

„I tada je Čukarički birao igrače, tražio se profil koji je nedostajao. Igrali smo strašan fudbal, u sezoni kad smo osvojili Kup bili smo toliko dominantni da je to bilo zadivljujuće. Da smo imali podršku i logistiku koju su imali veliki klubovi, bili bismo prvaci sa 10 do 15 bodova prednosti. Šest meseci nismo doživeli poraz, za šest meseci sudije za nas nisu svirale ni jedan jedini penal a dobili smo Rad sa 7:0, Zvezdu  kod kuće, Partizan u finalu Kupa… Bili smo prepuni samopouzdanja, imali podršku kluba, uprave, trenera koji je verovao u velike stvari. Prenosio je tu energiju na mene kao na kapitena, ja na ostale igrače. Da je tog trenutka došao Real Madrid, mi se ne bismo uplašili. Toliko smo imali samopouzdanja.“

Statistika kaže, a ne laže, da je Čukarički te sezone imao pet igrača u timu godine.

„Bio je to fantastičan tim, svi su napravili karijeru i otišli u velike klubove. Ja sam bio igrač godine, imao sam tada 35 godina i poziv Grofa Božovića i Zvezdana Terzića da pređem u Crvenu zvezdu. Nisam prihvatio, dao sam reč predsedniku Čukaričkog Obradoviću, nisam hteo da odem, iako su mi nudili tri puta veća primanja nego Čukarički. Nije fraza, ja sam gospodinu Obradoviću zahvalan. Ja jesam navijač Zvezde, moj otac je nekada dolazio iz Bugojna da gleda Zvezdu. Bio je to izazov, ali sam ostao u Čuki. I priznajem, nisam pogrešio.“

Čukarički danas ima dva igrača u timu godine.

„Jeste, Šapića i Birmančevića. Velika je to stvar, to da te kapiteni klubova i treneri uvrste u 11 najboljih. Tad zaista vrediš.“

Kažu da Zvezda i Partizan moraju da budu prvi ili drugi. Svi drugi se zapravo bore za treće mesto.

„Na znam da li je baš tako. Činjenica je da veliki klubovi imaju podršku i zaštitu. Ne samo kod nas već i u celoj Evropi. Nije to ništa novo. Ali, sve to opet ne utiče na planove i projekciju Čukaričkog. Mi imamo svoj put do vrha i istrajaćemo na njemu.“

Filipović je hteo, Muslin nije

„U Zemun me je doveo Dragan Lacmanović, mnogo sam kao klinac naučio od Zvonka Živkovića, Mile Tomić mi je sa 17 godina dao šansu u prvom timu, istog dana debitovali smo Nenad Milijaš i ja. Posle sam prešao u OFK Beograd, zatim u francuski Kan, internacionalac sam kratko bio i u Kazahstanu, zatim i Crnoj Gori, odakle sam stigao u Kruševac i na kraju iz Kruševca u Beograd.“

„Kad sam igrao za OFK Beograd, trener Zvezde Zoran Filipović je želeo da pređem na ’Marakanu’. Sve je bilo dogovoreno, a onda je umesto Filipovića na klupu Zvezde seo Dragoljub Muslin. Nisam bio u njegovim planovima. Muslin je tada na toj poziciji izgurao Marka Perovića.“

Pobedio Koronu još 2016.

„Na prijateljskoj utakmici sa poljskim klubom Korona dao sam gol koji je pokupio aplauze širom Evrope zahvaljujući društvenim mrežama. Najiskrenije, to je bio jedan centaršut sa poludistance i lopta je nošena vetrom ušla u devedeset. Novinari su to proglasili fantastičnim golom, evrogolom. Ponavljam, bio je to centaršut, nisam hteo da dam gol.“

„Mi smo nacija koja mora da igra ofanzivni fudbal. Čukarički ima dobar pravac, gledam i druge klubove koji dolaze na Banovo brdo. Oni dođu i stanu pozadi i sve čine da ne prime gol i onda opet prime dva ili tri. Ljudi, igrajte ofanzivno, razvijajte mlade igrače, defanzivom je to nemoguće. Skauti koji dođu na utakmice zbog toga nemaju šta da vide jer igrači ne igraju, ne prave, već kvare igru ali i utisak. Ima talentovane dece i u drugim srpskim klubovima, ali način kako se igra, toj deci ne dozvoljava da se dokažu kao fudbaleri.“

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar