INTERVJU OLIVER KOVAČEVIĆ: Imamo previše škola fudbala

INTERVJU OLIVER KOVAČEVIĆ: Imamo previše škola fudbala

Oliver Kovačević; Foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto©


Imali smo, a sada nemamo. Srbija s okruženjem, ne tako davno, hvalila se pred svetom nesavladivim čuvarima mreže. Bilo ih je kao na grani jabuka, na svakom koraku i u svakom, ne samo prvoligaškom klubu. Danas onog pravog golmana u Srbiji ni svećom nije moguće pronaći.

U lepim sećanjima ostale su bravure ali i originalan stil Milovana Jakšića i Srđana Mrkušića, Vladimira Beare i Milutina Šoškića, Petra Radenkovića i Blagoja Vidinića. Stariji se sećaju i vremena kada je svaki klub na potezu od Triglava do Đevđelije imao najmanje jednog vrhunskog čuvara mreže.

Na toj listi bili su i Ilija Pantelić i Dragan Pantelić, Ivan Ćurković, Marjan Jantoljak, Enver Marić, Olja Petrović, Petar Borota. Radojko Avramović, Slobodan Janjuš, Tomislav Ivković, Refik Muftić, Mauro Ravnić, Zoran Simović, Ivan Budimirović, Ratko Svilar, Rizah Mešković, Ratomir Dujković, Fahrija Dautbegović, Gordan Irović, Fahrudin Omerović, Ranko Stojić, Aleksandar i Stevan Stojanović, Dražen Ladić…

Istina, ugled stare jugoslovenske golmanske škole nije uništen. Čuvaju ga Slovenci koji se danas ponose Oblakom i Handanovićem, donekle i Hrvati, nešto malo manje Bosanci. Golmana iz Srbije na toj listi nema. Zašto, odgovor smo potražili kod Olivera Kovačevića, nekadašnjeg golmana reprezentativca, a danas trenera u čijoj školi golmana stasavaju reprezentativni čuvari mreže.

„Nismo ih pripremali na vreme za ono što ih čeka. Nismo radili sa njima postepeno, korak po korak, da bi oni bili formirani kao veliki golmani. Na drugoj strani je bila njihova nestrpljivost. Svi su želeli karijeru preko noći, odlazili su prerano nespremni za iskušenja koja su ih čekala. Danas se deca ne igraju na ulici, danas se fudbal ne igra s ljubavlju, danas je sve interes i biznis. Danas deca gledaju strane lige a ne domaći fudbal, gledaju kako su golmani obučeni, kakva im je frizura, kakve su im kopačke. U klubovima treneri rade kako ko hoće, ne postoji jedinstven program.“

Mlađi treneri uveravaju da su lekcije stare škole bezvredne, zahvaljujući tehnologijama oni su usredsređeni na moderne trendove koje primenjuju u svom radu. 

„Malo sam staromodan, ne robujem internetu, jeftinim trendovima. Cenim samo teren i rezultate. Činjenica je da se promenio stil branjenja. I fudbal se mnogo promenio, ali suština odbrane gola nije. Ima u novim trendovima i malo preterivanja. Jedan od primera je i taj da pojedini treneri od golmana traže da budu zadnji vezni. Možda će sutra u želji da naprave originalan trening zatražiti da se golman i zadnji vezni izmenjuju na golu. Otišlo se malo predaleko a pri tom se zaboravilo na suštinu. I uz modernu tehnologiju priča je stara, velikog golmana odavno nemamo.“

Šta je prava vrednost stare škole koju toliko zdušno zagovarate?

„Imao sam tu sreću da sam u svom odrastanju radio sa velikim Vladimirom Bearom, tako da se moj rad i danas bazira na toj nekoj platformi koju sam naučio još kao klinac. I mislim da je to ispravan put, da daje rezultate.“

Da li možete to i da dokažete?

„Verovali ili ne, ali prvi golmani svih selekcija Srbije, počev od najmlađe pa do A tima, golmani su iz škole Čukaričkog. Nismo to planirali, ali lepo je što se desilo.“

Gde se zalutalo u radu s golmanima u srpskim klubovima?

„Imamo previše škola fudbala, previše škola golmana. U prvom planu je kvantitet. Što više članarina, to je više novca. Ono suštinsko u radu sa golmanima se zapostavlja. Raditi trening sa deset golmana, to nije normalna stvar. Razumem da ljudi moraju od nečega da žive, ali sve su to elementi koji narušavaju sliku o vrednostima našeg posla. Golmanski posao je krvav posao, ne postaje se veliki golman za jedan dan, ja to odlično znam, krenuo sam od Prve beogradske lige da bih stigao do golmana koji je branio na Svetskom šampionatu.“

Odrasli ste na Poljudu, u školi splitskog Hajduka. Kad je počeo rat, usledila je seoba u Beograd.

„Došao sam u Rad. U Zvezdu i Partizan nisam želeo, išao sam logikom, ako vredim, pozvaće me. Rad je tada bio treći klub u zemlji. Cicović i Ševo si bili golmani prvog tima, ja sam išao težim putem, sam i bez menadžera, morao sam na kaljenje. Branio sam za Bežaniju, zatim Dorćol, dve godine za Sremčicu, pet godina sam bio golman Milicionara s kojim sam prošao sve rangove takmičenja, onda sam četiri godine proveo u Železniku, s kojim sam osvojio Kup. Danas klinci gledaju da iz osnovne škole odu pravo na fakultet, da što pre odu napolje, a kada odu onda ih nema, izgube se u sivilu prosečnosti.“

Šta školu golmana Čukaričkog razlikuje toliko od drugih?

„Puno toga. Radim u specifičnom klubu u kome uživam maksimalnu podršku i imam apsolutno odrešene ruke kad su u pitanju golmani. Takođe i kad je u pitanju izbor saradnika. Sve radimo nas trojica, imamo 35 golmana u klubu, ali i istu ideju i isti cilj. Neki klubovi za svaku selekciju imaju trenera golmana i svako od njih ima svoje metode.

Povezane vestiINTERVJU IGOR MATIĆ: Strašno je kad trener dečaka juri rezultat

Kad neko krene iz pionira, dok stigne do omladinaca on promeni pet trenera, pet filozofija. Svaki trener dolazi sa svojim zahtevima. Ljudi su danas sujetni, malo je onih koji će da kažu ovaj uspešno radi, daj da učimo od njega. Uvek se govori da taj i taj nije ništa radio ili da to što je radio ništa ne valja… Deca se gube u tome.“

Mnogo ste pomogli Đorđu Petroviću da reši neke dileme i da za kratko vreme dogura do mlade, a onda i A selekcije.

„Pre dve godine bio je u IMT, danas je sa A selekcijom. Zaslužio je, niko mu nije ništa poklonio. Kad sam došao u klub, on je bio rezervni golman među omladincima i tražio je da ide nezadovoljan statusom. Nisam se složio, prepoznao sam da u njemu ima nešto i da treba da ga ubedim da i on u to isto poveruje. U međuvremenu je prevazišao i moja očekivanja. Kad je trebalo da stane na gol prvog tima, razgovarao sam s ljudima iz kluba, pitao sam ih da li su spremni da izgube 10 bodova direktno zbog njega. Kad sam dobio zeleno svetlo, njegova putanja krenula je vrtoglavo uvis.“

Priča se i da na vrlo specifičan način rešavate probleme sa roditeljima.

„Mnogo je roditelja izigrano, mnogo toga što im je obećano nije ispunjeno. Zato i volim od starta da postavim stvari na svoje mesto i da sve bude čisto. Nikome ne mogu ništa da obećam unapred, mi smo klub takav kakav jesmo. Ovde sve mora da se zasluži. Ništa nije problem, ali sve ide po zasluzi. Da li je to ugovor, da li povećanje ugovora, bolji stan, sve mora da se zasluži. Ko se ponaša po pravilima, ko radi po pravilima, nema ni jedan jedini problem. Onaj ko iskoči, on već ima ozbiljan problem. Imao sam golmane koje sam doveo u klub, koji se nisu pridržavali pravila. Bili su veliki potencijali, ali su morali da odu da ne kvare grupu.“

Šta ste se dogovorili sa Draganom Obradovićem, vlasnikom kluba?

„Kada sam pre četiri godine imao razgovor sa gospodinom Obradovićem, rekao mi je da otkako je došao u klub nije imao golmana iz klupske škole čak ni na klupi. Posle dve godine Đorđe Petrović je postao prvi golman, mladi reprezentativac i sada A reprezentativac. U perspektivi je i neko na kome će klub da zaradi.“

Osim Petrovića, tu su i…

„Novak Mićović, bio je kapiten omladinske reprezentacije, sada je na golu mlade. Lazar Kaličanin, 2004. godište, takođe je reprezentativac. Tu su još i Mateja Mirković, Čarapić, Veljko Vitorović. Svi su reprezentativci. Čukarički u svim selekcijama ima golmana, što je dokaz da se nešto radi dobro. Iz dana u dan imamo i dodatnu selekciju, pojačavamo konkurenciju.“

Mlađani Željko Vitorović je zanimljiv primer.

„On je minulog leta došao iz Užica. Rođen je 2006. U toku ove ligaške pauze narastao je pet centimetara, letos još šest. On u ovom trenutku ne može da hoda, rašrafljen je, pravimo program za njega, strpljivo ga čekamo zato što znamo da poseduje kvalitet. Dete raste, razvija se, zato smo angažovali trenera koji radi sa njim, svaki trening ima svoj program da bi krizu rasta prevazišao. Mišići trenutno jednostavno ne prate telo.“

Imate i profil golmana koji pratite.

„Imamo. Čukarički je privatan klub, klub koji mora da živi od prodaje igrača. Moraju, dakle, da postoje parametri koji su nama interesantni, koji su interesantni tržištu. Đorđe Petrović je otvorio vrata kao neko ko je iz škole stao na gol prvog tima, i on nam je u tom smislu olakšao posao. Sada deca hoće da dođu kod nas pre nego u Crvenu zvezdu ili Partizan.“

Foto: EPA/MATTHIAS SCHRADER

Foto: EPA/MATTHIAS SCHRADER

Partizan ne može da nađe zamenu za Vladimira Stojkovića.

„Nije korektno da ja komentarišem šta se događa u Partizanu. Znam da su crno-beli u jednom trenutku imali sedam golmana sa profi ugovorom. Nikad mi nije bilo jasno šta su radili sa tolikim golmanima. I na kraju, dogodi se da se povredi Stojković i da oni nemaju za njega zamenu. Kod nas je tako nešto nemoguće. Na golu je trenutno Đorđe Petrović, šansu čeka Mićović, posle Mićovića na redu je Kaličanin. To je plan za nekoliko narednih godina, a da li će se i realizovati, videćemo. Mnogo nam se sada golmana nudi, ima nekih koje bih doveo sutra, ali onda bih pokvario sve ono što sam planirao u sledećih pet godina. Pravim dugoročan plan sa golmanima iz naše škole.“

Ništa se ne događa slučajno, bilo je, priča se, problema prilikom polaganja za UEFA licence u Srbiji.

„I ja sam iz te prve generacije polaznika. Sve ono što smo radili UEFA je poništila jer smo promašili program. Umesto dve, mi smo zato licencu polagali dve i po godine. Radilo se po programu koji je predočio Aleksandar Sarić. Međutim, to nije bilo to. UEFA je imala drugu ideju. Zamisao je bila da trener golmana uz maksimalno poverenje šefa struke može da odradi trening sa kompletnom linijom odbrane i dva zadnja vezna igrača. To je bila ideja UEFA. U tom periodu oni su dolazili, razgovarali sa šefovima stručnih štabova naših klubova i naišli su na jedan zid, nije im bilo jasno zašto.“

Srbija ima 16 trenera sa UEFA licencom za rad sa golmanima, ali ne i vrhunskog golmana.

„Puno grešimo, najmanje je bitno što u ovom času Zvezda nema zamenu za Borjana, nije svejedno što je Partizan prerano gurnuo Popovića. On je izuzetno talentovan momak, ali psihički nije bio pripremljen za ono što ga je čekalo i sad je pitanje kako će se stvari razvijati. Na drugoj strani, neku supertalentovanu decu smo prerano prodali. Mislim konkretno na Vanju Milinkovića Savića, Rajkovića, Radunovića, Čupića. Ovaj poslednji je završio u Jermeniji, morao je po talentu mnogo više. Njih četvorica su bili deo projekta koji je pri Savezu po jedinstvenom programu radio sa golmanima Dragan Pantelić i onda je sve preko noći palo u vodu.“

Vraćamo se opet na trening, jedinstvenog nastavnog programa za rad sa golmanima jednostavno nema.

„U jednom trenutku mnogi naši treneri su kopirali, zahvaljujući internetu na kome je sve dostupno, trening Kejlora Navasa. I svi njihovi golmani trebalo je da liče na njega. Greška, ne može neko ko je visok 1,94 da radi vežbe koja radi Navas, koji je niži, brz, eksplozivan. Svaki golman, shodno svojim vrednostima, mora da ima svoj trening. Takođe, volim da pravim treninge koji su najpribližniji situacijama sa utakmice. Ne volim rad sa teniskom lopticom ili sa milion rekvizita, sa računarom ispod ruke jer nemam potrebu da zadivim predsednika kluba. Trudim se da gađam suštinu da bi ti golmani što više napredovali.“

Povezane vestiINTERVJU LJILJANA STANOJEVIĆ: Igra koja je više od košarke

Umesto modernih rekvizita, namerni ste, priča se, da vratite čuvenu jamu s peskom.

„Jama je zakon, u njoj su stasali i proslavili se svi oni gore nabrojani. Vratiću u trening i viseće lopte vrlo brzo.“

U savremenom treningu neophodan je i trener za fizičku pripremu golmana.

„Apsolutno. Jedan od razloga je što savremeni fudbal zahteva figure, golmane atlete, fizički maksimalno pripremljene za sva iskušenja. Druga stvar je što se kroz ovakav način rada mogućnost povrede svodi na minimum. Naši golmani, od kako se držimo ovog programa, nisu imali ozbiljniju povredu. Ne računam mehaničke povrede. Povrede mišića i slične jednostavno nemamo.“

Počeli ste golmansku priču u Splitu, nastavili u Beogradu, obožavali Tolda…

„Voleo sam italijanski fudbal u to vreme, obožavao Tolda i Bufona. Kad sam postao reprezentativac, zamolio sam Dekija Stankovića da mi donese Toldov dres. I doneo mi je, dres je još bio prljav i mokar, imao sam 30 godina i niko nije bio srećniji od mene što imam dres mog idola Tolda. Voleo sam tu njihovu školu, dok me je Nemačka nervirala.“

Nedavno ste bili na usavršavanju u Španiji.

„U oktobru 2019. bio sam gost Viljareala, gledao sam njihove treninge. Video sam da imaju fenomenalne uslove, da sva deca koja treniraju hoće da budu De Hea, da svi imaju iste frizure, da treniraju mnogo manjim intenzitetom nego mi i da su naša deca uprkos svemu talentovanija. Kad bih uporedio njihove i naše golmane, nijednog našeg ne bih menjao za nekog njihovog. Saznao sam i to da njihov glavni trener za rad sa golmanima ima 12 pomoćnika i da im je cilj da jednog golmana dovedu do Viljareala B. Za prvi tim će, kaže, kupiti golmana. To je njihova filozofija.“

Da li je dobar golman pola tima ili…

„Bitno je da u sastavu imaš dobrog golmana. Milano trenutno ima Donarumu koji brani fantastično, možda najbolju sezonu u karijeri i on kao takav uliva ogromno samopouzdanje ekipi i igračima ispred njega. Golman znači mnogo, a da li je baš pola tima, to zaista ne znam.“

Kako po Vašem mišljenju izgleda idealan golman?

„Kao Samir Handanović od pre četiri godine. S njim rame uz rame je i Jan Oblak. Obojica, uz sve kvalitete koje poseduju, imaju i kontinuitet.“

Vaša golmanska priča bila bi neuporedivo zanimljivija da ste branili gol Zvezde ili Partizana.

„Verovatno. Imao sam na polusezoni, dok sam branio za Milicionar, sve dogovoreno sa Crvenom zvezdom, Kocić se spremao da ode i onda se dogodi da sam doživeo povredu, da nisam branio tri poslednje utakmice. Umesto mene, na gol Milicionara je stao Ranđelović, koji se posle te tri utakmice preselio na ’Marakanu’. Uprkos svemu, ponosan sam na sebe, sve što sam uradio, uradio sam sam. Nisam imao u karijeri ni menadžera ni kuma ni rođaka.“

Povezane vestiINTERVJU BOJAN PAVIĆEVIĆ: Najmlađi smo i najbrži u Evropi

Nešto kasnije Zvezdi koja Vas se lako odrekla presudili ste u finalu Kupa. Bili ste najbolji pojedinac meča, kapiten…

„Branio sam odlično te sezone, na putu do finala odbranio sam četiri penala protiv Čukaričkog, zatim u polufinalu još jedan u Golubovcima protiv Zete. U finalu se desilo da sam ja bio u Železniku, a Ranđelović u Zvezdi. Pobedili smo sa 1:0. Umesto da nam čestitaju kad su primili nagrade za učešće u finalu, fudbaleri Zvezde su pobacali srebrne medalje, okrenuli se i otišli a da nisu sačekali kraj svečane ceremonije.“

Zašto Vam nisu dozvolili da parkirate kola u Zemunelu gde i ostali reprezentativci?

„Tačno je i to. Došao sam na okupljanje reprezentacije 2006. uoči Svetskog šampionata u Nemačkoj i kad sam stigao u Zemunelo portir me pitao gde sam krenuo. Kažem na pripreme reprezentacije. On me pogleda začuđeno ispod oka, kaže dobro, ali parkiraj ipak tamo. I tako je moj ’golf’ završio na običnom parkingu a ne u društvu ludih automobila mojih drugara iz reprezentacije.“

Koju ideju imate kao trener trenutno najboljih golmana u Srbiji?

„Mene prosek ne zadovoljava, biću srećan kad tri-četiri klinca iz naše škole nešto naprave u inostranstvu i postanu dostojni naslednici nekadašnje golmanske elite sa ovih prostora.“

Golmani koji su bežali sa časova

„Mnogi naši golmani kad stanu ispred mreže deluju kao da su bežali iz škole, preskakali časove, zaboravili da nauče najobičnije golmanske lekcije.“

„Kad dva naša najveća kluba nemaju velike golmane, onda je drugim klubovima mnogo teže da ih imaju. A zašto nemaju, najbolje je da pitate njih.“

„Mi smo ove zime na pripreme poveli i golmana kadeta. On je budućnost kluba, mali Kaličanin se već sada, uz podršku starijih čuvara mreže, navikava na ono što ga čeka za dve ili tri godine.“

„Pred svaku utakmicu pravimo analizu protivnika. Svaki naš golman dobije mejl sa svim bitnim podacima o rivalu, o tome kako budući rival izvodi ofanzivne prekide, udarce sa distance, šutira penale i da ne nabrajam dalje. Takođe dobiju i analizu svojih odbrana u prethodnoj utakmici.“

„Đorđe Petrović mora da primi još puno, puno golova da bi stao na gol reprezentacije. Mora da prođe onu golmansku muku da bi bio spreman za velika ostvarenja. Ja sam na prvoj utakmici primio sedam golova od Zvezde. Kad sam došao ispred zgrade, mislio sam da svi ljudi stoje na prozoru solitera i da mi se smeju. Ko ne prođe tu muku, neprospavanu noć zbog poraza ili velike pobede, teško da će biti veliki uprkos talentu.“

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar