Ja Tarzan, Lala iz Banata

Ja Tarzan, Lala iz Banata


Pre nego što je postao slavni glumac, Džoni Vajsmiler bio je bez dileme najpoznatiji američki sportista prve polovine 20. veka i jedan od najznačajnijih plivača svih vremena. Ostao je upamćen kao petostruki olimpijski pobednik, ali i kao plivač koji je u bogatoj karijeri čak 67 puta obarao svetske rekorde upisujući pored novih svoje ime.

Rođen je u nemačkoj porodici 2. juna 1904. u današnjem Temišvaru u Rumuniji, a tadašnjem austrougarskom Frajdorfu. Postoje, međutim, tvrdnje pa čak i neki dokazi da je njegovo mesto rođenja selo Međa u srpskoj opštini Žitište, nedaleko od Zrenjanina. Ako se ne zna baš tačno mesto rođenja, onda se sa sigurnošću može tvrditi da je Vajsmiler zapravo Lala iz Banata koji je tada bio deo Austrougarske.

Već 1905. godine, kada je Džoni imao sedam meseci, cela porodica se preselila u SAD u Pensilvaniju. Sa devet godina se ozbiljno razboleo od poliomijelitisa i lekari su roditeljima preporučili da pliva i da se bavi fizičkom aktivnošću. Nakon izvesnog vremena porodica se preselila u Čikago.

Džoni je napustio školu da bi radio kao liftboj i kurir u sportskom klubu Ilinois, gde ga je primetio trener američkog olimpijskog plivačkog tima Vilijem Bahrahu. Ponudio mu je trenerske usluge, ali pod uslovom da mnogo i ozbiljno trenira.

“Radi sa mnom godinu dana. Radi sve što ti budem govorio, radi tačno, ne pitaj ništa i načiniću nešto od tebe. Bićeš rob i mrzećeš me. Ali posle toga ćeš oboriti sve postojeće rekorde.”

I Vajsmiler se složio. Potpuno se pokoravajući svom novom treneru, vredno je trenirao iz dana u dan. Došlo je vreme da pobeđuje. U avgustu 1921. na distancama 50 i 200 metara slobodnim stilom mladić je osvojio državno prvenstvo.

Međutim, Džoni Vajsmiler, koji je rođen u Evropi, nije mogao da pliva za američki tim pa je prilikom izdavanja dokumenata koristio podatke svog mlađeg brata koji je rođen u Americi.

Zahvaljujući bratu, po tadašnjim važećim zakonima, mogao je da dobije američki pasoš i predstavlja Ameriku na Olimpijskim igrama.

Povezane vesti – Kastrov pionir

Vajsmiler je 9. juna 1922. na 100 metara slobodnim stilom postao prvi put svetski rekorder u karijeri. Godinu i po dana kasnije, nekoliko dana pre Olimpijskih igara, 17. februara 1924, Džoni je oborio sopstveni rekord na 100 metara. Već 22. maja 1924. Amerikanac je oborio svetski rekord na 200 metara, a u julu iste godine je ponovo oborio svetski rekord havajskog sportiste Djuka Kahanamokua na 100 metara slobodnim stilom.

U februaru 1924. godine na olimpijskom takmičenju u Parizu, Džoni Vajsmiler je ponovo pobedio Djuka Kahanamokua u trci na 100 metara i postao šampion a potom i u trci na 400 metara slobodnim stilom, kao i u štafeti 4 x 400 metara. Na takmičenju u Majamiju je postigao rezultat 57,4 sekunde i postavio novi olimpijski rekord koji je trajao punih deset godina. Ujedno to mu je bio i lični rekord (57,4). Postavio je 67 rekorda i 52 puta osvojio titulu šampiona USA.

Sredinom 1929,  slavni olimpijski plivački šampion Džoni Vajsmiler potpisao je ugovor sa jednom američkom kompanijom za proizvodnju odeće za šetnju i sport. Posao je zahtevao da putuje po zemlji, učestvuje u raznim emisijama i predstavama na vodi kao i brojnim modnim revijama. Tada je prvi put glumio i na filmu, a glumac u pravom smislu te reči postao je 1932. godine, kada je potpisao sedmogodišnji ugovor sa filmskim studijem MGM („Metro Goldwyn Mayer“). Bio je to film iz kasnije kultnog serijala o Tarzanu ili čoveku-majmunu. Neočekivano, svi filmovi o Tarzanu su postigli ogroman uspeh i Džoni je preko noći postao i slavan glumac. Snimljeno je 12 filmova, a Vajsmiler nikada nije insistirao na dubleru i nikada nije tražio doplatu za prekovremeni rad. Zarađivao je milione dolara.

Kada je Vajsmiler igrao u poslednjem filmu o Tarzanu („Tarzan i sirena“), već je bio spreman scenario za sledeći globalni projekat koji je započela „Columbia Pictures“.

Rukovodstvu MGM nije smetalo glumčevo učešće u novom filmu i Džoni Vajsmiler je počeo da radi. Od 1948. do 1954. godine ukupno je snimljeno 13 epizoda filma „Džin iz džungle“. Zapleti novog filma su se donekle poklapali sa Tarzanom, ali je u njima bilo manje skakanja sa grane na granu a više dramaturgije.

Tajnu neponovljivog Tarzanovog krika za kojim su lomili glavu brojni fanovi otkrio je Vajsmiler tek kada mu je bilo 70 godina.

Ispostavilo se da je inženjer zvuka zalepio tri komada filma sa fragmentima tri različita pevača sa različitim bojama glasa. Pevači su pevali pesme u stilu alpskog jodlovanja. Na kraju se pojavio tako izražajan i složen zvuk pa se naknadno koristio samo na snimcima.

Povezane vesti – Nikad poražen

Vajsmiler se 1958. vratio u Čikago i osnovao sopstvenu kompaniju sa mrežom bazena u kojima su bile obeležene plivačke staze. Međutim, poslovni projekat se nije dobro razvijao jer je bio mali broj onih koji su želeli da plivaju u bazenima višestrukog olimpijskog plivačkog šampiona. Posle je imao i druge komercijalne poduhvate, ali ni oni nisu doneli uspeh. Na kraju je napustio Čikago i otišao na Floridu, gde je postao prvi čovek „Kuće slavnih“.

Lep trenutak doživeo je 1973. Kao veliki šampion ali i popularni glumac prisustvovao je „Igrama Komonvelta“ koje su se održavale u Velikoj Britaniji. Tada je predstavljen i kraljici Elizabeti. Sa njim je bila i Morin O'Saliven, bivša partnerka Džejn iz filmova o Tarzanu.

Vajsmiler je živeo na Floridi do 1973, a zatim se preselio u Las Vegas, gde je postao predstavnik filmske kompanije MGM. Poslednji put je glumio 1976. u gotovo neprimetnoj epizodnoj ulozi. A onda je viđen na ceremoniji prijema slavnih u „Kuću slavnih“ posle čega se više nije pojavljivao u javnosti.

Povezane vesti – Dama koju je teško nadmašiti

Prelom noge koji je doživeo 1974. nikako nije uspevao da zaraste. Dugo je morao da ostane na klinici gde je saznao za ozbiljne probleme sa srcem. Nekoliko moždanih udara doživeo je 1977. Dve godine kasnije, on i njegova supruga su otputovali u Akapulko, koji je uvek smatrao rajskim kutkom planete. Ovaj deo planete upoznao je kada je snimao poslednji film o Tarzanu. U Meksiku se amaterski bavio golfom i otvorio je lanac zdrave hrane.

Umro je 20. januara 19284. godine, a sahranjen je u Akapulku na groblju holivudskih filmskih zvezda. Na večni put ispraćen je hicima iz 21 puške, što je vrhunska počast u SAD, a na insistiranje Ronalda Regana, tadašnjeg predsednika SAD. I senator Ted Kenedi dao je veliki doprinos da se na dostojan način isprati sportska, filmska i ljudska gromada.

Sledećeg dana u brojnim američkim novinama objavljene su reči iz poslednjeg intervjua plivača i glumca. “Ne šalite se sa mojom legendom. Ja sam Tarzan za sva vremena.”

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar