Kastrov pionir

Rođen je 13. oktobra 1967. godine u gradiću Limonar, u kubanskoj provinciji Matanzas. Roditelji su mu bili fabrički radnici, a stariji i mlađi brat su radili na poljima šećerne trske. Još kao dete ostao je bez roditelja, tako da je godine dečaštva proveo kod ujaka. Sa 14 godina Havijer Sotomajor je već preskakao visinu od dva metra, a sa 17 je postavio novi svetski rekord u konkurenciji juniora - 2,36 metara.

U Plovdivu 1991. ovaj rekord je nadmašio Srbin Dragutin Topić, koji je osvojio zlatnu medalju s preskočenih 2,37 metra.

Povezane vesti - INTERVJU DRAGUTIN TOPIĆ: Vrhunski sport je ples na žiletu

Vrtoglavi uspon se nastavljao, pa je tako 1985. uzeo bronzu na Svetskom prvenstvu u dvorani. Na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. nije učestvovao zbog svima znanog bojkota kubanskih sportista. Takođe i na onim održanim i Seulu 1988.

U njegovoj zbirci trofeja pregršt je medalja sa najvećih takmičenja. Čovek koji je na zaletištu bez obzira na to da li se skače u dvorani ili na otvorenom izlazio sa sunčanim naočarima, dva puta u karijeri se penjao na olimpijsko pobedničko postolje – u Barseloni 1992. pripalo mu je zlato a u Sidneju 2000. godine bronza.

Na svetskim šampionatima pod vedrim nebom po dva puta je osvajao srebro i zlato. Drugi je bio u Tokiju 1991. i Geteborgu 1995, dok mu je zlato pripalo u Štutgartu 1993. i Atini 1997. U dvorani, takođe na šampionatima planete, osvojio je medalju više: četiri zlata (Budimpešta 1989, Toronto 193, Barselona 1995. i Maebaši 1999) i jednu bronzu (Sevilja 1991).

Sotomajor je bio poseban, harizmatičan, omiljen u atletskim krugovima i privatno drag prijatelj. Skakao je sa lakoćom nudeći onima koji ga gledaju ubeđenje da bi to mogli i oni. Verovalo se da će on biti prvi čovek u istoriji kraljice sportova kome će poći za rukom da preskoči 2,50 metara. Nije uspeo.

U njegovu blistavu karijeru ozbiljno se umešala politika. Da nije bilo tako, priča o šarmantnom Kubancu imala bi neke druge dimenzije. Kada je oborio prvi put svetski rekord, bio je to za svet zapanjujući rezultat, a kada ga je poboljšao pet godina kasnije za dva centimetra, prava senzacija. Ispostavilo se da je rekord zaista senzacionalan jer i posle 27 godina do današnjeg dana nije oboren.

Voleo je da skače u jakoj konkurenciji. I da pobeđuje, pa i da se posle pobede na svoj način raduje. Kao mlad 1989. u Budimpešti je na SP u dvorani uzeo zlato i postavio novi svetski rekord. Na pres konferenciji je pričao kratko darujući novinarima kurtoazne fraze, ali je zato bio dečački iskren i brbljiv posle ponoći za šankom hotela „Sport“, gde je ispijao pivo u društvu najvećih rivala - Megenburga, Trejnharada i Sjeberga s kojima je prijateljevao od prvog dana karijere.

Povezane vesti - Živi, trči i budi slobodan

Kad se priseća karijere koja je trajala skoro dve decenije, Sotomajor s puno sete konstatuje da je tek sa 25 godina konačno doživeo da učestvuje na Olimpijskim igrama. Bilo je to u Barseloni 1992. Ostvario mu se san, osvojio je zlatnu medalju rezultatom 2,34 metra. Skakao je u punoj takmičarskoj zrelosti. Na Svetskom prvenstvu (u Štutgartu) nastupio je 1993. i takođe osvojio prvo mesto. U leto 1994. godine je prvi put učestvovao na Igrama dobre volje u Sankt Peterburgu i naravno pobedio.

Na Olimpijskim igrama održanim u Atlanti 1996. bio je favorit u skoku uvis ali je doživeo fijasko. I najveći neuspeh u karijeri. Bio je tek dvanaesti. Prepreka je bila povreda. Godinu dana kasnije, potpuno oporavljen i zalečen, učestvovao je na Svetskom prvenstvu u Atini i osvojio još jedno zlato. Na Olimpijskim igrama 2000. godine u Sidneju bio je drugi, iza ruskog skakača Sergeja Klugina.

Pričajući o sebi i uspesima na zaletištu, često je isticao i to da su za njegove rezultate veoma zaslužni i njegovi treneri.

„Bez obzira na talenat koji vam je dar od Boga, u karijeri morate da imate sreće i da pored sebe imate trenera koji vam omogućava da iskažete svoj potencijal. Upravo takav je bio Žoze Godoi Sančez, trener s kojim sam proveo osam godina, od 1982. do 1990. godine kada je umro. Naterao me je da skočim 2,44 metra. Odgajao me je ne samo u sportskoj areni, već i van nje. Sve svoje rezultate kao i život i socijalizaciju dugujem njemu“, bio je iskren Sotomajor.

Skakao je Fosberijev flop, stil koji zavisi od brzine, tačnije od sposobnosti skakača da izdrži ubrzanje u poslednjih nekoliko koraka. Krasilo ga je i izuzetno samopouzdanje. U istoriji skoka uvis svega petnaestak sportista je preskočilo 2,40 metara, a on je tu visinu preskočio više od 40 puta.

Povezane vesti - Unuk robova koji je razbesneo Hitlera

Voleo je Španiju, tamo je beležio i sjajne rezultate, Španci su mu nudili i državljanstvo, ali on to nije prihvatio. Ipak, posle rekorda iz 1993. godine (2,45 - Salamanka 27. 7. 1993), Španci su stadionu u Salamanki na kom je postavio novi svetski rekord dali njegovo ime. Ali šest godina kasnije na Panameričkim igrama, nakon takmičenja, pao je na doping kontroli. U urinu su mu pronađeni tragovi kokaina. Izbio je skandal. Osuđen je tako što je lišen statusa pobednika a potom i diskvalifikovan na dve godine. Ali to nije bio kraj. Dve godine kasnije imao je pozitivan test na nondrolon. Na kontrolu je otišao kao četvrtoplasirani na Svetskom prvenstvu u Edmontonu. Da bi izbegao suspenziju, objavio je da odlazi u penziju. IAAF smatra da je njegov slučaj jasan, ali doživotna suspenzija, kako pravila u ovakvim slučajevima predviđaju, nikad nije izrečena. Na drugoj strani Sotomajor je uporno tvrdio da je i u tom slučaju s dopingom bio apsolutno nevin. Posle ove neprijatne priče traženo je da stadion u Salamanki bude preimenovan.

Po završetku karijere 2001. godine je izjavio da mu je jako teško jer „sad ne zna šta da radi“. Godinama je odlazio na stazu u isto vreme samo da je vidi. Objasnio je kako je osećao veliku nostalgiju kada bi gledao bilo koji sportski događaj. Razmišljao je i da po završetku karijere krene trenerskim putem. Brzo je odustao. Objasnio je i zašto:

„Nikada se nisam posvetio treninzima direktno. Ne zbog nedostatka interesovanja, već što bih se osećao frustrirano da ne pronađem sportistu koji bi radio poput mene“.

U svojoj zemlji se smatra herojem, posebno što je snažno predan  kubanskoj revoluciji. Vlasnik je i brojnih nagrada. Od svih najdraža mu je po sopstvenom priznanju ona međunarodna iz 1992. godine: Prince of Astorias sports, koja se dodeljuje za ljudske i sportske vrednosti. Svoje mesto ima i u Kući slavnih Atletske konfederacije Centralne Amerike.

Na Kubi je uzor mladima i primer kako iz siromaštva može da se dospe do zvezda. Čest je i rado viđen gost na raznim događajima. U Nacionalnom muzeju sporta na Kubi traka sa njegovim imenom je postavljena na visini od 2,45 metara.

Povezane vesti - Nikad poražen

Oženio se 1989. kubanskom skakačicom uvis Marijom del Karmen Garsijom, a sa kubanskom trkačicom na poludugim stazama Anom Fidelijom Kiro je dobio ćerku koja je prerano umrla. Živi u kubanskoj prestonici, gde u elitnom kraju ima ogromnu kuću. Deo kuće je pretvorio u bar koji je često zatvoren zbog njegovog odsustva. U baru se najtraženija pića nalaze na polici koja stoji na visini od 2,45 metara. Vozi „ferari“ čije je zaštitno lice od 2018. godine, a na njegovom mobilnom telefonu su ugravirani potpisi dragih sportskih prijatelja i najvećih rivala: Patrik Sjeberg, Karl Trejnhart, Holis Konvej,Troj Kenp, Čarls Ostin i Lambros Papakostas. Među njima je čovek od koga se očekuje da obori njegov rekord - Mutaz Esa Baršim.

Pošto je voleo muziku, po završetku karijere stalno je bio u nekim muzičkim projektima. Osnovao je salsa grupu. Bend postoji i danas iako Havijer više nije njegov član, ima 14 muzičara i zove se „Gradonačelnik Mikele“. Ukoliko posetite Havanu, sasvim je izvesno da ćete Havijera Sotomajora videti u nekom od noćnih klubova.

Sotomajor je definitivno zvezda, legenda Kube i svetske atletike. Ne zbog svetskih rekorda koje je postigao jer većina ljudi i ne zna ništa o njima. Zvezda se jednostavno rađa i odlikuje se posebnim hodom, pogledom, gestovima... I sa tim i sa svim ostalim je u potpunom skladu. Lagano neobrijan, na malo višim potpeticama, uz neizbežne sunčane naočare koje spušta na nos i sa visinom od 1,95 metara je pravi lik, odnosno dobar momak iz Havane i ponos Kube.