Sport
25.12.2021. 06:05
Zoran Šećerov

Srđan Jovanović

Kad sudije sude sudijama

Srđan Jovanović 24.12.2021.
Izvor: EPA / Facundo Arrizabalaga

Možda ovo niste pročitali, a trebalo je. Srđan Jovanović, najbolji srpski fudbalski sudija, odlukom UEFA od pre nekoliko dana jedan je od osmorice arbitara koji su prebačeni u najviši rang, elit rang sudija Evrope. Tako je momak iz Kaluđerice postao prvi Srbin posle slavnog Milorada Mažića kome je ovako nešto pošlo za rukom. Vest je u srpskim, ali i evropskim medijima objavljena 17. decembra 2021. godine. Aplauzi su izostali...

U istoj godini, ali nekoliko meseci ranije, Srbija je saznala i da će trenutno njen najbolji fudbalski sudija deliti pravdu i na Olimpijskim igrama u Tokiju. Osim njega, UEFA je letos u prestonicu Japana poslala još samo četvoricu glavnih sudija. Bili su to Portugalac Artur Dijaš, Francuz Stefan Frapar, Izraelac Orel Grinfild i Bugarin Georgi Kabakov. Posebne čestitke za suđenje na OI Jovanović je dobio od Argentinaca.

Zanimljivo, pre Jovanovića Srbija nije u 21. veku imala sudijske predstavnike na Olimpijskim igrama. Ali, to je već istorija.

Trenutno najbolji srpski fudbalski sudija je nedavno delio pravdu u jednom od derbija Lige šampiona: Čelsi – Juventus. Bio je to njegov treći meč u najprestižnijem klupskom takmičenju na kontinentu minule jeseni. Pre toga dokazao se i na utakmicama Borusija – Sporting i Real Madrid – Šahtjor. Šahtjor je tada, ceo svet je pričao, slavio 3:2. Španci se nisu žalili na sudije. Onda je Jovanović ove jeseni sudio i u Kijevu meč istih rivala. Ukrajinci su imali samo bod iz prva dva kola, Real tri... Bio je to očigledno meč za dobrog i proverenog sudiju. Oni iz UEFA koji su tu ulogu dodelili Srđanu Jovanoviću očigledno nisu pogrešili. Bolje rečeno, verovali su mu.

Dokazao se Jovanović i na utakmicama Lige Evrope. Pre samo mesec dana delio je pravdu na meču poslednjeg kola grupne faze Lige Evrope u Istanbulu između Fenerbahčea i Ajntrahta iz Frankfurta. Opravdao je i očekivanja kao glavni arbitar meča nacionalnog šampionata Grčke između Atromitosa i AEK-a iz Atine...

Sudio je i na seniorskom prvenstvu Evrope na kome Srbija nije učestvovala, kao i FIFA U-17 Svetskom prvenstvu u Brazilu. U ulozi sudije više nego sjajno posao je obavio i na Evropskom prvenstvu za igrače do 21 godine. Bilo je to u avgustu 2019. Kao priznaje pripalo mu je zadovoljstvo da bude glavni arbitar finala u kome je Španija pobedila Nemačku 2:1. Pre toga je u grupi besprekorno delio pravdu i na meču prepunom iskri između Engleske i Francuske. Dosudio je dva penala... Posle toga Jovanović je sudio i utakmicu Belgija – Italija (1:3). Italijanima je bila neophodna pobeda.

Primedaba na njegovo deljenje pravde nije bilo. Već tada bilo je svima jasno da je Evropa u Srbinu dobila jednog od najperspektivnijih arbitara na kontinentu. I istinskog naslednika u svetu fudbala slavom ovenčanog Milorada Mažića, danas prvog čoveka Sudijske organizacije Kipra.

Sinan Bolat i Srđan Jovanović 24.12.2021.
Izvor: EPA-EFE/GERRIT VAN KEULEN

U srpskoj Superligi Jovanović je počeo da sudi 2014. godine. Na spisak UEFA sudija stigao je 2016. Debitovao je na utakmici UAE – Island. Svet ga je hvalio, a Srbija...

U Srbiji je bio tema dana posle 161. derbija večitih rivala. Dosudio je faul Žandera nad Vladimirom Stojkovićem u petercu Partizana, zbog čega nije priznat gol Nemanje Milunovića postignut koji sekund kasnije. Po mišljenju pojedinih stručnjaka, oštetio je Crvenu zvezdu. Vladimir Stojković, golman i kapiten Partizana, morao je tim istim stručnjacima za suđenje (Raka Đurović, Igor Radojičić i Milan Karadžić) da postavi pitanje: "Kakav je osećaj kad svesno lažete?“

Bilo je to vreme kada na našim utakmicama nije bilo VAR-a. A da jeste... Svi su, međutim, zaboravili da je sudija čovek i da ima pravo na grešku (bar jednu) makar njegovo ime bilo i Srđan Jovanović.

O Srđanu Jovanoviću pričalo se i pisalo i u nekim drugim prilikama. Konkretno proletos kada je u srpskim medijima konstatovano: Srđan Jovanović, najbolji srpski sudija, deli pravdu na važnim mečevima Lige šampiona, Lige Evrope, kvalifikacija za Mundijal i derbiju grčkog prvenstva, a u našoj zemlju dobija mečeve Inđija – Bačka, Zlatibor – Javor i slične...

Ali nije to bio kraj minimiziranja vrednosti Srđana Jankovića kao fudbalskog sudije. Proletos su članovi Sudijske komisije FSS-a poslali Jovanovića i na Prvu ligu. Sudio je derbi IMT – Kolubara. Statističari su obelodanili i podatak da Srđan Jovanović nije u proleće 2021. sudio ni Zvezdi ni Partizanu. Da li slučajno? Većina je to nazvala apsurdom.

Milan Karadžić, tadašnji predsednik Sudijske komisije, nije zbog svega podneo ostavku. Mnogi su to navodno od njega tražili. Možda s pravom.

Šta bi bilo da je Jovanović igrom slučaja ili nečijom voljom sudio ovogodišnji meč 15. kola Okružne lige Kolubara, Žabari – ZSK. Dobio bi batine. Podsećamo, utakmica je prekinuta u 75. minutu kod rezultata 1:0 za domaćina. Bio je to i minut kada je sudija Aleksandar Nerić iz Ljiga dosudio penal za domaćina. U izveštaju sudija je napisao i sledeće:

"Sa odlukom se nije slagao trener ZSK-a (Aleksandar Pločić), udario me pesnicom u lice i otvorenom šakom po nosu, a kada je pomoćnik pritrčao da mi pomogne, Pločić je udario i njega, uhvatio ga za vrat, a potom ga udario pesnicom u vrat. Na sreću, ubrzo je intervenisala policija, spasla nas je i ispratila do Urgentnog centra u Valjevu.“
 

Očigledno, bez obzira na rang, nije lako deliti pravdu na fudbalskim terenima Srbije. Pogotovo ako to sudija radi kako pravila fudbalske igre nalažu. Loše je prošao i sudija utakmice Titel – Šajkaš. Veliki lokalni derbi završen je tako što je u teren utrčao nezadovoljni navijač i prebio sudiju. Zbog nasilničkog ponašanja policija je podnela krivičnu prijavu...

Na portalima se pre dvadesetak dana pojavila i priča o tome kako je u Srbiji sve više nameštenih utakmica, pogotovo u nižim ligama. Takođe i da su mnogi klubovi umešani u neregularnost, odnosno da u ovom cirkusu učestvuju i sudije koje "sude po nečijem naređenju“.

Srđan Jovanović i Viktor Korniienko 24.12.2021.
Izvor: EFE / JUANJO MARTIN

Dve vesti s početka decembra takođe su zanimljive. Iz više razloga. Srbija je 3. decembra saznala da je Disciplinska komisija FS Srbije suspendovala Novicu i Stanislava Tončeva zato što su navodno u poluvremenu utakmice Superlige Radnik – TSC ušli u sudijsku svlačionicu. Ministar Novica Tončev je član Izvršnog odbora FS Srbije. Da li je možda ovo ilustracija onog gore izrečenog? Moguće i da jeste jer su se mnogi klubovi sa juga Srbije žalili na suđenje kada igraju protiv ekipa iz okoline Surdulice na čijim utakmicama se mogu videti članovi porodice Tončev koje rivali apostrofiraju da vrše pritisak na sudije.

Sve ovo nije, međutim, izum "južne pruge“. Miroslav Radoman je godinama ranije govorio da su večiti rivali optuživani kako su telefonom vršili pritisak na sudije, odnosno da su neki članovi rukovodstva upadali u sudijske svlačionice u poluvremenu i posle utakmice.

Kad ne može ili ne želi da neke pojave reši FSS, onda stvar u svoje ruke uzima država i njeno pravosuđe. Apelacioni sud u Novom Sadu 2. decembra 2021. potvrdio je presudu od 15 meseci zatvora fudbalskom sudiji Srđanu Obradoviću uz meru zabrane da u trajanju od 10 godina bude fudbalski sudija. Takođe, izrečena mu je i mera zabrane obavljanja bilo kakvog posla u FS Srbije. Ovim je praktično potvrđena presuda Vrhovnog suda u Novom Sadu od 26. marta 2021. Šta je greh Obradovića?

Sve se dogodilo na utakmici i posle utakmice Spartak – Radnički Niš odigrane u završnici šampionata 2017/18. Utakmica je odlučivala o trećoj poziciji na tabeli koja je vodila u kvalifikacije Lige Evrope. Meč je završen pobedom domaćina od 2:0, a oba gola postignuta su nakon sumnjivih penala. Publika je skandirala "lopovi, lopovi“, trener Nišlija Dragan Antić je ironično aplaudirao, a policija je posle meča uhapsila sudiju Obradovića. U međuvremenu je dokazano da je Obradović kao sudija učestvovao u nečasnim radnjama. Ima i onih koji tvrde da i mnogi drugi rade ili su radili isto što i Obradović, samo nikad nisu uhvaćeni.

Tek da se zna: od momenta kada je napravio glupost pa sve do odluke Apelacionog suda Obradović je funkcionisao u srpskom fudbalu kao da ništa nikad loše nije uradio. Uz blagoslov FSS-a.

Zbog sudija i suđenja, nameštanja utakmica i veze sa kladionicama, odavno su utakmice u srpskom šampionatu pod prismotrom UEFA. Pre samo nekoliko meseci Miroslav Radoman govorio je i na tu temu podsećajući fudbalsku naciju da u Srbiji "sudije nameštaju utakmice po nalogu onih koji su im omogućili da dele pravdu u Superligi i Prvoj ligi Srbije zbog čega su arbitri ulazili u obavezu da im vrate uslugu tako što će suditi ne po pravilima nego kako im se kaže“. Radoman je takođe govorio i da "nije iznenađen što klubovi optužuju sudije za nečasne radnje jer su sudije marionete klupskih čelnika i drugih uticajnih ljudi“.

Imena čelnika klubova se znaju, niko od njih tada nije demantovao Miroslava Radomana, a ko su oni drugi, misli se na uticajne ljude koji vedre i oblače u srpskom fudbalu, nikad se nije saznalo. I neće. Saznalo se, međutim, nešto drugo. A to je kako se neke stvari rade.

"Princip je sledeći: svako ko progura nekog na listu sudija FSS-a ima pravo da upravlja njime. Pa tako klubovi, čelnici, političari i mnoge uticajne ličnosti imaju svoje sudije. Kasnije su ti arbitri u obavezi da im vrate uslugu tako što će suditi ne po pravdi, nego kako im se kaže“, objasnio je Miroslav Radoman.
 

Radoman je 14. juna 2016. dobio priliku da neke stvari pročešlja, da sudijsku organizaciju koliko-toliko dovede u red. Tadašnji predsednik FSS-a Slaviša Kokeza ponudio mu je kao sudijskom autoritetu ulogu predsednika Sudijske komisije FSS-a. Radoman je ubrzo shvatio da tako nešto nije moguće i da se od njega zapravo traži da radi kako drugi zapovedaju.

"Došao sam u situaciju da sedim u nekakvim komisijama i da im dajem legitimitet. Očekivalo se da budem prisutan kako bi nešto izgledalo pošteno. Nisam želeo da učestvujem u tome.“

I još je dodao:

"U teoriji Sudijska komisija bi trebalo da bude nezavisno telo i da nema veze sa predsednikom FSS-a i drugim funkcionerima.“

Pošto to u Srbiji odnosno FSS-u nije bio slučaj i pošto je prema Radomanovim rečima tadašnji predsednik FSS-a Slaviša Kokeza uprkos propisima imao ogroman uticaj na sudije i ishode utakmica u Superligi, rastanak je bio neminovan.

"Smenjen sam jer nisam želeo da dozvolim da utakmice vode arbitri koji ispunjavaju želje.“

Fudbal, lopta, pištaljka
Izvor: Shutterstock

Da narod ne bi bio u zabludi, Radomanu su orkestrirano odgovorili njegovi prijatelji iz sudijske organizacije. Samovoljno ili po nečijem naređenju – najmanje je bitno. Naciji su u osam tačaka objasnili zašto je zapravo Miroslav Radoman smenjen.

– Zbog toga što nije uskladio listu sudija i posmatrača suđenja sa preporukama UEFA sudijske konvencije, zbog čega smo dobili opomenu Sudijske komisije UEFA i ujedno ugrozili sredstva koja FSS dobija na bazi primene UEFA sudijske konvencije;

– Zbog toga što nije imao ravnopravan tretman prema sudijama, jer su prednost imali njegovi miljenici, a sudije iz elit grupe na čelu sa jednim od najboljih evropskih arbitara Miloradom Mažićem delegirani su i dobijali pravo da sude tek poneku utakmicu;

Zbog toga što je posle utakmice 4. kola Superlige između Spartaka i Novog Pazara u Novom Sadu zvao predsednika FK Spartak Dragana Simovića i „zamolio“ ga da se ne žali na suđenje i tim povodom ne oglašava u javnosti;

– Zbog toga što je zvao posmatrača suđenja Savu Čokanicu posle utakmice 8. kola Superlige između Rada i Vojvodine i sugerisao mu da sudiji Bojanu Nikoliću da slabu ocenu. Posmatrač je to odbio i nakon toga više nije bio delegiran;

Zbog toga što je delegirao sudije za mečeve Superlige i Prve lige iz privatnog stana, a ne na sastancima Sudijske komisije FSS-a i na taj način grubo zloupotrebio funkciju koju je obavljao. Primera radi, delegiranje 12. kola Superlige i 10. kola Prve lige Srbije nije urađeno uz konsultacije sa članovima Sudijske komisije ponovo ne poštujući UEFA Sudijsku konvenciju;

Zato što je falsifikovao i Odboru za hitna pitanja FSS-a predao lažni zapisnik sa imenima kandidata za internacionalnu listu sudija i pomoćnih sudija za 2017. godinu;

Zato što je vrlo grubo i necivilizovano vređao i omalovažavao predsednika Sudijske organizacije Milana Karadžića na zvaničnoj sednici Sudijske komisije FSS-a;

– Zato što je pokušao da sa međunarodne liste sudija ukloni oba Mažićeva saradnika koji su kao dodatne pomoćne sudije bili učesnici Evropskog prvenstva u Francuskoj 2016, kako bi uticao na funkcionisanje jednog od najboljih sudijskih timova u Evropi.

Za ovako nešto u nekim drugim zemljama Radomanu bi bio zabranjeno ne samo da radi u fudbalu, već i da gleda fudbalske utakmice.

Na kraju ove priče s tužnim krajem saznalo se i da je Miroslav Radoman pokušao da obmane javnost navodeći da je sudio na 120 međunarodnih utakmica iako je navodno istina da je sudio na duplo manje.

"Podsećamo i na činjenicu da nikada nije bio u elitnoj UEFA grupi sudija. Podsećamo, takođe, da je vraćen u najnižu grupu UEFA sudija posle čuvenog skandala na utakmici Šturm – Parma 1999. godine, kada je tek uz pomoć austrijske policije uspeo da napusti teren“, zaključuje se u saopštenju Strukovne sudijske organizacije FSS-a.

Radoman je bez želje da polemiše sa kadijama u odorama licemera koje su ga tapšale kad je preuzeo Sudijsku komisiju, a zatim napljuvale kada je istu napustio, odgovorio u jednoj rečenici:

"Otišao je Kokeza, ali je ostavio svoje ljude, a trebalo je da i njih povede jer oni rade isto što je i on radio.“

Očigledno je da srpskim sudijama ne treba drugi da sude. Oni to sebi najbolje rade sami.

Smenjenog Miroslava Radomana u Sudijskoj komisiji nasledio je Milan Karadžić, gospodina Milana Karadžića ovog leta nasledio je Dejan Filipović, čovek za koga većina sudija iz zemlje Srbije tvrdi da je lik bez mrlje. Ali, ni takav nekima među sudijama nije dobar.

Kad je sa liste superligaških sudija za sezonu 2021/22. izbrisan, u "Sportskom žurnalu“ jadikovao je i na sav glas kukao Danilo Grujić:

"Sudio sam osam večitih derbija, finale Kupa 2020, bio sam u timu na finalu Lige šampiona 2018. Real Madrid – Liverpul, kao i Evropskom prvenstvu 2016. Bio sam neizostavni deo ekipe Milorada Mažića od 2010. Ovo nisam zaslužio. Radim u ozbiljnoj instituciji, SBPOK MUP-a Srbije, kao i kolega Miloš Đorđić, koga takođe nema na listi. Ostali su na listama propalice i narko-dileri, a skidaju se ljudi od poverenja i zaduženi za ozbiljne poslove.“

U međuvremenu niko od propalica sa liste i narko-dilera s kojima je kroz karijeru možda delio i sudijsku svlačionicu nije uhapšen. Toliko o tome koliko je Grujić dobar policajac. Ali to Grujića nije sprečilo da optuži još jednog čoveka, Bojana Stanojevića. On je, kao tvrdi Grujić, zapravo bio dželat njegove sudijske karijere.

"Njega u rodnom gradu znaju kao ’piljara’ i ’ćevabdžiju’, sudio je 17 utakmica Superlige, što neću ni da komentarišem… Stojanovićeva karijera sve govori, ima (jedva) završenu srednju školu, oslobođen je služenja vojnog roka jer je fizički nesposoban. Upravo on je poskidao sa liste sudije od 34 do 35 godina. Ovo pismo prosledio sam svim uticajnim ljudima u fudbalskoj Srbiji“, poručio je Grujić.

Fudbalska Srbija odgovorila je Grujiću ćutanjem. Grujić ni tada, a ni posle naravno nije pričao šta se dogodilo 2. maja u Pirotu na utakmici Prve lige Srbije Radnički – Trajal. Tada su se u priču uključili i svetski mediji, a snimak sa stadiona u Pirotu obišao je planetu uz konstataciju "i ovo je u srpskom fudbalu moguće“. Ko se ne seća, Grujić je za ekipu iz Kruševca (nagradno pitanje: da li znate ko finansira Trajal?) svirao diskutabilan penal, kako su preneli izveštači, penal iz kog su gosti poveli. Zbog svega Grujić je doživeo niz neprijatnosti. Igrači Radničkog su u jednom momentu posedali na travu iz revolta da bi na kraju utakmice Grujića i njegove pomoćnike ironičnim aplauzom, poređani u špalir, ispratili u svlačionicu...

Epilog celog slučaja Grujić sveo se na jednu rečenicu molbenog karaktera koju je odvažni Grujić uputio istoj onoj Sudijskoj komisiji koja ga je precrtala sa liste sudija za aktuelnu sezonu.

"Molim vas da me iz sudija prve kategorije prevedete u zvanje instruktora prve kategorije“, naveo je u svom zahtevu niški arbitar sa očigledno naglašenim poštovanjem prema onima koje je samo nekoliko dana pre toga nahranio go..ima.

Jednom sudija, zauvek sudija. Svi bi da vedre i oblače. Kao glavne sudije ili kao pomoćnici. I mesto na listi četvrtih sudija nije za bacanje, ono zvano kontrolor suđenja na kraju karijere je takođe i te kako primamljivo. Takođe i mesto instruktora, VAR sudije... Zato se sudijama i preporučuje da u toku karijere budu pažljivi i licemerni, pronicljivi i dobro osposobljeni za "ulaze na zadnja vrata“, pogotovo ukoliko su i sami svesni da baš i ne znaju dobro da sude. Malo isprljan obraz u takvim situacijama zna da donese poveliku zaradu. Malo na terenu, malo u varijanti dobro odrađenog posla uz lepu nagradu, malo i u kladionicama u kojima se navodno srpske sudije klade čak i na mečeve koje sami sude.

Mora se. Glavni sudija u Superligi zaraduje 54.000 dinara za jednu odsuđenu utakmicu. Istina, ta suma se umanjuje za 10 odsto koliko iznosi procenat za sudijsko usavršavanje. Sve ovo je i malo nejasno jer u kasu FS Srbije svake godine od UEFA, tvrde dobro upućeni, na osnovu ugovora koji je navodno potpisao još Bogoljub Stepanović, pristiže 300.000 dolara za ovu namenu. Kako se taj novac troši malo ljudi zna. Zapravo sve i nije neka tajna. Još 2016. Radoman je uveo, pored redovnih letnjih i zimskih seminara, i takozvane stop seminare. Sada je to kao prvi čovek Sudijske organizacije vratio na scenu Dejan Filipović što znači da između redovnih letnjih i zimskih seminara postoje i stop seminari na kojima se takođe proverava znanje i fizička priprema svakog sudije. Da li ovako nešto ogovara baš svim sudijama?

"Jedan dobar sudija kod nas mesečno može da zaradi oko 100.000 dinara uprkos činjenici da su fudbalske sudije u Srbiji najlošije plaćene u regionu“, kažu dobro upućeni.

Dobar internacionalac zarađuje neuporedivo više. Zapravo mnogo. Otuda i želje mnogih da budu tamo gde im mesto nije. A kad ili ako ne mogu oni, onda je red da tamo ne budu ni oni koji to stvarno zaslužuju. Poput Milorada Mažića i njegovih pomoćnika juče ili Srđana Jovanovića danas. Lepo sutra se smeši i Novaku Simoviću, Lazaru Lukiću, Milošu Milanoviću i Nenadu Minakoviću. Svi oni su danas srpski internacionalci sa liste glavnih sudija.

Ima, za kraj, još nešto lepo. Ove jeseni sudije su, čini se, najmanje grešile. I na njihov rad bilo je najmanje primedaba. Odlučnost Dejana Filipovića u nekim situacijama i prisustvo VAR-a donelo je rezultate. Oni koji sve znaju tvrde da će se od svih mečeva jeseni na udaru naći samo dva. Jedan zbog toga što se sudija iz VAR sobe nije snašao na najbolji način (čitaj nije imao muda) da prijavi prekršaj i drugi zbog toga što je navodno jedan klupski funkcioner uticao na delegiranje sudija za utakmicu koja je završena pobedom gosta.

Pitali smo i one koji fudbal bolje znaju šta je za klubove sada unosnije: da rezultat dogovaraju sa glavnim sudijom ili sudijom u VAR sobi. Odgovora nema.

Nema odgovora ni na pitanje kada će srpski arbitri uživati ugled i autoritet kao njihove kolege u Engleskoj, da li će doći vreme da niko od sudija u Srbiji ne sudi po diktatu moćnika ili ljudi iz velikih klubova, već kako to nalažu pravila fudbalske igre, odnosno kada će sudijska komisija delegirati sudije prema njihovim sposobnostima, a ne željama klubova i interesnih grupa.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Srpski fudbal između stvarnog i mogućeg
Partizan - Anorthosis

Evropsko proleće

23.12.2021. 06:05

Srpski fudbal između stvarnog i mogućeg

Odavno fudbalska Srbija, uprkos likovima s lošim namerama koji su zaposeli klubove, tribine i krovnu fudbalsku organizaciju, nije bila tako ponosna kao što je u jeseni na izmaku. Fudbalska reprezentacija izborila je plasman na SP u Kataru, a dva najveća kluba proleće u Evropi. Sve deluje kao najlepši san. A nije san – istina je!
Close
Vremenska prognoza
clear sky
11°C
12.10.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

OI 2024

Vidi sve