Sport
04.02.2022. 17:10
Sport
16.03.2022. 15:05
Zoran Šećerov
Slobodan Branković
"Srbija najveće atletsko gradilište u Evropi"
Iako odavno daleko od staze, i dalje je vlasnik čak šest (od 7. maja 2022 – pet) nacionalnih rekorda u dvorani i na otvorenom. Svet atletike ga pamti i kao člana na planeti najbrže „bele štafete“ 4x400 metara svih vremena. A Evropa? Pre 30 godina, zadivio je sjajnim ostvarenjem na dvoranskom šampionatu – Srbija tada jedina u Evropi nije imala atletsku dvoranu.
Uprkos ironiji trenutka bio je to jedan od najvećih uspeha srpske atletike novog doba, istovremeno i kruna blistave karijere Slobodana Brankovića, višestrukog nacionalnog rekordera i prvaka, šampiona Balkana i takmičara koji je za reprezentaciju Jugoslavije nastupao 77 puta.
S atletikom se i danas druži. Čini se više nego ikad. Stazu je zamenio foteljom. Direktor je Srpskog atletskog saveza i prvi operativac Balkanske atletske federacije. U evropskim i svetskim atletskim krugovima kao sportski funkcioner, godinama unazad, uživa izuzetan ugled. Kažu da je jedan od najzaslužnijih što će Beograd od 18. do 20. marta 2022. biti epicentar svetske atletike, odnosno domaćin Svetskog prvenstva u dvorani na kome će se okupiti krem "kraljice sportova", šampioni i rekorderi sa svih meridijana planete. Iskreni i dobronamerni u njega takođe upiru prstom ukazujući tako na nemerljive zasluge što je posle godina stagnacije srpska atletika vaskrsla i što polako izrasta u sportskog diva čijim će se takmičarima u skorijoj budućnosti Srbija ponositi, a atletski i sportski svet diviti.
U razgovoru za "Ekspres" otkrio je niz zanimljivosti o tome kako izgleda sadašnjost i budućnost srpske atletike. Nedavno ste obeležili dva značajna datuma?
"Da, 1. marta napunilo se tačno 30 godina od mog uspeha i zlatne medalje na dvoranskom šampionatu Evrope u Đenovi, ali i 14 godina od kako sam se zaposlio u tadašnjem Atletskom savezu Srbije kao generalni sekretar. U međuvremenu AS Srbije je postao Srpski atletski savez, a ja direktor SAS-a."
Obe odrednice obeležene su uspesima, kada prelistavate knjigu sećanja šta Vas čini više zadovoljnim?
"Oba jubileja su mi draga, ali od kako radim u SAS-u onaj deo koji se odnosi na moj takmičarski opus kao da sam na neki način arhivirao, gurnuo po strani. Kao atletskom funkcioneru zapravo mi ne prija, čak me i malo nervira, saznanje da je još aktuelan moj državni rekord na 100 metra (10.33) koji sam istrčao iz četiristometraškog treninga i koji nije ni približno ozbiljan rezultat kao što je onaj na 400 metara (45.30). Voleo bih da oba ta rezultata, kao i onaj na 200 metara (21.24) u dvorani, neko što pre nadmaši."
Onaj na deonici od 4x400 metara biće, čini se, san mnogih budućih generacija?
"Nisam siguran da će iko ikada biti skoro spreman, čak i kad bi se udružili svi sa prostora Balkana, da obori taj rekord. Ne zaboravite da je to jedan od najjačih rezultata u atletici."
Kao takmičar bili ste izuzetno posvećeni treninzima i takmičenjima. Šta je to što Vas danas usrećuje?
"Sada sam maksimalno fokusiran na to da stvaram uslove za nove šampione. Onaj prelepi trenutak kada neko od njih, kao junior ili senior, na ovom ili onom takmičenju osvoji medalju ili obori rekord čini me ne samo srećnim već i izuzetno ponosnim. Verujte, taj osećaj velikog zadovoljstva nadmašuje svaki onaj kada sam bio takmičar."
Kad ste pre 14 godina seli u stolicu generalnog sekretara ASS-a, srpska atletika bila je u fazi blagog odumiranja?
"Sećam se memljivih kancelarija i trulog tepiha. Takođe, i da smo imali više nego skroman godišnji budžet od 300.000 evra. Onda se dogodio i trenutak da nas je ministarska sporta kaznila zbog nekih izjava tadašnjeg predsednika Velimira Ilića tako da smo godinu započeli sa još skromnijim sredstvima. I rezultati su bili mali očaj. Poslednje evropske medalje koje su naši atletičari osvojili bile su one sa EŠ iz Splita 1990. (Pajkić i Topić), plus ona koju je nešto kasnije osvojila Olivera Jeftić u maratonu."
Da li se bar naziralo svetlo na kraju tunela?
"Jeste, Ivica Možek, kao selektor juniora, sa svojim timom odnegovao je jednu sjajnu generaciju u kojoj su bili Ivana Španović (sada Vuleta), Tatjana Jelača, zatim Mihajlo Dudaš, Emir Bekrić i Asmir Kolašinac. Njihove potencijale iskoristili smo maksimalno. Njih petoro, kasnije im se pridodao i skakač udalj Strahinja Jovančević, osvojili su u godinama koje su dolazile čak 21 evropsku, svetsku i olimpijsku medalju za Srbiju."
A da ste od svega digli ruke?
"Bilo je te 2008. i takvih momenata. Dogodilo mi se nekoliko puta da sam polazio na posao s namerom da podnesem ostavku. Međutim, moj pobednički duh mi nije dozvoljavao da načinim takav korak. Kao takmičar se nikada nisam povukao ili odustao, bez obzira kakvi su sve šampioni bili u stazama pored mene. Većinu njih sam nadtrčavao u prvih 300 metara tako da su morali dobro da se namuče da bi me pretrčali. Nekima je to uspevalo u poslednjih 50 metara kada je meni ponestajalo snage jer je moja muskulatura ipak drugačija od one koju poseduju ljudi crne rase."
Sport
06.03.2022. 16:48
Pogledajte fotografije posle kojih vam ništa više neće biti teško (FOTO)
Foto
Stvari su se, čini se, drastično promenile kada Vam se u ASS-u u ulozi predsednika pridružio Veselin Jevrosimović?
"U poslu koji sam radio mnoge stvari nisu zavisile od mene, kao što je to bio slučaj na stazi od trenutka kad se oglasi startni pištolj. Neke stvari jednostavno nisam mogao sam. Uzlet u visine je i zaista krenuo dolaskom gospodina Jevrosimovića. Došao je u Savez u trenutku kada su razne struje vukle vodu na svoju stranu, trebalo nam je par meseci da se usaglasimo, da prihvati neki moj plan i ideje, tako da smo praktično 1. januara 2010. počeli zajedno da pišemo nove stranice istorije srpske atletike."
Danas Srbija ima tu famoznu atletsku dvoranu, atletske stadione i, čini se, blistavu atletsku budućnost?
"Atletsku dvoranu koristimo već šest godina. Pre dve nedelje bio sam neverovatno ponosan u trenutku kada je u toj dvorani na prvenstvu Srbije za juniore postavljeno 12 novih državnih rekorda. To su rekordi stari 25 i 30 godina, to je dakle bio trenutak kada se menjala istorija.
Decenijama nismo imali devojčice koje skaču uvis preko 1,80. Samo jedna je posle odlaska sa scene Tamare Malešev, Biljane Petrović i Amre Temim mogla sa skoči 1,75. Više ne. Sada imamo tri koje najavljuju lepu karijeru i među njima briljantnu Angelinu Topić, mlađu juniorku koja je za svoj uzrast pa čak i starije preskočila svetski vrednu visinu od 1,91 metara."
Stvaranje uslova, izgradnja stadiona i dvorane očigledno je bio zamajac na koji je srpska atletika čekala?
"Uradili smo dosta na organizaciji saveza i klubova, naravno i infrastrukturi. Napravljena su ili rekonstruisana 22 stadiona, nikada pre Kraljevo, Novi Pazar ili svima dobro znana Ćuprija nisu imali prave moderne atletske staze. Danas imaju. Da ne pričam o Priboju, Prijepolju ili o planovima da moderne objekte i staze dobiju i Niš, Leskovac, Pirot. Ove godine počinje i izgradnja atletskog stadiona u Zaječaru, takođe i Kikindi koja 30 godina mašta o tome da ima atletsku bazu za trening i takmičenje. Već u maju biće gotova staza u Požarevcu, počela je i izgradnja ozbiljnog atletskog kompleksa i u Novom Sadu koji će pored glavnog i pomoćnog stadiona imati i atletsku dvoranu veću nego što je ova u Beogradu. Dobićemo dakle još jedan ozbiljan centar srpske atletike. Predviđena je i izgradnja četiri atletska stadiona u Beogradu. Prvi je na redu moj Obrenovac koji nikada nije imao atletsku stazu, ali jeste mnogo dobrih atletičara i rekordera koji su rođeni u njemu. Srbija je, kao što vidite, jedno od najvećih, ako ne i najveće atletsko gradilište u Evropi."
Lepa priča koja puno košta. Odakle novac?
"SAS je danas, a pre svega, ozbiljan partner lokalnih samouprava. Radimo im kompletan projekat, konsalting, nudimo dobre savete kako da dođu do sredstava iz Evropske investicione banke, a pod najpovoljnijim uslovima, kako da planiraju svoje budžete i izgrade objekte kroz dvogodišnje ili trogodišnje finansiranje. Sve ovo ne bi puno vredelo da ovakve projekte ne podržava Ministarstvo omladine i sporta, odnosno Vlada Republike Srbije."
Čini se da je ista formula korišćena i kad je počela izgradnja atletske dvorane i atletskog stadiona u Beogradu?
"Da ne ulazimo u detalje, suština je zapravo u sledećem. Veselin Jevrosimović, kao uspešni privrednik, dao je državi garanciju za plaćanje projekta (koštalo je sve 100.000 evra) za izgradnju atletske dvorane na lokaciji koju je atletici ponudila Srbija. Za tri godine uspeli smo da izgradimo velelepni objekat i to za manje novca nego što je projektom planirano, što je, priznaćete, jedinstven primer u Srbiji. Dobili smo dakle praznu dvoranu, ali smo onda uz pomoć evropske i svetske kuće atletike, uz pomoć sponzora i donatora sve to opremili i danas je naša dvorana jedna od najmodernijih u Evropi. Uz atletsku stazu na otvorenom, koju smo takođe izgradili, naš atletski centar danas ima izgled kao iz bajke. Ljudi koji nam dođu u goste, a dolazili su mnogi likovi iz sveta atletike sa predsednikom IAAF-a Sebastijanom Kouom na čelu, ne kriju oduševljenje kakve smo uslove stvorili za razvoj atletike.“
Beograd je uspeo što mnogi nisu, a to je da za samo pet godina prvo bude domaćin prvenstva Evrope u dvorani, a sada i šampionata sveta. Oba puta pod krovom velelepne "Arene“?
"Vratili smo poljuljano poverenje u međunarodnim atletskim forumima, što je bio bitan preduslov da se pojavimo kao kandidati za organizaciju velikih takmičenja. Sećam se, u isto vreme kandidovali smo se za Kros Evrope 2013. i Prvenstvo Evrope u dvorani 2015. Dobili smo EŠ u krosu koji je proglašen najbolje organizovanim ikada na kontinentu. Sve se dešavalo, podsetiću, na kros stazi na Ušću. Prvenstvo Evrope u dvorani nismo dobili 2015, ali jesmo 2017. I ono je dobilo epitet najbolje organizovanog ikad. Bilo je to sasvim dovoljno da dobijemo bez zadrške i bilo kakve sumnje i organizaciju SP za 2022.“
Da ste pre 15 godina nekom pričali šta planirate?
"Verujem da bi mi svi rekli da sam lud. A nisam, ja samo zračim energijom, bar tako kažu, i oduvek imam ciljeve koji su visoki. Zar nije bila ludost da kažeš da ćeš biti prvak Evrope u dvorani, a nemaš dvoranu, i da onda ti koji radiš tonizaciju na minus 10 na jednoj od snega očišćenoj stazi na Stadionu Partizana odeš u Đenovu i tamo pod krovom preslišaš Engleze, Francuze ili Špance koji spavaju u dvorani.“
Šta tandem Jevrosimović–Branković izdvaja od sličnih, a ni približno uspešnih?
"Pre svega dobro planiranje i uspešno lobiranje, kao i saznanje da smo ljude prosto naterali da nam veruju. Ono što je najvažnije možda jeste podatak da smo u svojim prethodnim životima napravili puno, da smo imali neke karijere i da nam ovo što radimo nije bilo biti ili ne biti. Sve ovo što danas radimo, radimo iz velikog zadovoljstva. Zajedno smo 13 godina, a kako radimo neka ocene drugi. Ono što nas čini lično zadovoljnim jeste istina da smo došli do toga da će Beograd ovog marta, pune dve nedelje, biti centar atletskog sveta, da će slika iz našeg glavnog grada odlaziti svakodnevno u više od 100 zemalja sveta, da mnogi Beograđani u promotivnim spotovima kojima će se seći prenosi neće prepoznati lepote svog grada, odnosno da će pomisliti kao da se sve događa možda u Njujorku.“
Impresivna je bila i slika koja je otišla u svet posle konferencija za medije uoči i sa "Belgrade Indoor Meeting“-a?
"Da, svet je preneo da su za istim stolom sedeli jedan Duplantis, rekorder u skoku motkom koji je nadmašio legendarnog Sergeja Bubku, da je u njegovom društvu bila i naša najbolja atletičarka Ivana Vuleta i da su oboje najavili obaranje svetskog rekorda na šampionatu u našoj prestonici. A onda su oboje pet dana kasnije u dvorani blistali. Ivana je sjajno skakala (6,88), Duplantis je postavio novi svetski rekord u skoku motkom (6,19). Ono što je mene oduševilo to je rezultat Boška Kijanovića koji je posle 30 godina nadmašio moj nacionalni rekord iz dvorane na 400 metara – 46.22 sekunde. To je to što mene kao čoveka atletike čini ispunjenim. Svi ti rezultati samo su dokaz koliko je "Belgrade Indoor Meeting“ sjajna uvertira za Svetski šampionat.“
Koliko će taj i takav događaj koštati SAS, Beograd i Srbiju?
"Deset puta manje od onog koliko će Beograd inkasirati od 4500 oficijelnih lica koja će boraviti u Beogradu sedam ili 14 dana. Biće tu i brojni ljubitelji atletike iz regiona i mnogih zemalja Evrope. Naravno, svi o svom trošku i u hotelima sa četiri i pet zvezdica. Organizacijom ovog šampionata dokazujem zapravo da atletika može i te kako da bude profitabilna.“
Tvrdite, pre svega, da TV slika iz Beograda nema cenu?
"Osam sati prenosa dnevno plus reprize na BBC-ju, CNN-u, Eurosport-u, RTS-u. Biće to gledani prenosi, u Beograd dolazi ne zna se koliko olimpijskih šampiona iz Tokija, svetskih i kontinentalnih rekordera. Na šampionatu učestvuje 1450 takmičara iz 156 zemalja. Sve će pratiti i o tome izveštavati 850 novinara iz sveta. Nikada nijedno takmičenje na ovim prostorima nije bilo brojnije, čak su i 14. ZOI u Sarajevu imale manje učesnika iz manje zemalja. Dolazi nam dakle u goste svetski atletski krem, biće to tri dana fantastičnih takmičenja. Realno, sve bi trebalo da traje pet dana, program je sabijen u tri, to je eksplozija, atomska bomba od programa. Još pre mesec dana prodate su sve ulaznice za završni dan takmičenja što takođe govori koliko je interesovanje u zemlji, okruženju i Evropi.“
Koliko će se srpskih atletičara takmičiti na Prvenstvu sveta i za koga će navijati beogradska publika?
"Mi kao domaćini imamo pravo da pored onih koji su ispunili normu prijavimo još po jednog takmičara u svakoj od disciplina programa. Da li će to tehnički delegat prihvatiti zavisi od broja takmičara u disciplinama, naročito onim tehničkim. Nastupiće naši najbolji takmičari: Ivana Vuleta, Armin Sinančević, Asmir Kolašinac, Maja Ćorić i Elzan Bibić. Oni su ispunili norme. Pored njih, imaćemo i Milicu Gardašević u skoku udalj, ona je na svetskim listama 15. sa rezultatom 6,66. Moram da naglasim da u svakoj disciplini učestvuje 16 najboljih takmičara, na ovom takmičenju dakle nema po 50 prijavljenih u disciplini, što je za ljubitelje atletike veliki plus. Beogradskoj publici, verujem, predstaviće se i Boško i Aleksa Kijanović na 400 i 60 prepone, Anja Lukić na 60 prepone, Strahinja Jovančević ili Lazar Anić u skoku udalj. Naravno, tu je i Angelina Topić, ove godine je eksplodirala, skočila je 1,91 i ubedljivo je najbolja u svetu u ovom uzrastu, u konkurenciji mlađih juniorki. Biće to za nju veliko iskustvo.“
Ivana Vuleta ima zlato, srebro i bronzu sa svetskih šampionata u dvorani. Takođe, i veliku priliku da pred svojim navijačima uveća tu kolekciju medalja i nadmaši svetski rekord legendarne Hajke Dreksler?
"Nikada godinu nije počela sa rezultatom od 6,88 u dvorani. U ambijentu koji će biti mnogo bolji nego 2017. kada je na evropskom u dvorani skočila 7,24 i uz saznanje da je sada neuporedivo zrelija i iskusnija takmičarka mislim da tih rekordnih 7,37 Hajke Dreksler za nju nije nedostižno.“
Srbija je danas atletski lider u regionu?
"Apsolutni lider. Našim najboljim takmičarima obezbedili smo najbolje uslove za trening jednako u zemlji kao i inostranstvu. Napravili smo i saradnju sa svetski moćnim stručnjacima. Angažovali smo trenera iz Švajcarske za sprinterske discipline, Španca koji radi sa Elzanom Bibićem. Rezultati te saradnje već se pokazuju kroz rezultate naših takmičara. Ono što smo shvatili jeste da moramo non-stop da radimo ukoliko želimo napred. Dosadašnji rezultati ne smeju da nas uljuljkaju, svet ide napred, moramo i mi.“
Očigledno je da je jedan gotovo mrtav sport u Srbiji i te kako oživeo i da sada koracima od sedam milja grabi napred sa takmičarima kojima će se diviti i svet?
"Imamo generaciju koja je talentovanija od prethodne, visoke ambicije i ciljeve. Angelina Topić i Adriana Vilagoš su svetske rekorderke u svom uzrastu i najbolje na svetu. Obe će se ove godine takmičiti na EŠ seniora u Minhenu. Na svetski šampionat seniora neće ići. Vilagoševa je odlučna da u Kaliju na SP odbrani zlato iz Najrobija u svetskoj konkurenciji starijih juniorki, Angelina Topić ide ovog leta u Jerusalim na Prvenstvo Evrope za mlađe juniorke. Naši i njihov cilj su Olimpijske igre u Parizu, one bi tamo trebalo da se bore ne za medalje, već za medalju. Živi bili pa videli.“
Već je, istina skromno, najavljeno da će Srbija u budućnosti biti domaćin još nekih velikih takmičenja. Koliko u svemu ima istine?
"Imamo dva ozbiljna plana za naredni period. Pokušaćemo da 2027. budemo domaćini Prvenstva sveta na otvorenom. To je takmičenje koje traje dve nedelje i posle OI i SP u fudbalu najveći je sportski događaj na svetu. Ne samo takmičarski, već i marketinški, odnosno poslovni, uz neverovatnu mogućnost da se ostvari značajan prihod. Konkurisaćemo i da tri godine kasnije budemo domaćini šampionata Evrope na otvorenom.“
Kako, kad Srbija nema atletsko borilište za tako velike događaje?
"Već imamo idejno rešenje novog atletskog stadiona za najveće događaje. Gradiće se u Surčinu pored Nacionalnog fudbalskog stadiona. Država je tamo već kupila zemljište za ovu namenu, biće to sportski ’Beograd na vodi’ sa modernim sportskim objektima, hotelima, tržnim centrima.“
Malina i šljiva su maskote Šampionata sveta u dvorani 2022?
"Drugi su za maskote uzimali ovu ili onu životinju, mi smo odlučili da to budu dva proizvoda koji su prva asocijacija na Srbiju. Malina je ženska maskota, šljiva muška. Napravili smo i strip u kome Malina i Šljiva upoznaju čitaoce sa atletikom i atletskim disciplinama. Tekst je na srpskom i na engleskom. Ljudi uz IAAF-a bili su više nego oduševljeni kad su sve videli. Želja nam je bila da pre svega edukujemo našu decu i da ih zainteresujemo za atletiku. Napravili smo i himnu šampionata, sat koji je godinu dana u centru grada odbrojavao dane i sate do početka takmičenja.“
Ko su VIP gosti, zvaničnici koji će ovog vikenda biti u Beogradu?
"Legendarni Sebastijan Kou koji je predsednik IAAF-a. Dolazi i princ Albert kao predsednik Fondacije svetske atletike, zatim Sergej Bubka, nekadašnji višestruki rekorder u skoku motkom, a danas potpredsednik IAAF-a. Biće tu i svi predsednici atletskih kontinentalnih federacija, bivši istaknuti takmičari, naši asovi... Zbog kovida izostaće, na predlog IAAF-a, tradicionalno druženje posle takmičenja, ali to, siguran sam, neće uticati na utiske koje će gosti i takmičari poneti iz Beograda.“
Da li takmičari moraju da budu vakcinisani?
"Atletski svet je 85 odsto vakcinisan. Ali i vakcinisani i nevakcinisani moraće da urade PCR test. Onaj ko je vakcinisan time završava priču, oni koji nisu moraće test da rade svakih 48 sati. Ko tako nešto ne učini njegova akreditacija biće automatski poništena.“
Da li Beograd ima publiku koja poznaje na pravi način atletiku kao sport?
"Mislim da još nema, ali sam siguran da će u punoj dvorani biti oni koji pre svega vole atletiku koja je jedini sport na svetu u kome na startu svi u publici navijaju za svoje, a na kraju aplaudiraju pobedniku. I to je lepota atletike koju ne zovu slučajno kraljicom sporta“, uverava Slobodan Branković.
Komentari
