Sport
14.04.2022. 06:10
Sport
23.04.2022. 09:10
Zoran Šećerov
Blistava prošlost
Treneri – brend srpske košarke
Da li je Srbija i dalje zemlja košarke? Za mnoge jeste, ali postoje i oni koji tvrde suprotno, odnosno da to više nije. Ko je u pravu? Brojke poređane u statističke kolone možda mogu da otklone ovu dilemu? I ne samo ovu. Vratimo se za trenutak u blistavu prošlost.
Jedna mini-studija kazuje da su za 56 godina, dakle od Drugog svetskog rata do danas, naši košarkaši na velikim takmičenjima osvojili isto toliko medalja: Olimpijske igre 8, svetska prvenstva 11, evropska 19, Mediteranske igre 9 i Univerzijada 9. Zahvaljujući ovim rezultatima, košarka je postala najuspešniji ekipni sport u zemlji.
Od 2006. godine reprezentacija Srbije koja se samostalno takmiči na međunarodnoj sceni osvajala je uglavnom druga mesta na najvećim takmičenjima.
Slika o vrednostima košarke sa ovih prostora dopunjena je sjajnim ostvarenjima u reprezentativnim takmičenjima mlađih selekcija. Medalje su takođe osvajane i u ženskoj konkurenciji. Tačku na nisku uspeha stavili su i naši basketaši u igri "3 na 3“. Srbija je u ovom sportu najuspešnija na planeti i svetski je šampion.
I u klupskoj konkurenciji timovi sa prostora Jugoslavije, odnosno Srbije, osvojili su veliki broj titula. Kup šampiona, koji je prerastao u Evroligu, osvojen je čak osam puta. Zanimljiv podatak je što u tim šampionskim timovima nije nastupao nijedan strani igrač. I to nije sve.
Mnogi srpski igrači su bili, a i danas su, među najboljima u svetu i Evropi. Prošle godine Vasilije Micić bio je MVP Evrolige, a Nikola Jokić isto to u najjačoj ligi sveta, u NBA. Treći MVP u ovoj košarkaškoj partiji preferansa je Miloš Teodosić. Prestižno priznanje prigrabio je u Evrokupu.
Kad se govori o vrednostima srpske košarke, i ovo se nikada ne sme zaboraviti. Partizan je zvanično ne samo srpski, već i evropski klub koji je dao najveći broj NBA igrača na svetu.
Zašto košarka tako "dobro rađa“ u zemlji Srbiji, nekada Jugoslaviji, a ne na nekom drugom mestu ili prostoru? I šta su uzroci ove fascinantne rezultatske uspešnosti? Neke naučne discipline tvrde, i dokazuju, da je košarka sport koji odgovara fizičkim sposobnostima ljudi sa ovog podneblja. Drugi su odgovor tražili, i dokazali da su u pravu, u psihičkim, pa i socijalnim karakteristikama ovdašnjih košarkaša, a treći da je sistematičan rad sa mlađim kategorijama bio temelj tog vasionskog uzleta.
U objašnjenju zašto nije izostala ni priča o izuzetnoj popularnosti košarke među školskom omladinom, zatim i velikom prostoru u medijima koji je dodatno krunisan specijalizovanim TV emisijama i košarkaškim revijama, odnosno solidnim materijalno-tehničkim uslovima koji su decenijama pratili košarku kao sport.
Sport
02.04.2022. 08:25
Nenadmašan centar NBA lige
Za profesora Vladimira Koprivicu, međutim, jedan drugi faktor u najvećoj meri opredeljuje uspešnost srpske košarke.
"Reč je o trenerima. U istoriji košarke na ovim prostorima srpski košarkaški stručnjaci su dominirali ne samo u Jugoslaviji, već i na međunarodnoj sceni“, tvrdi uvaženi univerzitetski predavač.
Dokaza da su najbolji je milion. Jedan je Evroliga. U 34 sezone ovog takmičenja srpski treneri su nedostižni. Od 34 titule, Željko Obradović, Božidar Maljković, Dušan Ivković i Svetislav Pešić osvojili su 15, što je 45,5% svih trofeja.
Genijalni Čačanin, misli se na Željka Obradovića, ubedljivo je najtrofejniji trener Evrope sa devet titula Evrolige. U Evroligi je od 390 utakmica dobio 272 i ostvario uspešnost od 69,7%. Takođe, za 29 godina trenerskog rada osvojio je 42 seniorske titule. Dušan Duda Ivković ostaje u analima košarkaške igre za sva vremena kao jedini trener koji je osvojio četiri različita evropska klupska takmičenja: Kup Koraća (1979), Kup Saporte (2000), Evroligu (1997. i 2012) i ULEB kup (2006). Za Svetislava Pešića se govori i danas da je sinonim za zlatne medalje i trofeje...
O tome koliko su srpski treneri cenjeni i poštovani jednako ilustrativan podatak je i onaj koji se odnosi na prestižni trofej s imenom Aleksandra Gomeljskog. Evroliga je ovu nagradu uvela u sezoni 2004/05. i od tada do danas srpski treneri su trofej osvajali pet puta. Dakle, i po ovome je Srbija najuspešnija u Evropi.
Da su srpski treneri generalno najbolji u Evropi potvrdio je na početku ove godine i specijalizovani košarkaški portal "BasketNews“. Opet kroz prizmu statistike. Velika četvorka (Obradović, Ivković, Maljković, Pešić) vodila je najviše utakmica u evropskoj košarci, čak 1604, i ostvarila 851 pobedu uz procenat uspešnosti od 53,1%. Poređenja radi, italijanski stručnjaci vodili su 1476 mečeva (776 pobeda), a španski 1415 utakmica (806). Pojedinačno, učinak svakog od četvoro srpskih stručnjaka takođe je impozantan: Željko Obradović – 313 pobeda iz 454 utakmice, Duda Ivković 134 pobede na 202 meča, Svetislav Pešić 102 pobede na 173 utakmice...
Sport
09.04.2022. 12:37
Željko Obradović: "Tek sad počinje najvažniji deo Evrokupa"
Mirko Polovina, košarkaški novinar i odgovorni urednik revije "Trener“, uz malu šalu da je "Trener“ najbolji evropski časopis ne zato što je on odličan urednik, već zato što Srbija ima najbolje trenere, podseća i na podatak su na fajnal-foru u Moskvi 2005. tri od četiri kluba predvodili srpski stručnjaci. Šanse da se u bliskoj budućnosti neka druga zemlja na ovaj način izdvoji u domenu su teorije.
Bilo nekad. Danas je priča potpuno drugačija. U Evroligi trenutno rade samo dva srpska stručnjaka. Jedan je prošao među osam najboljih (Saša Obradović sa Monakom), drugi (Saša Đorđević sa Fenerbahčeom) to nije uspeo. Film sa srećnim krajem i imenom „"ozovi Srbina zbog titule“ očigledno više nije aktuelan.
"Uprkos svemu, glavni proizvod srpske košarke je trener. To što trenutno srpska košarka ima samo dvojicu u Evroligi je ipak zavidan procenat, u pitanju je ceo svet, to je u konkurenciji 18 klubova dobar rezultat i nikako nije znak da naši stručnjaci polako, ali sigurno gube primat u Evropi“, uverava profesor Koprivica.
Evropa nije samo Evroliga. Jedna stvar je gledati koliko uspeha se pravi u elitnoj košarci koju gledamo kroz Evroligu, a druga – koliko globalno naši treneri utiču na razvoj košarke u svetu. Jedan podatak iz KSS-a kazuje da srpski stručnjaci i danas u raznim zemljama Evrope i sveta svake godine osvajaju između 15 i 20 trofeja. Da, ali... Pitanje koje lebdi u vazduhu i kojim mašu pesimisti jeste da li Aleksandar Nikolić, Ranko Žeravica, Dušan Ivković, Željko Obradović, Svetislav Pešić ili Boža Majković imaju dostojne naslednike.
Sport
21.04.2022. 10:14
Poznati četvrtfinalisti Evrokupa
Miroslav Nikolić, Aleksandar Đikić, Darko Ruso, Rajko Toroman, Miloš Badnjarević, Aleksandar Trifunović, Stevan Karadžić, Slobodan Klipa, Zoran Sretenović, Milan Gurović, Vlada Jovanović, Dejan Milojević i mnogi drugi, uprkos velikom znanju i kvalitetnom radu, to nisu uspeli. Zašto?
Pre svega, mora se naglasiti da su ovo neka druga vremena. I drugo, kad je nešto nejasno, onda bi trebalo pratiti i put novca. A novac se u košarku ozbiljno umešao.
"Pored nekoliko najbitnijih karakteristika uspešnosti trenera, dve su izrazito važne. Prva je da vrhunski trener rado eksperimentiše, a druga da je sklon riziku“, ističe profesor Koprivica.
Danas je u evropskoj košarci, takođe i srpskoj, ali na drugi način, tako nešto nemoguće. Praktično je ograničeno. Zašto?
Treneri u nekim prošlim vremenima čak i kad nisu bili uspešni imali su podršku klupskog rukovodstva. Primera je mnogo kako su mnogi postajali uspešni uprkos početnim neuspesima“, podseća profesor Koprivica.
Sport
01.03.2022. 17:05
Obradović objasnio zbog čega nikada ne bi vodio reprezentaciju Hrvatske
Toj grupaciji na ovaj ili onaj način pripadaju Duško Vujošević, Boško Đokić, Zlatan Tomić, Vlade Đurović, Željko Lukajić, Dragan Šakota, Vladislav Lučić... Uspesi timova koje su vodili nisu izostali. Ali da bi se ova profesija razumela do kraja treba znati i ovo: statistika lako dokazuje da su svi, čak i najveći svetski treneri, imali i neuspešne sezone, ali su uprkos tome uživali poverenje. Danas, kada novac gospodari svakom porom života, neuspesi se ne praštaju. Košarka se zato pretvorila u jurnjavu za rezultatom. Sve to nateralo je čak i naše trenere da se umesto eksperimentisanja i rizika oslanjaju na strance.
"Nemamo dobrih igrača jer nemamo dobrih trenera, a dobrih trenera nemamo jer klubovi u Srbiji ne funkcionišu kao nekad“, dopunjuje misao profesor Koprivica.
Mirko Polovina ukazuje nizom primera na gorku stvarnost. Jedan koji izaziva bol u stomaku jeste da u Srbiji gotovo svi kadetski reprezentativci igraju u inostranstvu. O juniorima da se i ne govori.
"Evropa krši pravila FIBA kad u našoj zemlji pronađe talentovanog dečaka. A takvih i te kako ima. Nesreća je što u svakom pravilniku postoje rupe koje bogati evropski klubovi koriste“, kazuje Mirko Polovina.
Sledi i podatak iz rubrike verovali ili ne. Istina je i to da je sve više klubova u Srbiji koji funkcionišu od oktobra do kraja aprila. Ili od početka do kraja šampionata.
"Kad se sve završi, klubovi otpuštaju i trenera i igrače. I uz to im ostaju dužni. A onda se sledeće sezone sve ponavlja“, kaže Polovina.
Da je ovo nesrećno vreme za košarku u Srbiji potvrđuju i reči Vladislava Lučića, dokazanog košarkaškog stručnjaka.
"Danas naši najbolji treneri ne rade u Srbiji, izuzetak je Obradović, a i finansijski uslovi su se mnogo promenili. Klubovi teško dolaze do novca, često se menjaju treneri, stabilnost u trenerskom poslu ne postoji.“
Ko su i šta su uradili sazna se tek kad osvoje neki trofej. Na svu sreću, to im polazi za rukom. Zoran Lukić je od asistenta u Beopetrolu koji kao klub odavno ne postoji, dogurao prvo do trenera druge ekipe moskovskog CSKA, zatim je radio dva puta u Nižnjem Novgorodu, kratko u turskom Banvitu, da bi od oktobra 2021. preuzeo ulogu selektora reprezentacije Rusije. U jednom trenutku bio je i selektor košarkaša Indije. Srbija nije imala tu čast da ga kao trenera upozna na pravi način.
I primer Saše Obradovića je slika i prilika aktuelnog trenutka. Kao stručnjak svoje vrednosti nije uspeo da dokaže u Srbiji. Zvezda, na čijoj klupi je kratko sedeo, nije imala strpljenja da ga sačeka. Pre Beograda dokazao se u Nemačkoj, danas vodi Monako s kojim je stigao među osam najboljih u Evroligi.
Dušan Alimpijević je drugi primer kojim se potvrđuje snaga pravila nestrpljivosti. Trener Crvene zvezde zvanično je postao u julu 2017. Već 7. maja naredne godine smenjen je zbog loših rezultata. Na klupi "crveno-belih“ imao je skor od 40 pobeda i 29 poraza. U Evroligi 11 pobeda i 19 poraza, u ABA ligi 22:7, u Kupu Koraća 2:1 i Superligi Srbije 5:2. Svetislav Kari Pešić je posle evidentnog neuspeha Zvezde u Evroligi tada navodno izjavio:
"Jeste neuspeh, ali Zvezda je ostvarila veliku dobit. Njeno ime je Dušan Alimpijević.“
Alimpijević je trenutno trener turskog Buraspora. I Partizan je u potrazi za naslednikom Duška Vujoševića među domaćim trenerima iskazao nestrpljivost. Ali, bolje da ne nabrajamo imena.
Vladimir Stanković, novinar i vrhunski znalac košarkaških prilika u svetu i kod nas, ukazuje na još jedan krucijalan problem koji trenutno tišti ovaj sport kod nas.
"Srpska košarka ostala je bez košarkaških centara u provinciji. Takođe i bez ljudi čiji je entuzijazam bio osnova za vrhunske rezultate u tim sredinama. Ratko Joksić i Conja Koprivica bili su košarkaška snaga Čačka, Kime Bogojević je to radio u Kraljevu, Luka Stančić u Valjevu, Stepandić u Šapcu i da ne nabrajam sve one koji su okupljali talentovanu decu u Pirotu, Leskovcu, Prokuplju, Užicu, Subotici, Pančevu... U malim gradovima stvarali su se veliki asovi.“
I veliki treneri. Srbija u Igoru Kokoškovu i Dejanu Milojeviću ima svoje predstavnike u najjačoj ligi sveta. Darko Rajaković i Ognjen Stojaković, jedan u Oklahomi, a drugi i Denveru takođe su u potrazi za NBA znanjem i filozofijom tamošnje košarke, a da ih košarkaška Srbija nije ni upoznala.
"Tradicija je da srpski treneri stažiraju u NBA timovima, a neki tamo i ostaju. Saradnja se ostvaruje zahvaljujući brojnim ličnim vezama sa trenerima u NBA. Osim košarkaških, u SAD ponekad odlaze i kondicioni treneri“, podseća profesor Koprivica.
Naši treneri takođe stažiraju i u evropskim klubovima. Mnogi od njih imaju kasnije dosta uspeha i u samostalnom radu. Profesor Koprivica naglašava:
"Nekada je Evropa učila od nas. Ne zaboravite da naši treneri imaju značajan doprinos u afirmaciji i rezultatima košarke u Grčkoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj, Francuskoj, ali i zemljama poput Kipra, Finske, Mađarske, Rumunije, Gruzije...“
Najbrojnija srpska kolonija košarkaških trenera trenutno je u Kini.
"To je priča koja se izdvaja. Reč je o strateškoj ideji kineske košarkaške federacije koja se odlučila za srpske trenere koji odlično rade sa mlađim kategorijama i čije znanje utiče na razvoj mladih igrača. Međutim, onog trenutka kada dostignu kvalitet, Kinezi će tražiti trenera koji dobro upravlja sa već gotovim igračima. To je ta njihova strateška ideja“, kazuje profesor Koprivica.
Kinezi znaju da uspešnost u treningu i takmičenju nije moguća bez velikog znanja i veštine. Takođe, znaju i kako se školuju treneri u Srbiji. Jedni to čine na visokoškolskim institucijama, fakultetima i visokim školama, a drugi u Košarkaškom savezu i Udruženju košarkaških trenera Srbije.
Sadržajem nastave obuhvaćeni su svi najvažniji aspekti košarke. Studenti pored teorije i praktičnih časova imaju praksu u košarkaškim klubovima. Posle završenog fakulteta studenti imaju mogućnost da nastave studije na masteru i da kasnije upišu doktorske studije.
Osim školovanja na fakultetima, studenti se mogu školovati i tri godine na strukovnim studijama. U Srbiji postoji nekoliko trogodišnjih škola koje su pri državnim fakultetima i nekoliko privatnih sa veoma sličnim nastavnim planom i programom.
Veoma veliki broj trenera sa iskustvom, ali i početnika, školuje se kroz kurseve koji zajednički organizuju fakulteti i Košarkaški savez, što diktira Zakon o sportu. To su amaterski kadrovi i zaljubljenici u košarku koji se pored svog osnovnog posla treningom bave iz ljubavi. Fond časova je 240 od čega fakultetima pripada 120 za teorijski deo, a 120 Košarkaškom savezu za praktičan deo. Oni dobijaju zvanje operativni trener.
Nekada je KSS imao svoju Višu košarkašku školu. Upisivali su se treneri koji nisu završili školovanje i bivši košarkaši. Na toj školi predavali su najveći košarkaški autoriteti. Diplomiralo je 447 trenera koji uspešno rade po celom svetu. Škola je ukinuta kada nije mogla da odgovori zahtevima školovanja po Bolonjskoj deklaraciji.
Svake godine od 2001. godine Udruženje košarkaških trenera Srbije organizuje Košarkašku kliniku, jedan od najprestižnijih seminara za trenere. To je možda i najveći takav skup u svetu jer je Kliniku nekada posećivalo više od 1000 trenera iz celog sveta. Predavači su najveća trenerska imena Srbije i sveta: Greg Popović, Lari Braun, Don Nelson, Del Haris, Etore Mesina, Jevgenij Pašutin, Havijer Imbroda, Serđo Skariolo i drugi. Ovaj seminar obavezan je za sve trenere koji vode srpske seniorske timove, ali i za trenere mlađih kategorija.
Udruženje košarkaških trenera Srbije od 1991. godine organizuje i "Trenerske dane“ koji su obavezni za sve trenere koji rade sa mlađim kategorijama košarkaša. Teme i predavači se biraju u skladu sa zahtevima prakse u radu sa decom i omladinom.
Poseban oblik rada je razvojno-trenažni centar koji okuplja mlade talentovane košarkaše. Treninge vode najiskusniji i najuspešniji treneri mlađih kategorija, a treninzima prisustvuju i brojni dokazani treneri, kao i treneri u pokušaju.
Svake godine tokom letnjeg školskog raspusta organizuju se brojni kampovi za mlade košarkaše u celoj Srbiji. Tradicija održavanja ovih kampova je duga pola veka. Na kampovima rade iskusni treneri, a veoma često u njima gostuju najpoznatiji stručnjaci, treneri reprezentativnih selekcija, poznati košarkaši koji su često i promotori, ali i stručnjaci poput kondicionih trenera, lekara, naučnika-istraživača i drugih. Kampovi se razlikuju po sadržaju i orijentaciji. Interesantno je da se oni koriste i za školovanje trenera koji ovde imaju praksu i mentorstvo.
Takođe, često se za trenere organizuju predavanja po regionima i internet onlajn predavanja. Udruženje košarkaških trenera, koje okuplja sve trenere Srbije, dugo godina izdaje specijalizovan košarkaški časopis, prodaje košarkaške knjige, ali i brojne video-zapise sa predavanja. Osim toga, veoma jasno su definisana pravila izdavanja licenci za rad u seniorskoj košarci i sa mladima. Pravilo koje odavno važi u srpskoj košarci jeste da se trenerskim radom mogu baviti samo školovani treneri. Možda je to najbolji odgovor zašto su treneri Srbije tako uspešni. I zašto su, definitivno, srpski brend.
Zašto ova priča o obrazovanu srpskih trenera, koje je očigledno vrhunsko, ima toliki značaj? Između ostalog, i zato jer su ozbiljna istraživanja dokazala da je "trenerski talenat ređi nego igrački“.
"Talenat mora da se razvija jer svaki talenat ima uzlazne i silazne linije. Takođe i trenerski talenat, baš kao i igrački, mora da se istrpi. Veliko je pitanje koliko mi danas trenerski talenat podržavamo. Bilo je mnogo talentovanih trenera koji su posle nekoliko manjih neuspeha sklonjeni da bi se drugom dala šansa. Čak i posle uspeha su sklanjani. To je problem za koji trenutno nemamo rešenje“, kaže profesor Koprivica.
U košarku su, kao i u sve druge sportove, stigli neki novi ljudi. Ne da afirmišu košarku, već sebe u košarci.
"Trener je uvek glavni. On je čovek koji ima dva tima, stručni štab kojim mora da upravlja i plus igrače. To može samo neko ko nema strah od neuspeha i strah da će biti smenjen. Onog trenutka kad se u njegovo biće useli strah on gubi dve osnovne karakteristike bez kojih nema uspeha. U njegovom radu tada izostaje eksperimentisanje oslonjeno čak i na improvizaciju, takođe i rizik, jer da bi sačuvao trenersku poziciju ide na zicer, a to ne vodi njegov tim i generalno košarku na vrh“, tvrdi profesor Koprivica.
Uspešnost jednog kluba, ne samo kod nas, već i u Evropi, svodi se na prostu formulu u kojoj kao elementi dominiraju novac i zahtev za rezultatom. Ovakvim načinom razmišljanja skraćuju se krila vrlo obrazovanim trenerima koji sa mačem nad glavom teško funkcionišu jer nemaju vremena da prave tim od domaćih igrača koje bi, poštujući faktor vremena, polako razigravali. U toj i takvoj situaciji tim prave od stranaca uz nadu da što dalje stignu sa njima. Zato je u svakom timu sve više stranaca, a sve manje domaćih igrača. Stranci naravno igraju za novac, a kad je novac glavni motiv onda su mnoge stvari unapred izgubljene. Da zlo za srpsku košarku bude veće, uvozna roba je u timu poželjna bez obzira na to da li se igra Evroliga ili su samo u pitanju utakmice nacionalnog prvenstva.
"Treneri se danas oslanjaju na strance i jak budžet. Podršku kluba u toj priči nemaju. Ukoliko se ne napravi projektovani rezultat, treneru sledi smena. I kod nas i u Evropi. Koliko je to dobro – vreme će pokazati“, zaključuje profesor Vladimir Koprivica.
Komentari
