Sport
09.10.2025. 21:15
Sport
10.10.2025. 15:53
Marko R. Petrović
INTERVJU
Vladimir Koprivica: "Dešavanja na terenima su pokazatelj stanja u društvu"
Nasilje i nemile scene na sportskim terenima u Srbiji, nažalost, kao da su postali uobičajeno stanje. Gotovo da ne prođe nedelja da na nekom od terena, uglavnom fudbalskih i košarkaških, ne dođe do ozbiljnijeg incidenta.
Pre dve nedelje na utakmici Crvene zvezde i Radničkog 1923. ceh je platio golman gostiju Vladimir Stojković, koji je davno branio i za crveno-bele. Nedelju dana kasnije utakmica Partizana i Vojvodine pet puta je prekidana zbog ubacivanja baklji i topovskih udara pa je meč trajao pola sata duže. A možda nije trebalo. Možda ga je trebalo prekinuti. Za sada, nijedan od ovih klubova nije snosio nikakve sankcije zbog nemilih scena. Nekoliko dana kasnije došlo je i do ozbiljne tuče ispred Stadiona Partizana, u kojoj je više osoba teže povređeno.
Dokle ćemo biti kao u začaranom krugu gde su sportski stadioni poligoni za takvu vrstu divljanja? Pitanje je kojim počinjemo razgovor sa profesorom dr Vladimirom Koprivicom sa Fakulteta za sport, dugogodišnjim sportskim radnikom.
"Ja bih počeo nešto ranije. Recimo, sport proizvodi publiku. Imamo sportiste, imamo publiku i imamo, naravno, sve ono što prati sport – menadžere, radnike u sportu, itd. Znači, publika je proizvod sporta. Taj segment, taj proizvod nekada je u funkciji sporta. To može biti prava sportska publika koja dolazi na sportske događaje, aktivna ili pasivna, hladna. Hladna, to su oni koji gledaju sport kod kuće. A aktivna publika su navijači koji dolaze da uživaju u direktnom sportskom događaju. Oni mogu biti, i treba da budu, u funkciji sporta jer je to izvorno sportska ideja. Nekada se to odrodi i onda oni budu u funkciji nečega drugog. Uvek su dešavanja na sportskim terenima u publici pokazatelj stanja u društvu, stanja u svetu itd. Ja volim da kažem da sport, ponašanje publike, ponašanje ljudi koji rade u sportu, najavljuje događaje. Setimo se raspada Jugoslavije. To je početak raspada Jugoslavije. I kada su napali navijače Partizana, a posle su došli navijači Zvezde, pa su došli bolje opremljeni i kada sam video da gori jugoslovenska zastava na stadionu u Poljudu... To je bio definitivno kraj Jugoslavije. Gori zastava, navijači Partizana beže i to je najavljen raspad. Tada sam ženi rekao – spremamo se za ratne uslove, ovo se ne može zaustaviti. Isto tako je, recimo, odvajanje Stonoteniskog saveza Crne Gore bilo znak da će se Crna Gora odvojiti. Nisu dali Grčkoj da organizuje Olimpijske igre na stogodišnjicu obnavljanja modernih olimpijskih igara, nego je organizovala Atlanta. Tada je ʼkoka-kolaʼ pobedila svet. Pobedila je osnovnu ideju sporta“, kaže za "Ekspres“ prof. dr Vladimir Koprivica.
Dakle, biznis je pobedio sport.
"Pobedio je i najavio je apsolutnu dominaciju Amerike u svetu jer je mogla da radi tada šta hoće. Preko sportskih događaja možemo videti kuda teku stvari. A ovi poslednji događaji govore o nesređenom društvu. To je, moramo priznati, haotično stanje sada sa blokaderima i sa antiblokaderima koji isto blokiraju, gde nema razgovora... Vidimo da ima problema u sudstvu i kompletnom društvu, tako da se ta gomila navijača kao jedna organizovana, a može biti i neorganizovana gomila, potpuno otela kontroli, može da radi šta hoće. Prekinuo sam da gledam meč Partizan–Vojvodina.“
Zašto? Bilo vam je muka?
"Da, bilo mi je muka jer volim izvorni sport. Za mene nije sport kada navijači rade takve stvari koje čak i ne idu u korist timu. Partizan ove godine igra, to su mladi igrači, njima je potrebno da uđu u ritam. Oni su ušli u dobar ritam i verovatno bi dali još jedan gol. Međutim, njih je publika isekla i zamalo nisu ostali bez ta tri boda. Ali to nije važno. Ti navijači su nešto hteli da kažu. Da li su svi ti navijači koji prave incidente na svim tim stadionima organizovani ili ne, to je veliko pitanje. Na to neko drugi treba da odgovori.“
Da li je to uvek ista grupa ili postoji više grupa?
"Postoji nekoliko tipova sportske publike u tim klasifikacijama, od mirnih do onih ostrašćenih. Ali, suština je da, kada je čovek nezadovoljan svojim životom, kada se nije realizovao, on traži sigurnost u masi. I to je ono ’Bekstvo od slobode’ Eriha Froma i ’Masa i moć’ Elijasa Kanetija. Onaj koji je u životu malen i nije realizovan, on u masi oseća moć i to je ono što je privlačno u toj publici.“
To je psihologija mase.
"Da, psihologija mase. Ali treba i tu voditi računa, nije reč o celom sporu. To se ne dešava na stonom tenisu, to se ne dešava na bilijaru, to se ne dešava na kuglanju... Znači, gde se dešava? Tamo gde je publika brojna. Fudbal ima najveću publiku, košarka ima prilično veliku publiku, već je manje toga na rukometu. I kako se smanjuje broj publike, smanjuju se incidentni događaji. Očigledno da oni to rade da nekome nešto pokažu. I ako je to na stonom tenisu, to će možda neko pribeležiti i to će se zaboraviti.“
A da li je povezano i sa time koliki se novac vrti u tom sportu?
"Naravno. Sport proizvodi publiku, a publika je novac. Zato idu te reklame. Šampionski tim Zvezde iz 1991. nosio je reklamu za ’Klasik’ cigarete, brend koji je bio nepoznat. I onda je to postala najprodavanija cigareta.“
Zar takvo ponašanje tog dela publike ne ide protiv interesa novca koji se ulaže?
"Da, ali biznis ima svoje principe. Važno je da si aktuelan ovako ili onako. Bregović je to dobro rekao, važno je da o tebi pišu, da li je negativno ili pozitivno, ali tu si negde.“
Svaka reklama je dobra reklama.
"Zato što kada se dese incidenti, to prenose svi portali, na njima su reklame i sponzori koji znaju da to iskoriste. O njima se piše, oni su vidljivi, to se fotografiše, to se snima, to se vrti u svetu medija, to se gleda na televiziji, to se ponavlja u dnevnicima... Mi uvek razmišljamo samo o onom delu koji je svestan, ali ne razmišljamo o podsvesti. Nama ulazi u podsvest da je nešto što se tamo reklamira tu prisutno i da to vredi, bez obzira ko to nosi, da li je taj akter incidenta ili ne.“
Dugo ste u sportu, pamtite mnoge stvari. Pomenuli ste početak raspada Jugoslavije. Pre toga se ovakve stvari nisu toliko često događale na našim sportskim terenima. A baš u to vreme u Engleskoj je trajao obračun sa huliganima. Nekako u trenutku kada su oni prestali sa tim, kada su ih sasekli posle Hejsela, ovde je to počelo da buja.
"Država to može da uredi uvek, ako to želi. To je Tačerka uradila ekspresno. Ko stane nogom na teren, ide tri godine u zatvor, a zatvor je već na stadionu. Ona je to sredila začas. I to može da se uredi ako društvo funkcioniše pravno. Ali u društvima koja su uzburkana teško se sprovodi sve to što je regularno i što je po pravilima. Recimo u Belorusiji, kako sam čuo, jednom košarkašu uzeli su dozvolu na tri godine zato što je valjda vozio malo brže. On je mislio da će, kada potpiše ugovor sa sledećim klubom, možda moći da dobije dozvolu. Nema šanse, nikako. Dva momka ukrala su dva kasetofon iz automobila i dobili su šest godina robije. Tamo gde pravno funkcioniše država, moguće je sve rešiti. Ali ako se ovakve stvari dešavaju unutar države i ako smo pod raznim pritiscima i spolja, haos je idealna situacija za sve koji žele da sport zloupotrebe.“
A sport je idealan i za zloupotrebe raznih vrsta.
"Zato što je vidljiv. Podsetimo se samo sankcija i kako je izgledalo kada je takmičenje bilo bez publike. Setite se da su čak stavljali neke fotografije raznih ljudi da bi imali ’publiku’, pa su puštali buku itd... Zašto? Zato što je sport bez publike okrnjen.“
Sport
06.10.2025. 13:29
Stojković pred utakmicu protiv Albanije...
A ovde imamo situaciju da na neki način deo publike krnji sport.
"Tačno. Zato što oni ne dođu sa ciljem da prate sportski događaj. Publika je uvek stimulativni faktor za sportiste. Ima i onih kojima je to opterećenje, ali to nisu pravi asovi. Pravi asovi su oni koje to podstakne, uzbudi i mogu da daju više. Psihološki mogu to da izdrže. Ne samo da izdrže taj pritisak, nego da izvuku korist od toga za sebe. A ima i onih koji podlegnu tom pritisku. Ali uglavnom, publika je tu da podrži. Ona zna i da nagradi, i onog Musambanija, Jegulju, što se davio u bazenu, ona zna da nagradi i povređenog koji na jednoj nozi dotrči do cilja, ona zna da nagradi protivnike kada dobiju, itd. To je prava sportska publika. Međutim, u ovim sportovima koji su atraktivni, a pre svega su to fudbal i košarka, stvari se dešavaju prilično dramatično i teško je sve to urediti. Tu je i veliki novac. Znači, u sportu u kome su novac i slava uvek je i đavo malo prisutan.“
A negde i malo više.
"Što više novca, to više tog negativnog. Šta meni smeta? Meni smeta što se sport poistovećuje sa svim tim. A imamo atletiku gde ne pamtim neki incident. Atletika je uvek atraktivna na Olimpijskim igrama, svetskim prvenstvima i tako je i gledana. Gledana je na mitinzima gde dođu najveći asovi. Fudbal i košarka su samo dve sportske grane. Ogroman broj sportskih grana je prisutan i u njima se lepo trenira, radi i takmiči. U periodu najveće ostrašćenosti Zvezde i Partizana, ragbi klub Partizan napravio je Zvezdu da ima s kim da se takmiči, druže se. Kada pričamo o sportu, ne smemo generalizovati u odnosu na dva sporta koji imaju tih negativnih pojava.“
Ali i u tim sportovima, fudbalu i košarci, nema tu problema između samih sportista.
"Nema, nema ni šovinizma, ni rasizma, ni nacionalizma. To su prijatelji.“
Sve negativno dolazi spolja, dolazi van sporta, zapravo.
"Da. I ti odnosi između Srba i Hrvata u najžešće vreme uvek su bili pod spoljnim uticajem. Ima jedan čak i smešan događaj. Bila su dvojica mladih karatista u duelu u finalnoj borbi. Naš je pobedio i predstavnik Hrvatske imao je zadatak da mu ne pruži ruku. A tragično je bilo to što je naš bio Hrvat, a predstavnik Hrvatske bio je Srbin. To je najbolji primer kako od spolja sve utiče. Što se oni ne bi pozdravili? Sportisti to uvek čine.“
Kada govorimo o navijačima, huliganima, kolika je odgovornost klubova, i kolika je moć klubova da se to na neki način suzbije?
"Verovatno malo manja nego što vi možete da utičete u porodici na svoju decu. Klub je zavisan od sponzora, zavisan je nekad od države i te stvari se ne rešavaju na klupskom nivou. Postoji taj vaspitni deo. Kao što čovek vaspitava u porodici svoje dete i uči ga šta treba, a šta ne treba. Ali deo vaspitanja ide iz njegovog društva, deo vaspitanja ide sa ulice, deo vaspitanja ide u školi, deo vaspitanja ide u nekim aktivnostima gde se on kreće i gde je aktivan. I to je otprilike paralela. Klubovi to ne mogu da reše. Oni to mogu samo da urade dobrim vaspitavanjem mladih ljudi šta je sport u osnovnom obliku, šta je sport u svojim osnovnim vrednostima. Sport nije sredstvo da drugoga uništavaš, da drugoga poniziš. Isto to je interesantno, ja sam video da neki mlad igrač neće biti as ako se takmiči sa nekim od koga je mnogo bolji i krene da ga ponižava. Od takvih nikada nema asova.“
To nije ni u duhu sporta.
"Nije u duhu sporta, a nije ni ljudski i očigledno je neka vrsta slabosti. Kada dođe neko jači, on ima strah od toga da će biti ponižen, itd. Briše se taj čisti sportski duh. U svetu koji je sada u ovakvoj situaciji kakvoj je, vidite da ne važe mnoga pravila. I onda se sve to reflektuje na kraju do jednog običnog mladog čoveka koji je čudu. On je u tom sistemu odrastao. Mi možemo da mu ponudimo sistem vrednosti i da ga učimo tome, ali ako su spoljni uticaj mnogo veliki, teško da mi to možemo odbraniti, a da ne ostavi negativne posledice.“
Sport
09.10.2025. 12:20
FK Partizan obustavio saradnju sa TV Arena: "Zbog sramotnih i mizoginih izjava"
A kakav sistem vrednosti mi nudimo ako, recimo, klubove ne kažnjavaju za ono što se ne dešava na njihovim terenima, ili jedne kaznimo, a druge ne kaznimo?
"Šaljemo poruku o nepravdi. Da su neki, to je Orvel napisao, jednakiji od drugih. I to je to. U sportu bi morala da važe pravila. Recimo, ako si nagazio liniju, nagazio si je, makar bio Lebron Džejms, ili bio neki pionir ovde iz Mege, na primer. Ako staneš na liniju, stao si. E, tako bi sport trebalo da funkcioniše. Ali nije stvar u pravilima. Stvar je u tome kako se pravila primenjuju. Gde god je moguće slobodnije tumačenje pravila, govorim o ovim kažnjavanjima u savezu, to bi moralo da ide po automatizmu: taj prekršaj nosi to i to, i sigurno bi odmah bilo bolje. Ali ako su neki klubovi zaštićeniji, neki sportisti zaštićeniji, kako možemo mi poslati dobru poruku sportu ako deca vide da je Siner dva puta uhvaćen u dopingu. Prvi put nije ni objavljeno. I onda su čekali da se objavi. A onda ga ne kazne. Nego ga kazne tako da nema praktično nikakvog uticaja da ostane prvi na svetskoj rang-listi. A neki su kažnjeni po dve godine, po tri godine. Jedna Rumunka koja je bila u tom trenutku među najboljima. A Švjontekova je dobila suspenziju mesec dana. To znači da je novac pobedio sportski deo. I to je problem. I to će biti sve veći problem.“
Da li je reč samo o novcu ili ima i nešto drugo?
"Novac. Kažu Jevreji, ako ne znaš šta se dešava, prati put novca. I to je velika istina. Pa šta bi bilo? Zašto Sinera ne diraju? Zato što je atraktivno da igraju on i Alkaraz i, eto, Đoković da im on smeta malo tu. On je već svetska atrakcija. Šta bi bilo drugo? Zašto Švjontekovu nisu sklonili i njega? Zašto nisu kaznili? To bi bilo za primer. Znam sa merodavnog mesta, to je samo priča za javnost, on je skoro sigurno bio dopingovan. Ne mogu ja da kažem i pričam o tome, ali sam čuo od ljudi koji to znaju. Šta onda može da bude, nego jedna velika nepravda. I kako će jedan mladi teniser da se u svemu tome oseća? Ali ako tako bude, to su već dva slučaja, pa će biti i četvrti i peti i šesti i to pravilo počinje da pada. Čim se pravilo prekrši jednom pa se još i ponovi, počnemo da se navikavamo na to.“
Da se vratimo na nas i na naše probleme. Kada igra reprezentacija, ako dođe do nekog incidenta, onda evropska ili svetska organizacija u tom sportu kaže – e sad ste vi kažnjeni ovoliko ili ovoliko. Da li postoji mogućnost da te instance kažnjavaju saveze zbog dešavanja na lokalnim takmičenjima?
"Postoji verovatno zato što su oni deo celog sistema, i fudbal vodi o tome računa. Mada i oni imaju svoje miljenike i to je tako. Jednostavno svet tako funkcioniše.“
Ko ima više para.
"Ko ima više para, taj je omiljeniji i uvek se gleda da li je interes, novac, tu ili nije. Svetska fudbalska organizacija veoma je bogata organizacija, možda i najbogatija. Prema tome, neki su tu zaštićeniji, a neki manje zaštićeni.“
Gde je rešenje?
"Rešenje nikada nije na tom najnižem nivou. Mi moramo raditi na svim nivoima. Ali očekivati da vaspitanjem mladog čoveka nešto postignemo kad se on sudari sa nepravdom... On će videti taj raskorak, između onoga šta se dešava i onoga šta mi nudimo. A da ga učimo da postoji nepravda u svetu...“
Naučiće i sam.
"Da. Čuo sam nedavno jedan fantastičan slučaj. Ćerka mog prijatelja koji živi u Americi zabavlja se sa igračem u veoma popularnom sportu. Bio je prvi na draftu, nije reč o košarci, i došao je u klub da potpiše ugovor. Milioni su mu bili na stolu. Onda je u tom potpisivanju dogovora bilo – ovome ovoliko, ovome ovoliko itd. On je trebalo samo da stavi potpis i bio bi veoma bogat čovek. Ne bi morao ništa da radi do kraja života. Tog trenutka, kada je video šta se sve radi, on je rekao da neće da potpiše i prestaje da se bavim sportom.“
To je baš redak primer.
"Naježio sam se kada sam čuo. On je prestao da se bavi sportom. Vrlo retko će iko to uraditi. Taj kompromis između interesa i neke pravde čovek sam unutar sebe treba da reši.“
Video je šta sve te pare nose sa sobom.
"On je mogao da potpiše i da kaže da je povređen ili bilo šta da odglumi. Mogao je i da ne igra, ili da igra loše, njemu su milioni sledili i to je gotovo. Bio je prvi, najbolji. Ali malo, retki su ljudi koji bi to uradili. E, to je gde se pojavi novac, pa će neko za malo novca da uradi ovo, neko će nekome nešto da oprosti, neko će da sudi malo bolje... To je taj prokleti novac i što je veći novac, tu su veće i nepravde.“
Sport
01.10.2025. 18:14
Meč protiv Albanije proglašen za utakmicu najvišeg bezbednosnog rizika
Srbija ima Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama. Koliko se taj zakon primenjuje?
"Delimično. To je dobro napisano. Interesantno je da je sportska publika prilično izučavan fenomen, ali najviše je izučavan sa stanovišta nasilja. To je onaj deo gde je oko osam, devet generalnih sekretara u fudbalu ubijeno, ima veliki broj mrtvih navijača i kod nas i teško povređenih itd. Kada bi se taj zakon rigorozno primenjivao, sve bi bilo u redu. Ali to nije jedini zakon koji se ne primenjuje doslovce kako treba. On je dobro sačinjen, baš u funkciji sprečavanje svega negativnog.“
Ali smo imali i izjave zvaničnika da jednostavno ne mogu da izađu na kraj sa navijačima.
"To znači da je država slabija, a ako je država slabija od navijača, onda nešto debelo ne valja.“
Nešto treba menjati.
"Nešto treba menjati. Poljaci su, čini mi se, malo rigorozno kada se u fudbalu to dešavalo, ukinuli fudbal i nije se igralo čini mi se dve godine. Nije bilo uopšte fudbala. Može sve to. Kako je uradila i Tačerka u Engleskoj.“
Englezi su bili izbačeni iz evropskih takmičenja na pet godina.
"Jeste, oni su bili izbačeni i ona je to rešila ekspresno. Znači može, samo treba da se poštuje i da niko nema više ni ime ni prezime, ni zaštitu. Sećate se kada je uvedeno da ne smeš preći na crveno svetlo. Svi smo se prvih dana štrecali da nema neki policajac. Onda smo iz navike počeli da prelazimo na crveno, policajac i gleda i ne gleda, ali... Isto tako je i ovde. Čim počne da se krši, tu počinju problemi.“
Ali na utakmicama, bar na ovim većim, rizičnijim, ima dosta i policije.
"Ima.“
I opet dolazi do incidenata.
"Zato što je društvo nasilno. Mi živimo u svetu nasilja, velikih ratova... Ono što je fascinantno, recimo to se nije dešavalo u tom socijalizmu, komunizmu, kako god. Znate koliko je milicajaca obezbeđivalo koncert ʼBijelog dugmetaʼ kod Hajdučke česme. Ja sam tada bio student. Šta mislite?“
Ne znam, verovatno nešto simbolično.
"Šest, tako sam čuo. Tako mi je Peca Popović govorio, šest milicajaca, a tamo je bilo 50 hiljada, u šumi.“
Sada ne bi bilo dovoljno šest hiljada policajaca.
"Pa zašto? Zato što su u socijalizmu, kada su otkrivene one prevare i čuda, ljudi bili kažnjavani, išli u zatvor...“
Bila je "Afera Šajber“.
"Jeste. I plaćali su neki štošta. Nije to bilo baš tako lako.“
Oduzimani su i bodovi klubovima i prebacivani u niži rang takmičenja.
"Oduzimani su im bolovi. Dva kluba su nešto svojevremena muvala oko ulaska u Prvu ligu. I kada ih je uhvatio Šaper, ne da ih je kaznio i ostavio, nego ih je spustio jednu ligu niže. On sam imao je te mogućnosti. A mi sada prisustvujemo sledećem – da igrači komanduju. Publika radi šta hoće, igrači, sami evo vidite u košarci, kažu nećemo da treniramo više od četiri nedelje u pripremnom periodu. I onda ne možemo da treniramo dva puta na dan. I sada je to stručni problem, ne mogu da održavaju i silu, snagu... I šta se dešava? Katastrofa će biti sve veća što se tiče povreda. Jer njih drži pripremni period. Igrači idu sami protiv sebe. Treneri gube autoritet. Ranije se video pečat trenera u igri, i video se njihov odnos prema igračima itd, a sada se vidi da igrači jednostavno rade često na svoj način. Treneri imaju sve manje moći. A to onda ide. Pa publika nije kažnjavana, pa dođe do igrača, pa onda vlasnici klubova govore ko će da igra, ko neće da igra, itd. I šta sve to govori? Da država, pravni sistem, struka, gubi svoje tlo pod nogama.“
I novac je sve.
"I novac i sve. I onda će doći do one situacije kao i svako sredstvo koje se okreće protiv čoveka. Dešava se da se sport, koji treba da bude u funkciji čoveka, pravi izvorni sport, okreće sve više protiv čoveka. Duplo kolo prošle godine u Evro ligi 18 povređenih. I svaki tim ima svakog trenutka po tri i po povređena igrača. Nema praktično nijednog nepovređenog igrača. Zašto? Zato što je sistem nametnut. Oni igraju iz kola u kolo. Spavaju po aerodromima, nemaju vremena za trening, nemaju ni za šta.“
Nemaju vremena za odmor.
"Pretvorilo se u cirkus. Još je to Tomas Man svojevremeno pričao, meni je to bilo malo uvredljivo, a sada već to gledam malo drugačije. On je napisao da se Evropa odrekla svojih tradicionalnih vrednosti i krenula je putem zabave i sporta. I sve se to polako okreće protiv čoveka, protiv čoveka kao mislećeg bića, protiv čoveka koji je human, protiv čoveka koji radi za društvo, koji poštuje državu, zastavu i sve ostalo. To se sve polako okreće protiv njega. I nisam siguran kako će sport izgledati u narednoj deceniji. Najverovatnije neću ni videti, ali možda je i bolje. Ali polako se stvari okreću na suprotnu stranu. Kao i svaka pojava, ima svoje uzlete, svoj vrhunac i počne da ide u neku destrukciju, tako da su neki sportovi dobri delom krenuli u svoju destrukciju. Takav sistem u kome takmičenje dominira, u kome je novac sve, u kome sponzori hoće da zarade što više, nije pravi sportski sistem u kome čovek ima vremena da se priprema, da se takmiči i da se odmara. Ja sam rekao da u savremenom sportu, kao čovek iz struke, ne mogu nikome da kažem, da mu garantujem, da će on iz tog sporta izaći zdrav. A zdravlje nije samo fizičko pitanje, nego i psihičko i socijalno. Kada se ove stvari dešavaju, ne može čovek da bude imun na sve to.“
Sport
30.09.2025. 14:20
DRAGAN OKUKA: "U Srbiji su treneri sve manje treneri"
Sport
16.09.2025. 20:15
Pismo selektoru: Piksi, hvala i ZBOGOM
Sport
23.07.2025. 22:10
ALEKSANDAR JANKOVIĆ: "Dok ne postoji strah od odgovornosti, neće biti ni odgovornosti"
Komentari
