Zavodnik i ledena kraljica

Zavodnik i ledena kraljica


Slava ruskog klizača Alekseja Ulanova ni u njegovoj osmoj deceniji nije zaboravljena. Bio je seks-simbol sedamdesetih godina prošlog veka, a najvredniju medalju osvojio je na 11. Zimskim olimpijskim igrama 1972. u Saporu, u paru sa legendarnom Irinom Rodnjinom. U celom svetu bili su vest dana, meseca, godine. Glasine koje su obišle planetu su im pripisivale burnu romansu. Međutim, oboje su javno negirali bilo kakvu vezu osim one na ledenoj ploči. Ostalo je upamćeno, što je za ono vreme bilo više nego senzacionalno i za SSSR jednako skandalozno koliko i pragmatično, da je sovjetski maršal Grečko javno ovom paru klizača obećao trosoban stan ukoliko se venčaju. Umesto venčanja, usledio je razlaz. Ceo ondašnji SSSR je danima raspredao o tome kako je Ulanov napustio Rodnjinu i oženio se drugom klizačicom.

“Naučila sam da pobeđujem, ali jednom sam morala da naučim i da gubim”, priznala je tada Irina Rodnjina.

Kao sportistkinja nije pretrpela nijedan poraz. Ostala je upamćena kao mala, krhka klizačica sa kratkom frizurom. U inostranstvu su je nazivali “čeličnom damom”, u svojoj domovini postala je nacionalno blago i jedan od simbola velikog i moćnog Sovjetskog Saveza.
Zahvaljujući ocu stala je na led, a majka je želela da veštinu uči u odseku za umetničko klizanje. Kao devojčica često je bila bolesna i lekari su joj savetovali da što više vežba. Sredinom 60-ih trener ju je upoznao sa legendarnim Stanislavom Žukom, koji je kasnije postao njen mentor. On je i odlučio da Irina kliza u paru sa Ulanovim iako je ona želela da joj partner bude Aleksandar Tihomirov.

“Nije mi se dopadao, ali Žuk je rekao da ću sa Ulanovim imati više izgleda”,prisećala se Irina detalja s početka blistave karijere.
Ulanov je klizački put započeo sa sedam godina kada ga je majka sa sestrom Jelenom dovela da zajedno treniraju. Uz klizanje, dečak je učio i sviranje na harmonici u muzičkoj školi. Brat i sestra su vro brzo savladali osnove tehnike klizanja parova. U početku je sve izgledalo dobro, ali kada su Lena i Leša počeli da se dokazuju i u takmičarskom programu, među njima su sve češće izbijale svađe. Bratu se činilo da njegova sestra uopšte ne sluša muzika i da kliza bez duše. To je posebno bilo izraženo na takmičenjima kada brat i sestra Ulanov nisu mogli da ostvare vredniji plasman od trećeg mesta.

Zbog svega Aleksej je sve češće razmišljao da oproba sreću u pojedinačnom programu, ali je naišao na veliki otpor majke koja je sanjala da svoju decu vidi zajedno na postolju Olimpijskih igara. Aleksej ipak odlučuje da se takmiči u pojedinačnoj konkurenciji. Međutim, njegovi rezultati bili su skromniji nego u paru sa sestrom. U proleće 1966. godine otišao je u vojsku, a kada je odužio dug domovini, nastavio je da kliže u klubu CSKA u grupi Stanislava Žuka. Jednog dana mudri pedagog je tvrdoglavom takmičaru saopštio:

“Pripremite se za najteži test. Imaćete novog partnera. Njena brzina, tehnika i temperament su daleko ispred onog što vi posedujete. Ako nadoknadite razliku, bićete dobar par.”

Povezane vesti – Antiruska doping histerija

Tako je Aleksej sticao takmičarsku zrelost, s mučnim sumnjama u sopstvene mogućnosti. Čitave godine je trenirao sa novom partnerkom. Časovi na podu, ispred ogledala, bili su ništa manje teški od onih na ledu. Stanislav nije bio opterećen činjenicom da je spojio ovaj par. Nastavio je da stvara na ledu neobične kombinacije elemenata i jedinstvene originalne figure, pokrete i korake. U ovaj proces je postepeno uključivao i svoje učenike.

Par Rodnjina – Ulanov nastao je 1966. godine. Do tada je svetom umetničkog klizanja vladao par Bjelousova – Protopopov. U početku novi par nije izgledao kao neko ko može da zaseni i zbaci s prestola najboljih proslavljene zvezde. Takođe, u početku je sve izgledalo idilično. Irina je imala 16 a Aleksej 19 godina, i on je kao stariji vodio ovaj par. Da li samo u klizanju, ostala je tajna do danas jer su oboje poricali intimnu vezu.

Takmičarski debi se dogodio sledeće jeseni. Nastupili su na otvorenom prvenstvu Moskve, zatim na takmičenju olimpijskih timova u Minsku, a onda i na međunarodnom turniru klizača u Moskvi i na svim tim takmičenjima su bili najbolji. Ostavili su iza sebe parove Moskinu i Mišina, Šaranovu i Jevdokimova i Sultaninu i Tihomirova. Svi su pričali da se pojavio novi pobednički par kome je nebo granica. Na prvom državnom prvenstvu 1968. godine u Vaskrsenjskom imali su mali peh. Rodnjina i Ulanov su bili treći. Već naredne godine u Garmiš-Partenkirhenu ostvarili su ono što se od njih i očekivalo, postali su šampioni Evrope. Osam od devet sudija dodelilo im je prvo mesto. Dve nedelje kasnije nastupili su i na Svetskom prvenstvu u Kolorado Springsu. Prvi put, tokom 70 godina postojanja ovog takmičenja, debitanti su postali pobednici. Bili su prvi posle obaveznog dela sa ocenama od 5,6 do 5,9, kao i u slobodnom sastavu uz ocene od 5,8 do 5,9. Publika je bila zadivljena, izveštači su pisali o fantastičnoj brzini i složenim figurama, odnosno savršeno sinhronizovanim dvostrukim i trostrukim skokovima, spiralama i prelepim piruetama na muziku ruskih i moldavskih narodnih pesama.

Na državnom prvenstvu u Kijevu 1970. godine ponovo su iznenadili. Nisu izveli nijedan zadati element, pričalo se zbog lične svađe, i zauzeli su tek osmo mesto posle obaveznog dela. To ih nije uspaničilo. Veseli i raspoloženi, posle rešenja privatnih problema, izašli su na led i pobedili. Posle ovog državnog prvenstva počeli su sa usložnjavanjem programa. Glavni elementi kompozicije, tempo, muzika i plesna melodija su ostali ali su dodata nova komplikovana podizanja i složeni skokovi. Prvi su u istoriji među klizačkim parovima izveli paralelni aksel sa dve i po rotacije. Složene i brze programe su izvodili naglašeno emotivno i savršeno jasno. U slučaju retkih padova, za divno čudo, klizali su još smirenije ne gubeći brzinu.

secerov 2

Na Svetskom prvenstvu u Kalgariju Irina je nastupila posle teške traume (potresa mozga) i lečenja, ali je njihovo klizanje bilo stabilno, moćno, izuzetno. Rodnjina i Ulanov bili su prvi u svetu koji su skočili kombinaciju aksel – ritberger – ojler – dvostruki tulup. Njihovo klizanje je krasio brz tempo, složena podizanja i zamršeni koraci. Harmonija u njihovom klizanju je bila potpuno drugačija od one koju su negovali Protopopov i Bjelousova. Bila je zasnovana na kontrastu u kom je u svakom trenutku bila sačuvana neophodna veza medu partnerima koji su opet imali i svoju individualnost.

Za pobedu na Olimpijskim igrama 1972. godine u Saporu dobili su nagradu Prezidijuma vrhovnog Sovjeta – Orden rada sa crvenim znamenjem. Zajedno su osvojili četiri medalje na evropskim prvenstvima i četiri na prvenstvima sveta, kao i jednu na Olimpijskim igrama.

Iako je Rodnjina tvrdila da ona i Ulanov nisu bili u romantičnoj vezi, pojavom telentovane klizačice Ljudmile Smirnove u javnosti su uz podršku medija počele da kruže priče o ljubavnom trouglu. U tim godinama komunikacija među njima je bila vrlo napeta. Neverovatno je kako su u tako usijaloj atmosferi uspevali da nastave takmičenja i osvajaju medalje.

Posle Olimpijskih igara 1972. godine su se ipak rastali. Ulanov je želeo na nastavi karijeru u paru sa Smirnovom. Ubrzo su se i venčali. Mnogi, posebno fanovi ovog para, potez su Ulanova smatrali kao izdaju, jer se uprkos svemu verovalo da su Rodnjina i Ulanov bili partneri ne samo na ledu već i u životu.

Na scenu je ponovo stupio trener Stanislav Žuk. Predložio je Irini da nastavi karijeru sa Aleksandrom Zajcevom. I već 1973. godine na Prvenstvu Evrope u Kelnu njih dvoje su ubedljivo pobedili.

“Nikada u istoriji umetničkog klizanja niko nije dobio toliko šestica. Bilo smo stvarno u šoku”, izjavili su posle takmičenja.
Za mnoge neočekivano, ali uz opšte razumevanje prihvaćena je i njihova odluka da promene trenera. Izabrali su Tatjanu Tarasovu.

“Shvatili smo da ćemo tehnički dobiti malo ali tome i nismo težili. Potrebni su nam bili novi programi i nove ideje, jer nismo se mogli baviti sportom deset godina i klizati samo uz taktove “Kaljinke””, obrazložio je Saša Zajcev.

Već 1975. Irina Rodnjina i Saša Zajcev postali su muž i žena. Činilo se da su i izvan leda idealan par.

“Dešavalo se da neke propuste sa treninga donesemo kući. Morali smo da naučimo i neke druge odnose”, prisećala se tih trenutaka Irina.

Na ledu su se okitili sa još dva olimpijska zlata. U svetu klizača je vladalo verovanje da se Irina nije udala iz ljubavi već samo zato što je došlo vreme da osnuje porodicu. Saša je bio četiri godine mlađi od nje. Ali Irina je poštovala Sašu i sinu je dala njegovo ime.
Ulanov je posle ženidbe nastupao u paru sa Smirnovom. Kad je Ljuda zatrudnela, Ulanov nije bio srećan. Ljudmila se sa užasom prisetila kako ju je Aleksej, tokom iznenadne svađe, šutnuo nogom u stomak. Dete se rodilo, ali Ljudina mentalna rana nikada nije sasvim zacelila.

Povezane vesti – Golgeter sa instinktom ubice

Po završetku sportske karijere Rodnjina je radila kao trener u sportskom društvu Dinamo iz Moskve. Posle razvoda od Zajceva, sa kojim je bila u braku 10 godina, otišla je u SAD gde je takođe radila kao trener američkih klizača.

Napisala je knjigu “Suza šampiona”, u kojoj je opisala svoju klizačku karijeru. Ponovo se udala 1985. Drugi muž joj je biznismen iz oblasti filmske industrije. Sa njim u braku dobila je ćerku Aljonu. I od njega se razvela 1992. godine. Politikom je počela da se bavi 2003. godine. U više navrata je bila član ruske Dume.

Ulanov se posle 25 godina braka razveo od Ljudmile Smirnove. Sa njom ima dvoje dece, sina i ćerku. Ponovo se oženio. U drugom braku, u 69. godini, dobio je još jednog sina. Danas, kao i nekada, živi zdravim životom, ne pije, ne puši i još uvek kliže. Radio je izvesno vreme kao solista lenjingradskog ansambla “Balet na ledu”, a potom je, kao i njegova nekadašnja partnerka, otišao u SAD i radio nekoliko godina kao trener za decu. U sportskim krugovima ga pamte kao velikog zavodnika koji je tokom sportske karijere bio u romantičnim vezama sa mnogim poznatim ženama, čak i sa lepom Gabrijelom Sajfert, višestrukom svetskom i olimpijskom šampionkom iz DR Nemačke.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar