Tužan prikaz...
Kako je propao sport ili "para vrti gde burgija neće"
Nije ovo priča samo fudbalu i besmislenoj količini novca u kojoj pliva. Ovo je pre svega tužan prikaz postepenog gubitka vrednosti i mrljama koje novac ostavlja u sportu.
Strast, uzbuđenje i ljubav nekada su bili glavni protagonisti sportskih arena, bez obzira na to da li ih zovemo fudbalskim stadionima, košarkaškim halama ili teniskim terenima...
Danas svedočimo transformaciji sporta kao globalnog fenomena, kako se sve više odvaja od svojih korena. Stadioni, kao svetilišta sportskih podviga i nezaboravnih događaja, pod uticajem nevidljive ruke novca, postaju pozornice gde se trguje vrednostima i ličnim interesima.
Novac, kao neizbežni pratilac globalnog sporta, postaje glavni protagonist, na štetu njegove autentičnosti i integriteta. Kroz ovu evoluciju sport gubi svoju nevinost i postavlja se pitanje – da li cena komercijalizacije, koja sve više postaje nepobediv protivnik, vodi ka degradaciji onoga što sport treba da predstavlja?
Teško je proceniti kada je budućnost sporta, kao fenomena čiste duše, prvi put dovedena u pitanje. Možda još 1984. kada je Maradona prešao u Napoli za, tada, rekordnih 6,9 miliona funti... Danas kada pričamo o Maradoni ovaj transfer je u trećem planu, zato i jeste besmrtan.
A kako i da spajamo Dijega sa novcem kada imamo primer Nejmara koji je u PSŽ prešao za 222 miliona. Ipak, nije ovo priča samo fudbalu i besmislenoj količini novca u kojoj pliva. Ovo je pre svega priča o postepenom gubitku vrednosti i mrljama koje novac ostavlja u sportu.
Baš jedna takva mrlja, koja se teško ispira, ostavljena je organizacijom Svetskog prvenstva u fudbalu u Kataru. Od pomenutog SP-a nije prošlo dovoljno da bi se tek tako zaboravilo na sve kontroverze koje su ga pratile, uglavnom van terena. Lopta još nije ni izvedena sa centra, a postala je nebitna zbog svih priča o korupciji, politici, pranju ugleda kroz sport, kršenju ljudskih prava i prava radnika.
Prema nekim podacima, veliki broj radnika dao je život gradeći stadione i druge objekte da bi fudbalska lopta mogla da se kotrlja po terenima u Kataru. Prema nekim podacima, koje katarska vlada negira, stradalo je više od šest hiljada radnika migranata od 2010. godine, odnosno od trenutka kada je dobijena kandidatura za Svetsko prvenstvo. To nisu jedine optužbe na račun Katara kao domaćina, već su brojni aktivisti za ljudska prava često isticali kako su radnici imali problema sa isplatom plata i time da su bili primorani da rade na visokim temperaturama. Ipak, najglasnije su bile optužbe o korupciji, pre svega zbog načina na koji je Katar od FIFA dobio pravo da organizuje turnir.
FIFA je poslednjih dana ponovo na lošem glasu, ovaj put zbog činjenice da će Saudijska Arabija organizovati SP 2034. godine.
"Njujork tajms“ je nedavno posvetio tekst tome kako je Saudijska Arabija "izboksovala“ da bude domaćin SP-a u fudbalu, ističući u prvi plan blizak odnos saudijskog prestolonaslednika i premijera Mohameda bin Salmana i predsednika FIFA Đanija Infantina.
Autor pomenutog teksta priču vraća u jesen 2020. godine kada se Infantino u Rimu sastao sa tadašnjim premijerom Italije Đuzepom Konteom. Razlog njihovog susreta, za javnost, bio je oporavak fudbala od zatvaranja uzrokovanog pandemijom koronavirusa. Međutim, iza vrata predsednik FIFA govorio je kao promotor ideje da Saudijska Arabija dobije organizaciju SP-a. Kako piše u tekstu "Njujork tajmsa“, Infantino je tom prilikom italijanske zvaničnike obavestio kako je Saudijska Arabija već osigurala podršku Egipta i da sada traži evropskog partnera za organizaciju SP-a 2030. na tri kontinenta.
Premijer Italije je ljubazno saslušao ponudu, ali je znao da takvo partnerstvo nije moguće jer je Italija imala napete odnose sa Egiptom zbog brutalnog ubistva mladog italijanskog studenta u Kairu 2016, dok je u Evropi i dalje postojala nelagoda na pomen Saudijske Arabije zbog ubistva kolumniste „Vašington posta“ Džamala Kašogija 2018. godine.
Međutim, Infantino je bio rešen da ne odustane pa je istu ponudu izneo i pred Grčku. Od ove ideje odustalo se zbog kandidature koju su zajednički podneli Španija, Maroko i Portugal za organizaciju SP-a u 2030. Zbog toga je Saudijska Arabija preusmerila sav svoj fokus na 2034. rešena da iskoristi FIFA pravila, koja će sprečiti zemlje Evrope i Afrike da se takmiče za organizaciju.
Kada je licitacija počela, FIFA je preduzela korak za koji će se ispostaviti da će dodatno pomoći Saudijskoj Arabiji da konačno ostvari svoj cilj. Naime, FIFA je odlučila da se prva tri susreta SP-a 2030. odigraju u Urugvaju, Argentini i Paragvaju u čast proslave stogodišnjice SP-a. Tako su Španija, Portugal i Maroko imenovani za kodomaćine, ali prve tri utakmice će biti odigrane u Urugvaju, Argentini i Paragvaju. Ova odluka automatski je isključila Južnu Ameriku kao potencijalnog kandidata za organizaciju SP-a 2034. godine.
Dalji ishod je manje-više poznat. Indonezija, koja je razmatrala kandidaturu, odustala je, dok je Australija kao jedini protivkandidat Saudijskoj Arabiji povukla svoju kandidaturu samo nekoliko sati pre roka.
"Proučili smo mogućnost podnošenja ponude za domaćinstvo Svetskog prvenstva i nakon što smo u obzir uzeli sve faktore odlučili smo da odustanemo“, navodi se u saopštenju Fudbalskog saveza Australije.
Na taj način Saudijska Arabija je ostala jedini kandidat za organizaciju Svetskog prvenstva 2034. godine. Mohamed bin Salman nikada nije krio ideju da njegova država organizuje SP u fudbalu, kao što želi organizaciju i drugih važnih sportskih događaja. Sve je to deo šireg plana koji za cilj ima da Saudijsku Arabiju predstavi kao modernu i otvorenu zemlju. Milijarde dolara potrošene su za sklapanje ovog mozaika. Od organizacije bokserskih mečeva, trka Formule 1, pa do neverovatnih transfera koji su izazvali prave tektonske poremećaje ovog leta na fudbalskoj sceni.
Arapski novac je bez ikakve sumnje dodatno destabilizovao već dovoljno poljuljan sistem vrednosti na kome sport počiva.
S jedne strane, treba biti objektivan i reći da je sasvim u redu promovisati određeni sport u sredinama gde za tako nešto postoji potreba. Fudbal i košarka ne pripadaju samo Evropljanima i Amerikancima, međutim, ništa ne treba raditi po svaku cenu i na silu. Ne po cenu života koji su ostavljeni u temelju stadiona u Kataru i ne po cenu prljanja sporta za koji mnogi kažu da je najvažnija sporedna stvar na svetu.
Ali, daleko od toga da je fudbal jedini isprljan novcem. Ništa bolja sudbina, očigledno, ne čeka ni evropsku košarku. Doslovno je pitanje vremena kada će najelitnije evropsko košarkaško takmičenje dobiti predstavnika Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Nije nikakva tajna da Dubai već godinama želi da bude deo Evrolige i, prema nekim informacijama koje su se pojavljivale u medijima, Dubai je spreman da za svoje mesto papreno plati. Naime, "Mundo deportivo“ je svojevremeno pisao da ponuda iznosi čak 150 miliona evra tokom šest sezona, uz uslov da imaju tim u Evroligi, kao i organizaciju Fajnal fora.
Predstavnik Ujedinjenih Arapskih Emirata već je na mala vrata ušao u Evropu i to preko regionalne ABA lige. Klub koji nosi naziv Falkons akademija Dubai učestvuje na juniorskom turniru ABA lige i nedavno je igrao protiv Crvene zvezde.
Kakva je sudbina evropske košarke teško je proceniti, ali ne piše joj se dobro. Ukoliko nije reč samo o novcu, kako čelnici Evrolige često ističu, koji je benefit pustiti u elitno takmičenje klub iz zemlje koja nema nikakvu košarkašku tradiciju. I da ne bude da je problem samo arapski novac, isto pitanje može da se postavi i za Pariz i London za koje se takođe spekuliše da bi u bliskoj budućnosti mogli da postanu deo Evrolige.
Dok Pariz ipak dolazi iz države koja je u poslednje dve decenije izgradila reputaciju košarkaške velesile, za London ne postoji nikakvo racionalno objašnjenje osim što bi to predstavljalo širenje tržišta, odnosno još više novca. U jednoj takvoj postavci, moglo bi da se dovede u pitanje učešće Crvene zvezde i Partizana kao klubova koji dolaze iz zemlje u kojoj je košarka nacionalni sport, zbog timova koji će svoje mesto platiti.
Navedeni primeri čist su pokazatelj da svedočimo nasilnoj izgradnji sportske tradicije u sredinama u kojima se doskoro fudbal i košarka nisu ni igrali na profesionalnom nivou. Bez ikakvog smisla, reda, šireg plana… Sve se svodi na džakove novca i parolu – para vrti gde burgija neće.
U skladu sa ovom parolom Amerika je, zbog sve veće popularnosti, dobila svoju treću trku u Formuli 1. Posle Majamija i Ostina, Formula 1 se vratila u Las Vegas, posle 40 godina. Trka u Gradu greha najavljivana je kao jedan od najiščekivanijih sportskih događaja u 2023. godini. Kako zbog činjenice da se Formula u ovaj grad vraća posle četiri decenije, ali i zbog toga što je u čitav projekat uloženo gotovo 240 miliona evra.
Zbog važnosti američkog tržišta za Formulu 1, trka je organizovana uprkos tome što se na momente činilo da organizatori nisu mnogo razmišljali o detaljima kada se pregovaralo o vraćanju F1 u Las Vegas. Pre svega javljao se problem niskih temperatura za ovo doba godine, dok je drugi problem svakako neprilagođavanje termina gledaocima u Evropi jer je odlučeno da se čitav vikend vozi u kasnim večernjim satima, čak i posle ponoći. Međutim, svi problemi su zamaskirani programom koji često liči na cirkus, a kakav samo Amerikanci znaju da prirede.
O tome je baš uoči trke govorio i Maks Ferstapen: "Samo želim da se usredsredim. Ne sviđaju mi se stvari oko toga. Ovo je 99 odsto predstava i jedan odsto sportski događaj.“
Da je 100 posto u pravu mogli smo da se uverimo posle samo osam minuta prvog treninga. Baš toliko je trajao prvi trening koji je otkazan jer su bolidi "Ferarija" Karlosa Sainca i Alpine Estabana Okona bili znatno oštećeni jer su prešli preko polomljenog poklopca šahta na stazi. Srećom ceo incident je prošao bez većih posledica, ali ne treba ni pričati o tome koliko su vozači imali sreće.
"Posle inspekcije staze ustanovili smo da je došlo do kvara betonskog okvira oko poklopca šahta. Sada moramo da proverimo sve druge poklopce šahtova, što će potrajati. Razgovaraćemo sa lokalnim inženjerskim timom o vremenu koje će nam biti potrebno da se to reši i obavestićemo o bilo kakvim promenama rasporeda“, navodi se u saopštenju Formule 1.
Tako je i bilo. Drugi trening počeo je sa dva i po sata zakašnjenja i završen je u četiri sata po lokalnom vremenu. Da stvar bude još neozbiljnija, gledaoci su morali da napuste tribine zbog nedostatka osoblja koje se bavi obezbeđenjem i transportom. Gnevni zbog ovakve odluke Formule 1, oko 35.000 gledalaca pokrenulo je kolektivnu tužbu protiv organizatora trke pošto su isterani sa tribina. Nije ovo ni prvi ni poslednji skandal Formule 1, ali je sigurno jedan od onih koji neće tek tako izbledeti.
Ni svi navedeni i nenavedeni skandali koji su zabeleženi u sportskoj istoriji neće tek tako izbledeti. Problem je što neće imati ko na njih da nas podseti.
Gotovo je. Sport je skrenuo sa pravog puta zbog kog smo ga zavoleli. Juri 300 na sat, osvaja nepoznate pustinje i za sobom ostavlja smrtonosne rupe.