Svet
10.01.2020. 13:43
Natalija Ginić
Američka posla
U ranim jutarnjim časovima, pre početka pogrebne procesije, Iranci su mahali zastavama i amblemima milicije uzvikujući "Smrt Americi!". Povici nimalo novi, ali ovaj put obojeni opštenarodnom tugom. Povorka se kretala glavnim ulicama Teherana, a za to vreme, čitajući molitvu pred kovčegom generala Kasema Solejmanija, iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Kamnei nije mogao da zaustavi suze: "Solejmanijev odlazak bogu ne znači i kraj njegovog puta i misije". "Kriminalce koji nose njegovu krv na rukama, kao i krv ostalih mučenika, čeka žestoka osveta", naveo je Kamnei.
U vazdušnom napadu američkih snaga na aerodromu u glavnom gradu Iraka ubijen je iranski general, komandant brigade Al Kuds, specijalne jedinice Iranske revolucionarne garde, koja je izvodila vojne operacije u Libanu, Siriji, Iraku i drugim područjima. Za Irance, Solejmani je bio nacionalni heroj, za SAD jedan od najvećih neprijatelja. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da su američke snage ubile najmoćnijeg iranskog generala "da bi sprečile rat, a ne da bi ga započele". Dodao je i da je napadom dronom na aerodrom u Bagdadu u petak okončana Solejmanijeva "vladavina straha".
"U besprekorno izvedenoj akciji SAD su ubile teroristu broj jedan u svetu - Kasema Solejmanija. On je planirao opasne i zločinačke napade na američke diplomate i vojnike, ali mi smo ga uhvatili i sprečili u tome", rekao je Tramp. U objašnjenju Pentagona zašto je ubijen navodi se da je atentat upozorenje za sve druge protivnike Amerike koje ima za cilj da odvrati od budućih akcija. General je, kako se navodi, "aktivno razrađivao planove napada na osoblje ambasada u Iraku i širom regiona".
Ubistvo iranskog komandanta duboko je potreslo Iran. Solejmani je bio simbol iranske borbe i važio je za drugog najvažnijeg čoveka države, odmah iza Kamneija. Zato je njegovo ubistvo označilo najveću eskalaciju napetosti između dve države. Zvanični Teheran najavio je "žestoku osvetu", dok su američki zvaničnici saopštili da će preventivno poslati na Bliski istok još 3.000 vojnika. Iran je kao odgovor na ubistvo Solejmanija izvršio raketni napad na vazdušnu bazu Ain al Asad, u kojoj su smešteni američki vojnici na zapadu Iraka. Iranski šef diplomatije Džavad Zarif tvitovao je posle napada da je Iran preduzeo proporcionalne mere u samoodbrani, u skladu sa članom 51 povelje Ujedinjenih nacija, da ne želi eskalaciju ni rat, ali da će se braniti protiv svake agresije.
Povezane vesti - "TRAMP NE ŽELI RAT SA IRANOM" Grenel: Ipak SAD će uzvratiti ako se pređe "crvena linija"
Tenzije su počele još pre nekoliko meseci kada su Sjedinjene Države nametnule sankcije Iranu zbog, kako su navele, podrške terorizmu i tajnom razvijanju nuklearnog programa. Iran je uzvratio kršenjem delova nuklearnog sporazuma iz 2015. iz kojeg su se SAD povukle još prošle godine, bombardovanjem naftnih tankera i obaranjem američke vojne bespilotne letelice. Međutim, sve te akcije prošle su bez američkog odgovora.
Zašto se onda Vašington odlučio da baš sad direktno udari na Iran? Da li je ta odluka rezultat ozbiljne analize američke administracije, ili još jedna nepromišljena Trampova odluka - njegov jalov pokušaj da prikupi još koji američki glas uoči predsedničkih izbora? Da li je Pentagon uopšte pripremljen za moguće posledice i koji su uopšte scenariji klinča Irana i Amerike?
Jedino što je sigurno je da niko ne može da predvidi događaje u narednim nedeljama. Međutim, mnogi stručnjaci su uvereni da je nasilna smrt Solejmanija uvod u novo Arapsko proleće. Pojedini su stava da je situacija toliko ozbiljna da preti da zaseni čak i sukob u Iraku.
Prvi signali ukazuju na to da je odluka Amerike posledica impulsivne politike Donalda Trampa. Demokratski zakonodavci su istakli da Kongres nije detaljno obavešten o namerama Trampove administracije. U subotu je Bela kuća obavestila Kongres o svojoj akciji, kako nalaže Zakon o ratnim silama iz 1973. godine, ali je ponudila samo kratke informacije za koje su zakonodavci rekli da nemaju detalja i postavili su više pitanja nego što su dobili odgovora. Još nije poznato da li su evropski saveznici bili obavešteni o američkom planu, a postoje navodi da su se čak i izraelski lideri usprotivili napadu.
Ubistvo Solejmanija već je prouzrokovalo nestabilnosti na Bliskom istoku. Irački parlament u nedelju je odobrio rezoluciju o proterivanju američkih trupa iz zemlje, zbog čega su SAD najavile uvođenje sankcija ovoj zemlji. Iran je odustao od obaveza predviđenih nuklearnim sporazumom i najavio da će naneti veliku ekonomsku štetu američkim partnerima u regionu, posebno Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Američka vojska je obustavila operacije protiv Islamske države u Iraku i Sirije i centrirala snage u bazama u Iraku kako bi zaštitila vojnike od mogućih udara milicija koje podržava Iran.
Sve ovo dogodilo se u samo tri dana, koliko je i trajalo nacionalno oplakivanje generala. Ono što će se dogoditi u narednim nedeljama i mesecima, niko ne može sa sigurnošću da predvidi. Sledeća tri scenarija samo su neka od mogućih opcija u slučaju sukoba dve nuklearne sile.
Prvi scenario - asimetrični napadi
Iran je regionalna sila sa daleko sofisticiranijim vojnim mogućnostima od bilo koje zemlje sa kojom su Sjedinjene Države ratovale od Drugog svetskog rata. Teheran je uložio godine u pripremu za mogući rat. Zato se očekuje da bi eskalacija mogla da bude asimetrična. Iran bi u tom slučaju ciljao vojne punktove i američke snage u regionu, izvodeći zanemarljive i ograničene indirektne napade, bez prisiljavanja na veliku eskalaciju. Asimetrični odgovor bi mogao da uključuje sajber-napade, aktiviranje savezničkih paravojnih grupa, pa i ubistva američkih zvaničnika.
SAD bi, s druge strane, mogle da intenziviraju podršku saudijskoj koaliciji u neuspešnom ratu protiv jemenskih pobunjenika Hutija, koje podržava Iran, kao metoda nedirektnog udara. Vašington nije uspeo da razvije adekvatnu strategiju za asimetrične napade, zbog čega ovaj scenario nosi veliki potencijal za izbijanje većeg sukoba. SAD mogu direktno napasti Iran, u nedostatku odgovora za povremene napade. Analitičari strahuju da bi to moglo dovesti do direktnog, trajnog rata.
Drugi scenario - sukob u regionu
Iran bi mogao da organizuje napade na susedne zemlje, saveznice SAD. Situacija je posebno opasna za Saudijsku Arabiju i UAE. Njihovo bogatstvo i velika naftna i komercijalna infrastruktura mogle bi da budu atraktivne mete za iranske napade. Pretnja takvim lokacijama je postala jasna kad su prošlog leta bespilotnim letelicama i raketama napadnuta dva postrojenja za preradu nafte u Saudijskoj Arabiji, što je prepolovilo proizvodnju u Kraljevini. Zvaničnici SAD su okrivili Iran za napade, ali je Tramp odustao od vojnog odgovora.
Povezane vesti - "PRISUSTVO SAD IZAZVALO RAT" Hamnei: Napad je šamar Americi
Iran bi mogao da se osveti i raketnim napadima na UAE i Saudijsku Arabiju, sveobuhvatnom borbom u Zalivu i napadima na američke osoblje, ambasade i baze u regionu. Ovaj rat bi obuhvatio Iran, UAE i Saudijsku Arabiju. Iran bi u tom slučaju verovatno podstakao Hezbolah da napadne Izrael, što bi pokrenulo masovnu izraelsku odmazdu - a Liban bi takođe bio obuhvaćen sukobom.
Amerika održava bliske veze i sa Izraelom, kao i sa mnogim arapskim državama. U njima je Iran, upravo preko generala Solejmanija, izgradio jaku bazu saveznika. Decenijama je rađeno na jačanju veza sa sirijskom vladom i oružanim grupama u Gazi, Libanu, Siriji, Iraku i Jemenu.
Treći scenario - opšti rat
U ovom scenariju, koji je ujedno i najmanje verovatan, eskalacija vodi u otvoreni rat. SAD pokreću vazdušne ili raketne napade na iranske ciljeve. Američka vojska bi u tom slučaju bombardovala iranske brodove, parkirane ratne avione, nuklearna postrojenja i terene za obuku, i lansirala bi sajber-napade na većem delu vojne infrastrukture u zemlji. Cilj bi bio degradiranje iranskih konvencionalnih snaga u prvih nekoliko dana i nedelja. Međutim, teško da bi Iran kapitulirao. Iako ne može da pobedi u direktnom sukobu sa SAD, njegove konvencionalne snage mogle bi skupo da koštaju Ameriku. Teheran ima rakete srednjeg dometa koje bi mogle da napadnu američke baze ili saveznike širom Bliskog istoka. U tom slučaju postoji velika opasnost od opšteg nuklearnog rata. Međutim, ovaj scenario je najmanje verovatan, jer ni Iraku, ni SAD ne odgovara rat širih razmera.
Hrvatski novinar, spoljnopolitički komentator i ratni izveštač "Večernjeg lista" Hasan Hajdar Dijab ističe za „Ekspres" da do frontalnog rata ili nekog "senzacionalističkog Trećeg svetskog rata u ovom trenutku neće doći".
Povezane vesti - UNUTAR BELE KUĆE: Kako je izgledalo poslednjih tri sata do napada u Iraku
"To apsolutno isključujem. Međutim, to ne znači da Iranci neće odgovoriti na napad. Poznajući iranske metode i način razmišljanja, oni će udarati u vreme i mesto kako njima bude odgovaralo. To nužno ne mora biti ni u Zalivu, ni u Iraku, do tih napada može doći u Libanu, Jemenu, Argentini... Sećamo se samoubilačkog napada na jevrejski centar u Buenos Ajresu 1994. godine. Taj napad je bio odgovor Iranske revolucionarne garde na ubistvo lidera Hezbolaha 1992. godine. Setimo se samoubilačkog napada na američku ambasadu 1983. godine, napad na bazu marinaca 1984. godine... Ti napadi su SAD naneli bolne udarce, nakon čega su se Amerikanci povukli iz Libana. Iranci jednostavno moraju da odgovore na napad jer ukoliko ne odgovore, ko može da garantuje da apetit Donalda Trampa neće dati zeleno svetlo Izraelu, koji decenijama moli SAD da im dozvole da bombarduju iranska nuklearna postrojenja blizu Teherana. Američka administracija je do danas odbijala to jer je bila svesna kakva bi bila reakcija Irana i da bi takva odluka zaista zapalila Bliski istok. Tramp uopšte ne razmišlja racionalno i povlači poteze koji igrom slučaja do danas nisu izazvali pravi haos u svetu. Iza nepromišljene odluke o likvidaciji stoji Izrael, jer je Solejmani predstavljao veću opasnost po njih nego po SAD", smatra Dijab, dodajući da je teško predvideti kako će se ceo sukob završiti:
"Poznajući iranski mentalitet, oni se neće zaletati, neće ishitreno reagovati... Oni su više od 40 godina pod sankcijama, ali su postigli mnogo toga ne samo u vojnom aspektu, već i u infrastrukturi. Zbog toga bih u ovom trenutku isključio bilo kakav frontalni sukob koji bi destabilizovao čitav svet. Ali odgovor će doći, kada, to samo Iran zna."
Ono što je izvesno jeste da će u narednim mesecima tenzije rasti. SAD odavno žele promenu režima u Iranu, što može biti i glavni razlog atentata na Solejmanija. Ipak, napad je samo još više učvrstio nacionalni sentiment u toj državi. Ovaj događaj je prekretnica u američkoj politici na Bliskom istoku, a posledice će se svakako osetiti i mnogo šire.
Ko je bio Kasem Solejmani
* General Solejmani je bio glavni inicijator širenja iranskog uticaja na Bliskom istoku
* Planirao je napade u regionu i tako je učvršćivao poziciju Teherana
* Nije završio vojne škole, ali ga je CIA označila kao "pojedinačno najmoćnijeg operativca na Bliskom istoku"
* Na čelo Kudsa došao je 1998. godine
* Ta jedinica učestvovala je u ratu u Siriji, a njeni pripadnici su savetovali snage lojalne predsedniku Bašaru al Asadu
* Kuds je u Iraku pomagao paravojne šiitske jedinice u borbi protiv Islamske države
Komentari
