ANALIZA, MILORADOVIĆ: Het-trik FBI vratio izgubljenu nadu Trampu

ANALIZA, MILORADOVIĆ: Het-trik FBI vratio izgubljenu nadu Trampu


Nakon novih detalja u “imejl” aferi, FBI objavio dosije odbeglog biznismena koga je Bil Klinton pomilovao a čija je žena veliki sponzor Hilari, a na kraju sopštio da ruske obaveštajne službe ne podržavaju aktivno nijednog predsedničkog kandidata – i tako vratio osmeh na lice Donalda Trampa

Još četiri dana i svet će ostati bez najgledanijeg rijalitija – američke predsedničke kampanje. SAD će dobiti 45. predsednika ili predsednicu. Komunalne službe počistiće konfete i zastavice. Kamere će se ugasiti. Hiljade izveštača vratiće se u matične redakcije. Zemlja će nastaviti da se okreće

Za koji mesec sva bizarnost, farsičnost i prljavština, koje su isplivavale tokom kampanje pašće u zaborav. Posao će se nastaviti kao i obično. E, da je barem tako.
Kampanja za izbor novog šefa ili šefice SAD leta Gospodnjeg 2016. neće pasti u zaborav ni za mesec, ni za šest meseci, a možda ni godinama pred nama. Zašto? Zato što nikada nije bilo tako burnih obrta i neizvesnosti u borbi dvoje izuzetno nepopularnih kandidata. No, i zato što je prava borba tek počela.

Da pojasnim, predizbornu kampanju možete smatrati tek prvim činom političkog dramskog teksta, koji se iz stranice u stranicu kreće od tragedije do farse i nazad. Da ste me pre nedelju dana pitali ko će pobediti, bez oklevanja bih vam odgovorila da će Hilari Klinton ostvariti svoju ambiciju da postane prva predsednica SAD.

Klintonovi su verovatno već merkali materijale za nove zavese u Beloj kući, koju su januara 2001. godine napustili skoro neprimetno i do guše u dugovima. Barem tako tvrdi Hilari u svojim memoarima, osvrćući se na burni period Bilove afere sa volonterkom u Beloj kući Monikom Levinski, ali i tužbe za seksualno uznemiravanje koju je podnela nekadašnja službenica državne uprave u Arkanzasu Pola Džons, i koja je velikog šarmera među američkim predsednicima mogla da košta mandata jer je zbog nje pokrenut postupak njegovog opoziva u Kongresu. I zašto vam sve ja ovo pominjem kada je od tada prošlo 15 godina, a u Belu kuću Bil ovoga puta ne ulazi kao predsednik već kao prvi Prvi gospodin u istoriji. Pominjem vam zato što te afere bacaju senke kroz deceniju i po i prete da pomrače ne samo Hilarinu pobedu u utorak, već i ceo njen eventualni predsednički mandat.

Dakle, pre nedelju dana sve je bilo ružičasto za Hilari, a onda se oglasio direktor Federalnog istražnog biroa. U prilično nejasno sročenom pismu, Džejms Komi je obavestio Kongres da su se pojavili novi elementi u istrazi privatnog servera Hilari Klinton iz vremena kada je bila državna sekretarka, dakle prvog Obaminog mandata. Ta istraga okončana je u julu Komijevom izjavom da je Hilari “bila izuzetno nemarna” kada je koristila privatni umesto zaštićenog državnog servera Stejt departmenta. No, FBI tada nije video razlog za pokretanje krivičnog postupka. Republikanci su kao Kalimero horski uzviknuli: “Pa, to je nepravda, pa stvarno!” Hilari je na krilima Komijeve izjave potukla Bernija Sandersa na konvenciji i postala predsednički kandidat Demokratske stranke. No, u ovoj političkoj farsi preokreti su neverovatni, pa je tako Komi 11 dana pred izbore demokrate sveo na skup Kalimera, iako iz njegovog pisma opet nije jasno da li postoji išta što bi Klintonovu moglo istinski da inkriminiše. O čemu se zapravo radi u trećem činu Hilanirnog “imejl-gejta”?

Malo ko se u Evropi seća nekadašnjeg kongresmena države Njujork i demokratske zvezde u usponu Antonija Vinera. U Americi je to ime postalo sinonim za perverznjaka, koji je, kao uspešni političar, voleo da ženama elektronskim putem šalje fotografije svog polnog organa. Taj perverzni hobi koštao je Vinera političke karijere. Međutim, kada je FBI saznao da je bivši kongresmen (čije je prezime, da stvar bude bizarnija, jedan od sinonima za muški polni organ i samim tim nepresušni materijal američkim komičarima) prepisku ovog tipa vodio sa petnaestogodišnjakinjom, pokrenuta je i krivična istraga.

A u današnjoj digitalnoj eri to znači i plenidbu Vinerovih računara i pregled svih elektronskih zapisa. Tako su agenti saznali da je u to vreme Viner računar delio sa tadašnjom suprugom Humom Abedinom. Ona je opet jedna od najbližih saradnica Hilari Klinton. Neki od njenih mejlova mogu se dovesti u vezu sa originalnim “imejl-gejtom” iz vremena Hilari kao državne sekretarke. Mogu, ali ne moraju. Ni Komi ne zna još ništa podrobnije, ali žuri da o tome obavesti Kongres. Da li je time odlučio i ishod predsedničke kampanje?

Tako je prvi čovek FBI-ja uspeo ono što celom Trampovom predizbornom štabu nije. Naglo podignut iz političkog mrtvačkog sanduka, republikanski kandidat, prosto ošamućen od neočekivane sreće, Hilarin “imejl-gejt” proglasio je gorim krivičnim delom od Votergejta, a mantru da je ceo predizborni sistem krađa zamenio opaskom da “krađa možda nije onolika koliko je verovao”. I tako je prethodni zaplet ovog političkog farsičnog rijalitija pao u zaborav. Priznaćete, Trampove lascivne mačoističko-samohvalisave izjave, zbog kojih se poslednjih nedelja našao u slobodnom političkom padu, zaista deluju naivno u odnosu na kongresmena, koji šalje pornografske fotografije svojih genitalija maloletnici sa istog računara sa koga se njegova supruga dopisuje sa državnom sekretarkom.

Ako ste mislili da je tu kraj najnovijeg zapleta predizborne farse, varate se. U sredu se na Tviter nalogu FBI-ja pojavio link koji vodi do svih 129 strana pomilovanja Marka Riča. To je samo jedno od brojnih pomilovanja koje je Bil Klinton potpisao poslednjeg dana svog drugog mandata. Većina njih su izuzetno kontroverzna. Mnoga imaju veze sa aferom Vajtvoter, koja progoni Klintonove još od ranih dana političkih karijera i koja je mnoge, ali ne i njih, stavila iza rešetaka. No, Mark Rič nema veze sa Vajtvoterom. Umro je pre tri godine u Švajcarskoj, gde je pobegao od optužbi za brojna krivična dela, uključujući i utaju poreza. Njegovo pomilovanje je sporno jer je njegova bivša supruga Deniz veliki donator Klintonovih. Dala je 450.000 dolara fondaciji Klintonove predsedničke biblioteke, a stotinu hiljada dolara Hilarinoj kampanji za senatorku. Dakle, nezgodno podsećanje na mogući konflikt interesa u finišu trke za Belu kuću.

I dok Tramp trlja oči u neverici, FBI postiže het-trik. Dan pred tvitovanje detalja spornog pomilovanja Federalni istražni biro odbacio je optužbe Demokratske stranke da Rusija direktno podržava republikanskog predsedničkog kandidata. FBI ističe da je posle podrobne istrage o mogućim kriminalnim radnjama zaključio da ruske obaveštajne službe nastoje da “seju haos i konfuziju” tokom predsedničkih izbora, ali da ne podržavaju aktivno nijednog kandidata.
Epilog najnovijeg trostrukog salta FBI-ja u ovoj političkoj farsi jeste da se u ovom trenutku uopšte ne zna ko bi mogao da postane 45. predsednik (predsednica) SAD. Hilarina prednost od osam odsto se istopila. U sredu je američka televizijska mreža ABC prvi put poen prednosti dala Trampu. Dan ranije indijski mag veštačke inteligencije Sandživ Rai, čiji se algoritam nije do sada prevario na poslednja tri predsednička glasanja u Americi, kao ni tokom unutarstranačkog glasanja, zaključio je posle obrade oko 20 miliona podataka sa svih vodećih internet pretraživača da je Tramp pominjaniji nego Obama 2008. godine i proglasio ga za pobednika predstojećeg glasanja. To tvrde i kineski proizvođači maski sa likovima predsedničkih kandidata, koji se kao ćeten-alva prodaju pred Noć veštica uoči izbora. Tradicionalno, pobednik glasanja proda više maski sa svojim likom. Tramp je prodao četiri puta više nego Hilari. Njeni sledbenici utehu traže u objašnjenju da Trampova popularnost nije uporediva sa Obaminom jer se nacija mahom sprda sa bivšim voditeljem rijalitija “Šegrt”.

donald-tramp-apTradicionalno, pobednik glasanja proda više maski sa svojim likom. Tramp je prodao četiri puta više nego Hilari

No, kako trenutno stvari stoje, moglo bi da se dogodi da Tramp zaista osvoji većinu glasova, ali ne i većinu elektorskih glasova neophodnih da bi postao predsednik. Da podsetim na komplikovani predsednički izborni sistem u SAD. Svaka država nosi sa sobom određeni broj glasova elektora. Ko pobedi u nekoj državi, pa makar i sa jednim glasom razlike, dobija glasove svih elektora te države. Koliko koja država elektora nosi, zavisi od njene površine i broja stanovnika. Najveći broj elektora donose Kalifornija, Teksas, Florida i Njujork. Da biste postali predsednik, morate da osvojite više od polovine od 538 elektorskih glasova. Dakle, 270. Skup elektora ili “electoral college” formalno bira američkog predsednika glasanjem, koje se tradicionalno održava “prvog ponedeljka u decembru, koji pada posle druge srede nakon izbora”. Odluku elektora Kongres potvrđuje na sednici 6. januara, a novi predsednik zakletvu uvek polaže 20. januara. Četiri puta se u istoriji američkih izbora dogodilo da jedan kandidat osvoji većinu glasova građana, a drugi većinu elektorskih glasova. Poslednji put je tako mandat 2000. godine osvojio Džordž Buš mlađi u trci protiv Ala Gora. U ovom trenutku, nije izvesno kako će glasati pet država – Juta, Arizona, Florida, Severna Karolina i Ohajo. Ova poslednja tradicionalno je nepredvidljiva i često se desi da se izbori prelome baš tu. Ukoliko pobedi u svakoj od njih, Trampu će i dalje faliti 11 elektorskih glasova. Zato mu je neophodno da za ovo malo vremena preotme jednu od “plavih država”, naklonjenih demokratama. Koliko je to teško, svedoči i podatak da republikanci 16 godina nisu pobedili u Pensilvaniji, koja nije tradicionalno “plava država”. No, u ovoj političkoj tragofarsi je, kako smo videli, sve moguće, a Trampova kampanja u poslednjih nedelju dana ima vetar u leđa, dok su Hilarina jedra sve praznija. Dodatno, ona dobro stoji kod Latinoamerikanaca, ali ne tako dobro koliko je kod Afroamerikanaca stajao Obama. Ironično, njihovi glasovi mogli bi da presude u korist Trampa.

Međutim, sam dan izbora neće staviti tačku na ovu dramu. Ko god da bude ušao u Belu kuću, biće slab predsednik ili predsednica. Zašto? Osmog novembra ne održavaju se samo izbori za šefa države, već i za oba doma Kongresa. Bira se celokupan novi saziv donjeg – Predstavničkog doma i trećina gornjeg – Senata. Republikanci trenutno imaju većinu u oba doma, najstabilniju od 1931. godine. Očekuje se da će je u donjem domu i zadržati, naročito otkako je Trampov lascivni rečnik i loš nastup u debatama zakopan potezima FBI-ja. No, većina u Senatu je neizvesna. Glasa se za 34 mesta. Od njih su čak 24 do sada bila republikanska, a 10 demokratska. Sedam republikanskih mandata je klimavo. Demokratama je potrebno da osvoje pet. U slučaju da se u Senatu dogodi pata karte, postaje izuzetno bitno ko je predsednik SAD jer odlučujući glas daje u tom slučaju predsednik Senata, a tu funkciju tradicionalno obavlja potpredsednik države.

Dakle, ukoliko njene stranačke kolege osvoje Senat, a Hilari Belu kuću, njeno predsednikovanje bilo bi nalik Bilovom. Bila bi to delimična kohabitacija crvenog Predstavničkog doma, s jedne strane, i plavog Senata i Bele kuće, s druge strane. Međutim, predsednik Predstavničkog doma Pol Rajan čini sve da se to ne dogodi. Za njega je bitka za većinu u Kongresu mnogo važnija od predsedničke. Ukoliko i 115. saziv bude većinsko republikanski, Hilari Klinton mogla bi da se suoči sa postupkom opoziva sa vlasti pre nego što je zaista i preuzme. Naime, Rajan ne propušta da istakne da ona sa sobom u Belu kuću nosi “teret skandala”, koji je za republikance nedopustiv. Ukratko, u toj stranci, čija je maskota slon, već godinama imaju fiksaciju na navodne malverzacije i krivična dela koja su Klintonovi činili u svom usponu do vlasti, a i posle toga, a za koja su odgovarali navodno svi osim njih. Znamo da slonovi pamte, te sva najnovija otkrića FBI-ja mogu veoma lako da prerastu u postizbornu proceduru opoziva pred Kongresom. Dodajmo da je šefica Trampove kampanje Kelien Konve,j čiji je suprug bio advokat nikog drugog do Pole Džons, žene koja je zamalo dovela do opoziva Bila Klintona. Mlada Kelien bila je saradnik tadašnjeg lidera republikanske većine u Kongresu, a sada velikog Trampovog pobornika Njuta Gingriča. Slonovi zaista ništa ne zaboravljaju. Jasno je da uz takav pritisak, bez obzira na široka ovlašćenja šefa države, mandat prve žene u Beloj kući ne može biti jak. Štaviše, moglo bi da se dogodi da predsednik SAD postane opskurni senator iz Virdžinije i potpredsednički kandidat Tim Kejn. To bi bio forestgampovski epilog ovih izbora.

A šta ako pobedi Tramp? S obzirom na to da ga se Pol Rajan odrekao istog sekunda kad je čuo famozni lascivni audio-snimak iz Las Vegasa, najviše što magnat nekretnina može da očekuje jeste nevoljna saradnja namrgođenih republikanaca sa Kapitol hila. Ukoliko demokrate budu preotele Senat, pregovori sa Kongresom oko svakog poteza predsednika ličiće na epizodu serije “Kuća od karata”.

Dakle, ko god da uđe u Belu kuću, može da sa sigurnošću računa na olujno nebo iz pravca Kongresa. Koliko je to dobro i stabilno za Ameriku i ceo svet? Autori Ustava rekli bi da jeste i da su i osmislili tako komplikovani izborni sistem kako nijedan pojedinac ne bi imao odrešene ruke vlasti. Ali autori američkog ustava nisu znali za televiziju, sapunice i rijaliti. Prevashodni zadatak Kongresa biće da američku politiku otrgne iz ralja šou-biznisa. Otvoreno je pitanje da li je posle ovakve političke tragofarse u predizbornoj kampanji to u dogledno vreme moguće. Nadajmo se da jeste zbog svih nas, a naročito sedam država (Irak, Sirija, Avganistan, Pakistan, Libija, Jemen, Somalija), koje američka vojska ovih dana bombarduje bez odobrenja Kongresa.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar