Svet
08.06.2023. 18:00
Svet
11.06.2023. 15:25
R.E
Nuklearna spremnost
Atomska osovina Rusija – Iran
Iran bi uskoro mogao da napravi atomsku bombu i tako postane još jedna u nizu zemalja koje se smatraju nuklearnim silama.
Ova zemlja još od 1974. godine i ugovora i saradnje sa Francuskom o izgradnji nekoliko nuklearnih elektrana i postrojenja za obogaćivanje uranijuma, koju je tadašnji iranski lider Reza Pahlavi debelo platio dolarima dobijenim od proizvodnje nafte, eksploatiše nuklearnu energiju u civilne svrhe.
Pouzdano se zna i da od svrgavanja Reze Pahlavija, dolaska na vlast ajatolaha Homeinija i proglašenja Islamske Republike Iran 1979. godine, ova zemlja nastoji da ovlada tehnologijama i tehnikama proizvodnje nuklearnog oružja.
Trenutno se čini da su nikad bliže tom cilju. Prema izveštaju inspektora Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) iz februara, u Iranu je pronađen uranijum obogaćen do 84 odsto. To je dvadeset puta više nego što je dozvoljeno Atomskim sporazumom, ali je i zabrinjavajuće blizu vrednosti od 90 odsto koja je potrebna za proizvodnju atomske bombe.
Inače, Međunarodni atomski sporazum Iranu dozvoljava 3,67 odsto za civilnu upotrebu. Za dobijanje energije dovoljno je obogaćivanje uranijuma između tri i pet odsto. U nuklearnoj medicini se koristi vrednost do 20 odsto. U junu 2021. Iran je počeo da obogaćuje uranijum do 60 odsto.
Teheran umanjuje značaj ovog nalaza i zahteva ponovno pokretanje razgovora o atomskoj energiji.
S druge strane, posebnu notu novonastaloj situaciji daju bliski odnosi Irana i Rusije i stalno potenciranje da su dve zemlje razgovarale o izgledima za nastavak Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije za rešavanje spora oko iranskog nuklearnog programa.
Tako je bilo i 2. juna kada su se na marginama sastanka ministara inostranih poslova zemalja BRIKS-a u Kejptaunu sastali ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i njegov iranski kolega Hosein Amir-Abdolahijan.
U saopštenju koje je izdalo rusko Ministarstvo spoljnih poslova stoji da su tokom razgovora dvojica diplomata razmenila mišljenja o aktuelnim međunarodnim i regionalnim pitanjima, uključujući izglede za nastavak Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije za rešavanje spora oko iranskog nuklearnog programa.
Svet
19.05.2023. 10:00
Zbog nasilja na protestima platili glavom
Zabrinutost
Stručnjaci Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) su naravno zabrinuti zbog pronađenog uranijuma obogaćenog do 84 odsto.
"Apsolutno ne postoji civilna upotreba koja bi zahtevala da se uranijum tako obogati“, kaže Mark Ficpatrik sa vašingtonskog Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS), prenosi "Dojče vele“. On smatra da je činjenica da je Iran dozvolio da se otkrije prekoračenje umesto da sam najavi obogaćenje uranijuma mogao biti deo strategije tvrdolinijaša, kako bi povećali pritisak na Zapad.
"Pre nego što se zvanično potvrdi da je uranijum obogaćen do 84 odsto ne možemo donositi zaključke. Ali ako bi to bilo tačno, onda bi to bilo dodatno sredstvo pritiska u ruci Irana, da bi isposlovali popuštanje sankcija koje je Vašington 2018. suspendovao“, ističe Ficpatrik i dodaje da takvo tretiranje uranijuma omogućava Iranu da brže nego što se mislilo proizvede jezgro atomske bombe. On ocenjuje da je to u skladu sa "veoma agresivnom strategijom Irana da proizvede atomsko oružje“.
Biznis
04.03.2023. 22:35
U Iranu otkriveno veliko nalazište "nafte 21. veka"
Iran poriče nameru pravljenja atomskog oružja
Tog je mišljenja i Behruz Bajat, bivši savetnik Međunarodne agencije za nuklearnu energiju.
"Sasvim je moguće da Iran upotrebi visokoobogaćeni uranijum kao sredstvo pritiska“, smatra Bajat. On ukazuje na činjenicu da je Iran juna 2021. počeo da obogaćuje uranijum do 60 odsto.
"Moguće da je manju količinu obogatio i više. Pretpostavljam da je iza toga namera da se pokaže: došli smo blizu 90 odsto obogaćenog uranijuma. Ako želimo da napravimo atomsku bombu, u stanju smo da to uradimo“, naglašava Bajat.
S druge strane, jedan general Vojnoobaveštajne službe Izraela potvrđuje da Iran može da dostigne čistoću uranijuma koji bi se koristio kao oružje, ali i dodaje da ova zemlja nije sposobna i nema tehnologiju da proizvede bojevu glavu koja bi služila kao nosač.
Svet
06.06.2023. 16:30
Balistička raketa koja putuje 15 puta brže od zvuka
Zvanično Iran poriče da stremi pravljenju atomske bombe ili obogaćenju uranijuma većem od 60 odsto. Portparol Iranske atomske agencije Behruz Kamalvandi izjavio je da postojanje čestica uranijuma koje su obogaćene više od 60 odsto ne znači da Iran obogaćuje iznad 60 odsto.
U izveštaju inspektora Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) stoji i da su čestice uranijuma koji je obogaćen do 84 odsto pronađene u cevima koje povezuju centrifuge za obogaćivanje uranijuma.
Inspektori sada imaju zadatak da ustanove da li je Iran namerno izazvao takav proces ili je to plod slučajnog nagomilavanja.
"Moguće je da je materijal nastao prilikom tehničkih smetnji u radu centrifuga jer su se takve svari već dešavale“, kaže jedan od stručnjaka iz ove agencije.
Svet
06.06.2023. 12:19
IAEA o opasnosti za nuklearku Zaporožje
Prema rečima Darka Obradovića iz Centra za strateške analize, saradnja Ruske Federacije i Irana dugo predstavlja aktivnost za koju su zainteresovani Evropljani, Izraelci, petromonarhije, SAD i Kina.
"Ovoj saradnji izrazito pogoduje geografski položaj Irana i Rusije. Naime, dve države u potpunosti kontrolišu Kaspijsko more koje predstavlja direktnu vezu, dobro izolovanu i podložnu neometanoj razmeni i plovidbi. Nije realno očekivati da Kazahstan, Turkmenistan i Azerbejdžan mogu ugroziti prohodnost ovog plovnog puta“, objašnjava Obradović za "Ekspres“ dodajući da je ovo važno sa stanovišta neometane isporuke više od 300.000 granata, miliona komada municije, stotina raketa i zloglasnih dronova "šahed-136“ Rusiji.
Svet
02.06.2023. 15:12
Kontrola nuklearnog naoružanja: Bela kuća i Rusija zajedno?
Savršen spoj
"U ovom trenutku Iran je jedina regionalna sila koja neskriveno pomaže Rusiju u vojnom smislu. Sa stanovišta strateških odnosa kroz noviju istoriju Iran se oslanjao na Rusiju kao svog advokata po pitanju sankcija, nuklearnog programa i tehnološkog partnera, naročito u vojnoj tehnologiji. Notorna je činjenica da su i Rusija i Kina kršile međunarodne sankcije kada je u pitanju iranski raketni program“, podseća Obradović.
On ističe i da je zbog straha da bi Iran mogao da proizvede nuklearno oružje zvanično na bilo kakvu upotrebu nuklearne tehnologije u Iranu stavljena tačka 2003. godine.
"Od 2003. godine postavljalo se pitanje ruskog pozicioniranja po ovom pitanju, naročito u vojnoj sferi. Rusija je do agresije na Ukrajinu važila za neformalnog garanta kontrole iranskog nuklearnog programa i nije poznato da li je do tada potajno pomagala transfer tehnologija u oblasti istraživanja i razvoja. Agresija na Ukrajinu u potpunosti menja dinamiku odnosa dve države koje sve više nastupaju kao odbrambeni saveznici. Danas se Rusija nalazi u položaju u kome je Iran decenijama. Obe države su pod snažnim režimom međunarodnih sankcija“, ističe Obradović.
Svet
19.04.2023. 18:50
Da li znate gde je najveći nuklearni reaktor u Evropi?
S druge strane, on naglašava da je Kina u svom poslovanju sa Iranom uvek vodila računa da ne povredi neke od najosetljivijih odredbi sankcija.
"Mnogi se pitaju zašto Rusija ne bi sada, kada tvrdi da ratuje sa celim Zapadom, pristupila proliferaciji nuklearne tehnologije Iranu. Dve države su čuvene po poricanju svojih postupaka i traženju ideološkog opravdanja. Dakle imaju motive, zajedničke protivnike, malo prijatelja i saveznika, sve izgleda kao savršen spoj“, kaže Obradović.
Analitičar Dragomir Anđelković smatra da Iran ima pravo da razvija nuklearni program u civilne svrhe, odnosno da koristi nuklearne tehnologije od zdravstva preko drugih civilnih grana u kojima se one upotrebljavaju.
"Zapad stalno proziva Iran da namerava da zloupotrebljava nuklearnu energiju i istraživanja u ovoj oblasti, a niko ne postavlja pitanje kako je to Izrael postao nuklearna sila. Ni oni nemaju pravo da proizvode nuklearno oružje, a ceo svet zna da ga imaju“, kaže Anđelković za "Ekspres“ dodajući da Rusija ima puno pravo da razvija saradnju u svim oblastima nuklearne tehnologije pošto Zapad uvodi jednostrane sankcije i Iranu i Rusiji.
"Ovakav rasplet situacije samo može dovesti do tešnje saradnje dve zemlje. Prošla su vremena kada se Moskva obazirala na želje Vašingtona i Brisela i mislim da će ubuduće da postupa isključivo u svom interesu. To će se odraziti i na budućnost iranskog nuklearnog programa“, smatra Anđelković.
Svet
19.04.2023. 08:18
Rusija može da očekuje još jače i oštrije sankcije
Rusija kalkuliše
Darko Obradović objašnjava i da bi u slučaju da Rusija isporuči Iranu tehnologiju za proizvodnju nuklearnih bojevih glava posledice po stratešku bezbednost kompletnog MENA regiona (Bliski istok i severna Afrika) bile nesagledive.
"Isporukom nuklearne tehnologije vojne ili civilne Rusija bi protiv sebe okrenula države OPEK-a koje su joj veoma važne, Tursku i Izrael. U ovom trenutku Iran predstavlja najjaču raketnu – balističku silu u MENA regionu. Sa svojim ideološkim pogledom na međunarodne odnose i bezbednost izvor je ugrožavanja i Saudijske Arabije i UAE, ali i Izraela. U geostrateškom smislu Rusiji bi odgovaralo formiranje još jednog razornog žarišta po mogućstvu na Bliskom istoku koji je pun američkih saveznika“, naglašava Obradović.
Svet
08.02.2023. 15:10
Iran i Izrael: Rat u senci izlazi na videlo
Dodaje da, ipak, ono što je opasno jeste da bi takva eskalacija ugrozila kineske ekonomske interese i plovne puteve. A za tako nešto Moskva nema odobrenje Pekinga.
"U rukama Pekinga se nalazi poslednji respektabilni ’prozor’ u svet koji Rusija ima. Odlukom da Rusiju prepusti Aziji, Putin je svoje poteze uslovio kineskim interesima u sveobuhvatnom smislu. Razmena nuklearne tehnologije i izolacija izotopa predstavlja tehničku stvar, dok uništenje i najmanjih pretpostavki za to Izrael posmatra kao najviši strateški interes od egzistencijalne važnosti. U ovom trenutku treba biti realan i konstatovati sledeće – Rusija može neometano, tajno ili javno da isporuči tehnologiju Teheranu, Rusija ne može da bude investitor i kreditor nuklearnih projekata, Teheran je zvanično odustao od vojne nuklearne tehnologije, Kina je egzistencijalno zainteresovana za stabilnost svojih ključnih plovnih puteva. Opasnost je što sve odluke u ovom trenutku zavise od država koje su parije, a na čijem čelu se nalaze lideri koji na međunarodne odnose gledaju sa aspekta ’ideološke’ bezbednosti“, zaključuje Obradović.
Komentari
