Svet
08.06.2023. 18:00
Boško Vukčević

Region najvećih tenzija

Bliski istok između Kine i SAD

palestina 8.6.2023.
Izvor: EPA / SHAHZAIB AKBER

Teritorija "plodnog polumeseca” ili Bliskog istoka zaista ima strašnu i jedinstvenu istoriju. Ima li još mesta u svetu na kojima su nastale tri žive religije? Ima li grada u svetu prožetog trima verama? Grad u kojem je raspet i vaskrsao Sin božji. Grad iz koga se Muhamed vazneo na nebo. Grad Hrama, prestonica judaizma. Ima li regiona kao što je Bliski istok, ima li grada kao što je Jerusalim? – zapitao je Slobodan Janković, istraživač pripravnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u uvodu svog naučnog rada na temu "Sukobi na Bliskom istoku – osnovna obeležja“.

Umesto da ovakva istorija i multikulturalnost regiona budu faktor objedinjavanja, pomirenja i uzajamnog razumevanja i poštovanja, Bliski istok je, već više od pola veka, region najvećih tenzija, sukoba, ratova i potpunog nerazumevanja i odsustva tolerancije.

Naravno, kao takav meta je velikih sila koje, po onoj maksimi "dok se dvoje svađaju, treći gužvu koristi“, pokušavaju da se nametnu kao apsolutni hegemoni i zemlje koje odlučuju o svemu što se u regionu dešava, ali ujedno i koriste resurse i jedne i druge zavađene strane.

Region Bliskog istoka, odnosno Palestina do 1948. godine, bio je teritorija Velike Britanije. Međutim, obnavljanjem države Izrael 1948. godine situacija u regionu se dodatno komplikuje. Maksimalno pojednostavljeno i bez predrasuda ili bilo kakvog navijanja rečeno, prilikom obnove države Izrael 1948. godine i podelom Palestine Jevreji, kojih je u tom trenutku bilo gotovo tri puta manje, dobili su veći deo teritorije u odnosu na Palestince, daleko brojnije.

Naravno da je ovakva podela kojoj su u najvećoj meri kumovali Britanci izazvala nezadovoljstvo kod Palestinaca, ali i u celom arapskom svetu. Od tada je ovaj region non-stop zona sukoba. Sve do 1956. ovim regionom dominiraju Britanci i Francuzi da bi nakon rata 1956. između Izraela i Egipta za Suec, koji su isprovocirali Britanci i Francuzi, a koji su Amerikanci zaustavili na negodovanje Izraela, počela dominacija SAD u ovom regionu.

Posle gotovo 70 godina američke dominacije, prema rečima spoljnopolitičkog komentatora "Politike“ Boška Jakšića, Kina i Rusija polako potiskuju SAD iz regiona u kojem su decenijama igrale dominantnu ulogu. Kako piše za "Politiku“, uspešno kinesko posredovanje u normalizaciji odnosa između Irana i Saudijske Arabije i naftni poslovi između Rusije i zalivskih zemalja najnovije su potvrde stvaranja postameričkog poretka na Bliskom istoku.

"Premeštajući svoje prioritete na Daleki istok, Vašington se u regionu koncentrisao na najširu moguću integraciju Izraela, na pokušaje da smanji tenzije i obuzda Iran. Uprkos uloženim naporima, doprinosi su minimalni“, objašnjava Jakšić u autorskom tekstu u "Politici“.
 

Prema njegovom mišljenju, diplomatska aktivnost Kine koja je dovela do normalizacije odnosa Irana i Saudijske Arabije, kao i naftni aranžmani između Rusije i zemalja Zaliva potvrda su da se na Bliskom istoku stvara novi postamerički poredak.

Obnova Puta svile

Sa njim se donekle slaže i Mirko Dautović, ekspert za međunarodne odnose i stručnjak za Bliski istok, koji za "Ekspres“ objašnjava da uticaj Kine na region Bliskog istoka neminovno i sve očiglednije raste, da je ruski vojni i ekonomski uticaj oslabio, ali da je diplomatski i te kako živ i moglo bi se reći u usponu.

"Američki interes te samim tim i prisustvo jesu donekle oslabljeni na Bliskom istoku. Mada bi možda pravilnije bilo reći da nije američki uticaj toliko oslabio, koliko je porastao uticaj pre svega Kine, ali i drugih globalnih igrača“, objašnjava Dautović.
 

On ipak ističe da američko vojno prisustvo na Bliskom istoku ostaje nedostižno za sve ostale svetske igrače zajedno.

"S druge strane, Kina ima potpuno drugačiji pristup i želi da ovom regionu nametne jednu novu vrstu diplomatije koja se ne zasniva na vojnom aspektu i moći, već na ekonomskoj i tehnološkoj dominaciji. Taj pristup počiva još iz maoističke ideologije saradnje sa zemljama trećeg sveta i mogao bi se nazvati ’Zajedničko obogaćivanje’“, ističe Dautović.
 

Dodaje da je okosnica tog pristupa novi Put svile koji Kina želi da obnovi i kojim želi da izgradi ogromnu infrastrukturu od Centralne Azije, preko Bliskog istoka do Evrope.

"To uključuje železnice, luke, aerodrome, putnu infrastrukturu, industriju koja bi pospešila razmenu robe ne samo između Azije i Evrope, već bi tu bila uključena i Afrika. Bliski istok igra veliku ulogu u ovim planovima Kine, kao što je igrao i u drevna vremena kada je Put svile i nastao“, naglašava Dautović i podvlači da je zbog toga Kini veoma važno i neophodno da Bliski istok bude miran.

On, međutim, postavlja retoričko pitanje, u kojoj meri je taj pristup podoban, a kineska diplomatija sposobna da se izbori sa haotičnim regionom kao što je Bliski istok.

"Nisam siguran da bi mogli da izađu na kraj kada bi se, na primer, desila neka veća kriza, koja je vrlo verovatna, kao što bi na primer bio napad izraelskih snaga na nuklearna postrojenja u Iranu. Ne znam kako bi se Kina ponašala u takvoj situaciji“, kaže Dautović.

Podseća da uspeh Kine u posredovanju sklapanja dogovora između Saudijske Arabije i Irana jeste veliko dostignuće, ali ono može biti kratkog veka budući da obe strane imaju istoriju izdaje prethodno dogovorenog.

"I ovde se postavlja pitanje kako bi se Kina postavila u slučaju da jedna od strana, ili obe, prekrše ovaj sporazum“, ističe Dautović dodajući da je Kina ekstremno nesklona vojnim intervencijama i slanju svojih vojnih snaga van granica zemlje.

On ističe i problem Izraela i Palestine koji je, prema njegovom mišljenju, jedan od glavnih izvora nestabilnosti u regionu.

"Vlasti u Izraelu imaju nultu toleranciju po ovom pitanju i proteruju Palestince neviđenom svirepošću i brzinom. Pritom, premijer Netanjahu na sve moguće načine pokušava da izvrši reformu pravosuđa i stavi je pod kontrolu izvršne vlasti, što je direktno podrivanje demokratskih principa kojima je Izrael, kao jedina zemlja Bliskog istoka, mogao da se pohvali“, kaže Dautović i opet nije siguran kako će se Kina postaviti u odnosu na ovaj problem koji je jako bitan za arapski svet i njihovo javno mnjenje.

Prema pisanju Al Džazire, Kina je uložila više od 273 milijarde dolara u region Bliskog istoka između 2005. i 2022. godine, što je čini najvećim investitorom u ovoj oblasti. Takođe, kupuje naftu iz Iraka, gas iz Katara i izvozi oružje u Alžir, Maroko, Tursku, Egipat i Saudijsku Arabiju. Pomaže Egiptu da izgradi svoju novu prestonicu van Kaira i izgradila je mrežu metroa u Meki.

U decembru 2022, kineski predsednik Si Đinping je tri dana boravio u Saudijskoj Arabiji, tokom kojih je u održao i prve sastanke na vrhu sa Arapskom ligom i Savetom za saradnju u Zalivu (GCC). Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman opisao je posetu kao obeležavanje „nove istorijske ere“ u vezama između Kine i njegove zemlje.

Kineska tehnologija osvaja Bliski istok

U međuvremenu, brzi napredak Kine u najsavremenijoj tehnologiji poslednjih godina znači da Peking može da ponudi pristup uslugama kao što su 5G mreže posredstvom kompanija poput "Huaveija“.

Sve ovo daje Kini automatski uticaj u regionu, rekao je za Al Džaziru Trita Parsi, suosnivač i izvršni potpredsednik Kvinsi instituta za odgovornu vladu, strateškog istraživačkog centra sa sedištem u Vašingtonu.

"Taj uticaj omogućio je Pekingu da uspe u pregovorima sa Saudijskom Arabijom i Iranom gde prethodni pregovarači nisu uspeli“, rekao je on podvlačeći da zemlje u regionu žele da ostanu u milosti Kine iz ekonomskih razloga.

"Još bolje, Peking se smatra ideološki neutralnim trgovinskim partnerom, koji dugo održava politiku nemešanja u unutrašnje poslove bliskoistočnih zemalja, od politike do ljudskih prava, što ga čini manje kontroverznim posrednikom od zemalja poput SAD. Takođe, nije povezan ni sa kakvim posebnim interesom, kao što je bliski odnos SAD sa Izraelom, i nema istoriju kaznenih akcija – bilo kroz vojnu akciju ili sankcije – u regionu. Na kraju krajeva, ključni razlog zašto mnoge od ovih zemalja imaju benigni stav prema Kini nije samo zato što se Kina ne meša u njihove poslove, već zato što nisu videli da se Kina ponaša na način koji im preti ili ima potencijal da preti“, zaključio je Parsi.
 

Novi, postamerički poredak

Prema rečima Boška Jakšića, američka regionalna partnerstva, osnova Bajdenove strategije, suočavaju se sa ozbiljnim testovima, naročito sa Saudijskom Arabijom, što se videlo prošle godine kada je Rijad glatko odbio poziv američkog predsednika da smanji proizvodnju nafte.

"Umesto Vašingtona, Rijad je pokazao solidarnost sa Moskvom“, piše Jakšić u autorskom tekstu u "Politici“.

On dodaje da su SAD zadržale snažno vojno prisustvo u regionu, a partneri ne kriju da žele saradnju sa Vašingtonom na jačanju zajedničke protivraketne odbrane i pomorske bezbednosti, ali više ne veruju da moraju da se oslone samo na jednog globalnog igrača.

"Umesto toga, pokušaće da kapitalizuju međunarodno rivalstvo u trouglu Amerika–Rusija–Kina. Ceo arapski svet, uključujući Izrael, i danas odbija američke pozive da se aktivnije angažuju na strani Ukrajine u borbi protiv ruske agresije. Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan bio je u Džedi kako bi razgovarao o načinima da se ojača zajednička vizija sigurnijeg i prosperitetnijeg Bliskog istoka, ali bi mogao biti razočaran što su Arapi – protivno želji Vašingtona – normalizovali odnose sa sirijskim predsednikom Bašarom el Asadom, čiji su glavni saveznici Rusija i Iran“, naglašava Jakšić.
 

 

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

SAD smatraju da Izrael ima pravo da se brani
1

UN pozivaju na uzdržanost

06.04.2023. 20:29

SAD smatraju da Izrael ima pravo da se brani

Sjedinjene Američke Države su danas ocenile da Izrael ima pravo da se brani posle raketiranja iz Libana i pojasa Gaze.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
21°C
15.06.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve