Svet
18.02.2023. 13:35
Beta-AP

Kraj se ne nazire

Bliži se mračna godišnjica: Ovo su ključni događaji rata u Ukrajini

1
Izvor: Beta / AP / Emilio Morenatti

Rat u Ukrajini koji je počeo pre skoro godinu dana, ubio je hiljade ljudi, primorao milione da napuste svoje domove, pretvorio čitave gradove u ruševine, i podstakao strahovanja da bi ta konfrontacija mogla da preraste u otvoreni sukob Rusije i NATO-a.

Pročitajte koji su neki od glavnih događaja tokom tog sukoba:

2022.

FEBRUAR

Ruski predsednik Vladimir Putin 24. februara pokreće invaziju na Ukrajinu sa severa, istoka i juga. On kaže da je to "specijalna vojna operacija" usmerena na "demilitarizaciju" i "denacifikaciju" te zemlje da bi se zaštitili građani ruske nacionalnosti, sprečilo članstvo Kijeva u NATO-u i da bi se Ukrajina zadržala u "sferi uticaja" Rusije. Ukrajina i Zapad kažu da je to nezakonit akt agresije na zemlju sa demokratski izabranom vladom i jevrejskim predsednikom čiji su rođaci ubijeni u Holokaustu.

Ruske trupe brzo stižu do predgrađa Kijeva, ali njihovi pokušaji da zauzmu glavni grad i druge na severoistoku, nailaze na jak otpor. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je snimljen ispred svog sedišta da bi pokazao da ostaje tu i da će biti na čelu svoje zemlje.

MART

Rusija 2. marta preuzima kontrolu nad južnim gradom Hersonom. U prvim danima marta, ruske snage okupiraju i ostatak Hersonske oblasti i veliki deo susednog regiona Zaporožja, uključujući Zaporošku nuklearnu elektranu, najveću u Evropi.

Ruska vojska se ubrzo zaglavila u blizini Kijeva, a njeni konvoji koji se protežu duž autoputeva koji vode do ukrajinskog glavnog grada, postaju lak plen ukrajinske artiljerije i dronova. Rusija 16. marta napada pozorište u strateškom lučkom gradu Mariupolju gde su se skrivali civili, ubivši stotine ljudi u jednom od najsmrtonosnijih napada u ratu.

Moskva najavljuje povlačenje snaga iz Kijeva i drugih oblasti 29. marta, rekavši da će se fokusirati na istočno industrijsko srce Donbasa, gde se separatisti koje podržava Rusija, bore protiv ukrajinskih snaga od 2014. godine, posle ilegalne aneksije Krima.

1
Izvor: Beta / AP / LIBKOS

APRIL

Rusko povlačenje iz Kijeva otkriva stotine tela civila u masovnim grobnicama ili ostavljenih na ulicama grada Buče, od kojih mnoga s tragovima mučenja što je bio prizor koji je naveo svetske lidere da kažu da Rusija treba da odgovara za moguće ratne zločine.

U ruskom raketnom napadu 9. aprila na železničku stanicu u istočnom gradu Kramatorsku poginula su 52 civila, a više od 100 je ranjeno.

Intenzivne bitke vode se za Mariupolj na Azovskom moru, a ruski napadi iz vazduha i artiljerijsko gađanje veliki deo grada su sveli na ruševine.

Raketna krstarica "Moskva", vodeći brod ruske Crnomorske flote, pogođena je 13. aprila ukrajinskim projektilima i sutradan tone, nanevši štetu nacionalnom ponosu.

MAJ

Ukrajinski branioci gigantske čeličane "Azovstal", poslednjeg preostalog ukrajinskog uporišta u Mariupolju, pristali su 16. maja da se predaju ruskim snagama posle skoro tromesečne opsade. Pad Mariupolja odseca Ukrajinu od obale Azovskg mora i obezbeđuje ruskim snagama kopneni koridor od ruske granice do Krima.

Finska i Švedska su 18. maja predale svoje prijave za prijem u NATO, što predstavlja veliki udarac Moskvi zbog širenja tog vojnog saveza.

JUN

Više zapadnog oružja stiže u Ukrajinu, uključujući višecevne raketne bacače HIMARS koje su isporučili SAD.

Ruske trupe su se 30. juna povukle sa Zmijskog ostrva u blizini crnomorske luke Odesa, a bile su ga okupirale u prvim danima invazije.

1
Izvor: Beta / AP / LIBKOS

JUL

Rusija i Ukrajina, uz posredovanje Turske i Ujedinjenih nacija, 22. jula postižu dogovor o deblokadi zaliha žita zaglavljenih u ukrajinskim crnomorskim lukama, okončavajući zastoj koji je ugrozio sigurnost snabdevanja sveta osnovnom hranom.

Raketni npad pogodio je 29. jula zatvor u gradu Olenivki, na istoku koji kontroliše Rusija, gde su držani ukrajinski vojnici zarobljeni u Mariupolju, a poginula su najmanje 53. I Ukrajina i Rusija snose krivicu za napad.

AVGUST

Jake eksplozije pogodile su 9. avgusta vazduhoplovnu bazu na Krimu. Nedelju dana kasnije više eksplozija pogodilo je trafostanicu i skladišta municije, signalizirajući ranjivost crnomorskog poluostrva pripojenog Moskvi koje je Rusija koristila kao glavno središte snabdevanja za rat. Najviši ukrajinski vojni oficir kasnije je priznao da su napade na Krim izvele kijevske snage.

Darja Dugina, ćerka ruskog nacionalističkog ideologa Aleksandra Dugina, poginula je 20. avgusta od eksplozije miniranog automobila u blizini Moskve za koju ruske vlasti okrivljuju Ukrajinu.

SEPTEMBAR

Ukrajinske snage su 6. septembra pokrenule iznenadnu kontraofanzivu u severoistočnom regionu Harkova, brzo primoravajući Rusiju da se povuče sa širokih oblasti koje je okupirala mesecima.

Putin 21. septembra naređuje mobilizaciju 300.000 rezervista što je nepopularan potez koji je naveo stotine hiljada Rusa da pobegnu iz zemlje da bi izbegli regrutaciju. Istovremeno, Rusija užurbano organizuje nelegalne "referendume" u ukrajinskim regionima Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožjea o tome da postanu deo Rusije. Ukrajina i Zapad odbacuju to glasanje kao lažno.

Putin je 30. septembra na svečanosti u Kremlju potpisao dokumente o pripajanju Rusiji ta četiri regiona Ukrajine.

OKTOBAR

Kamion natovaren eksplozivom detoniran je 8. oktobra na mostu koji povezuje Krim sa kopnom Rusije u napadu za koji Putin okrivljuje Ukrajinu. Rusija je odgovorila raketnim napadima na ukrajinske elektrane i drugu ključnu infrastrukturu.

Posle prvog talasa napada 10. oktobra, baraž tih napada se nastavio redovno narednih meseci, što je dovelo do nestanaka struje i restrikcija širom zemlje.

1
Izvor: Beta / AP / Evgeniy Maloletka

NOVEMBAR

Rusija je 9. novembra najavilla povlačenje iz grada Hersona u toku ukrajinske kontraofanzive, napuštajući jedini regionalni centar koji je Moskva zauzela, a to povlačenje je za Kremlj bilo ponižavajuće.

DECEMBAR

Ruska vojska je 5. decembra saopštila da je Ukrajina bespilotnim letelicama gađala dve ruske baze za bombardere dugog dometa, duboko unutar ruske teritorije. Još jedan takav napad je izveden tokom tog meseca, naglašavajući spremnost Ukrajine da poveća ulog i otkrivajući praznine u ruskoj odbrani.

Zelenski je 21. decembra posetio Sjedinjene Države na svom prvom putovanju u inostranstvo od početka rata, sastao se sa predsednikom Džozefom Bajdenom kako bi obezbedio raketne sisteme PVO Patriot i drugo oružje i održao govor u Kongresu SAD.

2023.

JANUAR

Prvog januara, samo nekoliko trenutaka u Novoj godini, veliki broj sveže mobilisanih ruskih vojnika je poginuo u ukrajinskom raketnom napadu na grad Makijevka. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je poginulo 89 vojnika, dok ukrajinski zvaničnici navode da je broj poginulih bio u stotinama.

Posle višemesečnih žestokih borbi, Rusija je 12. januara objavila zauzimanje grada Soledara gde su rudnici soli i gipsa, a Kijev je to priznao tek nekoliko dana kasnije. Moskva je takođe pokrenula ofanzivu da zauzme ukrajinsko uporište Bahmut.

14. januara, kada je Rusija pokrenula još jedan talas napada na energetske objekte Ukrajine, ruska raketa je pogodila stambenu zgradu u gradu Dnjepru, ubivši 45 ljudi.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Koliko je rat u Ukrajini koštao Srbiju i svet
ukrajina, rusija, cena rata, rat u ukrajini

Cena rata

15.02.2023. 18:10

Koliko je rat u Ukrajini koštao Srbiju i svet

Ne baš pouzdana istraživanja kažu da je Srbija zbog rata u Ukrajini u prva tri kvartala prošle godine izgubila milijardu dolara. Neki ugledni ekonomisti veruju da su ti gubici veći i da ih je gotovo nemoguće sagledati.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
29°C
23.07.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

OI 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Euro 2024

Vidi sve