CARSKI: Putinov gambit ili početak kraja

CARSKI: Putinov gambit ili početak kraja

TANJUG/SHAMIL ZHUMATOV/POOL PHOTO VIA AP


“Apsolutna moć, apsolutno kvari.” Na tvrdnju Lorda Aktona treba dodati još i da apsolutna moć traži još više moći. Nije delovalo davne 1999. da će Jeljcinov naslednik Vladimir Putin, dotad nepoznati 46-godišnjak, uspeti da konsoliduje društvo i sprovede reforme. A još manje da će postati, kako tvrdi zapad, oličenje apsolutizma. Malo ko veruje da će i Putin saopštiti javnosti 2024. godine, kada mu ističe predsednički mandat, da je “umoran i da se povlači”. Kao što je nekada učinio Jeljcin.

Zato se i spekulisalo da će jednostavno izmeniti ustav tako da može da osvoji i četvrti mandat predsednika. A on je uradio nešto drugo, što na prvu loptu deluje politički genijalno, a zapravo je možda samo označilo početak njegovog kraja i dalo veliku šansu za političko bušenje Rusije. Ali pođimo redom.

Shutterstock

Shutterstock

U sredu je ceo svet iznenadila vest o ostavci ruskog premijera Dmitrija Medvedeva, za čiju funkciju je Putin kandidovao Mihaila Mišustina. Medvedev je podneo ostavku i raspustio rusku vladu. Ostavka je usledila nekoliko sati nakon što se Putin obratio Saveznoj skupštini i predložio ustavne amandmane koji bi oslabili njegovog naslednika i prebacili vlast na premijera i parlament. Izmene bi podrazumevale da za predsednika mogu da se kandiduju samo oni koji su u Rusiji živeli najmanje 25 godina i koji nikada nisu imali strani pasoš ili dozvolu boravka. Takođe, ruski ustav bi imao prednosti nad međunarodnim pravom, što znači da bi Moskva mogla da donese presude ne osvrćući se na odluke Evropskog suda za ljudska prava.

Putin je predložio da državna Duma ima ovlašćenje da predlaže premijera, zamenike premijera i ministre, a da predsednik ima obavezu da imenuje predložene kandidate.

“Predlažem promene ovlašćenja i zadatke državne Dume kako bi mogli da imenuju kandidate za mandatare ruske administracije. Kasnije bi po preporuci premijera bili predloženi zamenici i ministri”, naglasio je šef Kremlja, a potom se zahvalio Medvedevu na dosadašnjem radu i pozvao njega i kabinet da nastave sa radom dok se ne formira nova vlada.

EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV

EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV

“Želim da vam se zahvalim na svemu što je urađeno u ovom stadijumu našeg zajedničkog rada, želim da izrazim zadovoljstvo postignutim rezultatima”, rekao je Putin. Pre nego što je najavljeno raspuštanje kabineta, premijer i šef države su održali radni sastanak, a pres služba Kremlja je saopštila da je Medvedev razgovarao sa Putinom o “inicijativama koje je izneo tokom govora”.
Nakon formiranja nove vlade, očekuje se da će Medvedev preuzeti novoosnovanu funkciju zamenika predsedavajućeg Saveta za bezbednost Rusije.

Povezane vesti – Koga Putin želi u Beloj kući?

“Smatram da je to moguće i to ću učiniti u narednim danima. Uvešću funkciju zamenika šefa Saveta za bezbednost. Kao što je poznato, predsednik Rusije je šef Saveta za bezbednost. Dmitrij je uvek delio ove probleme. Sa stanovišta unapređenja naše odbrambene sposobnosti i bezbednosti, verujem da je to moguće i zamolio sam ga da ubuduće rešava takva pitanja”, rekao je ruski lider i naložio odlazećoj vladi da obavlja svoje dužnosti do formiranja novog kabineta.

“Uskoro planiram da se sastanem sa svakim članom vlade”, rekao je Putin.

 EPA-EFE/YURI KOCHETKOV

EPA-EFE/YURI KOCHETKOV

Usledile su analize Putinove odluke, nagađanja i predviđanja, pa je Margarita Simonijan, šefica televizijske stanice “Russia Today”, napisala da “efektivno, vlast u Rusiji prelazi na zakonodavnu granu”. Drugi su u tome videli pokušaj Putina da postavi osnovu za tranziciju vlasti 2024. godine, kada bi on, prema ustavu, morao da odstupi sa mesta predsednika.

“Glavni rezultat Putinovog govora: kakvi su idioti svi oni koji su rekli da će Putin otići 2024”, napisao je najveći ruski opozicionar Aleksej Navaljni. Aleksej Makarkin iz Centra za političke tehnologije, tink-tenka sa sedištem u Moskvi, rekao je da su Putinovi ustavni amandmani pokušaj da se isplanira njegova tranzicija 2024. godine.

“Predsednik neće biti dominantna figura kao Putin. Tako da imenovanje naslednika neće biti tako važna odluka”, rekao je Aleksej Makarkin za “Gardijan”.

Član ruske Akademije nauka Georgij Engelhart kaže za “Ekspres” da se ustavne promene dešavaju između izbornih ciklusa ili pre izbornih ciklusa.

 EPA-EFE/YURI KOCHETKOV

EPA-EFE/YURI KOCHETKOV

“Tema o kojoj se dosta diskutuje u Moskvi jeste takozvana tranzicija vlasti koja se predviđa za 2024. godinu. Zbog toga su možda i logične ove najavljene izborne promene unutar izbornog ciklusa. Jako je teško izneti ocenu o tome da li Putin sebi ovim promenama utabava put ka funkciji premijera. Kandidatura Mišustina je iznenađujuća, jer on uopšte nije bio na listi favorita za tu funkciju. Zbog toga je teško predvideti šta bi sledeće moglo da se desi. Već više od godinu dana preraspodelu sistema vlasti u Rusiji je zagovarao sam predsednik Dume”, napominje Engelhart.

Povezane vesti – Neko je opet rekao SSSR?

Spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić ističe da je potez Putina gotovo nezabeležen i u istoriji Sovjetskog Saveza i Ruske Federacije.

“Ovakva iznenadna i nenajavljena ostavka čitave vlade je jedinstvena. Naravno da se zbog toga ona stavlja u kontekst Putinovih namera, koju je već saopštio kada se obraćao deputatima, da neće tražiti novi mandat po isteku sadašnjeg 2024. godine, kao da ni, po svim ocenama, tada neće tražiti ni funkciju premijera. Međutim, on mimo toga želi da sebi obezbedi jedan kontinuitet uticaja. Imenovanje Mihaila Mišustina, koji je relativno slabo poznat političar i koji je iz drugog kremaljskog ešalona, samo potvrđuje ono što je Putin saopštio, a to je da želi da jača vlast parlamenta, posebno Donjeg doma Dume koji bi ubuduće birao premijera umesto predsednika koji je to do sada činio, a time istovremeno oslabio poziciju predsednika koji bi nasledio Putina. Putin poziva na jačanje Saveta za bezbednost Rusije i prebacivanje Medvedeva u taj Savet, čini mi se da pojačava spekulacije da Putin želi da kopira model Kazahstana. Ukoliko imamo u vidu da se prošlog marta Nazarbajev, koji je bio nedodirljivi vladar Kazahstana, kao što je Putin nedodirljivi vladar Rusije već dve decenije, povukao sa vlasti, ali je našao sebi poziciju doživotnog šefa Saveta za bezbednost. Tako nešto bi moglo da se očekuje i od Putina. Dakle, niti predsednik, niti premijer, ali zato pozicija koja mu omogućava jak uticaj na sve što se dešava u Rusiji. Mislim da je njegova ambicija da pre svega kontroliše spoljnu politiku, koja ga je uvek mnogo više zanimala. Pored toga, Putin izbegava da traži novi mandat i da kopira Erdogana koji ima doživotne ambicije, kako ne bi sebi pravio dadatne probleme”, navodi Jakšić za “Ekspres” dodajući da odluke Putina jačaju demokratsku fasadu:

“Prelazak sa snažnog predsedničkog sistema na parlament i premijera koji dobijaju jače ingerencije deluje demokratskije nego autoritativni predsednički sistem. Ali suštinski se ovim on ništa ne menja.”

EPA-EFE/ALEXEI DRUZHININ / SPUTNIK / KREMLIN POOL / POOL

EPA-EFE/ALEXEI DRUZHININ / SPUTNIK / KREMLIN POOL / POOL

Putin je vršio dužnost predsednika po dekretu Borisa Jeljcina od 31. decembra 1999. do 7. maja 2000. godine. Na drugi mandat je izabran 2004. i na toj funkciji je bio sve do 7. maja 2008. kada je postavio Medvedeva na mesto predsednika od 2008. do 2012. godine. Zatim je zamenio mesta s njim, šahovskim potezom poznatijim kao “castling” (rokada, prim. aut.). Na predsedničkim izborima održanim 4. marta 2012. pobedio je u prvom krugu, osvojivši 63,7 odsto glasova. Četiri godine predsedavanja Medvedeva državom bile su vrlo frustrirajuće za Putina, jer je Medved prilagođavao neke od njegovih “voljenih politika”, navodi se u knjizi “Kremlin winter”. Kada je povratio funkciju, Putin je preokrenuo rusku spoljnu politiku, konfrontirajući Rusiju sa Sjedinjenim Državama. Tada je započeo promociju “socijalnog tradicionalizma”.

Uprkos tome što je gradio podršku na jakom nacionalnom sentimentu, istraživanje Levada centra od novembra prošle godine pokazalo je da je podrška Putinu opala za 10 procenata od 2017. godine. Ipak, i dalje veliki broj Rusa veruje da baš on treba da obavlja funkciju predsednika. Putin je imao najveću podršku građana 2014. godine (87 procenata) nakon što je Rusija pripojila Krim. Popularnost je opadala tokom 2018. da bi dostigla najveći pad 2019. nakon što je Putin doneo kontroverzne penzijske reforme. Prema rezultatima Levade, 32 odsto ruskih ispitanika izrazilo je “divljenje” i “naklonost” prema Putinu, što je pad od 42 odsto za dve godine. U međuvremenu, 61 procenat ispitanih je reklo da se oseća “neutralno” i “distancirano” u odnosu na ruskog predsednika, što je za sedam procenata više u odnosu na 2017. godinu.

“Akumulirano nezadovoljstvo je trajalo čitavu godinu, prvenstveno zbog ekonomskih problema: smanjenih prihoda, nedostatka perspektive, osećaja stagnacije u zemlji”, izjavila je Leva Gutkov, direktorka Levade. Uprkos padu podrške, Putin i dalje uživa veliko poverenje građana, kao i vladajuća partija Jedinstvena Rusija.

Shutterstock

Shutterstock

U Rusiji bi 2021. trebalo da budu održani parlamentarni izbori, a predloženim amandmanima bi bilo za Putina dvostruko važno da ima lojalnu većinu u državnoj Dumi. To bi značilo da bi predsednik Rusije možda trebalo da isforsira formalniji odnos sa Jedinstvenom Rusijom. Putin je svojevremeno odbio da preuzme vodeću ulogu u stranci koja je služila kao vreća za udaranje svakom javnom nezadovoljstvu, a rejting stranke je pao ispod 35 odsto nakon što je Putin najavio penzione reforme prošle godine. Ukoliko on otvara sebi priliku za premijersko mesto, morao bi da obezbedi i jaku većinu u parlamentu.

Izmenama koje je predložio, u Putinovim rukama bi i dalje ostale poluge vlasti. Međutim, ruski predsednik je ovim najavama, smatraju stručnjaci, otvorio Pandorinu kutiju. Jačanje parlamenta za sobom povlači i mnogo veće mogućnosti za političke intervencije Zapada i investiranje u opoziciju koja u tom slučaju može da ojača.

Lokalni izbori iz septembra prošle godine pokazali su slabosti Putinove Rusije. Partija Jedinstvena Rusija pretrpela je neuspeh na lokalnim izborima u Moskvi, gde je izgubila jednu trećinu odborničkih mesta. Posle prebrojavanja skoro svih glasačkih listića, kandidati koji imaju podršku vlasti izgubili su u najmanje 20 od 45 okruga u Moskvi, posle brojnih demonstracija opozicije održanih tokom leta. Oni su do sada imali 38 mesta u moskovskoj skupštini. Međutim, kako ističe Boško Jakšić, i dalje je prisustvo opozicije na federalnom nivou zanemarljivo.

“Ono je na nivou statističke greške. Tako da ne verujem da ima išta od toga da parlament postane kanal američkog uticaja”, smatra Jakšić.

Shutterstock

Shutterstock

Zanimljivo je da su pravoslavni hrišćani činili značajan broj demonstranata koji su ove godine širom Rusije učestvovali u protestima. Kako se bližila 2019. godina, dok su institucije Ruske pravoslavne crkve i dalje bile većim delom lojalne sekularnim vlastima, odnosi Kremlja sa pojedinim običnim vernicima koji su nekada bili posmatrani kao Putinovo glavno biračko telo, postajali su sve napetiji. Mnogi pravoslavni vernici su označili svoju veru kao osnov za preuzimanje akcije, a prekretnica za mnoge bio je oštar odgovor demonstranata u Moskvi kada je opozicionim političarima bilo zabranjeno da se kandiduju na izborima za gradsku Dumu. Bilo je to prvi put da je sveštenstvo Ruske pravoslavne crkve kolektivno stupilo u akciju. Religiozni Rusi su tako, poput opozicionih političara, postali meta strogih kazni.

Povezane vesti – PUTINOVA UREDBA: Uključuje premijera Mišustina u ruski Savet bezbednosti

Upravo bi oni, kao i ostatak opozicije, mogli da postanu jako oružje Zapada u borbi sa Putinom. A onda se postavlja pitanje: da li je u prevelikoj želji za vlašću ruski predsednik preuranjeno doneo odluku da ojača premijera i parlament? I možda još važnije – šta će biti s Rusijom posle Putina i kako će multipolarni svet u tom slučaju izgledati?

1 comment

Dodajte komentar

+ Ostavite komentar