Neko je opet rekao SSSR?

Neko je opet rekao SSSR?


Nikada se nijedna država takvih razmera nije raspala toliko brzo i bez borbe kao što je bio slučaj sa SSSR. Čak su i za raspad mnogo manje Jugoslavije bile potrebne duge i krvave godine. Dezintegracija Sovjetske imperije je nešto potpuno drugo – jedna neobična priča o tome kako je moć centra progutala moć periferije. Kao što opisuje Visla Suraska u svojoj knjizi “Kako je nestao Sovjetski Savez: esej o uzrocima raspada”, dezintegracija je bila posledica “presudno važnog neuspeha komunističkih režima – njihove nesposobnosti da izgrade modernu državu”.

Potreba Brežnjeva da održi ekvilibrijum i odustane od terora dovela je do stvaranja teritorijalnih feuda koji su s vremenom preuzeli primat. Na poslednjem partijskom kongresu Brežnjev je u rad Politbiroa uključio regionalne partijske šefove, čime je konfederalizovao partiju i zemlju. Mislio je da je tako porazio protivnike. Ali, tada je već bilo prekasno. Najveća republika Rusija pod Jeljcinovim vođstvom i baltičke zemlje uveliko su radile na secesiji.

Nedavno se priča o obnavljanju SSSR ponovo aktuelizovala medijskim spekulacijama o tome kako je na pomolu velika politička promena na istoku Evrope oličena u stvaranju novog Sovjetskog Saveza, koji bi činile Belorusija, kao najsovjetskija od svih bivših sovjetskih republika, i Rusija. Na čelu te tvorevine, po logici stvari, bio bi ruski predsednik Vladimir Putin. Pojašnjeno je, međutim, da nije reč ni o kakvoj reinkarnaciji Sovjetskog Saveza, ali da bi u eventualnoj obnovljenoj zajednici, pored Rusije i Belorusije, figurirala i Ukrajina. Za potonju državu, šanse su gotovo neverovatne.

Tešnje nego u EU

Početkom septembra beloruski i ruski premijer parafirali su dokument pod nazivom “Program razvoja ekonomskih integracija u okvirima savezne države, sa najavom da će plan početkom decembra predstaviti lično Lukašenko i Putin. Novinari “Komersanta” koji su navodno imali uvid u dokument napisali su da taj program praktično podrazumeva stvaranje novog saveza, sa još tešnjim vezama od onih koje postoje u EU.

EPA-EFE/ALEXEI DRUZHININ / SPUTNIK / KREMLIN POOL MANDATORY CREDIT

EPA-EFE/ALEXEI DRUZHININ / SPUTNIK / KREMLIN POOL MANDATORY CREDIT

“Saglasno potpisanom planu, u saveznoj državi Rusije i Belorusije od 1. aprila 2021. važio bi jedinstveni poreski sistem, zajednička carinska i energetska politika, a predviđeno je i formiranje jedinstvenog regulatora za tržište gasa, nafte, naftnih proizvoda i elektroenergije”, istakao je list, čija su pisanja odmah demantovali beloruski i ruski zvaničnici.

Povezane vesti – RUSKA ŠAPA NA CRNOM KONTINENTU

Takav scenario, ako je suditi prema istraživanjima javnog mnjenja, Rusi bi dočekali širom raširenih ruku. Naime, agencija Levada je ispitivala poglede Rusa na raspad SSSR 1991. godine. Istraživanje koje je sprovedeno 2017. pokazalo je da čak 58 odsto Rusa žali zbog raspada, dok samo četvrtina nije bila tog stava. Uprkos svim promenama, pokazalo se da je javno žaljenje za carskom državom prilično dosledno. Samo jednom se desilo, 2012. godine, da je broj Rusa koji žale zbog raspada pao ispod polovine anketiranih. Tada je 49 odsto građana bilo tog stava. Prosovjetsko raspoloženje je doseglo svoj maksimum 2000. godine, kada je Putin došao na vlast. Tada je tri četvrtine stanovništva izjavilo da žali zbog kolapsa Sovjetskog Saveza. I jasno je zašto. Raspad države nagovestio je kraj napetosti tokom Hladnog rata, ali je istovremeno za mnoge označio i početak političke i ekonomske sigurnosti, gubitak dominantne pozicije na globalnoj političkoj sceni.

Shutterstock

Shutterstock

Neki drugi svet

Putin je 2005. raspad SSSR nazvao najvećom geopolitičkom katastrofom prošlog veka, što je, rekli bi zlonamerni, par ekselans politička izjava. Iako mnogi Rusi maštaju o povratku stare moćne države, šef Kremlja je, međutim, nedavno posebno naglasio da Rusija nema nikakvih pretenzija u obnavljanju Sovjetskog Saveza.

“Rusija ne želi da bude supersila poput nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, jer ne nastoji da nameće uticaj drugim državama”, naveo je ruski predsednik juna ove godine: “Ne želimo da se vraćamo na državu kao što je bio Sovjetski Savez koji je susedima nametao stil života, politički sistem i sve ostalo. To je kontraproduktivno, preskupo i nema istorijskih izgleda”.

I, čini se, da je barem u jednom delu izjave bio iskren. Zaista je pitanje koliko bi Moskvu koštalo ponovno ujedinjenje sa nekom od bivših sovjetskih republika i šta bi Rusija takvim spajanjem uopšte dobila? Uostalom, teško da bi i jedan autokratski lider pristao da mirno preda vlast Rusima, a svaka vojna intervencija za Moskvu bi bila skupa i rizična. Nezavisnost je apsolutni imperativ u državi kao što je, recimo, Belorusija.

Međutim, to ne znači da Rusija u poslednjih nekoliko godina ne intenzivira napore u širenju uticaja na prostoru bivše SSSR, čak i u Gruziji, Ukrajini i Kirgistanu, kojima su u međuvremenu vladale prozapadne garniture i koje su započele saradnju sa NATO kako bi se zaštitile od Rusije.

Povezane vesti – Koga Putin želi u Beloj kući?

Tvrdnjom da ruski predsednik planira da rekonstruiše Sovjetski Savez zamagljuje se široka paleta instrumenata, aktera i normi kojima Moskva zapravo vrši uticaj u regionu i posledično van njega, navodi se u jednom od izveštaja spoljnopolitičkog tink-tenka, Karnegijevog fonda za međunarodni mir. Rusija sasvim sigurno neće skoro uspostaviti SSSR, jer se lideri svih bivših sovjetskih država, uključujući i najbliže saveznike Moskve, štite od mogućeg pokušaja reintegracije. Ali, Moskva na raspolaganju ima mnogo alata za širenje uticaja. U nekim slučajevima, direktno interveniše, kao što je učinila u Ukrajini i Gruziji, u drugima, ostvaruje ekonomske i bezbednosne ciljeve preko bilateralnih aranžmana sa susedima, ili kroz nove, regionalne organizacije, poput Evroazijske ekonomske unije i Organizacije o kolektivnoj bezbednosti.

 EPA-EFE/EKATERINA SHTUKINA/ GOVERNMENTAL PRESS SERVICE / POOL MANDATORY CREDIT/SPUTNIK

EPA-EFE/EKATERINA SHTUKINA/ GOVERNMENTAL PRESS SERVICE / POOL MANDATORY CREDIT/SPUTNIK

Meka moć

A kako Rusija širi uticaj u bivšim državama SSSR? Počnimo redom. Ruski uticaj u Gruziji značajno je porastao od rata 2008. godine. Samo na površini, Gruzija radi na približavanju EU i NATO. Zvaničnici vladajuće partije oligarha Bidžina Ivanišvilija, biznismena koji je bogatstvo stekao u Rusiji devedesetih godina, plasiraju Zapadu unapred pripremljene izveštaje o napretku Gruzije. Za sedam godina koliko je Ivanišvili na vlasti, Kremlj je uspeo postepeno i polako, ispod radara, da obnovi uticaj u ovoj zemlji. Tako je sve osobe uhapšene za špijuniranje u ime Rusije gruzijska vlada oslobodila svake odgovornosti. Istovremeno, pojedini bivši KGB obaveštajci su unapređeni. Nekadašnji visoki oficir KGB-a Dimitrij Lezhav postavljen je za savetnika za odbranu i bezbednost predsednika.

Slična situacija je i u Moldaviji u kojoj još od 2016. proruski predsednik Igor Dodon održava bliske veze se Moskvom. Pre nekoliko dana u ovoj državi se desio jedan kuriozitet. Novi moldavski premijer Ion Čiku govorio je o ruskoj pozajmici od 500 miliona dolara koju pregovara sa Rusijom, što je pokrenulo glasine o tome da bi ova zemlja mogla da stopira saradnju sa Međunarodnim monetarnim fondom. Prošle nedelje Čiku je posetio Moskvu, sugerišući zaokret u politici koju je prozapadna moldavska vlada vodila prema Rusiji do izglasavanja nepoverenja 12. novembra.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar