Crni talas

Crni talas

AP Photo/David J. Phillip, File


Još se nisu slegle sve kontroverze izbora predsednika SAD pre četiri godine, a čini se da će novembarski izbori biti još jedan u nizu događaja koje će obeležeti one man show u režiji i interpretaciji Donalda Trampa. Pre četiri godine bio je autsajder, danas nakon četiri godine madata opet je u istoj poziciji, s obzirom da se njegov aproval rejting nalazi na dosta niskom nivou. Istine radi u poslednjih par nedelja beleži blag oporavak, ali ako posmatramo rejtinge drugih predsednika koji su se trkali za drugi mandat u belohšj Kući, njegova sadašnja pozicija je daleko od mesta koej mu može garantovati miran reizbor.

Ali, ako nam je nešto novij politička istorija pokazala, onda je to svakako i činjenica da za Donalda Trampa zakonitosti ne važe. U protekle dve nedelje održani su izbori u nekoliko federalnih država koji iako su se nekada mogli smatrati nekakvim prvim pokazateljima, danas čini se ne govore apsolutno ništa i stvaraju još veću konfuziju u ionako haotičnoj situaciji.

Šta se zapravo desilo u prošli utorak? Kori Buš je pobedio, Kris Kobah je izgubio a Džo Bjaden je najavio najveću onlajn medijsku kampanju na jesen u kojoj namerava da potroši više od 280 miliona dolara. No ako bi smo pokušali da sumiramo rezultate i eefekte prošlonedeljne izborne uvertire onda bi smo mogli reći – ima tu za svakoga ponešto. U Kanzasu mejnstrim Republikanci su dobili ono što su želeli.

AP Photo/Marcio Jose Sanchez

AP Photo/Marcio Jose Sanchez

Kris Kobah je tamo izgubio na izborim protiv Rodžera Maršala koji je moglo bi se reći znatno privrženiji Donaldu Trampu od Kobaha. S druge strane, u Misuriju je pobedu odneo frontmen demokrata Kori Buš, što opet ohrabruje ljude iz štaba Džo Bajdena jer je Buš potukao protivnika koji je ranije u nekoliko navrata nadmoćno pobeđivao. Kuriozitet je i što se na ovim preliminarnim izborima kao nov način glasanja koristilo i glasanje poštom, koje ej dosadda izazvalo velike polemike u američkoj stručnoj javnosti. U prvom eksperimentu nedavno na izborima u DDžordžiji i Viskonsinu činilo se da sa ovom alternativom, sledi pravi pakako u izbornom procesu, čini se da su se stvari pomerile nabolje nakon prošlog utorka. Iako definitivno, još mnogo mora da se radi na optimizaciji ovog modela glasanja, mora se priznati da je knfuzija bila znatno manja.

Ipak, do zaključenja ovog broja, usled pomenutih izbornih teškoća, rezultati izbora u Mičigenu još uvek nisu bili konačni. Ova država je naročito zanimljiva jer je tamošnji predstavnik progresivnih demokrata, naklonjenih Bajdenu, Rašida Tlaib bila u prilično tesnoj trci sa republikanskim oponentom, iako je prethodn dva ciklusa izbora dosta lako odnela pobedu, donevši Mičigenu epitet ozbiljnog uporišta demokrata. Činjenice danas govore da to više nije ni izbilza tako, čak iako Tlaibova odnese pobedu na kraju brojanja glasova pristiglih poštom.

Povezane vesti – BAJDEN: Flojdovo ubistvo prekretnica u američkoj istoriji

Ali, da stvari budu zanimljivije u Ariozoni je slična situacija, ali ovaj put na štetu republikanca. Dosadašnji kandidat republikanca i jedan od prepoznatljivih Trampovih ljudi Džo Arpajo nalazi se u neizvesnoj trci sa demokratskim kandidatom. Pobednik će biti proglašen nakon brojanja glasova pristiglih poštom, ali čovek koji se smtra promoterom i pionirom Trampove antimigranstke politike ne može u ovom trentku sa sigurnošću da tvrdi da je odneo pobedu na način kako je to bilo poslednjih šest godina. Arpajo koji je dvadesetpet godina bio šerif u okrugu Marikopa, i koji se istakao agresivni stavom prema južnoameričkim migrantima, po istraživanjima pre izbora trebalo je odnese ubedljivu pobedu, ali se to nije dogodilo i Arizona koja je bila solidno uporište mejnstrim republikanaca polako je izgubila taj epitet.

Pravi politički zemljotres prošle nedelje izazvao je predsednički kandidat Demokratske stranke Džozef R. Bajden Junior.

Kada je imenovao Kamalu Haris kao svog kandidata za potpredsednika ukoliko on bude predsednik SAD-a, Dzozef Bajden je napravio nesvakidašnji potez. Izabrao je obojenu ženu da bude kandidat za potpredsednika i čak otvorio mogućnost da ga upravo ona jednog dana i nasledi u Beloj kući. Ipak, koliko god potez Dzozefa Bajdena bio istinski novum u američkoj politici, ako na ovaj postupak pogledamo sa druge strane njegov postupak je krajnje racionalan i predvidiv, a jedino što muti ovu vizuru je boja kože Kamale Haris. Inače sve ostalo je potpuno logično, Bajden je napravio savršeno logičan i predvidiv potez: nominovao je senatorku koja jedina može da donese balans u biračko telo i političke aktiviste koji inkliniraju ka demokratskoj stranci. Njenim nominovanjem dao je jasan znak da ukoliko bude izabran za predsednika njegov mandat će obeležiti jasna politika levog centra, a i shodno tome sama stranka će pretrpeti sličan zaokret. Za razliku od Baraka Obame i Dzordza W Buša koji su izabrali veterane da budu njihovi partneri kao potpredsednici u izbornoj trci Bajden koji sam ima 78 godina je optirao za model u kome će mu partner u predsedničkoj trci biti neko ko mu je bio najozbiljniji protivnik u trci za nominaciju predsedničkog kandidata unutar demokratske stranke. Kamala Haris već deceniju slovi za zvezdu koja dolazi, ali ona da se razumemo ima tek pet godina iskustva kao senator. Zanimljivo je da je ona imala tek osam godina kada je Dzozef Bajden prvi put bio izabran u predstavnički dom. U prethodnoj deceniji Harisova je temeljno gradila imidz javno prijemčive osobe, kao u ostalom i Bajden. I jedno i drugo su bili lojalni partijski vojnici prethodnih petnaestak godina, uvek su podržavali mejnstrim unutar stranke gradeći imidz pouzdanih kadrova, ali uvek sa jasnom ambicijom za većom odgovornošću i višom funkcijom.

EPA-EFE/JUSTIN LANE

EPA-EFE/JUSTIN LANE

Kada je Bajden rekao da mu je potreban neko simpatičan uz njega, niko nije očekivao da bi to mogla da bude Harisova, ali iskusni politički lisac je pogodio. Kamala Haris je simpatična politička figura koju američka javnost odlično percipira, a pritom mu je i ideološki vrlo bliska. Progresivne demokrate sad su se našle u situaciji da ih predvode dva jaka, ali istovremeno i umerena lidera sa izraženim političkim instiktom, ali istovremeno i jako opreznim. Koliko god to čudno izgledalo, ali demokratska stranka u ovom trenutku nije homogena struktura s obzirom na energiju onih krajnje levih grupa koje svoje nezadovoljstvo prelivaju na ulicu. U izbornoj godini ni jedna stranka ne želi tu vrstu disonantnosti u svojoj strukturi, pa ni američki demokrati. Uglavnom su to mladi ljudi koji u ovom trenutku pune ulice skoro svakog američkog grada i koji protestuju protiv policijske brutalnosti i predsednika Trampa.

Povezane vesti – Koji demokrata može da sruši Trampa?

Njihov politički izraz će se sasvim sigurno reflektovati kroz Bajdena i Harisovu i nije slučajno što su oni s jedne strane ponudili podršku i sa simpatijama gledaju na ovaj vid protesta, a opet pošto su i jedno i drugo bili u državnom aparatu i bavili se aktivno sprovodjenjem zakona ideja im je da pruže jasnu alternativu kako će to izgledati ukoliko Bajden pobedi. Iako je bilo za očekivati da će u okviru tog ultra liberalnog korpusa biti odredjenih rezervi prema prošlosti Kamale Haris, izgleda da je jaz uspešno prevazidjen. Podsetimo Kamala Haris je započela svoju karijeru kao okružni tužilac u San Francisku, da bi zatim postala državni tužilac u Kaliforniji to bi po definiciji trebalo da odbije anti establišmentovski nastrojene glasače je Harisova uspela da amortizuje jasnom podrškom protestima i javnim karakterisanjem postupanja policije kao izvan zakonskom primenom sile. Stvorila je takvom retorikom ne samo podrškom tih anarho liberalnih frakcija, već i ozbiljan rezervoar glasova medju umerenim glasačima koji nisu toliko levo ideološki, ali ipak ne gledaju blagonaklono na nasilje na ulicama. Bajden je očigledno imao to na umu kada je odlučio da je pozove da zajedno trče predsedničku trku. Pravosudni pedigre koji je donela sa sobom je doduše tek jedan kvalitet Harisova unela u kampanju.

AP Photo/John Locher, File

AP Photo/John Locher, File

Bajden ju je izabrao i da bi uneo malo uzbudjenja. U ovom trenutku on ima prednost u svim anketama, ali je to više zahvaljujući tome što je on jednostavno alternativa predsedniku čiji je mandat obeležila korona i ekonomski kolaps. Dakle, Bajden za sada nije morao mnogo da radi, ali za pobedu protiv Trampa nije dovoljno da mu se taktika zasniva samo na Trampovim slabostima, jer pre ili kasnije Tramp će početi nešto da radi. Taktika Bajdena da ne gubi inicijativu ni jednog momenta je dobra i izbor Harisove upravo treba gledati iz tog pravca. Izbor afroamerikanke kao kandidata za potpredsednika je upravo to – unošenje dinamike i uzbudjenja u trku.

Ne treba zaboraviti da je Bajden svoje prve korake u politici započeo u momentu najveće krize američkog političkog sistema nakon afere Votergejt. Njegov stav je da se danas Vašington nalazi u sličnoj situaciji nakon četiri godine koje je obeležio Donald Tramp. Bajden je sproveo ozbiljan politički zahvat unutar stranke kada je imenovao Harisovu. Za očekivati je bilo da njegov kandidat bude žena, ali većina je u njegovoj stranci očekivala da to bude senatorka Elizabet Voren. Bio je to sasvim logičan potez, s obzirom da senatorka Voren dolazi iz države koja je na primarnim izborima omogućila Bajdenovu pobedu, medjutim on se odlučio ipak za afro amerikanku i tako je dao ozbiljan stimulans svim potencijalnim ultra liberalnim glasačima da podrže upravo njega. Dakle, žrtvovao je svesno čvrsto uporište svoje stranke sa namerom i ciljem da ozbiljno proširi glasačku bazu. Harisova je svakako dobar izbor. Karijera joj nema ni jednu mrlju. Njen rad u pravosudju obeležili su uglavnom uspesi i prati je glas da je beskompromisan i tvrd igrač.

Povezane vesti – Obećani rasizam

Najbolje je to pokazala kada je vodila tužilaštvo najveće američke države – Kalifornije. I u politici je pokazivala ozbiljne ambicije, čak je i ona bila ozbiljan kandidat za predsednika ispred demokratske stranke, ali iz trke se povukla zbog nedostatka novca ” ja nisam milijarder i ne mogu da finansiram ozbiljnu kampanju”, rekla je prilikom objave da se povlači iz trke za kandidata za predsednika. Paradoks je da su tada glavni donatori demokrata podržali Bajdena, a onda je Bajden vratio Harisovu u igru pokazavši time da on sebe vidi kao most izmedju starih i novih snaga u stranci. Izabravši Harisovu Bajden je direktno naciljao Trampov brend rasne netrpeljivosti i isključivosti koji je postao maltene njegov zaštitni znak. Sada je jasno da je njegov partner ćerka Jamajčanina i Indijke.

AP Photo/Paul Sancya, File

AP Photo/Paul Sancya, File

Oboje su naravno bili imigranti, što je još jedan udar na Trampovu imigracionu politiku. Analitičari u Vašingtonu kažu da je izbor Harisove bio hrabar potez. Prema njima mogao je na primer da izabere guvernerku iz Mičigena Grečen Vitmer koja bi mu mogla doneti i glasove nekih umerenih belaca, pa čak i nekih republikanskih glasača u Viskonsinu, Mičigenu ili Pensilvaniji. Ono što je dobro za Bajdena i Harisovu je što je završnica kampanje takva da usled korona virusa neće biti velikih skupova i nekih bliskih kontakata kandidata sa biračima. Gospodja Haris ima jednu manu. Ekstremno je efikasna u javnim nastupima kada je za njih dobro pripremljena, ali isto tako je sklona gafovima kada se nadje u nepredvidjenoj situaciji. Ipak, ono što je najznačajnije je to šta znači kandidatura Harisove za budućnost demokratske stranke. Čak su i neki njegovi savetnici izrazili rezervu i zabrinutost da bi Harisova mogla da pokaže ambiciju ka predsedničkoj kandidaturi, čak i u 2024. godini, Bajden je ipak odlučio da joj da šansu. Neki kažu da mu je ideja da joj utre put kako bipostala prva žena predsednik Sjedinjenih američkih država. Ukoliko, Bajden bude bio izabran za predsednika Harisova će biti jedina politička figura medju liderima koja će imati manje od sedamdeset godina. Pritom mislimo na Belu kuću, Senat i Kongres. Na neki način ovim je njena politička budućnost zagarantovana, jer je ona prva iz novog talasa liberalnih lidera koji u narednim decenijama treba da predvode demokratsku stranku.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar