Svet
01.03.2021. 20:16
Vojislav Tufegdžić

Najbogatiji na svetu

Čudne ideje za spas Zemlje

svet-shutterstock_1791126431.jpg

Najbogatiji na svetu odavno ne moraju previše da brinu o budućnosti imperija koje su podigli. Imetak im se, jednostavno, uvećava

Najbogatiji na svetu odavno ne moraju previše da brinu o budućnosti imperija koje su podigli. Imetak im se, jednostavno, uvećava čak i kada su svi drugi u krizi. Poslednjih godina značajan deo svog vremena ljudi poput Bila Gejtsa ili Ilona Maska posvetili su osmišljavanju načina da planeta Zemlja postane bolje i sigurnije mesto za život. Preciznije, da je spasu od pretnji koje su najvećim delom uzrokovane ponašanjem samih ljudi. I sasvim očekivano, njihovi predlozi nailaze na oprečne reakcije, pre svega zbog uverenja pojedinih da su i sami aktivni učesnici događaja kojima se hrane teorije zavere.

Na stranu spekulacije, ali njihova mišljenja i javno izrečena upozorenja imaju i te kako velikog udela u globalnoj politici. Primera radi, na Gejtsove tvrdnje, naravno zasnovane da stavovima ekologa, da će dalje krčenje prašuma u Amazoniji u neposrednoj budućnosti ugroziti čitavo čovečanstvo, nedavno je reagovala Evropska unija. U svom saopštenju EU je naznačila da će se Brazil, na čijoj teritoriji se nalazi najveći deo Amazonije, suočiti sa sankcijama ukoliko hitno ne promeni svoj odnos prema najvećoj svetskoj prašumi. A onda je pre samo desetak dana velika francuska banka “BNP Pariba” saopštila da više neće davati kredite klijentima koji proizvode ili kupuju junetinu i soju sa zemljišta koje je posle 2008. godine iskrčeno ili pretvoreno u njive i pašnjake u Amazoniji.

Banka je ovu odluku objavila u okviru svoje korporativne politike za borbu protiv krčenja šuma u regionima Amazona i brazilske savane Kerado. U saopštenju se navodi i da će banka ubuduće finansijske proizvode ili usluge pružati samo proizvođačima, prerađivačima mesa i trgovcima, koji se uklope u strategiju o postizanju nultog krčenja šuma u njihovim proizvodnim i dobavljačkim lancima najkasnije do 2025. godine.

Veštačka govedina

Osnivač “Majkrosofta” Bil Gejts je, zbog predloga koje se ne ustručava da iznese, svakako u fokusu svetske javnosti. Ne samo zbog čestih promišljanja na temu aktuelnog virusa Covid-19, već i zbog apela poput poslednjeg, izrečenog sredinom ovog meseca. Naime, Gejts je, kako bi se sprečile dalje klimatske promene, pozvao bogate svetske nacije da stopostotno pređu na korišćenje sintetičkog goveđeg mesa!

Povezane vesti - U strahu od siromaštva

“Ne mislim da bi 80 odsto najsiromašnijih zemalja trebalo da jede sintetičko goveđe meso. Ali, bogate zemlje bi trebalo to da učine”, rekao je u intervjuu za “Tehnolodži rivju”, američkog univerziteta MIT. Iako nije prvi koji se javno zalaže za smanjenje upotrebe govedine, ljudi koji u Gejtsu vide oličenje svetske vlade iz senke ovaj poziv podsetio je na njegove ranije najave o svetskoj pandemiji virusa.

Među konzumentima govedine, svejedno da li bogatim ili ne, u najvećoj meri postoji otpor prema ovakvim idejama i eksperimentima u industriji hrane. Međutim, realne pretpostavke ukazuju da će tokom narednih desetak godina tržište alternative mesu biti vredno 140 milijardi dolara, odnosno oko 10 odsto sadašnjeg ukupnog tržišta mesa.

Dr Ivana Gađanski, pomoćnik direktora za nauku i viši naučni saradnik u Institutu “Biosens”, izjavila je za “Politiku” da nauka izuzetno napreduje na ovom polju, iznevši podatak iz 2010. godine da je gajenje stoke, a posebno goveda, na globalnom nivou dovelo do emisije 8,1 gigaton gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. Uz sve veće količine vode i električne energije potrebnih za gajenje stoke, opravdana je i bojazan da zbog porasta broja stanovnika svet neće biti u stanju da proizvede neophodnu količinu mesa na održiv način.

Kako dr Gađanski objašnjava za “Politiku”, sintetičko meso o kome Gejts govori obuhvata dva tipa proizvodnje takozvanih alternativnih proteina. Prvo je meso od biljnih proteina, a takvi proizvodi već su dostupni u Srbiji i neznatno su skuplji od konvencionalnih:

“Sa drugom vrstom, masovnijom proizvodnjom kultivisanog mesa, gajenom u laboratoriji, za sada je nešto drugačija situacija. U poslednjih godinu dana je došlo do velikog napretka, kada je krajem decembra 2019. kultivisana panirana piletina nastala u laboratoriji prvi put servirana u jednom restoranu u Singapuru. To je i zvaničan početak komercijalne upotrebe mesa nastalog iz životinjskih ćelija.”

[caption id="attachment_321445" align="aligncenter" width="674"]Foto: Shutterstock Foto: Shutterstock[/caption]

Nije to usamljen slučaj. Restoran u Izraelu takođe prodaje na ovaj način proizveden pileći burger, ali je uslov da gost koji ga naruči potpiše izjavu da ga kupuju na sopstvenu odgovornost. Druga izraelska kompanija proizvodi gajeno, kultivisano meso po ceni od 75 dolara za kilogram. Iako skupo, njegova cena je neuporedivo niža u odnosu na prvi hamburger napravljen u laboratoriji 2013. koji je koštao 250.000 dolara.

Proizvodnja ove vrste mesa je i dalje veoma skupa, jer se zasniva na istovetnoj tehnologiji koja se koristi u proizvodnji pojedinih lekova. Takve metode do sada nisu bile pogodne za proizvodnju tolike količine koje bi svojom cenom bila prilagođene industrijskoj proizvodnji. Zato je sasvim očekivano što su napori proizvođača usmereni na smanjenje troškova proizvodnje mesa u laboratoriji.

Predstavnik američke kompanije “It džast” koja je proizvela piletinu koja se našla na jelovniku u Singapuru, tvrdi da je ukus mesa iz njihove laboratorije istovetan ukusu prave piletine. Dr Gađanski se slaže u stavu da nutritivno, ali i po ukusu, kultivisano meso može da budu jednako onom na koje smo navikli:

“Što se tiče ukusa, on se sve više poboljšava i to je veliki izazov. Prvi hamburger je bio napravljen isključivo iz mišićnih ćelija. Kako je bio suvog ukusa, zaključeno je da su potrebne i masne ćelije. Na istovremenom gajenju oba tipa ćelija se i dalje radi. Takva šnicla bi mogla da sadrži manji procenat masti, što znači da se može očekivati da gajeno meso bude na neki način i zdravije. Pozitivna okolnost je i što se proizvodnja kultivisanog mesa sprovodi u strogo kontrolisanim uslovima, pa je mogućnost kontaminacije bakterijama i mikotoksinima minimalna. Takođe, ne koriste se antibiotici, koji se inače upotrebljavaju u stočarstvu. A to je veliki problem jer se znatno povećala rezistencija na te lekove kod životinja, a postaje zabrinjavajuće ako se one koriste u ishrani ljudi”.

Povezane vesti - Kriva je neka životinja

U svetu se gaji oko 1,4 milijarde goveda, najviše u Americi i u Aziji. Analitičar Čedomir Keco, upoznat sa stanjem na svetskom tržištu junadi, sagledava praktičnu stranu ove teme:

“Sa stanovišta potrošačkih navika i sastava čovečanstva ova Gejtsova ideja je neostvariva, jer su korišćenje i cena goveđeg mesa prilagođeni standardima stanovništva, tradiciji i veri. Činjenica je da je za mnoge narode ova vrsta mesa najveći izvor proteina životinjskog porekla, a taj sektor ostvaruje veliku zaposlenost i dohodak.”

Svemirski usisivač

Ujedno, prema njegovim rečima, opasnost od štetnih gasova se smanjuje jer se goveda sve više gaje i drže na otvorenom, a savremene štale su povezane sa bioelektranama gde se stajnjak koristi za proizvodnju energije.

“Raspon cena junetine od Švajcarske gde je kilogram 46,77 evra, do Pakistana gde košta 3,03 evra, pokazuje da ovo meso ima kupce i da je nezamenljivo veštačkim… Zamislite da se ugasi prodaja i proizvodnja goveđeg mesa u SAD, Brazilu, Argentini, Australiji, Francuskoj, Nemačkoj... Sasvim je izvesno da laboratorijska proizvodnja, iako već postoji, neće imati veliki broj potrošača”, uveren je Keco.

Drugi od poznatih svetskih milijardera Ilon Mask, osnivač i vlasnik kompanije za proizvodnju električnih automobila „Tesla“, ovog meseca je obznanio futurističku ideju kako da sačuva planetu od decenijskog neprijatelja ugljen-dioskida. Mask je saopštio da će organizovati takmičenje pod nazivom “Eksprajz” koje počinje na Dan planete Zemlje i trajaće naredne četiri godine.

“Eksprajz” je saopštio da je cilj takmičenja, koje Mask organizuje sa svojom fondacijom, da se podstaknu efikasna rešenja za dostizanje poželjne stope uklanjanja ugljen-dioksida od 10 gigatona na godišnjem nivou do 2050. godine, kao i da im se pomogne da uvećaju kapacitet.

Njegova neprofitna organizacija je najavila početak konkursa za Dan planete Zemlje 22. aprila, objasnivši da će pobednici biti izabrani četiri godine kasnije. Posle prvih 18 meseci takmičenja “Eksprajz” će odabrati 15 najuspešnijih timova od kojih će svaki dobiti po milion dolara. Osim toga, studentskim timovima koji se budu prijavili i ušli u izbor najuspešnijih biće isplaćeno 25 školarina od po 200.000 dolara. Za “najuspešniju demonstraciju u punom obimu” namenjeno je 50 miliona dolara koje je lično obećao Mask.

Social Network Post 1920x10805

Mada su posle prve objave informacije mnogi pomislili da se radi o pomalo neumesnoj šali, ispostavilo se da se Mask nije šalio kada je preko Tvitera najavio da će sa ukupno 100 miliona dolara nagraditi najbolje projekte za prikupljanje i skladištenje ugljen-dioksida.

Odabrani timovi će dobiti pomoć u prikupljanju sredstava, a “Majlston avords” je zadužen da pokrene prikupljanje novca za njihove operativne budžete, kako bi mogli da predstave svoje projekte na najbolji način. Glavna nagrada je 50 miliona dolara, a za drugo i treće mesto u konkursu predviđeno je 20, odnosno 10 miliona dolara.

“Želimo da ostvarimo istinski značajan uticaj i smanjenje ispuštenog ugljenika, a ne ugljeničnu neutralnost. Krajnji cilj je izvlačenje ugljenika koje će moći da se proširi u opsegu i da se izmeri ‘troškovima po toni uz uračunavanje svih faktora’, što uključuje uticaj na životnu sredinu. Ovo nije takmičenje u teoriji; želimo timove koji će izgraditi stvarne sisteme koji mogu da ostvare merljivi uticaj i da se uvećaju do nivoa od jedne gigatone. Po bilo koju cenu. Vreme je dragoceno”, izjavio je Mask.

Ugljen-dioksid će, prema normama naznačenim u konkursu, morati da se uskladišti na najmanje 100 godina. Organizatori su naveli da će preduzetnici, naučnici i inženjeri morati da demonstriraju rigorozan, potvrđen model za povećanje dometa svog rešenja za sklanjanje jedne tone ugljen-dioksida na dan, kao i mogućnost da se na ekonomičan način proširi na nivo u gigatonama.

Sadnja drveća nije dovoljna da se pokrije rastuća količina ugljenika u atmosferi, tako da je potrebna radikalna inovacija da bi se rast temperature sa predindustrijskih nivoa ograničio na najviše 1,5 stepeni Celzijusa, ili najviše na dva stepena.

“Očekujemo da vidimo pristupe među kojima su konstruisanje sistema za direktno izvlačenje iz vazduha ili mineralizaciju i ubrzanje eluvijalnog procesa, te prirodna rešenja zasnovana na biljkama i drveću ili rešenja usredsređena na okeane”, saopštila je Anušeh Ansari, generalna direktorka “Eksprajza”.

Prijavljeni timovi za takmičenje imaju mogućnost da odaberu prirodna rešenja za ovaj problem, inženjering, ili hibridne varijante. Među kriterijumima je i dužina perioda tokom kojeg će ugljenik biti “zarobljen”. Poželjno je da to bude u trajanju od najmanje 100 godina, do kada bi trebalo da se pronađe rešenje za njegovo trajno neutralisanje. Ugljen-dioksid mora da se direktno izvuče iz atmosfere i zaključa na održiv način bez posledica po životnu sredinu.

Putevi krize

Istovremeno sa poslednjim objavama milijardera, naučnici koji se intenzivno bave ovom oblašću su saopštili da se, posle višedecenijskih neuspeha u pokušaju da se uspore klimatske promene i sve njene posledice, civilizacija nalazi na ivici propasti: “Razmere pretnji biosferi i svim njenim životnim oblicima - uključujući čovečanstvo - zapravo su toliko velike da ih teško shvataju čak i dobro upućeni stručnjaci”.

Autori ove studije tvrde da je čak i stručnjacima, budući da uglavnom imaju uvide samo u ograničena područja svoje ekspertize, teško da shvate razmere problema s kojima se suočava civilizacija. Naravno, još mnogo teže je to objasniti laicima.

“Prosečni ljudi imaju poteškoća u shvatanju veličine ovog gubitka, uprkos stalnoj eroziji tkiva ljudske civilizacije”, pišu autori analize i napominju da je razlog zbog kog se grandioznost njihovih reči može činiti preteranom činjenica da su ulozi o kojima govore u svom radu neverovatno visoki. “Naša poruka možda nije popularna, ali je zaista zastrašujuća. Ali, naučnici moraju da budu iskreni i tačni ukoliko žele da čovečanstvo razume veličinu izazova s kojima se suočavamo”, zaključuju u svom osvrtu u časopisu “Konverješn”.

Povezane vesti - Biraj kako general naređuje

U objavljenom istraživanju analizirano je više od 150 studija, a na njemu je radilo 17 vodećih naučnika, uključujući one sa Univerziteta Flinders, Stenford i Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu. U toj studiji stručnjaci opisuju verovatne buduće trendove smanjenja biološke raznolikosti, masovnog izumiranja, klimatskih promena i zagađenja toksičnim materijama:

“Problemi povezani s ljudskom potrošnjom i rastom stanovništva gotovo će se sigurno pogoršavati tokom sledećih decenija. Šteta će se osećati vekovima i preti opstanku svih vrsta, uključujući našu.”

Oni kažu da su prvo nastojali da utvrde u kojoj meri stručnjaci shvataju razmere pretnji biosferi i njenim životnim oblicima, uključujući čovečanstvo. Na nesreću, njihovi rezultati pokazali su kako će budući uslovi za život biti daleko opasniji nego što stručnjaci trenutno veruju. Prema njihovom uveravanju, na osnovu onoga što su saznali i objavili, lako je ustanoviti šta nas čeka, šta je već “nestalo” s lica zemlje i kako, zapravo, niko do sada ništa važno nije uradio. Jedina svetla tačka u ovoj analizi jesu smernice šta je neophodno učiniti kako bi se bar pokušalo da se uspori gotovo izvestan crni scenario.

U gotovo istom maniru ponovo se oglasio Bil Gejts, poručivši da čovečanstvo, uz sve postojeće probleme, ne shvata i ne razume razmere dve pretnje koje pred njim stoje, te da u ovom trenutku niko nije voljan da javno o njima govori. Osnivač “Majkrosofta” je u intervjuu za Jutjub kanal „Veritasium“ naveo da se radi o klimatskim promenama i o bioterorizmu:

“Prvi problem su svakako klimatske promene, zbog kojih ćemo svake godine u budućnosti imati veći broj umrlih nego što ih imamo u ovoj pandemiji Covid-19. Druga pretnja o kojoj se takođe ćuti je bioterorizam. Neko ko želi da nanese štetu mogao bi da napravi virus od kojeg je šansa da se zarazimo daleko veća nego od prirodno izazvane epidemije poput trenutne”.

Gejts je već upozoravao da će u budućnosti biti više pandemija, jer ljudi stupaju u interakciju s drugim vrstama, a virusi prelaze barijeru između vrsta. Za narednu pandemiju je rekao da je svet nepripremljen, iako bi ona mogla da bude “10 puta gora od trenutne” koja je već odnela živote 2,2 miliona ljudi širom sveta i pokrenula ogromnu ekonomsku krizu: “Svi bi trebalo da sagledamo šta smo naučili iz ove epidemije, jer dolazi nova pandemija”.

Na pitanje šta bi administracija novog američkog predsednika Džozefa Bajdena mogla da učini kako bi se bolje pripremi za budućnost, Gejts je odgovorio da je za to neophodno organizovati globalnu grupu stručnjaka za zarazne bolesti, zatim više testiranja i bolju komunikaciju sa javnošću:

“Potreban nam je tim stručnjaka, poput njih 3.000 širom sveta, koji se bave zaraznim bolestima. Kada se pandemija nazire, oni bi, sa svojim kompletnim skupovima veština, bili spremni da se usredsrede na to”. Gejts je još 2015. godine predvideo pojavljivanje zaraznog virusa koji će za čovečanstvo predstavljati veći rizik od nuklearnog rata, upozorivši da bi vlade za rešavanje tog problema trebalo da budu pripremljene sa timovima i sistemima za odgovor.

U poslednjem razgovoru s novinarima Gejts je rekao da je o tim problemima već razgovarao s novim predsednikom SAD Bajdenom, upoznavši ga s “mapom puta” kojom će ubuduće ići krize javnog zdravlja u svetu.

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
broken clouds
4°C
14.04.2021.
Beograd

Najčitanije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve