Svet
31.05.2022. 13:10
Mihailo Paunović

Bitka koja nije ni počela

Da li će Kosovo ući u Savet Evrope i kada?

Evropska unija, Evropski parlament
Izvor: Shutterstock

Od kada je 2008. godine proglasilo nezavisnost od Srbije Kosovo vodi borbu da postane član važnih međunarodnih organizacija koje će njegovoj državnosti dati legitimitet.

U toj četrnaestogodišnjoj borbi Kosovo je uspelo da postane član organizacija kao što su Svetska banka, Međunarodni monetarni fond, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska fudbalska federacija i Svetska fudbalska federacija, dok su, s druge strane, Svetska trgovinska organizacija, Interpol i Evropska unija i dalje miljama daleko. Tako je makar bilo doskoro.

Rat u Ukrajini izazvao je prave tektonske poremećaje na geopolitičkoj sceni i mnoge države u senci sukoba na istoku Evrope pokušavaju da ostvare svoje dugogodišnje političke ambicije. Među njima je i Kosovo koje je krenulo u pravu ofanzivu na međunarodna tela. Premijer Kosova Aljbin Kurti najavio je apliciranje za članstvo u "Partnerstvo za mir“ (sporazum koji predstavlja najviši stepen saradnje sa NATO članicama), dok je Priština nedavno zvanično podnela zahtev za članstvo u Savet Evrope.

"U ime Kosova podneli smo zahtev za članstvo u Savet Evrope. Danas se otvara novo poglavlje za Kosovo u Savetu Evrope“, izjavila je 12. maja ove godine šefica kosovske diplomatije Donika Gervala Švarc.

U Srbiji je ova vest aktivirala alarm koji, prema rečima Nikole Selakovića, u budućnosti znači samo jedno – Vlada Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova će nastaviti žestoko da se bore i da rade na povlačenju priznanja Kosova.

"Izloženi smo pritiscima da prihvatimo narušavanje teritorijalnog integriteta, rušenje međunarodnog javnog prava, pravnog poretka i to na svoju štetu“, rekao je Selaković.

Da bi se razumeo značaj poteza koji je napravila Priština, neophodno je ukratko objasniti šta Savet Evrope predstavlja.

Reč je o međunarodnoj organizaciji za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava sa sedištem u Strazburu, čija su dva ključna tela Komitet ministara i Parlamentarna skupština. Savet Evrope štiti slobodu govora i medija, kao i ravnopravan položaj manjinskih zajednica u državama članicama te organizacije kojih je trenutno 46. S obzirom na to da je ovo međunarodno telo osnovano 1949. godine, predstavlja jednu od najstarijih evropskih organizacija.

Iako funkcioniše van Evropske unije, naziva se predvorjem Evropske unije jer joj nijedna država nije pristupila, a da prethodno nije postala član Saveta Evrope.

Prištinski zahtev za učlanjenje u Savet Evrope dolazi u trenutku kada su svetla svetske pozornice usmerena na Ukrajinu i krizu koja se iz tog dela Evrope polako, ali sigurno preliva na ostatak sveta. Koliko god se čini da Priština lukavo koristi trenutni haos koji vlada u svetu, jasno je da je za ovakav potez prethodno morala da dobije mig sa Zapada. Takođe, kosovski političari su dodatni vetar u leđa za ovakav korak dobili i zbog isključenja Rusije iz SE zbog rata u Ukrajini.

Da je Kosovo bilo dodatno ohrabreno isključenjem Rusije iz SE, saglasni su i kosovski analitičari.

"Svakako da jeste. Mada i dok je Rusija bila član Saveta Evrope Kosovo je imalo dvotrećinsku većinu koja mu je potrebna da postane deo Saveta Evrope. Međutim, uvek potencijalno računate da neki poslanici ne moraju da glasaju u skladu sa zvaničnim stavom svoje vlade. Zbog toga je postojala sumnja da li postoji dovoljan broj glasova. Izbacivanjem Rusije iz SE te šanse su daleko veće“, kaže Nedžmedin Spahiju u razgovoru za "Ekspres“.

Sa njim se slaže Beljulj Bećaj koji je u razgovoru za naš list rekao da situacija sa Rusijom nije podstakla samo kosovske ambicije, "već i ambicije drugih zemalja koje vide mogućnost da se Kosovo učlani u Savet Evrope“.

Iako je Kosovo napravilo prvi korak i podnelo zahtev za učlanjenje u Savet Evrope, sve su prilike da će se na ovom stepeniku zadržati neko vreme jer se pomenuti zahtev, odlukom Italije koja je predsedavala, nije našao na dnevnom redu sastanka Komiteta ministara Saveta Evrope. Činjenica da je zahtev ostao u "fioci“ navodi nas na tumačenje da je Kosovu diplomatskim jezikom poručeno da još uvek nije spremno da postane deo ove međunarodne organizacije.

Da li je Kosovu indirektno poručeno da nije spremno, pitali smo Beljulja Bećaja. On smatra da je za to što se zahtev nije našao na dnevnom redu krivo isključivo Kosovo jer je izbacivanjem Rusije iz SE stvorena pozitivna klima.

"Mislim da Kosovo u ovaj proces ulazi sa dobrom voljom, ali sa manjkom jasnih mehanizama realizacije ljudskih prava. Postoji dosta propusta po pitanju manjina. Savet Evrope je na neki način kruna sistema koji će spaliti sve pravne greške i propuste država, pa samim tim i Kosova. Postoji pozitivno nastojanje vlasti, ali isto tako vlast treba da bude svesna da ima pojačanu odgovornost u odnosu na namere. Mišljenja sam da će ovaj proces zavisiti od mnogo toga jer imamo jasne propuste po pitanju izvršavanja obaveza ustavnog karaktera. Vlast se prema nekim ustavnim odredbama ponaša neobavezujuće“, smatra Bećaj.

Na pitanje da li bi primena tačaka iz Briselskog sporazuma mogla da predstavlja kočnicu ka ulasku Kosova u Savet Evrope, Bećaj kaže da Briselski sporazum može da bude prepreka, ali ne direktno.

"Tu pre svega mislim na realizaciju zajednice srpskih opština. Međutim, mislim da pre toga imamo odluku ustavnog suda povodom zemlje manastira Visoki Dečani. To je prva odluka koja se ne izvršava. Potom imamo odluku suda koja se odnosi na plaćanje struje na štetu većine na Kosovu... Te ustavne odluke nisu implementirane i mogu biti velika prepreka.“      

Da Kosovo mora još mnogo toga da završi pre nego što postane član Saveta Evrope smatra i Nedžmedin Spahiju.

"Ulazak u Savet Evrope ne povlači sa sobom samo privilegije, već i obaveze. Ono podrazumeva da sud u Strazburu bude podjednako merodavan i za sudske odluke na Kosovu, što je jako važno za građane Kosova, a posebno za predstavnike manjina koji su žrtve lošeg sudskog sistema na Kosovu“, ističe Spahiju.

Da bi se priključilo Savetu Evrope, Kosovo mora da prihvati principe vladavine prava, podelu vlasti, mogućnost ostvarivanja ljudskih prava i sloboda, da obezbedi i štiti slobodu govora i medija, ali što je još bitnije – da obezbedi jednak tretman manjinskih zajednica u koje prema Ustavu Kosova spadaju i Srbi. Ukoliko gledamo na trenutni tretman koji kosovske vlasti primenjuju prema Srbima, put Kosova ka Savetu Evrope će biti dug i realno je očekivati da će jedna od prepreka na tom putu biti i poštovanje Briselskog sporazuma.

"Mislim da će put do Saveta Evrope, nažalost, biti dosta trnovit pre svega krivicom vlasti koja ne ispunjava unutrašnje ustavne obaveze. Da ne govorimo o zakonskim obavezama koje se krše gotovo svakodnevno. Zbog toga smatram da će biti dosta primedaba. Ali sve u svemu mislim da bi ulazak u Savet Evrope bio veliki uspeh za državljane Kosova, a ne za državu Kosovo. Imamo velike propuste pravnog sistema, iako postoje neka nastojanja da dođe do promene. Međutim, to će trajati bar dve, tri, možda i četiri godine dok se ne reše ozbiljni problemi u pravosuđu“, zaključuje Beljulj Bećaj.

Da li će Kosovo ući u Savet Evrope i koliko bi taj put mogao da traje to za sada niko ne može da kaže. Ono što je za sada poznato jeste da protiv ulaska Kosova u Savet Evrope nemaju ništa ni Amerika ni Nemačka... Što je često više nego dovoljno. Međutim, činjenica da je Italija na neki način blokirala ovo pitanje uliva nadu da će na ovom putu ipak važna stavka biti i prava i interesi Srba.

Primera radi, Srbija je na prijem u Savet Evrope čekala gotovo tri godine, a Hrvatska punih šest.

Ono što je sigurno jeste da se o ishodu najvećeg iskoraka kosovske spoljne politike u poslednjih godinu dana ništa neće znati bar još godinu dana, odnosno do sledećeg maja kada bi ponovo trebalo da se sastane Komitet ministara Saveta Evrope.

Povodom zahteva Prištine za prijem u Savet Evrope državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Nemanja Starović rekao je da Srbiju očekuje velika bitka koja suštinski nije ni počela.

Starović je, gostujući na Insajder televiziji, istakao da je matematika na strani Prištine, ali je naglasio da se do sada države nisu uvek u međunarodnim forumima striktno opredeljivale spram toga da li su priznale nezavisnost tzv. Kosova ili ne.

"U momentu kada proces bude započet, a ne znamo kada će to biti, on će trajati ne manje od godinu dana, može trajati i tri, četiri godine“, rekao je Starović.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Kako Aljbin Kurti koristi situaciju u Ukrajini
Kurti i Osmani 4.4.2022.

Kosovo

05.04.2022. 06:10

Kako Aljbin Kurti koristi situaciju u Ukrajini

Svetla svetske pozornice već mesec dana uperena su u jednu tačku – Ukrajinu. Ako je neko i mislio da je ovo tuđi rat, koji se tiče isključivo velikih sila, vreme ga je demantovalo i ubedilo u suprotno.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
10°C
02.03.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve