Da li je Navaljni jedina nevolja

Masovni protesti u Rusiji organizovani zbog hapšenja Alekseja Navaljnog, najglasnijeg kritičara zvaničnog Kremlja, održani su u 125 gradova širom Rusije, kako to zapadni mediji opisuju “od Kamčatke do Baltika”. Kao i u pređašnjim slučajevima, vlasti i organizatori protesta se značajno razlikuju u procenama o broju njihovih učesnika. Dok Kremlj saopštava da ih je ukupno bilo manje od 40.000, organizatori uveravaju da se na ulicama okupilo više od 200.000 ljudi.

Ruski mediji su izvestili da je tokom protesta uhapšeno oko 3.700 demonstranata, među kojima i 49 novinara, dok nevladine organizacije tvrde da su hapšenja nastavljena i posle demonstracija, pa je tačan broj privedenih teško utvrditi.

Navaljni je uhapšen odmah po sletanju na aerodrom „Šeremetjevo“, nakon povratka s lečenja u Nemačkoj posle trovanja. Ruski Zavod za izvršenje krivičnih sankcija saopštio je da će u zatvoru ostati do naredne odluke suda. Ta služba je saopštila da je za Navaljnim 29. decembra 2020. godine raspisana poternica zbog “višekratnih kršenja pravila” dok se nalazio pod uslovnom kaznom. Njemu je ranije iz Moskve poručeno da će biti uhapšen ukoliko se do 30. decembra ne vrati u Rusiju, pošto nije do kraja odslužio zatvorsku kaznu. “Dalju meru opredeliće sud, a do tada će biti u zatvoru”, navedeno je u šturom saopštenju.

Zagrejan i Sibir

Kira Jarmiš, portparolka uhapšenog opozicionog političara, navela je da Navaljnom prilikom hapšenja na pasoškoj kontroli nije saopšten razlog privođenja, te da ni njegovoj supruzi Juliji i advokatu nije bilo dozvoljeno da pođu s njim. “Šta se s njim dešava i gde su ga odveli, mi ne znamo", navela je ona.

Povezane vesti - OGLASIO SE NAVALJNI: Ne plašite se, izađite na ulice

Navaljni je s lisicama na rukama sproveden u pritvor. Ubrzo je objavljen snimak na kojem opozicioni lider u sudnici poziva Ruse da “izađu na ulicu” i protestuju protiv vlasti.

“Ovi banditi na vlasti, to dobro znate, najviše se boje izlaska ljudi na ulicu… Zato se ne bojte, izađite na ulicu, ne zbog mene nego zbog vaše budućnosti”, poručio je na videu snimljenom u sudnici i objavljenom na društvenim mrežama. Navaljni se našalio na račun svog hapšenja opisavši svoj trenutni položaj ovako: “Pokušali smo da te ubijemo, preživeo si i uvredio nas, zato ćeš u zatvor”. Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, odmah je osudio “zabrinjavajuće pozive” Navaljnog da se organizuju masovni protesti zbog njegovog pritvora.

Najveći kritičar ruskog predsednika Vladimira Putina nekoliko meseci je boravio u Nemačkoj, gde je prebačen u avgustu prošle godine pošto mu je naglo pozlilo tokom leta avionom u Sibiru. Laboratorije u zapadnoj Evropi zaključile su da je Navaljni otrovan nervnim agensom novičok.

Navaljni je za trovanje optužio predsednika Rusije Putina, tvrdeći da je on naredio njegovo ubistvo. Kremlj je odbacio optužbe kao besmislene, dodajući da je upravo predsednik odobrio njegovo prebacivanje u Nemačku na lečenje.

Prema navodima svedoka s kojim je razgovarao novinar agencije Rojters, Navaljni je zadržan kada je pokazao pasoš policiji prilikom kontrole pre formalnog ulaska u Rusiju. Njegovoj supruzi, portparolu i advokatu je omogućen ulazak u zemlju.

Pristalice Alekseja Navaljnog su se okupile na aerodromu „Vnukovo“, gde je avion prema najavama trebalo da sleti. Međutim, let je preusmeren na „Šeremetjevo“. Prema navodima novinara Frans presa koji su se nalazili u avionu, pilot aviona koji je poleteo iz Berlina prvo je najavio kašnjenje od 30 minuta zbog “tehničkih problema”, a potom je javio putnicima da je avion preusmeren na moskovski aerodrom „Šeremetjevo“.

Povezane vesti - Jesen uličnog besa

Demonstrante u Moskvi je dočekala policija koja je putem razglasa puštala poruku: “Dragi građani, ovo okupljanje je nezakonito. Dajemo sve od sebe da osiguramo vašu bezbednost. Budite oprezni i, ako je moguće, napustite ilegalni događaj”. Prema ruskom zakonu, molba za odobrenje za održavanje protesta mora se uputiti lokalnim vlastima najmanje 10 dana pre samog događaja.

Nevladina organizacija OVD-info, specijalizovana za praćenje hapšenja, saopštila je da je u Moskvi uhapšeno najmanje 795 ljudi, oko 300 u Sankt Peterburgu, a da je u 90 gradova ukupno privedeno više od 3.500 ljudi. Među uhapšenima su i supruga Alekseja Navaljnog i njegov saradnik, advokat Ljubov Sobol. Ruska TV Rain saopštila je da su privedeni njeni snimatelj i novinar dok su izveštavali iz stana iznad Trga Puškina.

Prve demonstracije su održane i na ruskom Dalekom istoku i u Sibiru. Hiljade ljudi su izašle na ulice u Vladivostoku i Habarovsku, Novosibirsku i Čiti, a naspram njih su bile raspoređene jake policijske snage, javile su pristalice Navaljnog.

“Za sada znamo da su lakše povređena 42 pripadnika snaga bezbednosti”, naveli su zvanični izvori, dok je policija pokrenula istragu o napadima na njene pripadnike, izjavila je Julija Ivanova, predstavnica moskovske kancelarije Istražnog komiteta: “Istragom će biti utvrđene činjenice o ilegalnim aktivnostima, akcijama i ljudima koji stoje iza njih”.

AP Photo/Dmitri Lovetsky, File

U Moskvi sada, ocenjuju strani posmatrači, svi sa nestrpljenjem iščekuju odluku suda o Alekseju Navaljnom, a obe strane “sabiraju koristi i štetu” posle demonstracija. Dok ruski zvaničnici pokušavaju da ostave utisak ravnodušnosti, ne pridajući značaj onome što se protekle nedelje događalo, pristalice uhapšenog opozicionara najavljuju održavanje novih protesta, možda čak i pre zvanične odluke suda. Pojedini političari i analitičari sugerišu da bi hapšenje i ono što je usledilo moglo da predstavlja početak “daljeg procesa bunta protiv režima Vladimira Putina s neizvesnim krajem”.

Andrej Morev iz opozicione demokratske vanparlamentarne stranke Jabloko, smatra da trenutno vlada pat-pozicija, vlast razmišlja kako da onemogući nove proteste i umanjiti učinjenu štetu, a “građansko društvo vida rane i razmišlja o sledećem potezu”.

Leonid Volkov i Ivan Ždanov, saradnici Alekseja Navaljnog, preko društvenih mreža i Jutjuba su već za predstojeći vikend najavili nova okupljanja nezadovoljnih građana na ulicama ruskih gradova.

Iako režimski mediji nastoje da umanje značaj protesta, iz Kremlja su ipak komentarisali građanski bunt. “Na nezakonite i neodobrene proteste izašao je mali broj ljudi, ali zato puno ljudi glasa za Putina”, izjavio je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, naglasivši da “kada se uporedi broj buntovnika sa brojem onih koji su glasali za ustavne promene na referendumu, onda se vidi koliko je malo ljudi izašlo na ulice”.

Povezane vesti - NAVALJNI: Tvrdim da Putin stoji iza mog trovanja

Ustavnim promenama je Vladimiru Putinu omogućeno da se, nakon četiri mandata, još najmanje dva puta kandiduje na predsedničkim izborima. Ako bi iskoristio tu mogućnost, to bi značilo da na vlasti može da ostane sve do 2036. godine.

Peskov je istovremeno optužio SAD da se “indirektno mešaju u unutrašnje poslove Rusije, pružajući podršku onima koji krše zakone Rusije i podržava neodobrene proteste". Prema njegovom objašnjenju, američka ambasada je dan uoči protesta objavila tačno vreme i mesto njegovog održavanja. Iz ambasade su odgovorili da je to uobičajena praksa upozorenja svojim građanima da izbegavaju mesta protesta i da se paze.

Po ustaljenom receptu, i Andrej Turčak, sekretar Generalnog veća Putinove vladajuće Ujedinjene Rusije, optužio je “mašineriju sa Zapada za pokušaj destabilizacije i rušenja Rusije”. On je ujedno pozvao Ruse da se kao nikada do sada okupe oko “našeg predsednika koji je spasao zemlju i uspešno je vodi u uslovima mirnog vetra”.

AP Photo/Dmitri Lovetsky

Brojni ruski politikolozi veruje da su protesti ipak postigli svoj cilj i uznemirili Kremlj, te da je teško predvideti kako će se sve dalje odvijati. Oni su uvereni da demonstracije nisu bile za “jednokratnu upotrebu”, odnosno da su građani koji su u njima učestvovali prešli barijeru straha od brutalnosti policije i mogućih hapšenja. Mediji bliski zvaničnoj ruskoj politici tvrde da su organizatori protesta zloupotrebili maloletnike, jer je više desetina njih privedeno, ali su ubrzo i pušteni na slobodu. Zbog toga novinari bliski Kremlju pokušavaju da nezadovoljstvo svedu u okvire “bunta TikTok generacije”. Međutim, politikolog Ilija Geraščenkov u moskovskom listu „Komersant“ tvrdi kako je bilo vidljivo da su okosnicu protesta predstavljali ipak zreli ljudi, uglavnom između 35 i 45 godina.

Politikolog Mihail Vinogradov u istom listu procenjuje da bi ovi protesti mogli da budu identični dugim i stalnim protestima koji se u Belorusiji organizuju protiv Aleksandra Lukašenka, bez pravog učinka. On je uveren da do velikih promena u Rusiji može da dođe samo ako nastane raskol u političkoj eliti, a to, zasad, prema njegovom mišljenju, nije na vidiku.

Podsmevanje zahtevima

Sa nestrpljenjem se sada čeka 2. februar, kada bi Simonovski sud u Moskvi trebalo da odluči o tome da li će uslovnu kaznu Navaljnom od tri i po godine pretvoriti u izdržavanje zatvorske kazne. Istovremeno se spekuliše, tvrde pojedini lokalni mediji, da bi protiv njega mogle da budu podignute i nove optužnice kako bi na duže vreme bio zadržan iza rešetka i onemogućeno mu bilo političko delovanje. Pojedini misle da je Kremlj spreman da Navaljnog zadrži zatvorenog do posle održavanja predsedničkih izbora zakazanih za 2024. godinu.

I dok vlast u Moskvi optužuje Zapad da stoji iza organizacije protesta, iz Brisela dolaze sve češće najave mogućeg uvođenju novih ekonomskih sankcija protiv Rusije i nekih političkih zvaničnika. Evropska unija traži puštanje na slobodu Navaljnog i osuđuje brutalnost policije tokom protesta. Manfred Veber, lider frakcije konzervativno-centralističke Evropske narodne partije, kaže kako bi konačno trebalo sa reči preći na dela, odnosno “udariti Putinov režim gde ga najviše boli - po novcu”.

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa. . .