Svet
20.12.2019. 17:17
Natalija Ginić i Mihailo Paunović
Dan mrmota
Kasno popodne 7. avgusta 1974. republikanski lideri u Kongresu doputovali su avenijom Pensilvanija do Bele kuće kako bi Ričardu Niksonu lično uručili poruku: Vaše predsedništvo je završeno.
Javnost se okrenula protiv Niksona kako su se pojavljivali novi dokazi o njegovoj umešanosti u "Votergejt". Međutim, za Niksona je bilo najbolnija činjenica da se njegova sopstvena stranka okrenula protiv njega. Kasnije u memoarima, konzervativni senator Beri
Goldvoter zabeležio je sledeće:
"Niko od nas nije sumnjao u ishod. On bi podneo ostavku".
Nekolicina demokrata se i dalje nada da će republikanci otkazati poslušnost Trampu, kao što su nekada učinili s Niksonom. Ipak, malo ko veruje da se oni spremni da napuste predsednika. Zašto? Dve su ključne promene nastale od Niksona: masovna podela u američkom političkom životu po principu "mrzimo drugi tim više nego ikad ranije" i medijska klima koja podstiče tu podeljenost.
"Trenutno smo u poziciji da je najvažnija stvar za moje republikanske kolege odbrana predsednika", istakao je jedan ugledni republikanac.
U trenutku pisanja ovog teksta, u Predstavničkom domu Kongresa glasalo se o opozivu Trampa po dve tačke optužnice - zbog zloupotrebe moći i opstrukcije Kongresa. Uoči istorijskog glasanja, Tramp je poslao pismo predsedavajućoj Nensi Pelosi u kojem je optužio demokrate za "izvrtanje pravde i zloupotrebu položaja" zbog napora da ga smene. Ponovio je da nije uradio ništa pogrešno kada je tražio od jedne strane zemlje da istraži političke rivale i napao demokrate što se fokusiraju na opoziv, a ne na neka druga pitanja.
"To nije ništa više od nelegalnog, stranačkog pokušaja puča koji će, na osnovu nedavnog raspoloženja, propasti na biralištima", napisao je Tramp ponovo optuživši demokrate da "nastavljanjem nevažećeg procesa opoziva" krše odanost Ustavu i proglašavaju "otvoren rat američkoj demokratiji".
U slučaju izglasavanja nepoverenja u Predstavničkom domu, završio bi se proces opoziva i stekli uslovi da u narednih nekoliko nedelja, najverovatnije u januaru, započne suđenje američkom predsedniku u Senatu. Većinu u ovoj instituciji čine republikanci, zbog čega je malo verovatno da će opozvati Trampa. Pored toga, Senat nikada nije osudio nijednog predsednika, pa ni Endrua Džonsona i Bila Klintona.
Povezane vesti - Opozvan! Ali ostaje predsednik
Čak i ako bi Kongres smenio Trampa sa funkcije, to ga i dalje ne bi omelo da se kandiduje na izborima 2020. godine i eventualno bude reizabran. Naime, iako američki ustav predviđa da predsednici, potpredsednici i federalni zvaničnici mogu biti opozvani zbog "izdaje, mita i ostalih ozbiljnih krivičnih dela ili prekršaja", u izveštaju Kongresne istraživačke službe iz 2015. navodi se da uklanjanje sa funkcije ne dovodi do automatske "diskvalifikacije za obavljanje ili uživanje bilo koje časne funkcije". Dakle, Trampa ništa ne sprečava da se ponovo kandiduje na izborima 2020. Jedino što bi eventualno moglo da mu prepreči put do drugog mandata je odluka Senata da, nakon izglasanog nepoverenja, posebnim glasanjem, prostom većinom, izglasa da on u budućnosti ne može da obavlja nijednu saveznu funkciju. Jedino bi ga time faktički "diskvalifikovao". Međutim, koliko je to moguće možda najbolje potvrđuje primer Alsija Hejstingsa koji je zbog odluke Kongresa uklonjen sa položaja saveznog sudije, ali je kasnije izabran u Predstavnički dom SAD jer ga Senat nije naknadno diskvalifikovao.
Trampu naruku idu i poslednje ankete javnog mnjenja koje pokazuju da se stavovi Amerikanaca nisu promenili uprkos televizijskom prenosu saslušanja svedoka pred obaveštajnim i pravosudnim organima u poslednjih nekoliko sedmica. Čini se da preostalo biračko telo koje je ostalo neodlučno uglavnom čine oni koji najmanje pažnje posvećuju politici, pa je nejasno da li bi ih nove informacije pokrenule.
"Brojevi i dalje ne izgledaju dobro za Trampa, ali definitivno nisu postali gori", rekao je istraživač Tim Maloj sa Univerziteta Kvinipijak.
Kako prognoziraju analitičari, Tramp će u kampanji koristiti ciljano reklamiranje u ključnim državama u kombinaciji sa predsedničkom platformom, kako bi ubedio glasače da je jaka ekonomija pomogla Afroamerikancima. Ako neko i pomisli da demokrate preziru aktuelnog predsednika više od bilo kog drugog u generacijama predsedništva, treba se podsetiti da bi ova strategija mogla da upali na marginama društva. Potrebno je samo da Trampovi stratezi biraju dobar teren. Poslednjih 20 godina SAD su podeljena zemlja, a Tramp je samo najupečatljiviji simbol duge priče o polarizaciji biračkog dela. U Sjedinjenim Državama postoji mali broj neopredeljenih birača, i upravo će borba za njihove glasove biti žestoka.
Povezane vesti - Bilo jednom u Americi
Drugi deo kampanje odnosiće se na prepakivanja slike o Trampu, u granicama koliko je moguće promeniti imidž jednog političara koji već ima neizbrisivu pojavu. Iracionalne bitke promene Trampovog imidža su već u toku. Zanimljiva je anketa sprovedena prošle godine koja je pokazala da 58 procenata građana smatra da je on vulgaran, ali i da je "razarač konvencionalne politike Vašingtona". Drugi deo imidža kampanje odnosiće se na potkopavanje javne slike o demokratskom protivkandidatu.
Tramp je 2016. izgubio od Hilari Klinton za oko tri miliona glasova i postao predsednik. Njegov tim očekuje da će se ponoviti ova dinamika. Dobra digitalna strategija i jaka volonterska mreža u kombinaciji mogle bi da povećaju broj Trampovih glasača u ključnim državama.
Bivši dopisnik iz Vašingtona Milan Mišić ističe da Tramp ima ozbiljne šanse za reizbor zbog nekoliko razloga.
"Prvi je taj što mu je izborna baza ostala verna i dosledna. Ankete pokazuju da bi čak 80 odsto onih koji su glasali za njega, to učinili ponovo. Ti birači ne reaguju ni na jednu od mnogobrojnih afera koje su pogodile Trampa u poslednje tri godine. Oni znaju šta su kupili i zadovoljni su time. Drugi razlog jeste situacija u taboru demokrata. Sadašnji pretendenti na predsedničku funkciju nisu toliko "inspirativni". Takođe, utisak je da ukoliko se isključi Bajden, drugi kandidati Berni Sanders i Elizabet Voren su isuviše levo orijentisani za prosečnog građanina Amerike. I treći razlog zbog kog bi mogao da dobije izbore jesu posledice impičmenta čiji je ishod u ovom momentu sasvim predvidiv. Republikanci će se, glatko, izjasniti da Tramp nije kriv. Za prihvatanje optužnice je potrebno da oko 20 republikanaca prebegne na stranu demokrata, što je za sada samo teoretska mogućnost, a praktično nešto što je nemoguća misija", napominje Mišić i dodaje šta će biti najveće Trampovo oružje u kampanji:
"On će insistirati na činjenici da ekonomija dobro stoji, ukoliko se nešto drastično ne promeni, a do izbora nema toliko vremena da bi do toga eventualno i došlo. U ovom momentu sa nezaposlenošću ispod teoretskog minimuma, sa dobrim profitima vodećih američkih korporacija, ekonomski aduti su na njegovoj strani."
Ankete su pokazale da, iako Bajden, Sanders i Vorenova nisu ni približno nepopularni kao Tramp, u glasačkom telu je opalo favorizovanje ovih kandidata. To, međutim, nije nimalo iznenađujuće, s obzirom na to da je ta negativna ocena kandidata uoči izbora zastupljena još od 2008. godine, što je možda samo znak polarizacije američkog društva.
Povezane vesti - TRAMP O ISTRAZI I IMPIČMENTU: Đubre od lova na veštice
Svakako, još uvek ima vremena da se percepcija javnosti promeni u oba pravca. Ali je sasvim sigurno da će se mišljenja o demokratskim kandidatima mnogo verovatnije menjati od mišljenja birača o Trampu. To bi moglo biti izglednije i iz razloga što stavovi demokratskih birača nisu usađeni kao kod republikanca. Kada se malo podrobnije pogledaju analize, može se videti da je mišljenje o Trampu znatno čvršće od stava prema bilo kojem od trenutnih demokratskih kandidata.
Mišić ističe da ankete, međutim, nisu pouzdane kao uoči glasanja 2016. godine.
"Ankete u ovoj fazi, ukoliko situaciju uporedimo sa prethodnim izborima, nisu preterano pouzdane. Za sada vodi Džo Bajden, a onaj koji bi mogao da iznenadi, u ovom momentu, jeste Majkl Blumberg. Blumberg ima velikih sličnosti sa Trampom, ali isto tako i razlike. Pre svega on je biznismen koji je počeo ispočetka i sam je stvorio svoje bogatstvo, koje je daleko manje sporno od Trampovog. Prema procenama "Forbsa", težak je 52 milijarde dolara, a Tramp tek nekoliko milijardi, krijući pritom svoje poreske prijave i imovinsko stanje kao zmija noge", navodi Mišić.
Sedamdesetsedmogodišnji Majkl Blumberg zvanično je potvrdio kandidaturu rečima da ulazi u trku kako bi porazio Trampa i obnovio Ameriku.
"Ne možemo da priuštimo još četiri godine nesmotrenih i neetičkih poteza predsednika", istakao je Blumberg.
Ostaje da vidimo da li će Amerika i svet proživeti i preživeti još četiri turbulentne i nepredvidive trampovske godine.
Komentari
