DESNA STREMLJENJA NOVE AUSTRIJSKE VLADE

Imigranti će, odmah po ulasku u Austriju, morati da predaju svoje mobilne telefone, jer vlasti na osnovu podataka u njima žele da utvrde kuda su se i kako kretali i s kim su sve usput kontaktirali. Moraće da predaju i sav novac koji poseduju. Nova austrijska koalicija tvrdi da će ta sredstva biti korišćena za delimično finansiranje boravka azilanata u zemlji

Dan pred Svetog Nikolu Austrija je dobila novu vladu. U palati Hofburg, koja je od 13. veka centar austrijske moći, predsednik Van der Belen dočekao je kancelara Kurca i njegovog zamenika Strahea s prilično usiljenim osmehom, koji nije izdržao ispit kamera. Naime, sin imigranata, socijaldemokrata i nekadašnji šef Katedre za ekonomiju Univerziteta u Beču umoran je od duhova prošlosti. Prošle godine na mišiće je na predsedničkim izborima pobedio kandidata ekstremno desnih slobodnjaka Norberta Hofera, inženjera aeronautike, koji ne izlazi iz kuće bez gloka i nacističkog različka na reveru, jer se „oseća nesigurnim" u Austriji punoj imigranata. Van der Belenov ulazak u palatu Hofburg zapadnoevropski mediji slavili su kao pobedu nad evroskeptičnom ekstremnom desnicom. Godinu dana kasnije, isti mediji s priličnim oprezom, kao uostalom i sam Van der Belen, dočekuju novu koaliciju između političkog vunderkinda, šefa narodnjaka Sebastijana Kurca i njegovog svežeg koalicionog partnera Hansa Kristijana Strahea, vođe Slobodarske partije Austrije, koju su preostali nacisti osnovali po okončanju Drugog svetskog rata. Zbog te činjenice, Van der Belenov usiljeni osmeh nije uspeo da se dugo zadrži na licu. Predsednik Austrije inauguraciju nove vlade uslovio je samo obećanjem da će ostati privržena članstvu u Evropskoj uniji. Ovakvo Van der Belenovo uzdržavanje od primene sopstvenih ovlašćenja odraz je političke klime ne samo u Austriji već i u većem delu Evrope. Protesti zbog najdešnje vlade od 1934. godine, kada je u kancelarijat seo i u njemu do Hitlerovog anšlusa ostao fašistički diktator Kurt Šušnig, mlaki su i u samom Beču. Oko dve hiljade demonstranata suočilo se sa oko hiljadu i po policajaca. Dakle, i sam novoformirani kabinet očekivao je žešću reakciju javnosti na ulazak ekstremne desnice u vladu. I to s razlogom. Početkom milenijuma, kada je pokojni Jerg Hajder uspeo da se domogne prve posleratne koalicije s konzervativcima, na ulice su izašle stotine hiljada ljudi, a Evropska unija je Austriji uvela sankcije (koje, doduše, nikada nije primenila). Ovoga puta, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker jeste dan kasnije dočekao novog austrijskog kancelara uzdržanije nego inače, ali je i istakao da je već imao priliku da sarađuje s vladama Bugarske, Grčke i Slovenije, koje su sadržale mlađe ekstremne partnere bilo iz levog, bilo iz desnog dela političkog spektra. Dakle, prag političkog ekstremizma veoma je pomeren u Evropi u poslednjih 17 godina.

No, vratimo se samoj desnoj i još dešnjoj koaliciji Austrije. Dogovor dveju stranaka podrobno je iznet na čak 182 strane. Time je Kurc, kako je i obećao, slomio posleratni dvopartijski sistem u Austriji i zamenio ga... dvopartijskim sistemom. Sebastijan Kurc dao je mlađem partneru šest ministarskih fotelja, i to najvažnijih. Vicekancelar je Hans Kristijan Strahe, zubotehničar, koji je pre tridesetak godina uhapšen u Nemačkoj zbog učešća na neonacističkom okupljanju. Na čelo za naš region možda najvažnijeg resora unutrašnjih poslova staje Herbert Kikel, generalni sekretar Straheove partije. On je 2005. godine otkazao lojalnost Hajderu i postao njegov najžešći kritičar, prešavši na stranu aktuelnog vođe. Pre toga se ovaj novinar i politikolog dokazao kao pisac Hajderovih govora i autor slogana poput: „Dom, a ne islam" ili „Zapadne zemlje u hrišćanskim rukama". Odmah je najavio obuku novih 2.100 policajaca. Na čelu odbrane biće Mario Kunasek, mlađi oficir, koji dokumentovano ima veze s Pokretom identiteta i partijom naroda, koji je otvoreno naonacistički i propagira upotrebu nasilja. On je prošle godine na svojoj Fejsbuk stranici (omiljenoj društvenoj mreži austrijskih političara) pozivao na potpunu blokadu ulaska imigranata u Austriju. U vladu ulazi i sam Hofer, koji će se brinuti za resor infrastrukture. Nova šefica diplomatije, Karin Knajsl, nije nominalno član Slobodarske partije Austrije. Međutim, kao osvedočeni evroskeptik i zagovornik nezavisnosti Katalonije, ona se istakla tokom izbegličke krize 2015. godine tvrdnjama da većina pridošlica s Bliskog istoka predstavlja ekonomske, a ne političke imigrante. Novi ministar pravde Josef Mozer je most između koalicionih partnera. Bivši je član slobodnjaka, sadašnji član narodnjaka. Kao sudija Austrijskog administrativnog suda, godinama se zalagao za kresanje budžeta. Ostalih sedam manje privlačnih mandata pripali su narodnjacima. Ministri su austrijskoj javnosti manje poznate ličnosti, koje je Sebastijan Kurc opisao kao visokostručni kadar. Zajednička im je lojalnost prema kancelaru i stranačkom vođi, kao i njegovoj tirkiznoj političkoj viziji.

Nova vlada odmah je najavila drastičnu politiku prema imigraciji, što - pošto smo upoznali biografije nadležnih ministara - nimalo ne čudi. Imigranti će, odmah po ulasku u Austriju, morati da predaju svoje mobilne telefone jer vlasti na osnovu podataka u njima žele da utvrde kuda su se i kako kretali i s kim su sve usput kontaktirali. Moraće da predaju i sav novac koji poseduju. Nova austrijska koalicija tvrdi da će ta sredstva biti korišćena za delimično finansiranje boravka azilanata u zemlji, mada detalji samog procesa nisu razjašnjeni. Nijedan azilant nema šanse da bude prihvaćen ukoliko mu identitet ne bude nedvosmisleno potvrđen. Oni kojima azil bude odobren stupaju na put učenja nemačkog jezika i austrijske kulture, kao i drugih vrsta doškolovavanja. Dobri đaci biće novčano nagrađeni, loši kažnjeni. Međutim, državna davanja po imigrantskom domaćinstvu neće prelaziti 1.250 evra. Paralelno, nova vlada planira da smanji poreze, ali i penzije, a da radni dan zakonski produži na čak 12 sati ukoliko tako poslodavac želi. Na državnim jaslama više neće biti ni dugogodišnji visokostručni nezaposleni kadar. Ukoliko za njih nema posla u Beču, moraće da se sele u druge delove zemlje i rade šta stignu. Najzad, moći će da studira samo onaj ko ima za to para.

Sve to na prvi pogled zvuči toliko nepopularno da nije jasno kakva je strategija kancelara Kurca. Međutim, ne treba ni za trenutak zaboraviti da on nije džabe u svojoj 32. godini seo u fotelju šefa vlade. Naime, imigraciona politika prepuštena je slobodnjacima. Njen uspeh ili neuspeh biće mahom samo njihova odgovornost. To je velika politička zamka jer Kurc zna, kao i mi, da će se organizacije za zaštitu ljudskih prava, njihovi advokati, ali i veliki deo birokratije Evropske unije obrušiti na svaku regulativu iz ove oblasti, te se uvođenje novih pravila može razvući na mesece i potencijalno rezultovati haosom i zahtevima za vraćanje konfiskovanog novca. U tom slučaju, krivi će biti slobodnjaci. Dakle, vlast povlači i odgovornost. Što se drakonskih mera prema domicilnom stanovništvu tiče, tu je smanjenje poreza da ublaži udarac, ali - što je mnogo važnije - sve nove mere dosledne su narodnjačkim predizbornim obećanjima o zavođenju reda i socijalne pravde na austrijski način, koja u praksi ponovo znači nagrade za vredne, a kazne za lenje. Najzad, Sebastijan Kurc je na neki način i dužan da u svoju vladu inkorporira veliki broj slobodnjaka jer je manje-više preuzeo veći deo njihove političke platforme.

Zanimljivo je da resor spoljnih poslova nije potpuno autonoman. Nova šefica diplomatije neće moći, barem kada je o Evropskoj uniji reč, da preduzme baš ništa bez kancelara. No, prvo što je nova vlada uradila na spoljnopolitičkom planu odjeknulo je veoma negativno u susedstvu Austrije. Naime, Beč najavljuje da će od sledeće godine građani Južnog Tirola, koji od kraja Prvog svetskog rata pripada Italiji, moći da traže dvojno državljanstvo ukoliko im je nemački prvi jezik. To bi u praksi značilo da bi u roku od dve godine tri četvrtine stanovništva ove sporne oblasti mogle da postanu i deo Austrije. Odgovor Rima bio je očekivano gnevan. Beč je potom ublažio svoj stav obrazloženjem da se ništa neće dogoditi bez koordinacije sa italijanskom vladom. I u tom grmu leži zec. Naime, Sebastijan Kurc, čije je zalaganje dok je bio na čelu austrijske diplomatije rezultovalo zatvaranjem „balkanske imigrantske rute", ne štedi reči podrške za oštriju kontrolu granice Evropske unije duž Mediterana. Kurc podržava veća ulaganja u saradnju s Libijom i zemljama Magreba kako bi se talas imigracije zaustavio na severnoafričkim obalama. Upozorava da će Afrika uskoro imati dve milijarde stanovnika i, da bez dugoročne strategije, Evropa neće uspeti da zaustavi njihovo prelivanje. Italija, i njeno ostrvo Lampeduza, samo stotinak kilometara udaljeno od afričkog kontinenta, prva je na toj liniji fronta. Zato joj snažna podrška Beča takvoj strategiji prema imigrantima mnogo znači. No, kao što vidimo, ta podrška bi mogla da bude uslovljena drugačijim dogovorom u vezi s Južnim Tirolom.

Sebastijan Kurc svakako uživa i podršku „Višegradske grupe", zemalja Srednje Evrope, koje neuvijeno dele njegove stavove, naročito prema imigrantskom pitanju. Konzervativno zakonodavstvo ovih država ide ruku pod ruku s planovima nove vlade u Beču. Levičarska štampa u Izraelu, s listom „Haarec" na čelu, upozorava da ove države imaju snažnog saveznika i u premijeru Benjaminu Netanjahuu, koji ih vidi ne samo kao države porekla značajnog dela stanovnika Izraela već i saveznike u borbi prema radikalnom islamu i zemlje nezainteresovane za rešavanje palestinskog pitanja kroz uspostavljanje dve države na području nekadašnje Palestine. Zato ne čudi što Izrael, za razliku od vremena kada je u austrijsku vladu ušao Hajder, sada na tamošnju ekstremnu desnicu reaguje mlako. Ministarstvo spoljnih poslova izdalo je, doduše, preporuku diplomatama da komuniciraju s nižim diplomatskih osobljem u Beču. Međutim, Kurc će, po tradiciji, prvo posetiti Izrael pa sve druge zemlje, a Strahe je samo za poslednjih godinu dana u toj zemlji bio tri puta. Dakle, biće prilike da se ispeglaju svi nabori u bilateralnim odnosima koje ulazak slobodnjaka u austrijsku vladu neminovno nosi. Mladom austrijskom kancelaru u prilog ide i činjenica da su male šanse da ga Angela Merkel u januaru ugosti kao kancelarka nove vlade jer koalicioni pregovori u toj zemlji već tri meseca ne mrdaju s mesta. Međutim, toplo će ga dočekati lider nemačkih Slobodnih demokrata Lindner, kome je Kurc neskriveni politički uzor. Vicekancelar Strahe će, opet, imati o čemu da popriča sa Alternativom za Nemačku i Merkelinom sestrinskom bavarskom Hrišćansko-socijalnom unijom. Ne treba zaboraviti da austrijski slobodnjaci ne odustaju ni od ideje da je došlo vreme da se preispitaju sankcije prema Rusiji uvedene zbog Krima. Sve u svemu, Austrija na mala vrata vraća status političkog igrača na evropskoj sceni. Neki analitičari pitaju nije li ovo povratak Austrougarske na političku scenu? Čak i da jeste, na neki postmoderan način, šta bi to značilo za zapadni Balkan i Srbiju? Značilo bi da smo za Beč bitniji nego za ostatak Evrope. Značilo bi i da je vreme da se skine prašina s knjiga o austrougarskoj politici, istoriji i geostrategiji u poslednja dva veka.

NE PROPUSTITE:

BEZ NJEGA JEDNOSTAVNO NE MOŽE: Kurc je najmlađi predsednik vlade u Evropi

NOVA AUSTRIJSKA KONZERVATIVNA VLADA POLOŽILA ZAKLETVU: Na ulicama Beča protest levičara, feministkinja i studenata

NOVA AUTRIJSKA VLADA U BEČU: Svi stanovnici Južnog Tirola dobiće austrijsko dežavljanstvo, Italija odgovorila od toga nema ništa