Svet
30.03.2022. 06:10
Đoko Kesić i Marko R. Petrović

Novi rasizam

Dozvola za "lov na Ruse"

RUSSIA UKRAINE CONFLICT SANCTIONS ECONOMY 29.3.2022.
Izvor: EPA / YURI KOCHETKOV

Rat u Ukrajini dobio je novi nivo. Rusi, ma gde bili, van su zakona. Rusija takođe. Van zakona su njena kultura, sport, istorijsko nasleđe, sve što ima bilo kakav ruski predznak, makar u površnoj sumnji – sve je van zakona! To su zvanični stavovi Vašingtona, Londona, Brisela, Pariza i Berlina.

Zamislite, Sjedinjene Američke Države sa svom svojom izuzetnošću, "prvom demokratijom u svetu“ (Perikle se okreće u grobu), na svoj izuzetan način bave se ukrajinskim problemom: "Putina treba ubiti!“

Lindzi Grejam, republikanski senator iz Južne Karoline i jedan od najpopularnijih političara u SAD, na TV Foks njuz pita: "Ima li nekog Bruta u Rusiji? Jedini način da se ovo završi jeste da neko ukloni Putina.“

Grejam, naime, aludira na kraj života Julija Cezara kojem je nož u leđa u Senatu, zajedno sa drugim senatorima, zabio i njegov bliski saradnik Brut.

Kako piše "Politika“, "republikanski senator bio je neuobičajeno iskren pa je izgovorio ono što mnogi u Vašingtonu misle, ali ne izgovaraju glasno.... Voditelj televizije Foks njuz založio se za likvidaciju poručivši gledaocima: ’Otkinite glavu zmiji i ubijte zmiju. Sad je zmija Vladimir Putin’.“

Portparolka britanskog premijera Borisa Džonsona rekla je da je cilj sankcija koje je Zapad uveo Rusiji – da sruše Putinov režim. Pomenute stavove ne remeti uticajni portal "Politiko“ koji kaže: "Ako je Putin problem, eliminišite Putina“, i dodaje da je više razloga zbog kojih ovakvi stavovi nisu na mestu.

"Prva greška je misliti da bi Putinova smena rešila sukob između Rusije i Zapada. Niko ko bi došao na vlast u Moskvi ne bi prihvatio neprijateljsku vojsku na još nekoj od svojih granica, kao što ni Putin nije prihvatio da Ukrajina uđe u NATO...“, piše "Politiko“.

Vladimir Putin 29.3.2022.
Izvor: EPA-EFE/RAMIL SITDIKOV / SPUTNIK POOL

Volodimir Zelenski, bivši uspešni komičar u novoj ulozi predsednika, zajedno sa državom kojoj je na čelu, krajnje surovo spoznao je poruku Henrija Kisindžera izrečenu pre više decenija: "Biti neprijatelj Amerike je opasno, ali biti njen prijatelj je kobno.“

Novinarka Ljiljana Smajlović u "Nedeljniku“ je "zgranuta zapadnim novinarima: zašto oni toliko huškaju na rat? Zašto se na ekranima kablovskih televizija u Americi po ceo dan smenjuju vojni eksperti i članovi Kongresa koji traže obaranje ruskih aviona? Razumem birače, oni ’zonu zabranjenog leta’ pamte po Gadafiju (došli, videli, ubijen – po rečima Hilari Klinton). U njihovoj podsvesti zabrana leta nije ostavila nikakve traume jer je Libija bila lak plen i nikog ne zanima nesreća te zemlje. Ali kako to da CNN danas zvuči krvoločnije od RTS-a iz devedesetih?“

Gotovo svi svetski mediji, sa različitim stavovima, primetili su da je Putin u zapadnim medijima u prvoj nedelji ukrajinskog rata postao Hitler, a u trećoj gori od Hitlera. Džozef Bajden postao je vlasnik verbalnih bisera. Poslednju prisebnu beležimo njegovu izjavu iz predsedničke kampanje: "Moj sin je zaljubljen u Kosovo?!“

Sad je zasenio sve tvrdnjom da je Putin kriv za dramatičan rast cena goriva. A cene su najveće u istoriji: u Čikagu 4,5 dolara po galonu (3,8 litara), u Los Anđelesu više od sedam dolara (skok od 65 odsto). U Evropi u proseku 1,75 evra po litru – 7,21 dolar po galonu (AP).

U međuvremenu medijska haranga daje rezultate. I najmanje se, naravno, treba brinuti za ruske oligarhe kojima plene imovinu čija se vrednost procenjuje na više milijardi evra. "Nesrećni“ Roman Abramovič je već dve svoje jahte morao da skloni u Tursku jer ova zemlja ne primenjuje sankcije koje je Rusima uvela većina zapadnog sveta.

Veći su problemi sa kojima se susreće običan narod. U Londonu dve crkve Ruske pravoslavne crkve su kamenovane. U nekoliko gradova automobili sa ruskim registarskim tablicama su spaljeni ili demolirani.

U jednoj minhenskoj privatnoj bolnici odbili su da leče Ruse i Beloruse.

U saopštenju klinke od 4. marta, između ostalog, piše: "Najoštrije osuđujemo invaziju ruske vojske uz pomoć beloruske vlade“, a nekoliko redova kasnije stoji: "Stoga, od sada i do daljeg, nećemo tretirati ruske i beloruske građane.“

Posle žestokih kritika na društvenim mrežama, međutim, klinika je priznala grešku i povukla ovu odluku, uz ocenu da "ova misao nije bila promišljena dokraja“.

Nastavnica je u jednoj nemačkoj školi, kako je objavio i "Dojče vele“, od deteta koje je po nacionalnosti Rus tražila da se javno pred drugarima izjasni protiv Putina.

I vlasnik ruskog restorana u Berlinu, koji u Nemačkoj živi već deceniju i po, osetio je posledice "sankcija“. Osim što ima manje gostiju, požalio se za "Dojče vele“ i kako više niko i od onih koji dolaze ne naručuje rusko pivo, koje je bilo zaštitni znak restorana. Svi su se preorijentisali na nemačko.

Nemačka savezna policija registrovala je na stotine vandalskih činova politički motivisanih. Istovremeno nemački zvaničnici upozoravaju i na moguće lažne vesti o napadima izazvanim ksenofobijom, koje bi mogle da budu, kako navode, deo specijalne ruske propagande.

Činjenica je, međutim, da su ruski sportisti i sportski klubovi suspendovani ili izbačeni iz svih takmičenja. Ruska atletska reprezentacija izbačena je sa Svetskog dvoranskog prvenstva u Beogradu. Ruski teniseri koji su učestvovali na Masters turniru u Indijan Velsu borili su se bez nacionalnih oznaka. Veliki hokejaš Vašington kapitalsa, Rus Aleksandar Ovečkin, treći strelac u istoriji ovog takmičenja u Torontu, doživeo je stravično poniženje.

Pa, zar bugarski ministar spoljnih poslova nije smenjen drugog dana sukoba u Ukrajini zbog toga što je rusku vojnu operaciju nazvao "intervencijom“, a ne "agresijom“? Što će reći da u EU baš ima demokratije. Gde će se sve ovo završiti teško je pretpostaviti.

Neveliki broj nezavisnih intelektualaca na Zapadu, kao i brojni analitičari u ostatku sveta, rekli su da je svetska međunarodna zajednica naprsla 24. marta 1999. godine kada je 19 zemalja NATO bez odobrenja Saveta bezbednosti UN napalo SRJ.

Nemci koji su iza zavese bili najuporniji zagovornici ovog vojnog poduhvata, gde su nemački vojnici prvi put posle 1945. aktivno učestvovali, branili su se prozirno i naivno – "morali smo da bismo sprečili novi Holokaust“.

Neki mediji su, pod naslovom "Rusko otrežnjenje“, podsetili na intervju ruskog pisca i nobelovca Aleksandra Solženjicina, koji je u intervjuu nemačkom "Špiglu“ pre petnaestak godina rekao: "Ruse je otreznilo surovo bombardovanje Srbije. To je obeležilo crnom nepopravljivom crtom odnos prema Zapadu – i istine radi, treba reći u svim slojevima ruskog društva.“

Politički analitičar Dragomir Anđelković podseća da su to što se događa Rusima danas Srbi doživljavali od 1990. godine.

"Mi smo bili krivi za sve što se na Balkanu događalo poslednja dva veka. Za raspad prve Jugoslavije zbog ’velikosrpskog hegemonizma’, za raspad SFRJ sa istom dijagnozom, za tzv. albansko pitanje... Sve to nam se događa da bi SAD, Britanija i Nemačka prikrili svoje zločine i ulogu u raspadu SFRJ“, kaže Anđelković za "Ekspres“.

Rusi su stigmatizovani, gde god da su. To je, prema Anđelkovićevim rečima, poznato oružje Vašingtona.

"Setimo se da su naša deca izbacivana iz škola na Zapadu samo zato što su Srbi, da su komšije, u Švajcarskoj ili tu negde, tražile da se ’zle srpske porodice’ isele iz komšiluka jer će loše uticati na njihovu decu... Izbacivali su nas sa sportskih takmičenja, uvodili nam sankcije i na kraju bombardovali“, podseća Anđelković.

Psiholog profesor Žarko Trebješanin podseća da "na Zapadu ne smete da uvredite Afrikanca, da kažete da je crnac. Ne, to bi bilo snažno, a ovamo možete da ih istrebljujete i da ih nazivate svinjama i da ih izbacujete iz kafane, iz pozorišta, što je čist najgori rasizam.

Pitamo profesora Trebješanina kako gleda na činjenicu da su Rusi obeleženi svugde u svetu, ne samo u Rusiji, a on odgovara pitanjem: "Kakve veze imaju ti ljudi sa ratom? Dosta ljudi je protiv rata, čak i u Rusiji. Mnogo sve podseća na Nemačku uoči Drugog svetskog rata. Meni je potpuno svejedno ko je stigmatizovan i protiv koga se ide u lov na veštice. Da li su to Jevreji, da li su Cigani, da li su Srbi, Rusi, to je potpuno apsolutno svejedno. Isto bih reagovao da je bilo koji narod u pitanju. Prosto je nedopustivo....“

Profesor Trebješanin kaže da nema odgovor na pitanje da li to na Zapadu rade zbog nesigurnosti ili iz nemoći, ali je siguran da je to izraz potpune bezobzirnosti.

"Ono što važi za njih i u njihovim zemljama, a to je zabrana diskriminacije, progona na bilo kojoj osnovi, rasnoj, seksualnoj ili verskoj, ovde je očigledno dozvoljeno. Napadate nekog samo zbog nacionalnosti, verske pripadnosti i to vam sada ništa ne smeta. To je prosto izraz bahatosti, bezobzirnosti. Oni su upravo zbog ’zabrinutosti za demokratiju’ Bliski istok bombardovali, urnisali su toliko zemalja i ubili na milione ljudi, doveli do strašnih ratova, do bezbroj izbeglica... I ovo liči na tu ’demokratsku priču’“, kaže profesor Trebješanin.

Istoričar dr Mile Bjelajac podseća da Zapad već vekovima ima na nišanu Rusiju kao savršen plen. U knjizi "Rusija–Zapad, Hiljadu godina rata“ francuskog autora Gija Metana ("Akademska knjiga“ i "Informatika“) objavljenoj pre desetak godina, piše o tome kako je Evropa od Karla Velikog neprestano kovala planove kako da osvoji Rusiju.

"Probali su to u velikim ratnim pohodima Napoleona i Hitlera, znamo kako je to završeno. Posle poraza Bonaparte 1812. godine Britanija i Rusija bile su jedine dve svetske sile. Britaniji se to nije dopadalo – to traje i danas“, kaže dr Bjelajac.

Teško je opravdati bilo koji rat i stradanje nevinih. Ali Bjelajac tvrdi da su Rusi morali da intervenišu u Ukrajini. On iznosi i tvrdnje mnogih pozvanih svetskih političara da se svetska globalna moć seli iz Vašingtona i Londona na Istok, pa je razumljivo da Amerika i Britanija brane svoje pozicije svim pomenutim sredstvima.

Po tim mišljenjima, Amerika i Britanija napravile su fatalnu grešku: odlaskom Amerike iz Avganistana ostale su bez pristupa Evroaziji. To je mnogo važno jer Evroazija daje trenutno 60 odsto svetskog BDP-a, poseduje gotovo 80 odsto prirodnih energetskih resursa i 75 odsto svetskog stanovništva. Pored toga, u tehnološkom napretku prednjače u odnosu na Zapad...

Sve ovo jasno govori o značaju Rusije u novom konceptu preraspodele globalne političke moći. A samim tim može da ukaže i na pokušaje da se taj značaj umanji, po svaku cenu.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

"Stvorena su dva globalna bloka, novi ratovi na vidiku"
Siniša Ljepojević

Siniša Ljepojević

21.03.2022. 07:20

"Stvorena su dva globalna bloka, novi ratovi na vidiku"

Siniša Ljepojević živi dugo u Londonu. Skoro 15 godina bio je dopisnik Tanjuga sa Ostrva. I danas se povremeno viđa sa Borisom Džonsonom. Upoznali su se na Kosovu 1999. godine. Objavio je osam knjiga na razne zanimljive teme. Razgovor sa gospodinom Ljepojevićem počinjemo pitanjem – da li je Rusija zaista morala da vojno interveniše u Ukrajini?
Close
Vremenska prognoza
clear sky
22°C
19.05.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve