Duga istorija rasizma u Americi

Duga istorija rasizma u Americi

Shutterstock


U avgustu 1619. u časopisu je zabeleženo da je 20 “čudnih” Angolaca koje su kidnapovali Portugalci, stiglo u britansku koloniju Virdžinija i da su ih potom kupili engleski kolonisti. Ova priča je postala simbol ropstva, uprkos tome što su Afrikanci prisutni na američkom tlu još od XV veka.

Nakon američke revolucije, mnogi kolonisti (naročito na severu, gde je ropstvo bilo relativno nevažno za ekonomiju) počeli su da povezuju ugnjetavanje porobljenih Afrikanaca sa vlastitim ugnjetavanjem od strane Britanaca. Iako su vođe poput George Vashington i Thomas Jefferson – obojica robova iz Virginije – preduzimali oprezne korake ka ograničavanju ropstva u novoj nezavisnoj naciji, Ustav je prešutno priznao instituciju, garantujući pravo na vraćanje u posjed svake “osobe koja je u službi ili radu” ( očigledan eufemizam za ropstvo).

Mnoge severne države ukinule su ropstvo do kraja 18. veka, ali institucija je bila apsolutno vitalna za Jug, gde su crnci činili veliku manjinu stanovništva, a ekonomija se oslanjala na proizvodnju useva poput duvana i pamuka. Kongres je zabranio uvoz novih porobljenih ljudi 1808. godine, ali porobljeno stanovništvo u SAD-u gotovo se utrostručilo tokom narednih 50 godina, a do 1860. godine dostiglo je skoro 4 miliona, a više od polovine živi u državama juga koje proizvode pamuk.

Shutterstock

Shutterstock

Mnoge severne američke države ukinule su ropstvo do kraja 18. veka, ali je rasizam bio veoma vitalan za Jug, gde su afroamerikanci činili manjinu stanovništva, a ekonomija se oslanjala na robovlasništvo. Kongres je 1808. zabranio uvoz robova, ali se porobljeno stanovništvo u SAD gotovo utrostručilo tokom narednih 50 godina, da bi do 1860. dostiglo brojku od skoro četiri miliona.

Jedan od prvih boraca za njihova prava koji se istakao svojim elokventnim glasom protiv nepravde bio je Džon Braun koji je obešen 1859. Baš kao što je njegova hrabrost preobratila ravnodušne Severce, istovremeno je učvrstila rasizam Južnjaka. Raširile su se glasine o planiranju drugih napada, pa je Jug ušao u poluratno stanje. Pre nego što je Jug počeo da prekida veze sa Unijom, što je izazvalo najkrvaviji sukob u američkoj istoriji, Abraham Linkoln, republikanac koji je bio protiv ropstva, izabran je za predsednika 1860. Sledećeg proleća intenziviarni su sukobi izmeđiu Severa i Juga koji su eruptirali u civilni rat, što je dovelo do odvajanja 11 južnih država od Unije i formiranja Konfederacije država Amerike. 

Koliko god Linkoln bio protiv ropstva, ovaj građanski rat nije služio ukidanju robovlasničkog sistema. Linkoln je želeo da očuva Uniju i znao je da će malo ljudi na Severu, a naročito na jugu, podržati ukidanje ropstva. Ipak, Linkoln je znao da ne može izbegavati pitanje ropstva. Pet dana nakon krvave pobede Unije u Antitetamu, izdao je preliminarni proglas o emancipaciji – januara 1863. Ozvaničio je da će porobljeni ljudi unutar Države “tada i ubuduće biti večno slobodni”. Uspeo je da opravda svoju odluku, ali nije oslobodio ljude u pograničnim državama koje su ostale lojalne Uniji. 

Pročitajte još: Skinsi nisu u modi

Značajnije promene morale su da sačekaju Doba rekonstrukcije koje je trajalo do 1877. Trinaesti amandman, usvojen 1865. ukinuo je ropstvo, ali su na Jugu Afroamerikanci ostajali robovi.

Društva za zaštitu belaca, od kojih je najpoznatije Kju Kluks Klan, napadali su pripadnike crne zajednice. Zakonodavstva južnih država uvela su zakone o segregaciji, poznatije kao zakoni “Džima Kroua” koji su razdvajali škole za crne i belce, propisivali da “ljudi druge boje kože” moraju da sede odvojeno od belaca u vozovima, pozorištima, restoranima, brijačnicama i svim drugim ustanovama. 

Mnogo godina kasnije kada je 1956. Roza Parks uhapšena jer je odbila da u autobusu sedi na zadnjem sedištu, aktivistička organizacija pod nazivom “Montgomeri asocijacija za poboljšanje” koju je predvodio mladi pastor Martin Luter King, podstakla je bojkot u gradskim autobusima. Bojkot je trajao gotovo godinu dana, a autobuska kompanija zamalo nije bankrotirala, jer su Afroamerikanci činili 70 odsto korisnika njihovog prevoza. Vrhovni sud SAD je 1956. proglasio neustavnom odluku o rasnoj segregaciji u autobusima.

Pročitajte još: Ubijeni Flojd je bio pozitivan na koronavirus

Zahvaljujući kampanji nenasilnog otpora koju je Martin Luter King pokrenuo početkom 1950-ih, pokret za građanska prava u Americi je dobio na zamahu do 1960. Te godine je Džon F. Kenedi, u okviru predsedničke kampanje, doneo platformu o građanskim pravima. Pobedio je na izborima osvojivši više od 70 odsto glasova Afroamerikanaca. Mnogi sada vide istu takvu priliku za Džoa Bajdena. U trenutku kada je Kongres raspravljao o Kenedijevom zakonu o reformi građanskih prava ubio ga je atentator u Dalasu. Kenedija je nasledio Lindon Džonson koji se ranije nije značajnije zalagao za građanska prava. Ipak, Džonson je na televizijskoj ceremoniji 1964. sa 75 hemijskih olovaka potpisao Zakon o građanskim pravima koji je na saveznom nivou dao veću moć za zaštitu građana od diskriminacija na osnovu rase, religije, pola ili nacionalnog porekla i omogućio desegregaciju većine javnih mesta. 

Aprila 1968. svet je iznenadila vest da je veliki borac za građanska prava i dobitnik Nobelove nagrade za mir Martin Luter King ubijen. Usledili su protesti širom zemlje, koji neodoljivo podsećaju na demonstracije izazvane ubistvom Džordža Flojda. Zanimljivo je da je trenutno uvedeno najviše policijskih sati u državama Amerike još od smrti Lutera Kinga.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar