Obračun sa opozicijom

Hapšenjem do čvršće vlasti

U Turskoj su opet na sceni politička previranja. Pravosudni organi i policija ovog leta imaju pune ruke posla.

U Istanbulu i još nekoliko gradova širom zemlje na udaru su se našli mnogi funkcioneri vodeće opozicione Republikanske narodne partije (CHP), koji su osumnjičeni za korupciju i druga krivična dela.

Obračun sa opozicionim liderima započeo je još prvih dana marta kada je uhapšen popularni gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu, a sa njim i više od sto njegovih saradnika koji su optuženi za korupciju i sumnjive veze sa teroristima.

On se u međuvremenu kandidovao za predsednika Turske na izborima koji se održavaju u prvoj polovini 2028. godine i, prema mnogim procenama, mogao bi da ugrozi pozicije vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP), odnosno predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Međutim, hapšenje Imamoglua kao da je bio tek početak.

U pritvoru se ove nedelje našao i predsednik istanbulske opštine Bejoglu, Inan Gunej, i još četrdeset lokalnih funkcionera, uključujući i njegovog telohranitelja, zbog toga što su, kako se tvrdi u javnom tužilaštvu, ogrezli u korupciju i druga krivična dela.

Raspisana je poternica i za još nekoliko lica koja su se bavila sumnjivim poslovima.

To je u stvari bio nastavak istražnog procesa koji u Turskoj traje već duže vreme.

Početkom jula uhapšena su trojica gradonačelnika na jugoistoku zemlje – Adijamana, Adane i Antalije – zbog nameštanja tendera i podmićivanja. Na udaru su se našli i mnogi njihovi saradnici.

Hapšenje Imamoglua izazvalo je talas masovnih protesta građana širom zemlje kakvi se ne pamte u poslednjih deset godina. To se moglo očekivati pošto je on veoma popularan i jedini političar u zemlji koji bi mogao da pobedi u poslednje dve decenije nedodirljivog Erdogana.

"Ova hapšenja su politički motivisana i nemaju veze sa optužbama koje su izmišljene. Vlada na taj način pokušava da oslabi opozicionu Republikansku narodnu partiju pošto se približavaju predsednički i parlamentarni izbori“, tvrde u toj stranci koja poslednjih godina ima čelne pozicije u najvećim turskim gradovima: Istanbulu, Ankari i Izmiru.

Protesti u Turskoj: Erdoganov hod po tankoj žici

Hapšenje Ekrema Imamoglua

Svet 02.04.2025. 17:30

Protesti u Turskoj: Erdoganov hod po tankoj žici

Pitanje je, međutim, kada će se i kako završiti sudski postupak protiv Imamoglua, da li će i kada izaći iz istanbulskog zatvora "Sivliri“.

"Činjenica da ni posle 150 dana od pritvaranja gradonačelnika Imamoglua još nije zvanično obelodanjena optužnica potvrđuje da su krivična dela koja mu se stavljaju na dušu izmišljena. Vlast koristi klevetničke navode tipa ’priča se’, ’saznaje se’ da se to i to desilo ali nema dokaze“, kaže predsednik Republikanske narodne partije Ozgur Ozel.

U vladi odbacuju te optužbe opozicije i tvrde da su u Turskoj sudovi i tužilaštvo nezavisni.

U opozicionom CHP-u zasad čvrsto stoje iza kandidature Imamoglua za predsednika Turske iako je on i dalje u pritvoru i pitanje je da li će u predizbornoj kampanji moći da se bori za fotelju šefa države ukoliko se u međuvremenu ne nađe na slobodi.

U ovom trenutku nije jasno ni ko će biti kandidat vladajućeg AKP-a, pošto njegovom lideru Erdoganu sredinom 2028. ističe drugi petogodišnji, i po slovu ustava poslednji mandat.

U vladajućoj koaliciji već nagoveštavaju moguću promenu ustava ili raspisivanje prevremenih predsedničkih izbora kako bi on mogao i treći put da se bori za fotelju šefa države, iako je već ušao u osmu deceniju.

Turska naložila hapšenje 63 pripadnika vojske zbog pokušaja puča 2016.

Povezani sa FETO

Svet 23.05.2025. 11:05

Turska naložila hapšenje 63 pripadnika vojske zbog pokušaja puča 2016.

Prema rečima Srboljuba Peovića iz Instituta za evropske studije, opozicija u Turskoj gotovo je jednoglasna oko toga da su hapšenja politički motivisana.

"Iako koalicija okupljena oko Partije pravde i razvoja (AKP) drži većinu, poslednji republički i pogotovo lokalni izbori pokazali su da se biračko telo partija ove koalicije kruni. Pri tome, predsednik Redžep Tajip Erdogan trenutno služi poslednji legalni mandat do 2028. godine“, objašnjava Peović.

Dodaje da da se tokom proteke dve godine sve češće moglo čuti u turskoj javnosti da predsednik planira donošenje novog ustava.

"Isto kao što je 2017. godine koristio argument da tada doneti amandmani ustava poništavaju njegov prethodni mandat, moguće je da turski predsednik nastoji da produži svoju funkciju za još jedan izborni ciklus. Bez obzira na to da li će se odlučiti na produžetak sopstvenog mandata ili na određivanje naslednika na ovoj poziciji, izvesno je da koaliciju turskog predsednika očekuje značajan izazov“, kaže Peović.

Ističe da je na proteklim izborima 2023. godine predsedniku Erdoganu glavni suparnik bio Kemal Kiličdaroglu.

"Posle poraza, krugovi u Republikanskoj narodnoj partiji (CHP) izrazili su nezadovoljstvo njegovim ličnim nastupom, nedostatkom harizme i blokiranjem mlađih kadrova. Tada je formirana neformalna grupa tzv. reformista unutar partije. Među njima su se posebno istakla dvojica značajnih mlađih političara, sa znatno većom harizmom i energijom – Ekrem Imamoglu (gradonačelnik Istanbula) i Mansur Javaš (gradonačelnik Ankare). Obojica su već imala značajno iskustvo, uspevši da pobede vladajuću partiju u dva najveća turska grada. Treći istaknuti član koji je 2023. preuzeo vođstvo nad partijom jeste Ozgur Ozel“, objašnjava Peović.

Naglašava da ukoliko su ova hapšenja zaista politički motivisana, verovatno je reč o računici da se spreči dalje etabliranje Ekrema Imamoglua kao najizglednijeg protivkandidata na izborima 2028. godine.

"Na to ukazuje i činjenica da je Imamogluu oduzeta i univerzitetska diploma, što je jedan od preduslova da bi neko mogao da se kandiduje za predsednika po važećem ustavu“, pojašnjava Peović.

Kaže i da je tokom marta ove godine opozicioni CHP organizovao svoje prve unutarstranačke predizbore, i na njima je Ekrem Imamoglu osvojio oko 15,5 miliona glasova, što je 18 odsto čitavog stanovništva države.

"Njegovo rano hapšenje verovatno bi značilo da bi posledice nezadovoljstva ovim postupkom splasnule do narednih izbora. Moguće je i da je postojala računica u vladajućim krugovima da bi Ozel i Javaš mogli iskoristiti hapšenje Imamoglua radi samopromocije i napustiti svog saradnika dok je u zatvoru. Ako je ova računica postojala, ona se ubrzo pokazala pogrešnom. Ekrem Imamoglu je takođe izjavio da bi on podržao kandidaturu Mansura Javaša ako on bude bio sprečen da se formalno kandiduje na izborima“, podvlači Peović.

Ističe da turske vlasti, sa druge strane, tvrde da ovaj proces nije povezan sa političkim dešavanjima, već da se radi o hapšenju tzv. Imamogluove kriminalne organizacije za profit, vezane sa brojnim slučajevima korupcije u javnoj upravi.

"Pre nekoliko dana Imamoglu je objavio brošuru koja bi se mogla slobodnije prevesti kao ’Montirani proces protiv Istanbulske metropolske opštine’, u kojoj tvrdi da do sada nije iznet nijedan konkretan dokaz protiv njega, kao i da je on sam podvrgnut izolaciji, pretnjama, psihičkim pritiscima i slično“, ističe Peović.

Dodaje da je nedavno uhapšen i drugi advokat koji ga je zastupao na sudu, što se takođe može protumačiti kao pritisak na odbranu.

"Prema dosadašnjim izjavama zvaničnika, spremaju se četiri optužnice u ovim slučajevima, od kojih bi prva trebalo da bude izneta tek u septembru. Opozicija je iznosila nekoliko zahteva, uključujući čak i zahtev da se proces emituje uživo na turskom javnom servisu (TRT). Zanimljivo je da se čini da i Devlet Bahčeli, koalicioni partner turskog predsednika, požuruje ovaj proces“, kaže Peović.

Podvlači da su neki mediji to protumačili kao indirektno protivljenje ovim procesima, ali je verovatnije da Bahčeli samo želi da minimizuje posledice kontroverznog postupka.

"Uz Ekrema Imamoglua uhapšeno je nekoliko stotina članova CHP-a, uključujući i 15 gradonačelnika. Samo tokom jula, uhapšeni su gradonačelnici Antalije, Adane, Adijamana, Bujukčekmedžea Manavgata i Šilea. Tokom avgusta uhapšen je i gradonačelnik Bejoglua. Hapšenja gradonačelnika obično prate hapšenja dodatnih lica. Tako je uz gradonačelnika Bejoglua istovremeno uhapšeno još 40 lica. Uz političare, hapšeni su i aktivisti, studenti i lica drugih profila“, kaže Peović.

Naglašava da je primetno i da su neki istaknuti članovi CHP-a odlučili da napuste ovu stranku i pređu u vladajući AKP.

"Takav je bio primer gradonačelnice Ajdina, Ozlem Čerčioglu, jedne od najvećih mladih nada opozicije koja je prešla u vladajuću stranku. Njen prelazak 14. avgusta propraćen je zvaničnom ceremonijom tokom koje je predsednik Erdogan podelio značke njoj i devet drugih gradonačelnika koji su se odlučili za isti korak“, ističe Peović.

Kaže i da ako se prihvati da je ovaj proces isključivo politički, to se čini najizvesnijim.

"Uz sve dosad navedeno, važno je i što je jedna grupa funkcionera CHP-a podnela zahtev pred sudom u Ankari da se ponište rezultati kongresa na kom je staro rukovodstvo ove partije smenjeno. Ovo bi se moglo lako rešiti i kroz postavljanje privremenog rukovodioca stranke, čime bi manevarski prostor CHP-a bio dodatno sužen“, naglašava Peović.

Podvlači i da je dodatna dimenzija ovog sukoba trenutni mirovni proces između turskih vlasti i Radničke partije Kurdistana (PKK) posle decenija sukoba.

"Moguće je da vladajuća koalicija pokušava na silu rastaviti koaliciju CHP-a i Partije narodne ravnopravnosti i demokratije (DEM), koja je defakto predstavnik kurdske manjine. Zbližavanje sa političkim predstavnicima Kurda (u kome, ironično, učestvuje i Bahčeli kao nekadašnji zakleti neprijatelj PKK-a i pomirenja sa ovom manjinom), uz uništenje perspektive CHP-DEM koalicije i odgovarajuće političke pritiske, moglo bi doneti nove potencijalne glasove vladajućoj koaliciji u Velikoj narodnoj skupštini, gde je Erdoganu potrebna kvalifikovana većina za ustavne promene“, zaključuje Peović.

Najveći protesti

Hapšenje Ekrema Imamoglua početkom marta izazvalo je žestoke proteste u Turskoj. Uhapšeno je nekoliko stotina ljudi, i to u devet gradova.

Inače, to su bili najmasovniji i najozbiljniji protesti i nemiri u Turskoj još od 2013. godine, do kojih je tada došlo zbog rušenja istanbulskog Gezi parka radi izgradnje stambeno-poslovnog objekta.

Prema podacima francuske novinske agencije AFP, protesti su počeli u Istanbulu, a proširili su se na 55 od 81 turske provincije, ili više od dve trećine zemlje. Uhapšeno je preko 1100 ljudi.

Imamoglu se tada obratio demonstrantima i građanima Istanbula, ali i cele Turske u objavi na Instagramu.

Pozvao ih je na uzdržanost i izbegavanje sukoba.

"Pozdrav svima. Moji dragi sugrađani, majke, očevi, tetke, ujne, voljena omladino, moja dragocena deco, sve vas volim i toplo pozdravljam sa ljubavlju i poštovanjem.

Uprkos nepravdi i svim problemima koji su se desili, sudskim odlukama koje su nam svima nanele sramotu, stanju naše ekonomije i padu međunarodnog ugleda naše zemlje, uprkos svemu tome, demokratija je pobedila i 23. marta su moji prijatelji iz CHP-a i svi naši građani izabrali kandidata za predsednika. Ovo je zaista sjajna situacija. Nade su ogromne. Ovim je jedan mali broj loših ljudi uništen. Njihov strah raste. Neka se plaše, neka se boje. Jer mi, zajedno sa našim narodom, predstavljamo turski savez. Predstavljamo plemenite vrednosti Republike Turske, demokratiju. Predstavljamo budućnost, pravdu, vladavinu prava, jednakost, jedinstvo i solidarnost. Predstavljamo vrednosti naše prelepe domovine, razvoj, kvalitetno obrazovanje, razum, nauku, umetnost, sport, kvalitetan život. Danas smo mi garancija srećne i mirne budućnosti za porodice čak i onih ljudi koji se danas veoma boje“, napisao je tada Imamoglu u objavi.

Erdoganova supruga poručila Melaniji Tramp...